Дучић, Јован - ПЕСМЕ
МОРСКА ВРБА Сама врба стоји над морем, врх света, Расплела је косу зелену и дугу, Наличи на нимфу која је проклета, Да постане дрво и да шуми тугу.
Беше у порфири, Сав покривен златом и пурпурном свилом: Изгледа дух страсни Диоклецијана Над драгим се морем далматинским шири, У сунчано вече једног Царског Дана.
За тобом трагам кроз све продоре, Жено, злим морем слутње тучена — У месечеве светле одоре И магле звезда сва обучена.
Она је на својим широким мраморним терацама над морем, поред огромних ваза у којима су мирно умирале њезине кризантеме, плакала крадомице у дуге мутне вечери.
Африка
Било је занимљиво гледати једну тако бучну олују над непомичним морем. Око један по поноћи појавише се опет звезде. Вуије је причао да је првих година живота у савани, у искључивом
То је последњи поздрав Африке нашем погледу. Одсада ми пловимо Средоземним морем, крај шпанских обала, и на велико чудо свих, налазимо да је тихо, плаво, обасјано месечином.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Павле онда поче да сипа, све чешће, у Ванијеву чашу. Треба пити, каже, да све наше бриге заборавимо. Ум је наш за морем, а смерт наша, можда, за вратом. Поп се онда загледа некуд у даљину и престаде да пије.
Па, је ли Бог чуо? Млађи фратар се помами на то. Шизматик, рито сервиано, хули Бога! Ум људски је за морем, на путу, а смрт нам је за вратом. А на самртном часу сви се Богу молимо!
Теодосије - ЖИТИЈА
А први фараона морем потопи и Амалика пружањем руку победивши, молитвом погуби. Да мимоиђемо многе свете у древним и новим временима, који
И одмах са свршетком посланице, тај превелики гроб преподобнога наводни се благодаћу Светога Духа као морем, преливајући се врењем мира, и излажаше кроз све првашње изворе, тако да нису успели да га сабирају у часне сасуде,
мир и благослов и у Господу целив, и тако дође на западно море у Далмацију, и отуда лађом, са својом пратњом, поче морем пловити.
И непрестано, тражећи свете мошти, куповаше и од цара мољаше. Потом свети објави цару свој полазак морем у Свету Гору, у Атон, а цар спреми једну од својих лађа и из свога дома даде светоме сва блага земаљска која су на
Божјим пројављењем пошли су морем, оставивши с десне стране Константинов Град, и ускоро стигавши у Свету Гору Атон уђоше у пристаниште и изнесоше терет
Из Константинова Града опет се подиже лађом, и пође морем у Загорску земљу, хотећи видети својега пријатеља Асена, цара загорскога.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Такође су једино они међу Јужним Словенима искористили везе с морем и дошли у додир са прекоморским народима и са разним цивилизацијама.
Али у појединим крајевима, који су издвојени морем и који су имали своју посебну историју, јављају се, овде-онде, покрајинске особине, чак и врло јасно изражен локални
Противно јадранским, ови Словени не само да нису поморци, већ се и иначе слабо користе морем. У варошима и у великом броју села они су само делимично погрчени. Али је међу онима који су 1913.
Исто тако је неприступачна и непроходна Арбанија спречавала везу ове области са Јадранским морем. Од свега становништва централног типа Мијаци су најмање били изложени оном познијем развитку језика, одела, живота и
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
имали барке поломљене, нису никада за сапутника имали једино мрава, који никада нису били насамо ни са једним морем огромним ни воде, ни наде, ни очајања, који не познају васиону ни на њеном приземном спрату, који нису ниједног целог
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
31. Јеротеј у крупним и брзим потезима описује свој побожни пут преко Србије, Македоније и морем до Јерусалима, и повратак преко Бугарске и Србије. он је прост човек, празноверан калуђер, слаб писац.
Исте године, преко Пољске, Влашке и Молдавије, у којој се неко време задржао, Црним морем и преко Цариграда, дође у Хилендар, у Свету гору.
