Црњански, Милош - Сеобе 2
Њен муж се, међутим, у Бечу, везао за једног старог ђенерала, који се зове Монтенуово, а који је дрзак према женама и коме смрди из уста. Госпожа Монтенуово, међутим, још увек је лепа.
Госпожа Монтенуово, међутим, још увек је лепа. А велика протектриса, њеног Божича. Божич се на то љутио. Кад жена мужу нема да пребаци
Божич је причао Исаковичу, како се нада да ће га представити ђенералу Монтенуово, за кога се зна да ће бити царски комесар, идући пут, у Карловцима.
Божич је причао да је његова жена, можда, једина официрска жена у Вијени која не јаше. Монтенуово има сестру, која је деведесет година, али, веровао Исакович, или не, да му из душе каже, та баба и сад долази, свако
којих је још било, и у Рабу, али је ноћио код органисте бискупије, који се селио из Раба, у Беч, у службу код госпоже Монтенуово. Тај органист се звао Јохан Шмерц.
у ергели грофа Пара, крај Визелбурга, где је имао да прегледа неке кобиле и једног ајгира, које је био купио ђенерал Монтенуово.
Божич је причао Исаковичу да су то нови, немецки, насељеници Марије Терезије, са Рајне, Хеидебауерн! Монтенуово мисли да треба, одавде, словенско становништво иселити!
Иако је причао и да је религиозан, Божич је причао да ће му ћерка отићи у манастир папежника, по жељи госпоже Монтенуово, да калиграфију и игранку учи. Он јој не брани.
Он јој не брани. У том манастиру, Христ, за време ноћне мисе, тако госпожа Монтенуово тврди, узима калуђерице на своја, прободена, ребра, па их мази. И Текла хоће то да види.
Велика је брига за родитеље, имати удавачу. Отац би хтео да је уда за једног, маторог, брата госпоже Монтенуово. Није чудо да шипарице, кад хоће, силом, да их, тако, удаду, зажеле да се бар, пре тога, мало проведу.
Тамо га, каже, у ергели грофа Пара, чекају, а имаће преноћиште, лепо. Он треба да види неке вранце, које Монтенуово купује, а ветеринар грофа Пара, просвећен човек, који чита францеске философе, зна га добро.
Да ли је и капетан жељан да са њом поседи, у башти, мало? Јасмини тако опојно миришу. Ђенерал Монтенуово има луди обичај да својим коњима даје имена небеских тела и сазвежђа, па их је и Божич научио.