Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ВИДИК У АУШВИЦУ Мој видик није више планински венац, ни морска пучина, ни на пучини постављен свадбени сто; цео мој видик сад је ово голо, ољуштено, јаје, на које веје со.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ВЕЧЕРИ У СУТОН 15 ЈАБЛАНОВИ 16 ЧЕКАЊЕ 17 ПОВРАТАК 18 ЧЕЖЊА 19 НОВЕМБАР 20 МОРСКА ВРБА 21 САТ 22 ПОНОЋ 23 ЗАШТО?
А нит што жалим, нити желим друго; И не знам зашто тражим да се скријем, И негде плачем дуго, дуго, дуго... МОРСКА ВРБА Сама врба стоји над морем, врх света, Расплела је косу зелену и дугу, Наличи на нимфу која је проклета, Да
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
(или део ње) коју опслужује један свештеник обредословије — литургија; црквена служба острица (острига) — укусна морска шкољка ототањити — ударити у плач пајташ — другар, пријатељ пансионат (панснон) — интернат, васпитни завод
Црњански, Милош - Сеобе 2
Била је то велика сиротиња. Таква скука как пучина морска! Општи јад био је ударио и на појединце, нарочито жене тог света, које су имале тежи живот, више брига, мање
Теодосије - ЖИТИЈА
Твоје смо створење, помилуј нац! Немој да због мојих грехова потопиш и оне који су са мном, да један гроб, морска дубина, прогутавши прими данас цве нац.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Купô се једаред у лагуни, баш близу мора, и то је морска вода. Пре него што ће се свући, иште папир и перо да оцу напише писмо.
победилац Хектора, био рањив само у пету (отуда: „Ахилова пета“) Бајати — врачати, гатати, варати бајир — речна или морска обала банда (итал. банда) — чета, одред, група, дружина, путујућа група свирача барбариш (нем.
Лиебе Муттер) драга мајко! Лидо — чувена морска плау Венецији лорњет (фр. лоргнетте) — наочари са дршком које се на очима држе руком лустрајз (нем.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Прошли су кроз стонску солану испарцелисану плитким базенима у којима је трунула морска вода. Сваки базен носи име неког свеца, објаснио им је Стоњанин.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
да је крвљу обливено, Ао сунце, као небо ово Тако беше црвено Косово, Од србињски тешки палошина Крв с' отвори кâ морска пучина, Дивно ли је тада Србаљ био, Дивно л' сваки главу заменио, Дивну л' крвцу злотворску пролио, У њој данак
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Далеко је оно, далеко, што моје здравље пије. Често зазвони у ноћи, мирисно и меко. Често је као сунчана морска стена, на којој сја једини камен који цвета: мир. Смрт моја зависи од певања тица, а немам ја дома, ни имена.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
и пажљивим испитивањима од 1877 године Јакоби је дошао до ових закључака: 1˚ да је јегуљи апсолутно потребна морска вода за расплођавање; кад дође за то време, она напушта реке и језера у циљу расплођавања, а органи за ту функцију,
И он је одмах нашао узрок тој необичности. Са оне стране острва на којој се налазе јегуље велика је морска дубина, која ту достиже 5000 метара; јегуље са Суматре и Цејлона ту налазе потребне услове за мрестење и за живот
да се могу међу собом мешати организми два мора везана каналом, јер организми не могу пролазити кроз такву воду. Морска вода садржи и гасове потребне за дисање организама; најглавнији су кисеоник, азот и угљена киселина.
Та мека, слабачка морска створења гутају комадиће корала, па их у својој унутрашњости претварају у муљ и избацују га на морско дно.
Треба приметити и то да је труљење органских остатака много спорије у мору него на суву. Слана морска вода има јако антисептичко дејство; поред тога и хладноћа у морским дубинама доприноси да се труљење јако успори, па и
Вршка је врста затворене корпе, са коничним уласцима удешеним тако да морска животиња може кроз њих ући у вршку, али да не може из ње изаћи.
