Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„Видиш: ја сам се ноћас добро постарао! Имаћемо у изобиљу барем за пет-шест дана; али, Грлице, онај лончић мораш разбити!“ додаде некако потмулим гласом. „Нећу ништа да те подсећа на срамне намере онога неваљалца!...
— рече јадно девојче, покривајући исплакане очи својим белим ручицама. — Мораш, кћери, и ти ићи да га доведемо кући...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
дође да нас избави свакога поклоњенија и службе твари и дела рук человеческих, а они те окрени те обрни, пак опет мораш се клањати делурук человеческих. И што је грђе и горе: пишу светога Христофора с пасјом главом, мораш јој се клањати.
И што је грђе и горе: пишу светога Христофора с пасјом главом, мораш јој се клањати. Образ преблагословене Спаситељеве матере са три руке пишу! То што би у натури (сачувај боже!
То што би у натури (сачувај боже!) чудовиште било, томе се на икони мораш клањати. Ево, браћо моја, докле сујеверије и слепота може доћи и стигнути!
” — „Нећу ни то, ја не желим да ме се ко страши.” — „Јошт једно остаје, пак ако и ово не будеш хотела, а ти мораш страдати како си и досад: хитрост и лукавство лисичје.” — „Нећу ни то,” — рече овца — „ни | то ми није мило.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Црне у довратку чекају те чалме, црне рукавице претресају ти стан. Нико ти неће рећи зашто мораш да дигнеш косу и наслониш образ на пањ. Соба се дими од кафа и од лула.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Овамо, опет, седиш у кошари. Удари зло време, немаш се где склонити. Кућу да градиш, немаш откуд, а мораш. Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин! Седи толико земана у кошари!...« Ниси никуд пристао...
Јес' чуо, сад одмах, или не, ноћас мораш! Кад си га ноћу већ једном копао, копај га ноћу и опет — јес', чуо!... Да се ниси главом шалио!
— Ти мислиш и ја сам уморна. Нисам, Огњане! Могу ја ваздан стојати, синко!... Ама узми! Нека, стићи ћеш. Не мораш ти све данас узорати... Е, гле ти њега! Баш оре као маторац! Каже мени Душанка... А ја мислим — шали се, враг један!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— А гдје је Лазо? — Богами, драги ага, то ни ја не знам. Побегао је у шуму. — Е, мој лијепи братац, ти ми га мораш наћи! — Хоћу, наћи ћу га! Како не бих! Кад ти хоћеш, наћи ћу га, па, аман, да се у земљу сакрио! — Ех, тако, тако!...
И рече: — Не знам. — Није ти ништа казао? — Ништа. — Чујеш, чича Машо... — Шта? — Ја не смем ићи! — Мораш!... Мени је субаша рекао да те доведем! — Кажи да ме ниси нашао. — Шта?!... Да лажем!... Субашу да лажем?!...
— Ви̓ш — рече Крушка — како се бринем за те!... — Видим, и... хвала ти! — Али ти ме мораш слушати, или... — Слушаћу те као оца, боље него оца!... — Лијепо, лијепо!... Тако ја и хоћу!
Ивану оде памет. Он виде да Турчин баш воли његовог Лазара. — Па гледаћемо... — А, то мораш учинити!... Кад се дјеца воле, нека се и узму. Нема већег гријеха него раставити мило и драго!... То мораш учинити...
— А, то мораш учинити!... Кад се дјеца воле, нека се и узму. Нема већег гријеха него раставити мило и драго!... То мораш учинити... И кад нијеси учинио ове јесени... — Та ја ћу ових месојеђа — свеједно!... — рече Иван.
Кад виде Маринко да Иван неће да каже, онда се реши да напомене. — Баш нећеш да кажеш? — Али... — поче Иван. Не мораш... Ја знам и сам. Хоћеш да ти кажем?... Је ли, то су поп и кмет, а?... А Иван се устумарао с погледом. — Је л̓? — Та.
У Маринку се јави звер. Срце му залупа од радости што му дође тако на згоду. — Ето, и ти се још заносиш! Ти њих мораш слушати, па да би ти рекли и у ватру и у воду, а они тебе неће ни онде где се тиче твога образа и твога седог перчина!.
Јер Маринко је као тврдоуст коњ: кад узме на зуб — не задржа га. — Али ти ми мораш учинити ово: ти мораш претрести кућу Алексину! Турчин се насмеја. — Али, молим те! — Батали ћорава посла! — Али...
Јер Маринко је као тврдоуст коњ: кад узме на зуб — не задржа га. — Али ти ми мораш учинити ово: ти мораш претрести кућу Алексину! Турчин се насмеја. — Али, молим те! — Батали ћорава посла! — Али... кад те молим!...
Лазару се напрегоше прса. Он рече, више за себе: — Ја њега морам убити! — Мораш. — Или он мене!... — Како буде!... Јер, упамти! Ако не убијеш ти њега, он ће тебе насигурно!... А што се Јелице тиче.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Чича сав поцрвење. Кад чича изиђе, а владика помилова Мару па рече: — Овога чику, 'ћери, не мораш љубити у руку. То је мој кухар! — Нека, оче владико, — рече поп. — Стар је човјек! Тако сам ја њу учио.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
а то је редовно случај код њега — тера свакога да пева песму: »А-а-а, драги брате комшија, ако ’оћеш весео бити, а ти мораш с нама пити«, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан), — онда зло и наопако, да се не проведе лепо и не прође
— Па кад вам нисам добра! — одговара Јула јецајући. — Боље да ме нема; да се нисам ни родила. — Но, но! Не мораш ти баш тако на крај срца бити!... ’Рâно моја! Гле, какве су јој само очи! — умирује је гђа Сида и љуби је.
Та стек’о је мој покојни Лала, радио од јутра до мрака, и стек’о доста, да ти сада не мораш радити, него ти само, Нићо, изволевај! Та биће тебикана, макар ни Арси не дотегло, јербо си ми ти ближе род!
Кад је била близу Феудвара, Сусрела је три млада дротара: »Ди са пошла, Маџарева Јуло? Ди да идеш, наша бити мораш!«... Један скида златне белензуке, Други скида дукате са врата, Трећи вели: »Пољуби ме, Јуло!«...
— ’Ајд’ певај, певај, Јуло. А Јула се још једнако устеже, али кад навалише на њу још јаче другарице и рекоше: »Мораш, мораш, Јуло!
А Јула се још једнако устеже, али кад навалише на њу још јаче другарице и рекоше: »Мораш, мораш, Јуло! Да ви’ш да смо ми млâде, како се не би дале молити« — отпоче и она својим лепим, јасним као сребро, девојачким
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Богме, не могу служити — не знам. — Та шта не знаш! Како си ономад лепо свирала! Мораш свирати! — Ах, мутер, без нота не знам; онда сам свирала поред слушкиње, она је лепо певала, а ја сам акомпањирала.