1779. упозна се у Трсту са једним руским архимандритом, и са њим у друштву прође Италију, и из Ливорна морем отиде на грчко острво Хиос, где је као учитељ талијанског језика остао скоро годину дана, до 1780.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ох кад ветар силан дуне, Кад се море ускомеша, Када вода небу груне, Па га с морем смеша, Ветре, вичем, јаче дувај, Ма брод разнесао, Вале, море јаче грувај, Ма ме закопао.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Отац му да све то и оправи га у име божије, и он се навезе на море и пође морем путовати. Путујући тако за дуго, дође под један град у коме је био цар.
Отац му да све као и првоме сину, и оправи га у име божије, и син се навезе на море и пође морем путовати. Путујући тако дуго време дође и он под онај исти град, где му је брат затворен.
Може бог дати те ћу наћи и браћу и воду. Отац и њега оправи као и прву двојицу, а он се навезе на море и ноће морем путовати. И тако путујући дође и он под онај исти град, где су му два брата затворена.
да му је воде из њега да се окупа и умије; и како је имао два брата, и како су обадвојица један за другим отишли морем да траже онај град и воду, па кад се ни један није вратио натраг, да је он сад пошао да тражи то.
Онда она ућути и помисли у себи да је сама крива. Царев син, дуго време морем путујући, дође опет под онај град где су му браћа затворена.
Она му одговори: — Синко, хоћемо га тражити. Иза тога спреми се и седне с дететом на галију па пође морем, и после дугога путовања по свету, кад дође близу града одакле је био онај царев син, она притера галију ка крају мало
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Крчи ми трба, сврби ме зуб!“ У густој чести у часу том шкљоцара стара груну ко гром, над морем лишћа диже се дим. „Мачак је близу, овамо с њим“ – трже се Пијетлић и диже вику из торбе старе: „О, кукурику!
о, пуста туго, у тврдој кули живјели дуго, кретали у лов у ноћи свјеже, у залив тихи спуштали мреже, бродили морем до зоре сјајне, сазнали многе његове тајне.
“ Путује барка ко лабуд бијели, на прамцу Мачак, капетан смјели, пажљиво стражу стражи. Мачак се морем незнаним скита, незнаној земљи у сусрет хита, рибицу добру тражи.
добра са златним репом да унук будем твој, и да ти младост замијеним, на тешкој барци у лову смијеним, да с морем водим бој.“ Чуди се старац дугачке браде: „Откуда риба за мене знаде?
Завичај њен је пешчано море где вихор праши и сунце пржи. Камиле-лађе одувек броде кроз пустош врелу, морем без воде.
Па ипак, друже, и у том чуду, уз пуни гас, деда је често јурио друмом плашећи нас. Морем сланим, у даљине, мирним ходом, путовȏ је деда бродом.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Али нема ниједне реке, ни која утиче, ни која истиче из језера? — Нема. — Језеро није везано подземно са морем? — Никад то нисмо чули. — Како је онда могуће да има јегуља!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Зар се неко спасао ватром спасао ватром сходном зар се неко спасао огњеним стубом? Над морем стоји и букти над морем нити свиће нити се тули огњени стуб се приближава и ћути почиње да труби хоће да уништава и
Зар се неко спасао ватром спасао ватром сходном зар се неко спасао огњеним стубом? Над морем стоји и букти над морем нити свиће нити се тули огњени стуб се приближава и ћути почиње да труби хоће да уништава и после све уништено
свог чардака носе га мртвог на точку литица се чуди села запомажу ужаснут је светли пламен свеће потом је виђен за морем у једној луци седи и пије очи му сиве питали га да л 'је убијен он рече био је убијен сад више није Синаит у
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
И с родом се подичили, Као паун златним пером, А шеница равним пољем, И лозица бабер-грожђем, И пучина сланим морем; Тако с вама мила мајка!“ 54.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
свитало и ја, неизвесна сен, за острвом овим, осунчаним вукодлаком, још у мутном сну, у вале и пене разнесен, поскочих морем рујним, на игру лак, и лаком. Погледах увис, да ли је то месечине прах, или је ледени вир зоре, што ми гуши дах?
