Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
у времену које је промицало, годинама и деценијама, а на шанцу изгледало је да не остављају трагове ни ратови ни морије који су, наизменично, опседали град.
Времена су била зла: после рата, дошла је куга, после куге опет рат. Морије су витлале по Србији. Упркос томе осећало се да се оно, очекивано, време ипак ближи.
измицала је седма деценија осамнаестог столећа, сва тескобна, над селима у Босни и Србији смењивале су се и махнитале морије, сваковрсно турско насиље опет је ушло у обичај, ветрови су наносили безнађе а у Београду је, можда, Шеих Мустафа,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Колико сам брига препатила због те морије“, причаше мајка даље, „и колико сам била срећна кад ми се син, жив и здрав, кући вратио.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ли је неко наказање, Зло сколило на крштену душу, Опачина нека ударила: Понесе нам летина за причу Ну с њом ето и морије црне, Па зацрни куд проклета прође, Нема кога да благује благо.