Међутим, Чекмеџијић и чика-Гавра већ су близу Ш. Чика Гавра учи Љубу како да се код Гледића влада. — Овде, Љубо, мораш јако пазити. Гледић је човек озбиљан, господска изгледа.
Ја то тако оставити не могу, па да ми је сто пута сестра. Ти мораш као адвокат Мицу заступати. Свилокосић је у запари. Сад је тек међу две стлице, а не зна на коју ће.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Не уби ме! Чувај се! Знај: не смеш погинути, јер си ти највољенији човек на свету. Јест, чувај се! Ти ми се мораш вратити, ти мораш доћи да одагнаш ово мрачно очајање твога анђела, да учиниш крај овом неиздржљивом, празном, пустом и
Чувај се! Знај: не смеш погинути, јер си ти највољенији човек на свету. Јест, чувај се! Ти ми се мораш вратити, ти мораш доћи да одагнаш ово мрачно очајање твога анђела, да учиниш крај овом неиздржљивом, празном, пустом и страшном животу;
одагнаш ово мрачно очајање твога анђела, да учиниш крај овом неиздржљивом, празном, пустом и страшном животу; не доћи, мораш долетити: да се увериш колико тек сад знам бити нежна и слатка и страсна, да загрлиш опет твоју милу малу па да умре
Бога ми је роб од главе до пете. „Власт, вели, почитуј, сваку без разлике, а ако и ђавола мораш молити моли га, клекни на колена ништа не мисли, моли га, разумеш.
— Говори, драга. — А кад оздравим... — Мила оздравићеш, мораш оздравити. — А кад оздравим, на онај дивни пропланак, одакле смо последњи пут посматрали залазак сунца, одвешћеш ме.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Што сам ти узио, да чуваш кућа, или да гледиш на пенћер, на младо официр? О, сиромах кир Јања, мораш да пропадниш кроз неваљало свет! ЈУЦА: Сад да пропадне кроз мало леба што се у кући појело!
Али која је асна кад неће ни жице да купи, па тако мораш увек последња да останеш у друштву. КАТИЦА: Ја сам баш несрећна на овом свету!
Кад се смејеш, тако намештај усне да ти се увек зуби виде. Што год чујеш, немој се чудити; зашто, ако је добро, мораш напред знати; ако је зло, не треба да разумеш. Право, ево нам нотароша! Сад можеш таки почети. КАТИЦА: Ах!
ЈАЊА: Луда? Ко ради, онај луд? Ко си кити, паметно? О, проклето немарљиво свет, мораш да пропадниш! Море, оћи да ти гази сиротиња и нестрећа, тако ја, како бесно коњ трава зелена! ПОЗОРИЈЕ 4.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- загрлила ме је а надлактице су јој биле танушне и хладне. - Не мораш да ме грлиш, Рашида. Написаћу! - пошао сам према граду, а она је ишла за мном носећи оне шашаве златне перунике у
- У нешто бих и ја морао да верујем, замисли! - У реду! У реду! Не вришти! Ако мораш да верујеш, веруј бар у нешто што постоји!
- поновио сам осећајући све своје мишиће одједном док се она смејала. - Знам да јеси! - говорила је кроза смех. - Не мораш да забијаш главу у песак! - приметила је али ја нисам хтео ни да се покренем.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Па видиш ли се како жалосно изгледаш? — Кад ноћу морам на ногама бити! — Не мораш баш целе ноћи. Пред зору лађе већ одлазе, можеш лећи, па за двојицу-тројицу бекрија не мораш на ногама бити.
— Не мораш баш целе ноћи. Пред зору лађе већ одлазе, можеш лећи, па за двојицу-тројицу бекрија не мораш на ногама бити. Али теби се то допада! Пера не одговара, тек зевне, као човек који није испаван.
Ја сам здрав, но то ме веома опечалило, кад сам чуо да се у мору купаш. Зар онде нема других илиџа, већ мораш у мору? Ја сам због тога опечаљен јако. Могу те таласи морски однети.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— Опет! — рече с гађењем једног дана. — Зар увек мораш да ми палиш цигарету? То ме тако нервира! Ипак, смршао је, пролепшао се. Добро му стоје младалачке кошуље и фармерке.
Појеле су по пар крањских кобасица са сенфом. Мајка се одрекла половине свога ручка у њену корист: »Мораш бити снажна вечерас!« казала је. »Пази на држање браде!
Сигурно не од плате! Наравно да није од плате. Данас сви краду! Али мораш да будеш на месту где је могуће красти! Шта ми вреди што бих ја и крао кад немам где! Лопови! Све сами лопови...
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Мораш, ваистину, кад господар иде. — Ко ти је то рекао? — Нико. Сâм то знам. — Дакле, ти си мој ђак, Ко те је поставио?
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
НАНЧИКА: Он се чудио како знам лепо маџарски. МИЛЧИКА: То је и мени мој реко. НАНЧИКА: Ја ти кажем: мораш се њи чувати. МИЛЧИКА: Али да нисмо у непријатељству, јелте да су врло учтиви? НАНЧИКА: То је истина.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ — „Ох, мој Боже!“ — пред њег' паде, У грлу јој реч застаде, Погледа га жалостиво, Помаче му срце живо: „Да, ти мораш, мол' се Богу, Кад се више ја не могу, А теби је пуно ближе, „Ајд'мо, ајд'мо!“ па је диже.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Жао ми, браћо, младице, начисто увену грешно чељадешце. — Није ту лако лијека наћи — вајка се брадоња. — Мораш, просто-напросто, пустити да се рана сама смири и зацијели. — Рана! Каква сад рана, ко се богу моли?!
весело ходање на глави, које само уозбиљавају и кваре строге маме, пољари, жандарми, попови и разни други од којих се мораш крити и бјежати а да ни сам не знаш због чега.
Интендант се врло замишљено загледа у бујну травуљину иза ограде и однекле отуд извуче рјешење. — Шта ћемо, мораш је дати. Триста људи горе гладује. Момак поваздан митраљез носи, а гладан. Сељак се окамени у мјесту.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
ХАСАНАГИНИЦА: Да нећеш опет неком да ме показујеш? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ајде, ајде! Не мораш ми одма бибер у очи! Овог пута је озбиљно! Разумеш? Долази човек до кога ми је стало!
Црне у довратку чекају те чалме, црне рукавице претресају ти стан. Нико ти неће рећи зашто мораш да дигнеш косу и наслониш образ на пањ. Соба се дими од кафа и од лула.
ХАСАНАГА: Не мораш да се трудиш! Нема суза ако је срце од камена! ХАСАНАГИНИЦА: Чујеш ли шта каже? Срце од камена!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Нема ту ништа, — вели она — ти краву мораш заклати, јер онај твој заврзан сê краву, па не могу ништа умусти, а хранити краву само за онога главоњу, то би ми се
хране, одсад ћеш моћи и без мене живјети; иди по свијету па ради, те се хљебом храни; али прије него се растанемо, мораш ме својом руком убити. — Сачувај боже!