Велике мердевине, као огромни комарци крај воде, чекају над морем. У њима по један рибар недељама гледа у воду да јави долазак тунине.
Далеко од свега мога, млад сам и миран. На дну морских обала видим боју мојих очију. Колико сам белог камења, опрана морем, нашао, које је било глатко и тврдо, као слепоочница моје девојке; а кад се загледам, над свим овим кућама у зрак,
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
А небо се наткрилило над тим драгоценим морем, чисто као суза, плаво к'о што само оно може бити, весело, к'о што је срце раденичко...
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
донели су тада и тај нетачан закључак да се сва јегуља у рекама, речицама и језерима што су у вези са Средоземним Морем, плоди ту, на томе месту у Месинском Заливу, па се одатле растура и, дошавши до морских обала, улази у слатке воде где
Дотадашња слатка вода почиње се мењати и код самога ушћа добијати слан укус. Ту је већ први додир одрасле јегуље са морем.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
пред скривеним створем, Врх писке, клетве, и вапаја њини̓ Летеће мирно дух мој у висини, Ко морска ласта над широким морем. ТУГА У ведрој ноћи, покрај мене, Чује се часом вапај тајни Ко уздах целе васељене, Патнички узвик, крик очајни.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Дивна санка што си онда снио! Млечићи те морем подузеше, Црногорци гором опасаше; састаше се у твоје зидове, окропише крвљу и водицом — те отада не смрдиш некршћу.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Њихов сјај је био плав, мутан и чедан, Сјај морем скривене, скупоцене шкољке; Он је дав’о дубок незнан израз један Чежње наших снова и минуле бољке; Он је скрив’о
И путници смо туробни што грéмо Кроз намргођен свет облака, чуда; Ћутање наше дубоко је, нéмо. Вода се морем свуд око нас пљуска, Прелива сумњом и простире свуда. Нас носи судбе мала, трошна љуска.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Онако живи, да и после можеш живети. — Тко зло живе, горе умире. — Ум за морем а смрт за вратом. — Гроб је ближи од куће. — Данас човек, сутра црна земља. — Данас јесмо, сутра нијесмо.
— Рекла је жена мужу, кад је карао и био што се била један дан опила. Неко пољем — неко морем, неко водом — неко гором, неко у гроб — неко у дом!
Пређе зоре на петнаест дана, На вранчићу коњу бијеломе, Па ето га мору на планику; Даде му се нешто погледати: Морем трче два печена зеца, Ћерају га два хрта одрта, А гађа их пушка без кремена, А нишани човек без очију; Не погоди
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Отац му да све то и оправи га у име Божије, и он се навезе на море и пође морем путовати. Путујући тако за дуго, дође под један град, у коме је био цар.
“ Отац му да све као и првоме сину, и оправи га у име Божије, и син се навезе на море и пође морем путовати. Путујући тако дуго време дође и он под онај исти град, где му је брат затворен.
Може Бог дати те ћу наћи и браћу и воду.“ Отац и њега оправи као и прву двојицу, а он се навезе на море и пође морем путовати. И тако путујући дође и он под онај исти град, где су му два брата затворена.
да му је воде из њега, да се окупа и умије; и како је имао два брата, и како су обадвојица један за другим отишли морем да траже онај град и воду, па кад се ни један није вратио натраг, да је он сад пошао да тражи то.
“ Онда она ућути и помисли у себи да је сама крива. Царев син дуго време морем путујући, дође опет под онај град, где су му браћа затворена.
“ Она му одговори: „Синко, хоћемо га тражити.“ Иза тога спреми се и седне с дететом на галију па пође морем, и после дугога путовања по свету кад дође близу града, одакле је био онај царев син, она притера галију ка крају мало
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
[Х]ајде тамо, помислим, новци су ово! Пођем морем у Боку од Котора, да ту нађем корабаљ за | Грецију, но у том се месту разболим од грознице.
