Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Доле ћемо јако сести, Ал' ће да се слади, Морô би те, рибо, јести И да није глади.“ Па је узе, па њом брже Да примакне к усти, Чун се љуљну, он се трже, Оде
Помоз', Поло, ти сада менека Па ма после ја морô тебека. Тек што ово бија изустио, Ал' већ Пега с неба се спустио, Док длан о длан, до менека стиже, Мени с' коса
„Амо ти милена.“ „Доле сад ћемо ми сести, Ал' ће да се слади! Морô би те, рибо, јести, Мада немам глади.“ Веће руку с рибом диже, Да принесе к усти, Прском вода у чун стиже — Оде
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Зато што ја правду тражим, — оциче овај и удри даље по свиту. . . . . . . . . . . . . . . Сад није дуго морô трчати, па се вишњовцу опет нашло посла.
— Е, брате мој, — привати опет вилиштањац — да си ти код мене слуга, ти би био ђутураш и морô би косити само сува, матора цвића, а овако ти ниси морô јаукат под мојим вилиштаном, — и он слипца макне поштено у
опет вилиштањац — да си ти код мене слуга, ти би био ђутураш и морô би косити само сува, матора цвића, а овако ти ниси морô јаукат под мојим вилиштаном, — и он слипца макне поштено у тикву, и ују! с те ледине.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ово старо знаш да нам се јуче распукло“. Стари деда, куд ће, шта ће, морô с’ вратити, Оде к мору, а море се тихо гибало; Он дозивље шапућући златну рибицу, Она му се одазива: „Ево, ево ме,
„Где си, рибо?“ — „Па ево ме!“ — „Само кад си ту! Морô сам ти опет доћи, ал’ не замери; Моја баба, наспело јој, хтела б’ кућицу, Нашу малу кровињару већ је омрзла.
И баш да ниси по себи дивна, Дивна би била по твојем дару, И ја да нисам почео теби, Морô бих певат’ твоме ајвару.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ВУК: Много си казао! ИСАК: Ил’ боље рећи, ја сам учио! РАДАК: Шта? ИСАК: У Маџара сам морô гледати Надуте жабе празну мешину Где мехуриће од сапунила Доламом златном бесно огрће; Арпада седог то су унуци!
А у Немца сам морô трпети Подсмеха глатког страшну поругу; Турчин ме, опет, турски учио Да мирно гледам муке братове; И ја сам гледô
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Све што ми је било недраго и драго, Остављат сам морô равно, подједнако! Па где сад почивам?... О, да дивна места! Лепша никад није с уресом невеста!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Марко као горско звере, удари се руком по колену, па беседи сироти девојки: „Кучко једна, сирота девојко! Морô те је когод научити, веће казуј ко те научио?