— вели он, — како бих ја могао своју руку дићи на своју хранитељицу; то ја нити могу, нити хоћу. — Ти мене мораш убити — вели опет крава — и нека ти је проста моја крв!
— Е, мој пријатељу, — вели му орлетица — ако то желиш онда се мораш за то добро спремити. Дакле, чуј ме. Треба ти девет крухова, девет печенијех овнова, и девет виједара вина.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Пита ме гост, шта ми је. Јако се дими кујна, одговорим. Шта ћеш, мораш да покриваш своју срамоту; али од оног доба све се чувам да се не задими кујна, па се ни у саму песму не уздам.
ВЕЛИМИР: Јок! Ја сам већ поручио да не долазе. ЉУБА: А што?, ВЕЛИМИР: Имам важна посла. ЉУБА: Ала Боже, ти увек мораш да квариш друштво. ВЕЛИМИР: Боље учи, и тако си пре подне пропустила.
се твој волшебник јошт једанпут смилује, узми се у памет, а сад уздиши, кад видиш како се други с печењем части, а ти мораш плеву да грискаш. (Отиде.) МАРКО: Ха, ха, ха! То му је госа. Ал је јако опарен. ПОЗОРИЈЕ 6.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СУЛТАНА: Јошт једно! Ти мораш мене и ону твоју песму научити, и ја ћу је сваки дан певати и другима препоручивати, да се види како је ружна ствар
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ко је, какав, на шта личи чова? За ким ти се ваља крадом вући? Је л' босоног ил' има опанке? Ти га, богме, мораш и обући. Кад све смислиш, полази на путе, па рачунај сате и минуте.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
(Заплаче се.) САРКА: Ето ти сад, па не мораш ти зато плакати што је он умакао у сланик. ГИНА: Па не морам, ал' тако, кад се сетим, а мене гуши.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Добро, добро! — Па се окрете: — Ордонанс!... Води наредника код командира четврте чете. Дакле, наредниче, тај топ мораш да пронађеш и да га уништиш. Поздравих и пођох, а у ушима ми непрестано бруји: „Да га пронађеш и да га уништиш.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ГИНА: Тешко је теби да нађеш разлог за пијење! БЛАГОЈЕ: Немци су избили на Волгу, женска главо! ГИНА: Не мораш зато да попијеш реку ракије! БЛАГОЈЕ: Јесам ја теби једном казо да не звоцаш?
За име Бога, Јелисавета, говори као мушкарац! ЈЕЛИСАВЕТА: „Сувише сам НЕСРЕЋАН и без тога!” ВАСИЛИЈЕ: Не мораш толико да наглашаваш! ЈЕЛИСАВЕТА: „Сувише сам несрећан и без тога!” ВАСИЛИЈЕ: Тако. Сад га ти будиш...
И ластавица је веће чудо него авион! СОФИЈА: Не прави се представа ни из чега! ВАСИЛИЈЕ: Сваку реквизиту мораш дубоко да простудираш! СОФИЈА: Студирам колко стигнем, и колко могу!
ВАСИЛИЈЕ: Сваку реквизиту мораш дубоко да простудираш! СОФИЈА: Студирам колко стигнем, и колко могу! ВАСИЛИЈЕ: Мораш да пробаш да се што више удубиш у оно што имаш. А, кад се удубиш... и са обичним лонцем можеш чудеса да направиш!
СИМКА: Гино, молим те! ГИНА: Знаш ли колко Секула има година? СИМКА: Знам, не мораш да ми говориш! ГИНА: И како си могла онаквог човека да вараш? СИМКА: Онаквог човека!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ти не мораш све то појести, узми макар што год, бар ону велику, жуту караманку, што је с једне стране готово поцрвенела, а остало
А кад пођеш од куће, прате те њене очи све до онога ћошка, и ти, хтео не хтео, мораш да се осврнеш и насмејеш... Како то мора бити пријатно!...
Бадава, опет овако боље: сам си госа и кадија; што не волиш да трпиш — не мораш... — Е јест, мислио је даље, али се и мени спрема такав колач! И ко зна како ће ми бити?
— Не мораш, брате, да узвикујеш толико: чујемо сви добро. Као да и ти грдиш... — Па тако се чита... — почне учитељ да се правда.
С ким се год сретнеш, било мушко или женско, све ти изазива неку живу симпатију према себи, и ти мораш заволети ова добра и блага лица.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ПАВКА: И цела варош и цео округ да зна, ал' ти не мораш да знаш, нити се тебе то тиче. Гле ти ње! Немој да мислиш ако смо пристали да те дамо, да смо те уписали и у његову
СПИРА: Ама, не прекидај човека! СПИРИНИЦА: Остави ме да кажем, забога! СПИРА: Не мораш ти да кажеш, нека каже Јеврем! ЈЕВРЕМ: Па то сам хтео да кажем.
СПИРИНИЦА: Па велим, Павка, ако ниси почем противна, ја да јој кажем? СПИРА: Ето, опет ти! Ама, што мораш свуд да се трпаш? СПИРИНИЦА: Ама, немој да си такав, човече божји! Сестра сам јој, па ко ће јој помоћи ако ја нећу?
СПИРИНИЦА: А ја као да сам предосећала нешто, па кажем Спири: чекај, не жури, не мораш ти баш први гласати! СПИРА: Ама, ниси ми ти казала, него ја сам врдарам од јутрос.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачки а говори научењачки!! Пошто је тако распаковао и понаме
Кад он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити. Да се искидаш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао! »Зар певао?!
Ни по чему је не можеш познати, само кад говори, кад рекне нешто, мораш се насмејати, јер не говори нашки; некако смешно говори, а, нађавола, воли много да говори.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
— Богме, Зече-плачидруже, Не цветају теби руже, Ал у страху — мораш касти — Да има и нешто сласти... КОРЊАЧА И ЗЕЦ Иде једна корњача Огромних беоњача, Црног, тешког
Бару си нацртао, ал прсти још те сврбе: Знак да ту фале једна или две жалосне врбе. Врбе не мораш цртати: оне и саме могу да Дођу, у пролеће, са ветром, ко зна откуда ...
Од свега што почне буде којешта, Посебно је неспретна око маказа.” „Мораш пазити она док те Опслужује, и бојати се њеног присуства: По три сата десници реже нокте, Ту, што се каже, нема
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
„Да с тобом шетам волела бих више. Ал’ ти са својом дамом ићи мораш...“ Глас мртвачких звона све тише и тише, Напољу, где киша полагано пада, Звонио је гласом којим откуцава Дубока
НОЋ СЛУТЊЕ Спавај мирно, чедо моје; Све је мирно... Звезде стоје. Ни дах поћи није пирн’о. Ти не мораш, као мати, У тој тами Бдити, знати Да смо сами, да смо сами.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Она опет: „Не знам.“ „Знаш, не знаш“, рече царски син, „ти мораш с нама.“ Кад је одведу двору царскоме, одреде је да чува гуске, и слуге је прозову пепељугом.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Ноћу радиш, дању спаваш, не зна ти се ништа, никакав ред, ништа немаш од живота, увече нигде ниси пристала, мораш на посо! А тај се појави у најкритичнијем моменту! Тај што сам вам причала, тај профисор!