” Овај је млађега свога попа с откупљени робови оправио био по суву, и, за убећи великог труда, вознамери до Молдавије морем доћи. Противни ветри задрже нас између Дарданела 20 дана.
Кад би се год пењали уз брдо, онда ти мој прелат чита брзо, брзо, баш као да се с морем утркује; а кад би доле полетели, онда би заборавио читање, и стајало би га вика: „Карисиме, одосмо, пропадосмо!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— пружали су му руке облаци силазећи ниско, ниско, одлазили су и враћали се час као киша, час као измаглица над морем, али он се од стене није одмицао.
Зар је и могла приметити да стари? — Пољуби ме! — одважи се да јој предложи једне ноћи док је месечина расла над морем нежно сребрећи врхове таласа и уснула зрнца песка. — Ја тебе? — стена презриво набра уста.
Само је јео и вежбао. Тако и лето дође. Титрала је над морем јара као златна маглица, а траве испуштале јаке и омамљиве мирисе.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ви ми сву радост моју пренесте, И опет зато уморни несте! Који је од вас блажени ђога Што ј одн'о морем драгана мога? Ил' није један толико сретан?
Ал' да вам пустим на плећа гојна Тугу кад драга изгуби војна, Тај терет не би пренети прегли, Сви би к'о јањци морем полегли, Туга би моја у море пала Ал' би и мене собом одзвала! Л.
Ј. Дучић ХС МОРСКА ВРБА Сама врба стоји над морем на стени, Расплела је косу зелену и дугу: Наличи на нимфу коју су проклели Да постане дрво и да шуми тугу.
Ноћ... Мирисни ветар провејава лако, И облаци тихо и нечујно ходе. Далеко је копно: заман поглед оде Да га тражи морем. Острво је свако У вечерњу маглу увило се тако, И дубоки снови над валима броде. Мир, тишина смрти...
пред скривеним створем, Врх писке, клетве, и вапаја њини' Летеће мирно дух мој у висини, К'о морска ласта над широким морем! М.
Она је на својим широким мраморним терацама над морем, поред огромних ваза у којима су мирно умирале њезине кризантеме, плакала крадомице у дуге мутне вечери.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Не даду јој право к небу ићи, на кога је славу сажежена. Поклоника виђи сиромаха како плови морем к светилишту: готово је смрзнут побожношћу, носи завјет на олтар вишњега; на њ се буре с јарошћу пуштају, ћерају
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
било уздигло изнад арапских планина и преплавило својим сјајем цео небески свод, древну варош са својих сто капија, морем кућа и безбројним храмовима.
је онда Демокритос живео повучено и у тишини, лежаше наблизу родног места Аристотелова, не даље но два дана пловидбе морем.
да је наша Земља округла плоча са Јерусалимом у средини, запљускивана са свих страна океаном, а прекривена, заједно са морем, небом које има облик звона. Иза тога звона, на једном континенту на истоку, налазило се царство блажених.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Поморачки син, ниједном није подузео какво дуље путовање морем. Али је зато са живим интересом пратио кретање лађа. — О! Данас је Либурниа уранила читав четврт сата!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Иста та девојка, коју смо назвали ”пророчица”, предсказала је да ће све, горе на небу и доле под морем, што је у власти Нептуна, доћи на поклоњење њему и његовој веселој војсци, када гласници пренесу вест о томе да
Када му се наш брод примакао, пред нама се указала висока тврђава која се над Дунавом уздизала као Гибралтар над морем.
Када му се наш брод примакао, пред нама се указала висока тврђава која се над Дунавом уздизала као Гибралтар над морем.
Ћипико, Иво - Приповетке
Они су из друштва изостали, не хтевши с њим даље ићи, били су морем и бесаницом уморени. Застали су онде као уклесани: нити се мичу нити о себи гласа дају...
На догледу тих пустих висова осјетише се као риба кад се из мреже измакне и морем заструји, — осјетише бесвјесно, као никада досле, сву љепоту свјежине, свјетлости и простора.
