Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Тада мршави практикант поскочи са свога места, потражи оловку и бележник и седе до студента: — Монѕіеур, цхер монѕіеур, — рече афектирајући — перметтез!
Тада мршави практикант поскочи са свога места, потражи оловку и бележник и седе до студента: — Монѕіеур, цхер монѕіеур, — рече афектирајући — перметтез!
За своју храброст Француз је највише снаге нашао у својој прошлости. — Је, л' то неко предавање, монѕіеур л'авоцат? — питају реконвалесценти што приступају. — Не, господо, почели смо... па тако...
Јер тамо, у тој Француској, у тој божанској Француској, свака друга реч коју чујете јесте господин (Монѕіеур). Тамо се увек каже: Добар дан, господине! Изволите, господине! Уђите, господине! (Боњоур, Монѕіеур! Воици, Монѕіеур!
Тамо се увек каже: Добар дан, господине! Изволите, господине! Уђите, господине! (Боњоур, Монѕіеур! Воици, Монѕіеур! Ентрез, Монѕиеур!) Да се човек истопи!
Тамо се увек каже: Добар дан, господине! Изволите, господине! Уђите, господине! (Боњоур, Монѕіеур! Воици, Монѕіеур! Ентрез, Монѕиеур!) Да се човек истопи!
(Боњоур, Монѕіеур! Воици, Монѕіеур! Ентрез, Монѕиеур!) Да се човек истопи! Но како ја тамо (иако господин — Монѕіеур) могу једнога дана умрети, то овим целокупно своје, како кретно, тако и некретно имање, завештавам сиротињи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Она нас гледа упитно, јер види како се ми дискретно смешкамо. Драгиша јој објашњава, да би нас извукао. — Монѕіеур діт, ѕ’іл éтаит маладе, іл ѕераіт хеуреуx д’êтге ѕоігнé пар воуѕ. — О Но... но... маладе — и она одречно маше руком.