ИКОНИЈА (Цмиљи): А парадајз не силази испод седамсто! Ујтру да пораниш, а не ко прошли пут! И не мораш одма тап код првог, него мало обиђи, протегли ноге, маниши, кажи киси, кажи увело, буђаво, цењкај се, закерај,
ИКОНИЈА: Продајеш мамце? ПРОСЈАК: Мамце, и то одличне! Муве, глисте, ровци... ИКОНИЈА: Ма склони то, не мораш да ми показујеш! Је л би то могло ђутуре, а плаћање да буде у натури? ПРОСЈАК: Није да не би могло...
ИКОНИЈА: Свако мисли да ће друкчије! Дај те шкембиће! И не мораш увек палац думочиш! Рекла сам ти икс пута! (Излази) ЦМИЉА: Дако ми чудо нанесе неку прилику!
АНЂЕЛКО: Ма је л ти зато замишљаш да ја зидам? ЦМИЉА: Не мораш одма баш да зидаш, за прво време можемо и под кирију...
ИКОНИЈА: Видиш да причам са човеком! МИЛЕ: Кад кажем пиће, има да ми се донесе у моменту! ИКОНИЈА: Не мораш одма да лупаш по асталу! Чекајде доднесем овом зграновнику!
ТАНАСКО: Немоте тако, госкапетане! Сија другоме, као да сија и мени! — С капетанима мораш ко с малом децом! — Ајмо, полако, госкапетане, полако. Тако, ногу предногу! Само полако! (Излазе.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
на тог незнаног још младожењу, раскопчавајући минтан и огрлицу, бесно, ситећи се себи самом): Немаш куд више, Јовчо: мораш! (Клоне на миндерлук). Мораш!... Ако не њега, бар кућу, пријатеље да нађеш... Мораш! Одмах, што пре! Мораш!...
(Клоне на миндерлук). Мораш!... Ако не њега, бар кућу, пријатеље да нађеш... Мораш! Одмах, што пре! Мораш!... ИИ Велика раскошна соба Јовчина,
(Клоне на миндерлук). Мораш!... Ако не њега, бар кућу, пријатеље да нађеш... Мораш! Одмах, што пре! Мораш!... ИИ Велика раскошна соба Јовчина, застрта тешким ћилимима.
(Клоне на миндерлук). Мораш!... Ако не њега, бар кућу, пријатеље да нађеш... Мораш! Одмах, што пре! Мораш!... ИИ Велика раскошна соба Јовчина, застрта тешким ћилимима.
Да бар раније стигох, те бар ова дрва да продам па дуван да ти купим. ВАСКА Не мораш ни да ми га купиш. МЛАДЕН (уплашено): Купићу, купићу. Не мораш ти одмах да се љутиш. (Полази): Купићу ти!
ВАСКА Не мораш ни да ми га купиш. МЛАДЕН (уплашено): Купићу, купићу. Не мораш ти одмах да се љутиш. (Полази): Купићу ти! (Застаје): А хлеба? Имаш ли њега? ВАСКА Има. Остало од синоћ неко комађе.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Шта је? — Ја кâ вељу, ако прибијем гњате... — Нека те враг носи! — издера се Срдарина... — Кад си већ ту, мораш скакати, па оби ноге сломија. Ајде: оп! Букар излетје трупачки и стаде право пред њима. — Браво!
Бићемо пријатељи, али ме ти мораш штовати кâ свога старијега. Запамти још ово: чуја си да ме зову Бакоња, али ме ти не смиш тако звати.
— Доста, за муку Исукрстову, фра-Јакове! Шта чиниш? Оћеш ли да убијеш човика?... А ти (обрнув се Бакоњи), зар мораш све приповидати? — Ја нисам ништа казâ — одговори Бакоња намрачен. — Ја оћу да разумим оне погрдне ричи, због који...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Време је, идем. Устаде и Вукашин, а Аћим му са отворених врата добаци: — Ти не мораш. Кочијаш га довезао. Са убалеганим кљусићима. Ни срески пандур не би пристао да га онакви возе.
У подруму је напипао Николин лежај и сео поред његових ногу, не обзирући се на његова мрмљања. „Ти мораш да ме слушаш!“ рекао је Николи. „Дан је твој, а моја је ноћ.“ „Прошао си свет. По теби су прошле године. Знаш све.
„Слушај... Слободно ти живи с Толом. Мораш, чујеш ли? Ја тако хоћу. Наређујем ти! — шапутао је. — Хоћу да ми родиш сина... Наследника да ми родиш.
И ти ћеш родити мушко. Он ће да ћути, мора, не сме ником да зине, платићу му, убићу га! Кад ја наређујем, мораш. Истераћу те из куће ако нећеш. Учини ми то. Кад те молим, еј, учини ми. Ја хоћу, ти, ти си поштена... Суђено је тако.
„Кад је твоја жена од танке јапије. Она Ти, синко, неће кућу напунити. Већ на првом па се прекинула. А мораш да имаш чопор синова. Тројицу унапред одвоји за рат.
Обоје су шкргутали: „Нећу.“ „Мораш.“ „Нећу.“ „Мораш.“ „Истераћу те из куће!“ „Истерај.“ Босим табаном орао је по њеним припијеним листовима да се
Обоје су шкргутали: „Нећу.“ „Мораш.“ „Нећу.“ „Мораш.“ „Истераћу те из куће!“ „Истерај.“ Босим табаном орао је по њеним припијеним листовима да се ужлеби између њих.
Они, сирочићи, нису криви. Тежак си. Па ти си права момчина, не могу више да те носим. Мораш мало да ходаш. Ту, на тој лицитацији, купићу ти једно лепо ждребе. Није црно, није. Шта ће ти, Адаме, шарено ждребе?
Црквењаку се неколико пута конопац кидао. Док и њега редња не обори. Ако ти неко умре, мораш сам смрт да му огласиш... — Дај ми руку! — Ђорђе више не може да слуша.
„Колика обућа теби треба, а? Бос ћеш и по снегу да идеш. Свет се чуди твојим ножурдама. Обувај, мораш, паре сам дао!“ Ђорђе се клати над постељом а на зиду поред кревета његова сенка је бокал с две ручице.
„Не могу, тата. Не могу, богами. Мале су, видиш?“ плакао је. „Мораш.“ „Молим те, немој ништа да ми купиш... Никад немој, тата.“ Ђорђе завуче руку под чергу, милује му ногу, открива је.