А кад пароброд заплови отвореним морем тамније боје, потражи дјевојка Лазу и, зближивши се к њему, у шуму и вреви чељади, умиљато му рече: Овде немам никога
по шкрапама и хридима и у ситноме пијеску тражили шкољке и парали чупке, и, онако сирове и мокре, зубима хрскали и с морем их испијали.
Једног јесењег дана, пред подне, сједи на кршу над морем и гледа у немирну усколебану пучину. Ишла би да као и прије тражи друштва, но већ не може: сад је дјевојка, па јој се
ни птице, нити се чује људскога ни живога гласа — само његова мирна прилика стоји на хриди пред немирним, разбуђеним морем што се надимље, одбљескује и кркочи око испраних шкрапа, као да у себи носи сијасет живота...
виде се жута поља посута житом, цвећем и дрветима, велики део стамболијских предграђа са својим вијугастим улидама, морем гробља минарета и зеленила, а доле Мраморно море, вечито насмејано, живо и немирно.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Први: „пароброди запловише море“ место „пароброди запловише морем“. Други: „извором сањам“ место „извор сањам“. Трећи је веома сложен, зато што“ садржи вишеструко метонимијско
„запловише море“ – који је истоврстан са „залутах разбојништво“ – могло би се рећи да прелазак с неправог објекта (морем) на прави (море) појачава значење дејства и увећава напетост.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Јавор« 1890. УЖАС И НЕВОЉА У ЗАГРЕБУ Подземни беси, којим нисмо вични, — Зар бурним, морем поста земља ова? За један тренут више јада створи Нег’ што би могле стотине громова. Има л’ се куда?
Сиње море дише плимом И осеком туди — Исто тако, исто тако Кô и њене груди. Морем блуде поветарци, Невидљиве сêни — Исто тако, исто тако Уздисаји њени.
На мору ћеш увек видет’ Далеких бродова — Исто тако плове нâди Морем њених снова. Посестрила с’ морем сињим У јави и сању, Сродила се с морем сињим У дугом чекању.
На мору ћеш увек видет’ Далеких бродова — Исто тако плове нâди Морем њених снова. Посестрила с’ морем сињим У јави и сању, Сродила се с морем сињим У дугом чекању.
Посестрила с’ морем сињим У јави и сању, Сродила се с морем сињим У дугом чекању. Она носи на дну срца, Носи војна жива — Сиње море у дубини Њега мртва скрива.
Оде старац сињем мору, мору дебелом, Над морем се натурила магла, облаци, Ал’ још море није бурно, само спрема се. Помолила риба главу и пре позива: „Где си,
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Срце пуно мрака анђела свога бира Да бди над горким морем и намеру ми крије. Црно једро мог ветра пловидбо ослепљена Мојој охолости море до колена Над мојом главом опасност
Оста само име: доста да се роди Песма у лету сјај далеке зоре. Сањам те док певаш у скамењеној води Морем без молитве про непрелет горе. Одлете трагом издајничке среће, Од блеска срца руком склањам лице.
сезаме отвори обзорје За све који су се родили прерано; Нек уђу у туђе срце ако су отворили своје, Путници врлим ли морем, гором ли саном. Отвори семенку у којој нежно чами Заборављено пролеће. Отвори Камен што прећута звезде својој тами.
Тад смо на жал пали. Мало је имена исписаних на води. Сви пузе ил лете, ал мало ко броди Гордијим морем опасној слободи. Дан је у себи ноћ, а сунце пали. Изгуби пут ако путовању смета.
трговци временом плове са воском у ушима, ти смело слушај како певају пустиње, док клече беле звезде пред затвореним морем и има у теби снаге која те распиње. Празнино, како су звезде мале!