То се, кад се ради на великим дубинама, врши машински. Риба, или каква друга морска животиња, која је ушла у вршку, за све то време остаје у њој узалудно тражећи излазак, док се вршка не извуче и лов из
од 1830 метара зеленкаст муљ у коме су нађени живи организми; удицом спуштеном у дубину од 1465 метара ухваћена је морска звезда.
да су океанске ливаде на површини тога мора састављене из алга, али се нису познавале врсте које је састављају, као ни морска фауна што у њима живи.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
мене, И ропски клече пред скривеним створем, Врх писке, клетве, и вапаја њини̓ Летеће мирно дух мој у висини, Ко морска ласта над широким морем.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тако ме не јела губа до паса, а живина од паса! Тако ме не клело мало и велико! Тако ме не прождрла пучина морска! Тако ме не разгубао твој хљеб! Тако ме не такла љута змија усред ока!
Тако ми се свака работа не закаменила као станац! Тако ми се тјело не разлијевало као пјена морска! Тако ми се траг не затро! Тако ми се уста на затиљак не обратила! Тако ми троскот на огњишту не изникао!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
у коме живе душе умрлих хак — наплата, награда хатар — памћење, сећање, наклоност хесап — пазар, трговина хидра — морска животиња Хиотац — Хиоћанин, становник острва Хиоса хиротонисати — рукоположити, запопити хитрост — лукавство
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Не жури! — опомену га вила. — Обманеш ли ме, од рођеног ћеш живота бежати! — момак испусти мрежу у таласе и морска вила нестаде, али њему се чинило да још дуго над површном мора одјекује њен глас, опомињући га да не заборави шта је
Ко није чуо да у Заливу смокава живе окамењени патуљци, а у Плавој пећини морска вила? Онај ко је угледа, обогатиће се или Же слеп ходати по свету.
А можда и вила скрива трагове? Плава пећина је у каменитој утроби острва. Дно јој је морска плавет која таваницу и зидове посуте кристалима претвара у модри блесак, тако да се ономе ко се у њој нађе чини да се
Било је то вруће лето. Титрала је од жеге морска плавет, а у њој сјало усамљено бело острво с предвечерњом песмом рибара и каменитим, тихим кућама, све док га нису
Дечаци нису могли да дођу к себи од чуда, кад златни рече: — Послала нас је морска вила да будемо ваше даске за јахање на таласима. Не оклевајте! Збуњени, дечаци су неко време ћутали.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
184 ЛXXXИВ 185 ЛXXXВ У СУМРАКУ 186 ЛXXXВИ 187 ЛXXXВИИ ЈАБЛАНОВИ 188 ЛXXXВИИИ САТ 189 ЛXXXИX ТИШИНА 190 ХС МОРСКА ВРБА 191 XЦИ ИЗ „ЈАДРАНСКИХ СОНЕТА“ 192 XЦИИ 5 193 XЦИИИ ЗВЕЗДЕ 194 XЦИВ ПОДНЕ 195 XЦВ МОЈА ПОЕЗИЈА 197 XЦВИ
Ј. Дучић ХС МОРСКА ВРБА Сама врба стоји над морем на стени, Расплела је косу зелену и дугу: Наличи на нимфу коју су проклели Да постане
мене, И ропски клече пред скривеним створем, Врх писке, клетве, и вапаја њини' Летеће мирно дух мој у висини, К'о морска ласта над широким морем! М.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Ход се њихов уподобит може хучну ходу два морска војводе, кад се дигну на бијела крила и веселим лете океаном, а око њих у дугачке врсте играјући просипљу с'
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ето, једна таква ствар као што је морска болест, ако је само довољно јака, кадра је да надвлада и династичке обзире, и дворску прагматику, и хиљадугодишњу
пољуља и угрози онај биједни суд у коме живи тај дух, та идеја, та вјера, као што то може да учини једна вулгарна морска болест или једна јача зубобоља.