Био је јачи од других. десна рука у бради а лева међу коленима. Мрак и дисање згрчени у углу празне ћелије. — Не мораш да устајеш — сутрадан ујутру, улазећи, рече озбиљно капетан. — И нећу.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Погледај кроз прозор и видећеш га како скакуће од звезде до звезде, читаво небо обигра. А сад, спавај! Мораш бити здрав кад дође... — Па дошао си! — дете се срећно осмехну и утону у сан, а Златоусти нестаде.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Дочекале су га оне исте, спокојне, очи и оно исто, спокојно, лице. — Мораш ли то, синко? упитао је старац са малим осмехом или се то Добрачи причинило, и умро.
(Мораш ли то, синко?) У тај мах, Карађорђе је био престао да куцка ноктом о окно и окренуо се: причинило му се да је, заслепље
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
То мораш и ти, синко, да чиниш, ако желиш да постанеш филозоф. Посматрај својим очима све што се у природи дешава и размишљај св
Нека будућност одлучи ко има право, ти или Аристотелес! Али ти мораш овога часа отпутовати из Александрије, да се никад више овамо не вратиш“.
И ја праснух у смех, а он упре кажипрст у своје чело: „Ту мораш да имаш!“ Па додирну затим шаком свој лакат: „А не овде!“ Потапшах га по рамену. „Нема сумње - способни сте људи.
“ „Прогутао бих их све одједном, кад бих то могао“. „Тиме би покварио стомак. Да ову храну добро свариш, мораш је прожвакати залогај по залогај“.
“ Он ме погледа унезверен. „Једно дело?“ „Дабоме. И то што пре!“ „На то нисам ни помишљао“. „Али сад мораш на то озбиљно мислити“, рече му син, којему је винце надрло у лице.
За сено добисмо већ приличну своту, а скуписмо и осам великих корпи дивних трешања. Мораш их сутра одвести на пијацу у Грентем; и ту ће пасти која пара.
„Проучили сте моју Механику! узвикну радосно Лагранж. „Наравно. Када је сварих, рекох сам себи: „Сад не мораш да ишта учиш из те науке.
„Да“, рече он, „онда сам овако мислио: када се бориш, мораш добро да измахнеш, иначе ћеш бити претучен. Сада тек увиђам да сам могао победити и без борбе, јер цео научнички свет
„Кад желиш да другима растумачиш коју ствар, мораш и сам бити са њом начисто“. „Сасвим тако!“ Обазрех се по његовом лабораториуму.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
благо мени, како те слушам да сричеш о-с, н-о-с, ос, нос, а твој чича оста бос због твојих крижуља, таблица и сунђера. Мораш, није вајде, на занат.
Утом стиже командант, а ја се одједанпут преобразио, направио важан, намрштио се, па јој издајем наређење: — Мораш, мораш имати сламе, снаја. Све ви тако, нема, к'о Арнаути, а кад дође непријатељ, чик њему кажи нема.
Утом стиже командант, а ја се одједанпут преобразио, направио важан, намрштио се, па јој издајем наређење: — Мораш, мораш имати сламе, снаја. Све ви тако, нема, к'о Арнаути, а кад дође непријатељ, чик њему кажи нема.
Сад сам о томе читао једну добру књигу. А после се идеја о божанству трансформирала, и то мораш знати, и божанство су потражили над, природом, уместо под земљом. Тада је огњиште, тј. отаџбина, изгубило свој значај.
Трепери као лист, што рекао Бура Јакшић, наш највећи песник, а био је учитељ. Кажем ти, нема то код мене. Па мораш, бре, жену тако: ако не држиш, оде бестрага. Вентилирао сам ја то са свију страна.
Овако, скрстићу руке, овај прстен биће ту, ево овако, заклопити очи, закопаће ме у земљу, дубоко доле, и ти мораш бацити земље на сандук, на мене, на твога тату, бар неколико прегршта, тако се ваља, и више нећеш имати оца.
Али признајем, малопре, неколико тренутака пре, волела сам те више. — Заиста? Зашто? — Не знам. — Не, ти мораш, ти мораш рећи зашто, одмах ми мораш рећи. — Кунем се не знам. Тако, наједанпут мање.
Али признајем, малопре, неколико тренутака пре, волела сам те више. — Заиста? Зашто? — Не знам. — Не, ти мораш, ти мораш рећи зашто, одмах ми мораш рећи. — Кунем се не знам. Тако, наједанпут мање.
— Заиста? Зашто? — Не знам. — Не, ти мораш, ти мораш рећи зашто, одмах ми мораш рећи. — Кунем се не знам. Тако, наједанпут мање. Боже мој, то прође, тако наједанпут наиђе и прође.
— Драга моја, — рече он нежно — ето тако те волим. Ти мораш, ето кажем ти просто, ти се мораш мало отрести, размрдати, ослободити оне грозне, убиствене чаме.
— Драга моја, — рече он нежно — ето тако те волим. Ти мораш, ето кажем ти просто, ти се мораш мало отрести, размрдати, ослободити оне грозне, убиствене чаме.
Кажем ти да се мораш раздрмати. И у једној махнитој раздраганости господин Леђенски зграби пуне мишице госпође Леђенски и стаде их
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
За љубав треба инвенције, право кажу. Мораш измишљати увијек нешто ново! Без тога, она се брзо расплињује. Не знам како је иначе, можда у другим стварима
Упућен си у свему на иностранство: чак и властите проблеме и преокупације мораш да наручујеш извана!... А што се тиче оних Мама-Јумба, вјеруј ми да их, ко више ко мање, сви имамо.
” одговарала: — тату колико и маму, маму колико и тату! — кратко сам пресијецао: — „не, Маја! Не смијеш тако! Мораш вољети више маму, она то несумњиво више заслужује”. Долорес се бунила: „Не ваља тако учити дјецу.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Твоје ми признање не треба ништа, али ми мораш казати, с ким си извршио похару. Ноћас се добро промисли... Али не заборави да ми овде имамо такве мајсторије, од
Човек треба само да почне, а ја га не могу шиљати с ким било. Ти мораш ићи — одговори Вујо и продужи пут. Кад стиже кући, Вујо оде право у собу и стаде на оно прозорче од ћилера.
Он је луд у том послу, па хоће одмах да убије, хоће да пече и да мучи. Ти га мораш задржавати од тога. Ја сам му већ казао на само да он мора тебе слушати као харамбашу, и чему се год ти успротивиш, да
— Е, мој соколе, није женско срце као твоје. Ти мораш свакога часа бити готов да прегруваш по два округа до каквога поузданога заклона, а она не може свуда с тобом.
Кмет нарочито сачека време, кад је и Ђурица код куће, па оде к нему сам. — Није вајде, Ђуро, нема се куд. Мораш је водити на друго место — рече му он, кад му саопшти новост о наредби.
