Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
су пореклом из суседних области, поглавито из Метохије, са Косова, из Херцеговине, од Сјенице, као и из Босне и моравске Србије.
Осим ретких изузетка, махом нових досељеника, Цинцари су се претворили у Србе и у варошима моравске долине, где су раније били доста многобројни. А са њима је заједно нестајало и старе балканске културе.
моравско-вардарског варијетета су се у масама одселили на север и учествују знатним процентом у саставу становништва моравске долине, од Ниша до Смедерева, као и у саставу становништва источне Шумадије око Крагујевца (доњи ток Лепенице) и око
Тресонче, Селце и Осој заузимају положаје који подсећају на положаје планинских села моравске Србије. Нижа су од Галичника.
Мијаци су се бавили овим послом и изван своје области: њихових дрворезачких радова има и по многим црквама моравске Србије. Њихов дрворез ме је подсетио на многе резбарије које се виде по кућама и по црквама у Карпатима.
Дакле је моравска женска ношња, кад се упореди са косовском, проста и доста неукусна. Моравске жене кажу да су заузете зими пословима око стоке, те не могу као беспослене Косовке (чије је занимање земљорадња)
Пошто моравске жене не доносе у мираз скупоцено и богато одело, Косовци се њима не жене. Напротив Моравци се радо жене Косовкама које
У том погледу Косово изгледа према Морави као област устаљеног становништва. Због несигурности и пљачкања многе су се моравске породице сељакале и тражиле „појак господар“ који би их заштитио од арбанашког злостављања.
Знатне је плодности Вардарија, раван око Вардара, на којој жита успевају као по бољим долинама моравске Србије, а кукуруз је, због довољне влаге, исте плодности као тамо. У њој рађа најслађи пасуљ Балканског полуострва.
Велико проширење моравске долине око Бујановца назваћу бујановачким Поморављем. Ниском пречагом оно сужава долину Моравице на југ изнад села
Као у облику куће и у ношњи осећају се овде утицаји из моравске долине са севера и у развитку језика и психичких особина, јер је бујановачки крај био у сталном додиру са северном
Босне и Херцеговине, а у сремско-банатском варијетету становништво пореклом од досељеника са Косова, из Метохије и из моравске и вардарсаке Србије. У Славонији су измешани православни и католици, али већину чине католици.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
О свима који се огаздише шапутало се да су орући и копајући нашли ћупове злата. По веровањима и предањима, није било моравске макве, веће баре и газа на рекама где се Турци нису били подавили с бисагама пуним дуката.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Мене данас готово силом улисаше у чиновнике ђенералнога штаба тимочко-моравске војске — просто пећи реквирираше ме, као што се реквирира сено, зоб, со и друге ствари.
« Овај ми телеграм даде повод да према материјалу, који имам при руци, разгледам какав је тај положај тимочко-моравске војске, о коме ђенерал вели да »никад није био повољнији.« Ево шта сам нашао.
обићи алексиначке и делиградске положаје, па це упутити правце Параћину и Ћуприји, што би принудило главни део тимочко-моравске војске да напусти Алексинац и Делиград, да се у брзим маршевима повлачи Параћину, где би је Турци, пошто располажу
се и сићи, топове је лако на њу испети и спустити их, а опет ко ову косу држи, тај влада готово свом левом обалом моравске долине од наше границе па до под сами Алексинац.
Између осталих поткрепљења, наредио је да с леве обале моравске пређе на алексиначку страну и одељење мајора Стеве Велимировића које се 11 августа борило цео дан на житковачким и
»Главнокомандујући тимочко-моравске војске, ђен. Черњајев.« Док сам ја тражио хартију да напишем ову кобну наредбу, ђенералу Черњајеву дођоше друге лутке.
У писму је био излив бола уцвељеног братског срца. Капетан Велимировић тражио је отпуст из тимочко-моравске војске, где је ђенерал командант.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Али шта вреди његово слабачко светлуцање кад наилазе тмурни дани, блатњаве воде моравске и љути северац. Или ће га студени ветар развејати по реци или ће га прекрити ило. Како да га заштитим?
ако га је било, потицало је од другог нечега, вероватно од ватрице коју је заждио црни ђаво, ко други, од ове млаке моравске воде коју је сунце цели дан грејало, која не расхлађује као она јануарска, него распамећује.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
'' ''Вај, рано ли те сан студени срете! Када ћеш из те постеље оловне Устати, сине?'' — ''У моравске чете Када ме, мајко, нова труба зовне.'' ''Сунце се враћа. Ево тица, гнезда, А тебе нема.