Ћипико, Иво - Приповетке
овдје море напада своје жртве да их уништи, прождре; а у одмацима, и за најбоље тишине, изненада вал пљусне о хриди, и морска птица, из тмице што се по гудурама од сунца крије, у дубокој ноћи јави се, као да нариче...
Али, као кришом, у тишини, из даљега, морска пучина набире се, јежури и јаче модри. Лахор заструји, заћарлија одвојено, одјелито, и махом море се буди, оживљује...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Баци старац мрежу своју, — ништ’ не улови; Баци мрежу по други пут, — јадан је то лов Нека морска травурина, то је било све. Још једаред мрежу хити, па је извуче, А у њојзи копрца се мала рибица.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сунце је залазило за пучину кад смо испловили на отворено море. Свуда около нас била је плавкаста, бескрајна морска пучина. Таласи су поигравали на површини као да нас маме, а шум воде око лађе подсећао ме на неко пакосно церекање.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
РЕН Меерреттіцх (цоцхлеаріа армораціа). Рен; морска ротква; торман (Шулек). Има велику примену у народној медицини. Корен од р.
Ћипико, Иво - Пауци
А доле морска пучина трепери у зимњем сунцу и постепено, с умирањем дана, злати је... затим посури, а кад ноћ пане, шум мора освоји
Сунце се даномице све више и више скањива и за облаке заклања. Дани све краћи, а вјетрови јачи. Морска пучина је тамнија и јежури се, а у мутноме ваздуху покатшто завришти јато ждралова, нижући се к југу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ту дишем слободније и доживљујем више. Када сам на Босфору, ја путујем са Аргонаутима. И у оно доба ова плава морска река, која дели два континента, уоквирена зеленим брежуљцима, обраслим класичним дрвљем, изгледала је исто тако дивно
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Сада си ти део мора! — рече. — Ја сам био и остајем Белутак! Тако море, рибе, морска јежица, звезда и корална грана први пут чуше његово име, а река своје изгуби. — Шта је то белутак?
— Шта је то белутак? — подиже обрве морска корњача. — Нешто за одело или нешто за јело? — пришуња се корњача Белутку, загризе, али ни комадић не одвали, а зуб
Поче се спремати свадба на дну мора. Очисти бодље морска јежица, углача крљушт јато риба, наоштри клешта јастог, али Белутак не промени одело, нити отвори уста.
Шта има он с тим шља— мом унаоколо! Поче весеље! Како је немирно кружило јато риба! Лелујала се морска саса. Откидао комаде печења јастог и делио их веселом друштву. Једино Белутак није јео, није говорио.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
б'јеле цркве из облака, он удари у банове дворе, те полупа срчали-чардаке, и ту уби два банова сина, и четири морска џенерала, и дванаест великих властела.
роб сукобити — срести Сулеман — Сулејман суторина — (можда) морска со Сухара планина — Суха планина, на југозападу од Косовске Митровице сушњежица — суснежица табор — логор, војска
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
једном једна Ката У Перлезу близу Ченте Лепа као са плаката Па и лепша на моменте Имала је очи плаве Оригинал морска плавет Носаше их посред главе Тако да ти стане памет Имала је лепа Ката Уз лепоту сто дуката Па је била татамата
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И вода ће морска навалом наглити каримно на њих, те реке и потоци големи, страшљиво сасма брзо хучећи с грохотом и јеком тећи ће.
Ја сам ево, они што и попре овога вам морска пута с вама заједно у корабу се вожах. Каде се и тадар велика фортуна холујаста бијаше подигла и кћаше да вас потопи,
Бог венца ником на празно не даје. Сузами ка из кабла с водом. Што не може морска дубина загасити, то трне мала суза. Поред суха дрвета и сирово гори. Вид коња плаћа.