— Жива била! — одговори Вујо и погледа је оштро, кад му она приђе руци. — Сад можемо то, ради виђења, а после не мораш. — После нећу и да хоћеш — одговори Станка, осмехнувши се. — Ехеј, море, побро, да не страдају твоји чуперци!
Ти си био... ти си могао бити красан домаћин и радник, али те они наведоше на клизав пут. Па сад мораш да им аргатујеш, да мећеш главу у торбу ради њихове користи.
»Мораш да мећеш главу у торбу, ради њихове користи« — сети се он попових речи и, идући полагано уз поток, стаде да мисли о том
То ја знам, и знам зашто .... вјеруј ми. Доћи ће дан, вељу, па ћеш и сам све разумјети и виђети, а дотле га мораш заваравати. Подај и њему половину од добити, јер сад је зима на прагу.... треба добро да се чуваш, а без њега не мореш.
— Море, шта кријем!.. Да ти причам с ким год седнем и проговорим реч?... — Па не мораш баш све, али тек... ’нако... по нешто бих могла и ја да знам — рече она смешећи се.
— Зар ме он баш чека? — Да како ?... Зна да си жив и да се мораш врнути овамо, па куд ћеш но њему? — То ми, канда, велиш, да идем право њему и да га слушам што год ми рекне?
— Је ли он што говорио с тобом? — запита Ђурица одсечно и погледа га право у очи. — Хм... је ли или није, ти не мораш знати. Биће дана и за то, кад ћеш све дознати, а засад нам је прва брига, да сачувамо твоју главу. — Кажи ми само ово.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
тек требало да живиш, а не да умреш, добро би дакле било да идеш у свет, па можда ћеш наћи гдегод за себе спасења, али мораш увек само према истоку ићи, јер тамо још не влада помор. Петар послуша оца, па узме што му је за пут требало и оде.
Кад паше још триста година, дође свети Петар па рече: — Старче, сад мораш ићи, друге није. А старац рече: — Е, па кад није другаче, ја хоћу, али само да видим како ће ми бити души.
— Нема ту ништа, — вели она — ти краву мораш заклати, јер онај твој зазрзан сê краву, па не могу ништа умусти, а хранити краву само за онога главоњу, то би ми се
моје хране, одсад ћеш моћи и без мене живљети; иди по свијету па ради те се хљебом храни; али прије него се растанемо, мораш ме својом руком убити. — Сачувај боже!
— вели он — како бих ја могао своју руку дићи на своју хранитељицу; то ја нити могу нити хоћу. — Ти мене мораш убити, — вели опет крава — и нека ти је проста моја крв!
— Е, мој пријатељу, — вели му орлетица — ако то желиш, онда се мораш за то добро спремити. Дакле, чуј ме. Треба ти девет крухова, девет печенијех овнова, и девет виједара вина.
Цар се зачуди, па га упита: — Оклен инглеској краљици толике паре? — а он му одговори да не зна. — То мораш знати и мени казати, — рекне садразану цар — или па теби није главе!
Он се на ово зачуди, тја ме упита: „Оклен инглеској краљици толике паре? на што му ја одговорих да не знам. „То мораш знати и мени казати“. рече ми цар, „или на теби није главе!“ Па стога дођох овђе да дознам одаклен ти толике паре.
па га дозове преда се и рече му: — Ја сам чуо да си ти најмудрији од свега свијета, зато хајде кући, па ми ујутру мораш доћи ни бос ни обувен, ни го ни обучен, ни јашући ни пјешице идући, ни путем ни странпутицом, и донијети ми дар и
— Добро је, — рече цар — али сад хајде кући, па ми ујутру мораш довести све своје пријатеље и непријатеље. Ако то не учиниш, сведно ћу те објесити.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
се данас сећам, она ми је говорила: “Дете моје, ако желиш да пођеш у свет, о коме си толико слушао на нашим поселима, мораш имати још један пар очију - очи за читање и писање.
се данас сећам, она ми је говорила: “Дете моје, ако желиш да пођеш у свет, о коме си толико слушао на нашим поселима, мораш имати још један пар очију - очи за читање и писање.
Она воли овај свој посао. Али ако нађеш неку њој сличну у Берлину, сети се свог обећања, мораш се оженити Американком ако желиш да останеш Американац, а знам да то желиш.
На повратку у Берлин никако ми нису излазиле из памети мајчине речи: ”Мораш се оженити Американком ако желиш да останеш Американац, а ја знам да то желиш.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ВАСА: Теби је познато већ шта намерава Живка са Даром. Мораш и сам признати, мајка је, а има то једно женско дете, па мора мислити на то како ће да је збрине.
И ове сам добио само тако што сам једном продавцу подвикнуо: „Мораш ми продати, ја сам син мандаринов!” ДАРА: 'Ајде, 'ајде, носи те ђаво! РАКА: Ама, није, хтео сам да кажем министров.
Синоћ потписали указ о моме премештају у Ивањицу, а већ јутрос сам разрешен од дужности. ДАРА: А кад мораш на пут? ЧЕДА: Шта ја знам како је твоја мајка наредила! Можда ће ми се у току данашњег дана наредити да сутра кренем.
Не могу, не могу да је примим, нек иде бестрага!... ВАСА: Па ипак мораш, Живка, ред је! ЖИВКА: Па видим и сама да морам, али, знаш, све ми се преврће у стомаку од муке.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Али ја сам песник само, А тај песник сиротâн је, — И ти с’ мораш задовољит’ Овом песмом, каква ј’ да је. 1875. НЕГДА Негда је друкче било, Друкчије него сад: И свет је био
Онде, хоћеш-нећеш, Мораш светац бити — Ја том нисам вичан (Можда ниси ни ти). Како ћемо онде То Саваот знаде. Ал’ од земље ваља Да се што
Београд је данас срећан, Рукујућ’ се српском диком, И открива срце своје Пред Србином велебником. Ну ти мораш опет натраг — Састанак нам кратко траја — Ал’ топлоту носи собом Братинскога загрљаја.
Посла опет баб’-Анушка, то јест царица, Посла гарду да доведу деду рибара. „Још једаред мораш ићи златној рибици (Ако нећеш, одмах ћу ти главу посећи).
Ни с Августом ниси баш уговор стегô, И он може рећи: чекај, брате драги! А ти мораш чекат’, не смеш очајават’ — За Августом иде Септембарац благи.
АБУКАЗЕМУ 1. Кад је написао педесету „Шетњу“ Стани Абу-, стани Абу-, Абуказем брале, — Ма да мрзиш, данас мораш слушат’ мало хвале. Не тужи се, не мршти се, — не вермам ти претњу, Ми славимо данас твоју педесету шетњу!
