Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Добар зналац језика, Матавуљ је прилично и преводио. Међу осталим, превео је На води од Гија де Мопасана (1893), збирку бајки Вилина књига (Београд, 1894), Сеновита кућа Чарлса Дикенса (Београд, 1893), Зимске приче М.
Научивши француски, он је ревносно читао француске писце, нарочито реалистичке и натуралистичке писце, у првом реду Мопасана, којега је највише читао и радо преводио. Свршивши ту књижевну школу, углавноме по тим узорима, и сам је стао писати.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Раскомоћен, у оној полутами, читајући, чини ми се Мопасана, раздражен, узаврео и стискајући вреле усне на моје голе руке, ја сам дрхтао... Упила ми се беше ти у памет.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
није интересовала, баш нимало, ни онако: као што је интересовала ватрене жене Есадове што су некад овде читале Лотоја, Мопасана и друге, лешкарећи на леђима и обратно, огледајући своје снежне зубе и шарене шалваре у златом уоквиреним огледалима.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
И, мада ми је позната мудра реч француског писца Ги де Мопасана, по којој „нема ничега страшнијег до кад човек остари па забада нос у своју младост“, ја ипак то чиним, по ономе