Можда би ти украо њихову со и учинио их бљутавим али пред морем ти си недостојан. Море само себе опева, безобразно и слободно римује се чиме год стигне, иако невично сродности због
Петровић, Растко - АФРИКА
Било је занимљиво гледати једну тако бучну олују над непомичним морем. Око један по поноћи појавише се опет звезде. Вуије је причао да је првих година живота у савани, у искључивом
То је последњи поздрав Африке нашем погледу. Одсада ми пловимо Средоземним морем, крај шпанских обала, и на велико чудо свих, налазимо да је тихо, плаво, обасјано месечином.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
— Милост је, децо, ово његова, Ово оружје и пријатељи, Штоно пространим морем владају, Посланије је воље његове — Да га славимо јеком пушчаним, Да окитимо ово престоље Слободе скупе, сињег
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Стражари у свечаном опело нек отпоје Ту, где се вали љубе! Јер проћи ће многа столећа, кô пена Што пролази морем и умре без знака, И доћи ће нова и велика смена, Да дом сјаја ствара на гомили рака.
И очи блесну, усне затрепере И жудња цикне и морем се проспе. А небо модрим звездама се оспе. И као грешник без свести и вере Приносим душу огњу што се пуши.
Ћипико, Иво - Пауци
Слана вода, што се морем мијешала кад је обилато навирала, служила је селу за кухање и прање; ну он је за невољу и пио, кад би га жеђ посвема
Прођоше нетрагом она блажена времена када се пуниле бачве вином к'о да си их морем наљевао. Тих година тежак олахнуо, није га „морила брига како да се прехрани...
Но увјерише се да није више оних берићетних година, кад су се бачве пуниле мастом и вином као морем. Прођоше у неповрат, а није било наде да ће боље надоћи. И стискоше се по својим варошким кутићима!
Дан бијаше пун. У ваздуху као да се скањиваше дрхћући осмјех проблијеђела јесењега сунца. Над морем у ведрини повлачили се на оријетко свијетли, рашчешљани облачићи као вунено руно и одрисиваху се на пучини у трептавим
Поглед јој лута уоколо, прашта се с морем и с пољем, поздравља у души и свјетлост и сјене; — слуша гласове вјетра и јеку дубоких увала.
У њој је нешто тајанствена, заједничкога са морем и пољем, нешто што му се јавља у звуку њенога јаснога гласа, у скрушености њена погледа, нешто што се стапа са
Пред њим пружало се огољело поље, а далеко расула се густа магла као море. У посматрању, њему је кроз ту маглу над морем сјало топло сунце.
трзавицу и немир, јављало се нешто у њему што хтједе да његову снатрењу подаде живот; бесвијесно зажели да проживе с морем даном и ноћи. Са слашћу осјети задах безбрижнога живота, и копкаше га жеља да га се наужива и насити.
Уто кроз ноћ чуше се звуци музике, а одмах учесташе ракете лет јети у ведри простор, над морем прама звијездама, и лијепо се чује њихов фијук. Доктор очито усиљено надуши се смијати, но не рече ни ријечи.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
СТАРА АТЕНА, АРИСТОТЕЛ И ЊЕГОВА СЛИКА СВЕТА 19 ВИ КОД АРХИМЕДА, АНТИЧКА ВОЖЊА СРЕДОЗЕМНИМ МОРЕМ, ПОСЕТЕ АЛЕКСАНДРИСКОМ МУЗЕЈУ И БИБЛИОТЕЦИ 26 ВИИ ОСАМ ВЕЛИКИХ НАУЧНИКА АЛЕКСАНДРИЈЕ, ЕРАТОСТЕНОВО ПРЕМЕРАВАЊЕ
Када сам давно је то било - први пут запловио морем и када ми је кршовита обала стримонског залива ишчезла из видика, упало ми је одмах у очи колико се мали део мора види
ВИ КОД АРХИМЕДА, АНТИЧКА ВОЖЊА СРЕДОЗЕМНИМ МОРЕМ, ПОСЕТЕ АЛЕКСАНДРИСКОМ МУЗЕЈУ И БИБЛИОТЕЦИ Београд Ево ме опет у мојој соби за рад.