Омладино драга, буди добре воље: Ти нам буди јака, ти нам буди лепа. А да будеш лепа, мораш бити ведра, А да будеш јака, чувај се процепа. Па сад дижем чашу, — е гле самртника!
И од тог мораш помоћи да тражиш! Мука ти додија па полетиш мрежи, И у томе зверу мислиш наћи брата! — „Имаш ли срца!
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Видиш, кад би ти метнула златну капу, сви би зинули на тебе као на чавку. Мораш имати од паучине, и натркачити кракље или жирафе, како бестрага зову; око врата куље и таране; мораш наобручати главу
Мораш имати од паучине, и натркачити кракље или жирафе, како бестрага зову; око врата куље и таране; мораш наобручати главу и сапети руке са златни ланци, а то све откуда ћеш? ЕВИЦА: Нисам ни ја сироче у бога.
На пијаци, где су господа, шта ће нама живине? ЕВИЦА: Ја другојаче нећу. ВАСИЛИЈЕ: Али ти мораш. ЕВИЦА: Ја нећу. ВАСИЛИЈЕ: Кад нећеш, ја ти нећу ниједну аљину купити, знаш. ЕВИЦА: Васо, срдиш се?
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Све до Паланке... А онда ће га звати муселим, Кога у свему мораш слушати. Па буде л’ згоде да га вежете, Веж’те га одмах!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Опет даље, опет даље. Стој, овде не можеш даље, мораш надалеко обићи: овде лежи читава леса људских трупова, захватио их плотун из шанца, па их све положио једног до
а у глави ти се буди мутно сазнање да је ово последњи час, сад је све свршено, сад више нема размака и одгађаја већ мораш напред док те не дочека непријатељски плотун... и то није далеко, то је ето ту... сад ће... сад ће!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
А-а, то не мере бити! — 'Ајде, 'ајде, стари! — веле му ђендари мало блаже. — Мораш, јер те закон гони; не гонимо те ми... — Чујеш, господине, остав'те.
Ухватили смо те, Давиде! Не знаш! Давид: Ама, пиши, господине, кад ти кажем, толико му је. Судац: Ама није то тако! Мораш казати по чем то знаш.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЖИКА: Ништа то није! Сипај у лавор хладне овде, седни мало па ће да прође. Практикант си, брате, па мораш и да трпиш. Мислиш ти, ја, кад сам био практикант, да нисам патио? Још како!
Па како друкчије да се убије време ако се старији са млађима и друг са другом не пошали? Али зато, брате, не мораш да се гађаш државним стварима.
КАПЕТАН: Па не мораш, брате, министру да кажеш, можеш и мени. ВИНА: Довде ми је већ дошло. Ја се мучим и хватам разбојника, а ви
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
»Ако хоћеш да дође она цопрница која ти је однела срећу нпр. код блага, мораш палити ватру г. дрвима« (ЗНЖОЈС, 19, 118). У митологији г. може имати козмички значај.
Ћипико, Иво - Пауци
Предајући га, вели му: — Изгубио си парницу за „Брљачу” у планини, мораш да платиш око сто круна парбених трошкова за одвјетника, заступника опћине.
И ја сам се данас на једнога расрдио; глуп к'о не знам што. Велим му десет пута: „Мораш платити, на те је убиљежена та и та земљишна честица”, а он једнако: „Није моје. Зашто да за другога плаћам?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Зашто, Димитрије, онда не потонеш у дубок сан кад је овај пропланак тако згодан за спавање? Зашто мораш у мислима изговарати бесмислене беседе које си хтео да изговориш у оној синоћној помами? Шта ту има више да се каже?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ Цар се на то у смеј дао: „Но, то видиш нисам знао! Аи ко ће то да зна, Да сам тако јевтин ја! Но ал' сад ми мораш рећи; За колико могу прећи Цео овај бели свет, Ал' најкраћи да је лет?
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
КОВАЧУ СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА) Хеј ковачу! Куцни боље, Да зајечи наковањ; Гвожђе мораш покуцати Ако хоћеш што одањ. Док је врело удри, куј! И чекићем покуцкуј!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Разјарено, унезверено иде по соби.) Ох! Ово је страшно! Буд овде, у кући, мораш да си са покојницима, с гробљем, свећама, тамјанима, парастосима — ноћу не смеш од страха слободно да дишеш, а камо ли
тамјанима, парастосима — ноћу не смеш од страха слободно да дишеш, а камо ли да заспиш и одмориш се — а оно још мораш да пазиш, и да тамо, по чаршији, по вароши, по кућама, што ко не каже о теби, не помисли, не чује што.
Чује се Станин глас: Сад, сад, снашке. МИРОН (одбија): Не, не, Ташана! Не могу, не једем ја то! ТАШАНА А, то мораш да ми учиниш. Мораш, макар само да окусиш. Јер ја сам се тако радовала мислећи како ћу тиме да те изненадим, зарадујем.
МИРОН (одбија): Не, не, Ташана! Не могу, не једем ја то! ТАШАНА А, то мораш да ми учиниш. Мораш, макар само да окусиш. Јер ја сам се тако радовала мислећи како ћу тиме да те изненадим, зарадујем. Седи!
ТАШАНА (клечи, узима са софре тањириће са печеним бубрезима и показује): Хајде сад, дедо! Узми, једи. Мораш, дедо. Ево чак сам и земљани тањирић наредила да се купи. Исти онакав какав смо имали некада, као деца.
Ето шта си ти за мене и каква! Сада мораш све да знаш. ТАШАНА (једнако поникнута, изгубљена, отимљући се): Нећу сада да знам, већ иди! Иди ти сада!
Иди ти сада! САРОШ Нећу да идем, хоћу све да знаш. Знаш ли? Сећаш ли се? Мораш, мораш знати, мораш се сећати. Када и ја и покојник, после лутања по механама, дођемо онда овамо (показује на собу),
Иди ти сада! САРОШ Нећу да идем, хоћу све да знаш. Знаш ли? Сећаш ли се? Мораш, мораш знати, мораш се сећати. Када и ја и покојник, после лутања по механама, дођемо онда овамо (показује на собу), ево у
Иди ти сада! САРОШ Нећу да идем, хоћу све да знаш. Знаш ли? Сећаш ли се? Мораш, мораш знати, мораш се сећати. Када и ја и покојник, после лутања по механама, дођемо онда овамо (показује на собу), ево у ову исту собу,
И зато ме страх. СЛУШКИЊА (сажаљиво, подсмевајући му се): И као да сам ја овде од јуче и све то не знам, па зато мораш ти сваки дан, свако јутро, да о томе причаш! ЈОВАН (увређено): Не могу више, а криво ми.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Гњецав, сладак, послушан, покоран. Уф! Ко и сва ова земљетина. Ово није земља, ово је швапски милихпрот! Камен мораш да једеш, ако ћеш човек да будеш.
