Ћипико, Иво - Приповетке
— Исусе мој, милосрђе! — оте се и њему из кржљавих груди, панувши му на памет гријешна мисао на Морачу, мада је се клони и неће да је ни у цркви види, јер је тврдо одлучио да ове Страсне недјеље не сагријеши: ни мишљу, ни
Парон Зорзи помњиво, уклањајући се да не загази у воду, пожури кући. На савијутку у улицу, при мјесечини упозна Морачу и јави јој се: — Фаљен Исус! Жена не одговори, већ као вјетар побјеже испред њега. „Шта јој је?
Зачу се ударац крачуна. Узашавши уз тијесне, на по порушене стубе, затече Морачу гдје клечећи моли пред иконом ничим неокаљане Блажене госпе што поврх постеље виси.