Ведра а млака звездана ноћ спустила се над Средоземним морем. На нашој лађи спава цела посада, сем стражара на катаркама и на торњевима лађиним; и сами веслачи су задремали, па у
Ту трепери, високо над морем, сјајни Сириус, а право испод њега, близу самога хоризонта, блиста се још једна, исто тако јасна звезда.
Она је толика да би та вода покрила морем од скоро 2000 метара дубине потпуно зарављену Земљину површину. Сада ћу да Вам растумачим, уколико је то овде могуће,
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Други и трећи доказ о округлини Земљиној такође су нам били врло јасни. Кад путујеш лађом морем, ти на догледу копна прво сагледаш врхове планина и обратно: кад стојиш на обали па запазиш лађу на мору, ти ћеш прво
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Валонско пристаниште... Крај наших мука... Васкрсење. Нови живот. А пред морем огромна пешчана равница, по којој јуре аутомобили. Војници оживеше. Ах, само да што пре стигнемо.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Је ли то што је чуо био шум таласа? Прича о животу под морем? Дечак нежно поглади Седефну ружу, сакри је под кошуљу и потрча кући.
По појачаном или ослабљеном стиску дечакова загрљаја риба је слутила је ли он уморан или не, жели ли да под морем остане још мало или је већ време да га изнесе на обалу.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
кад вас муке снађу, И кад муње плану потамнелим кругом, Ја ћу да се патим и да с вама страдам, И да кушам борбу са морем и небом; Хоћу да се с вама и молим и надам, Хоћу да се с вама истим храним хљебом.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ЋЕ ВЕТАР А ВИХОР НЕ ПОЖЊЕТИ 380 СИРОМАШКИ САН 382 БАЧКА КОМЕДИЈА 383 ЦАРЕВЕ КОЛАСТЕ АЗДИЈЕ 385 УМ ЗА МОРЕМ, СМРТ ЗА ВРАТОМ 386 ДЕЧИЈЕ ИГРЕ 387 КАНО С БРЕГОВА МУТНА ВОДА...
А други је пак хвалио цара и говорио да је од свега понајсиловитији цар заштоно он и земљом и морем, влада над свим људма у свому царству, и што му је воља, то чини.
нису имали него тек кнезови ш њима владали су, — дигоше се два кнеза с великом силом на галија, Осколд и Дир, Црним морем под Цариград, да га себи освоје.
Те у ту, по поноћи насталу четврту стражу, казује се, јер дође Христос до онога кораба к својим учеником, ходећи му морем одзгор по води ка и по суху. А он по сказивању псаломском и по ветру горе ходи кано Бог.
Ал' ето с веровањем далеко одстојаше. Те докле ето блажени Петар без усумњивања му ходећи му морем преко таласа на Христа мотраше, дотле и море га на себи круто држаше.
И што да чини приседећи ту на думену крмитељ, како да се бочи с морем и са забуњени возари? И без штете, ласно [како би] упраљао с галијом, те би је ослободио с двоструке халовине налогне?
Учиних и да се сви смију. Кад они видеше моје безобразије, латише ме међу се и уведоше у кораб и одосмо већ морем. А на том путу што је од мене стајало се, не могу ти ни исказати.
свога му везира Сарвара, да одонуд ону земљу источну што се назива Азија до западње амо земље сву за овим цароградским морем, под владу персијску покори, цело грчко царство. Дигоше се туштени они ка шашке и град с неба.
Седе у једну галију и оде по Евксинопонту, то јест Црним морем одплину и тамо где јоште Перси не бијаху допрли око великога мора, скупи нешто своје војске грчке.
И Татари по мору своје чунове наређиваху туштене да би заједно с Перси морем у једно доби и једним часом грохнули сви под град једнако по мору и по суху.
ИИ Откако су били Перси и Скити бојујући на Цариград разбијени и морем истопљени, мало их се врнуло натраг у свој им вилајет с поборењем пресвете Богородице.
Велики Ристовул стиже под Цариград с многим галијами. Присташе код брега именоватог Едом и отуда морем сваки дан четоваху бијући град; с пролећа чак и до јесени. А на зимишта одлажаху у Ћизик.