Видим да си за посету код мене обук'о и свечано одело. Добро, добро, извини... А имаш канда и рукавице; откуд ти то? Мораш ти увек да измислиш нешто мимо наш свет. Напослетку, добро, лепо ти стоје у том џепчићу рукавице.
Ми ћемо ти помагати, бриге ћемо делити. — То те и чека, сине; ја те, ето, бригама разговарам и тешим. Али, шта ћу, мораш знати све, јер ти ћеш остати да управљаш ако ја сутра умрем... Имање то, Јулице, некако није благословено.
Али ти се не смеш занети, ти не смеш уживати, ти мораш читати јасно знаке по туђим занесеностима, и трезвено их додавати у твоју симфонију рада, рада ради зараде, што веће и
му се, добио је два писма из Лондона; Исак пише оцу: — Мама ми је све казала; није то за мене ништа страшно; татице, мораш одмах да се вратиш у Лондон, твојој кући и твом послу, који без тебе не напредује добро.
Заварава га да једе. Одобрава му што је све старо избацио из куће, и што не воли више ни да свира. — Мораш се мало угојити, па ћу ти онда лепо наместити собу с новим стварима.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
прота са традиционалном пакошћу цркве према просвети — Јест, то је добро, јер што је главно ако си професор, а ти не мораш ни да знаш предмет који предајеш. Ја, на пример, не могу приликом венчања да певам посмртно опело, је л'?
И онда, разуме се, ако и научиш главно правило, Ти се мораш скрхати, или на а, или на б, или на с, тако да су нам а, б и с изгледали као заседе мимо којих не можеш проћи.
2 Мораш запети, учити, радити, јер нон волет ін буццаѕ туаѕ аѕѕа цолумба.3 И онда мораш мислити шта говориш, а не тек qуідqуід
2 Мораш запети, учити, радити, јер нон волет ін буццаѕ туаѕ аѕѕа цолумба.3 И онда мораш мислити шта говориш, а не тек qуідqуід ін буццам,4 јер ваља знати и упамтити да ће ти све то у животу требати.
Она боно рече: — Онда никад нећу бити твоја! — Ти мораш бити моја, па ако не на овоме а оно на ономе свету! — узвикнух ја ове речи које сам неколико дана раније чуо на
Не мораш ништа знати, па ипак важиш за човека који све зна; не мораш бити мудрији од оних који ћуте, па ипак ти говориш у њихово
Не мораш ништа знати, па ипак важиш за човека који све зна; не мораш бити мудрији од оних који ћуте, па ипак ти говориш у њихово име. И колико чаробништва у томе позиву.
— Ако се држиш закона, остаћеш гладан целога живота, а ако ћеш мимо закона, онда не мораш, брате, у адвокате. Отиди у шуму па пресрећи путнике, тако ћеш брже стећи а никакве ти школске квалификације за тај
Не вреди ти ништа твоја универзитетска диплома, нити ти она даје права да начиниш какав крупнији корак, већ мораш да идеш упоредо, корак у корак, са човеком који се у војсци ошишао први пут у животу и који у војсци сазнаје како му
Да уђеш у живот, треба ти безброј припрема: мораш учити да 'одиш, да говориш, па онда, доцније, мораш стећи извесне квалификације; док смрт све то не тражи, не тражи
Да уђеш у живот, треба ти безброј припрема: мораш учити да 'одиш, да говориш, па онда, доцније, мораш стећи извесне квалификације; док смрт све то не тражи, не тражи вам ни да ходате, ни да говорите, нити вам тражи
– А, не! – брани се очајно Сремац. – Ја никада не говорим, никад нисам јавно говорио, сем кад сам полагао испите. – Мораш да говориш – гунђа опет Бора – извлачите се, па све ја.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
На!... Не гутам ја, попе, главић од машине... А-ја! — Не знам ја ништа. То је твоја ствар. — Па мораш да одговориш! — добаци неко. — Боже сачувај... Управо одговорићу али не на прво, друго, треће...
хајд да се помучимо узбрдо до Луке, добро, добро, постараћемо се, када ти је толико жао... — Ама не мораш, побратиме. Одавде је лепши изглед... Зачусмо опет неке кораке око шатора и неко тамо помену моје име. Душан заћута.
Онда се обрати Живадину: — Како си то, бре, неозбиљан, па мораш да се смејеш! Ти си нам још једном тако покварио план. Њега, побратиме, морамо да искључимо.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
МОЛИТВА ВУКА Бар спавај, бар спавај ако мораш црћи, зли путниче, Увек на обали дана, којој је друга Неповрат, Све што си отео од њега ти, љубавниче, То је поверена
где је дан што и ноћ безнадежно сам у тој оштрој светлости Безнадежно ван човечанства први тренутак када мораш живети сам од своје крви и дисања пре првог крика и зрака апсолутно пре прве жеље да не живиш.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
На трепавицама му је блистала роса. Можда суза? — Не оклевај! — рече Цвет кратко. — Ако већ мораш ићи — иди! Цвет саже главу, а Капљица скочи на Зрачак сунца, или је то, можда, био невидљиви небески коњић, ко зна?
— Његова срећа је у девојци с цветом у оку, а девојка је у пољу макова зачарана. Да би ти син до ње стигао — ти мораш да нестанеш, мораш да у сунчеву пећ — док сунце око земље не обиђе — голим рукама бацаш жар!
Да би ти син до ње стигао — ти мораш да нестанеш, мораш да у сунчеву пећ — док сунце око земље не обиђе — голим рукама бацаш жар! — рече строго Сунчева мајка.
Само што је то било лакше рећи но учинити. Цар-тигар није хтео ни да чује о томе. — Мораш остати! Мораш! — урликну страшним гласом. — Твоје ће бити моје бескрајно царство... Ево ти круне!
Само што је то било лакше рећи но учинити. Цар-тигар није хтео ни да чује о томе. — Мораш остати! Мораш! — урликну страшним гласом. — Твоје ће бити моје бескрајно царство... Ево ти круне!
— Нема га! Зашто си га пустила да оде? — рече прва. — Не могу ја до краја света чувати његову стражу... — Мораш! Ко би донео траве? — рече друга и принесе шаку уху да ослушне.
А онда, успори се замах орлових крила. Направи орао круг и спусти се на зараван планине. — Одавде мораш сам! — рече. — Овде моја моћ престаје! — одлете орао, оставивши Варалици перце на длану.
Постоји Заборављени Град, у њему Замак, а у Замку твоја срећа. Да би до ње дошао — мораш пронаћи кључ који и Град и Замак откључава.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Радозналицо проклета, свуд ти мораш прва завирити! — дрекну из лијеске љутит глас и на пут с праском искочи главом и брадом — Стриц.
— Зар и ти, Лијане, на страни бунтовника? — ожалошћено зацвили кнез. — Па ти си пољар, ти уви- јек мораш бити на страни власти. — Шта ћу кад ми је срце уз ове дјечаке — искрено признаде старац.