Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
пут, жеља Омирова језика пробудила, те ти истом уједанпут пређем из Срема у Далмацију, из Далмације у Корф, из Корфа у Мореју, из Мореје у Свету Гору, а из Свете Горе у Смирну.
” „М’ ’ајде, калуђеру, светао ти образ!” — отвешта мајор и пођемо у цркву. При поласку одавде нађу ми корабаљ за Мореју и опреме ми један велики александријски сепет пун финога венецијанскога бискота, избрани[х] маслина и попржене рибе;
владенијем једва се јоште гдикоји учен чловек да предаје јелински находио; али кад Турци Кандију, Ципар и Мореју од Венецијана завојују, тада и ту и[х] нестане.
Нађемо корабаљ идриотски за Мореју, целујемо се и опростимо с оцем, милостивим благодетељем и учитељем Јеротејем, с добрим Хрисантом и с прочи љубими
у вештма на[х]ођасмо се ту около 50 персона пасажира, од којих половина је била жена и деце, који сви прелазаху у Мореју.