Употреба речи морске у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

| 50 Јелен Јелен ђорав придомисли се пáсти покрај мора, здравим оком на суво окренут, од стране морске не бојећи се ништа. По случају пролазећи туда рибари, устреле га.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

вече поврх воде плаве, И засветле Млечни Пути из далека, Тада као птица из свог гнезда мека, Све од маховине и од морске траве, Прхне моја душа. И жеље што даве, И бију, и море, још од памтивека, Њу измаме тако у тузи без лека...

Африка

Од Дакара сам сасвим сâм у кабини, пространој, пуној вентилатора. Имам туш морске воде преко пута и да није покрета који остаје слободан и лак, дан би пролазио као у парном купатилу.

пропагандистичке брошуре, те се радосно и раскошно ките бљештавим речима без смисла, као крупним бисерним ђерданима од морске пене.

скаче по таласима; његова елиса, која је врло често изнад воде, тутњи кроз празнину, и нас неколико који не патимо од морске болести остајемо у оном малом фимоару на крову.

Теодосије - ЖИТИЈА

“ — био је и овоме помоћник на спасење и покровитељ од оних убица. Јер густом маглом зави морске заливе, у којима беху у заседи против светога, и учини га невидљивим, и неповређена проведе га.

“ Са вером и великом смелошћу ка Богу чинећи слику крста на противне ветрове и на морске вале који се високо уздизаху, пружаше руке и прећаше им, говорећи: — У име Господа Бога нашега Исуса Христа, Који је

поклонише се, називајући га Божјим човеком и угодником његовим, јер молитвама његовим избегоше од водопокривена гроба, морске пучине, и говораху да су у Богу добили живот њега ради.

Матавуљ, Симо - УСКОК

и ми на њима, божја ти вјера запамтисмо то добро, јер нам никада грђе не бје, ни у најкрвавијем бојевима, но тада од морске болести. Трећи дан стигосмо близу града Корчуле, под њеки манастир, гдје је био француски шанац.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Усред мора гле врлетак, Онде самцит један цветак, Наоколо морске пене, Нема друга, па он вене. Тако и ја друга свога Немам овде миленога, Тако и ја тужим, венем, Па да завек

У сред мора гле врлетак, Онде самцит један цветак; Наоколо морске пене — Нема друга он па вене. Тако и ја друга мога Немам овде миленога, Тако ја ћу увенути, Остаљена погинути.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

У дубине морске тами многа капља тужно чами, вал је зове, зрак је мами, свака рада да се диже те да стиже сунцу ближе.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Све живо, што зеље једе, од њега се храни и ништа се не познава, колико да из морске пучине зацрпнеш чашу. Сад почне Паралаж Лажи: — А јеси ли ти чуо за они казан, што га ми сељани градимо?

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

157. Чујеш девојко, чујеш лепото! Твоје су очи морске трњине, А ја сам јунак морски трговац, Што прекупљује морске трњине. Чујеш девојко, чујеш лепото!

157. Чујеш девојко, чујеш лепото! Твоје су очи морске трњине, А ја сам јунак морски трговац, Што прекупљује морске трњине. Чујеш девојко, чујеш лепото!

вију од бијеле свиле, Од бијеле и још од црвене; Струк му мећу дрво шимширово, Црне очи два драга камена, Обрвице морске пијавице, Ситне зубе два низа бисера; Залажу га медом и шећером: “То нам једи, па нам пробесједи!“ 234.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

То значи да је много муља и да нам се мрежа сад провлачи кроз морске траве и гмизави живот морског дна. Мрежу над водом држи неколико флаша што плове по површини.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

и Магдалену и, по царевој заповести, метнуше је на једну трошну лађицу па је пустише на море без крме и весла, да је морске буре и ветрови носе куд хоће.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

разумела своју дужност, те је, да се не би дангубило у ситним питањима, одмах изнела на решавање закон о уређењу морске флоте. Кад сам чуо о томе, упитам једног посланика: — Ви имате много морских ратних бродова? — Немамо.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

да полно зреле јегуље силазе из слатких вода у море, да се само у мору расплођавају и да младе јегуљице улазе из морске у слатке воде у којима остају док довољно не порасту.

развијају се тек у мору где јегуља постаје полно зрела; 2˚ да развијање органа за репродукцију не бива никад поред морске обале, већ далеко од ове и на дубоком морском дну; то је развијање изванредно брзо са обзиром на полну незрелост са

заинтересује дански краљевски дом и утицајне људе у држави, као и велике данске поморске компаније и предузећа за морске риболове. Била је осигурана знатна сума и друга материјална средства за продужење истраживања.

што је раније већ било утврђено за Атлантски Океан, а то је да јегуља за своје мрестење и расплођавање тражи велике морске дубине. Шмит је, у осталом, то потврдио и за друге области Индиског Океана. Тако је н пр.

нису ништа друго до бочна пераја која се јако развију и израсту у време кад јегуља полно сазри и крене на путовање у морске дубине у којима се расплођава.

једна засебна установа која носи назив »морско-биолошка лабораторија« и данас је смештена у једноме старом замку поред морске обале. У њој се ради све што се односи на оцеанографију, а поглавито на биологију мора.

у јуну идуће године, а 75 мм. у јуну идуће наредне године, кад се већ нашла на домаку европске морске обале. А тада се на њој почиње припремати њена прва метаморфоза. ВИИ.

Али, то се не може поставити као правило без изузетка: један велики број њих остаје поред морске обале, или се задржи на ушћу реке или речице, не идући даље уз ову.

Напред је поменуто да се при улажењу из морске у слатку воду мужјаци јегуље радије задржавају у доњем току и на ушћима река, док будуће женке у већем броју иду даље

Време и морске струје имају тада претежан утицај на то заједничко путовање. За време мрачних ноћи, а кад се већ дохватила мора,

За време мрачних ноћи, а кад се већ дохватила мора, јегуља у прво време радије путује поред морске обале; по лепоме сунчаном времену она се отисне на пучину и путује дубинама.

траг, у близини Азорских острва, хвата океанске дубине, и силазећи постепено и све дубље ка морскоме дну, тражи те морске рупе и у овима се тада врши њено мрестење.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Дабогда сам не знао, а другог да не питаш! Дабогда не умро, док не измерио небеске висине и морске дубине! Дабогда омастио својим вратом личину! Дабогда не умрла, док те муха са стôца не оборила!

2 Устума се, бјеж отолен, зла натруно: у висинске висине, у дубинске дубине, у морске пучине, ђе кокот не поје, ђе крава не риче, ђе во не буче, ђе се бог не моли, ђе се дјеца не крсте. (Трипут).

Хајде, несретна несретнице, небом те и земљом кумим, у морске ширине, у морске висине, у дубоке дубине: гдје пјевац не пјева, гдје крава не риче, гдје овца не блеји, гдје коза не

Хајде, несретна несретнице, небом те и земљом кумим, у морске ширине, у морске висине, у дубоке дубине: гдје пјевац не пјева, гдје крава не риче, гдје овца не блеји, гдје коза не вечи, гдје пас не

дао па су у мене црне очи, округло лице, подуга носа, мали’ уста ко кутијица, зуби били ко дизија бисера, обрвице кано морске пијавице, трепавице кано крила ластавице; тако ме је бог створио, баш од ока за доброга момка.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Мати се његова за то врло расрди па га прокуне да не умре док не види морске дубине и небеске висине. Пошто Соломун већ остари и већ му се досади живљети на овоме свијету, стане се старати како

Тако је Премудри виђео морске дубине, па онда стане мислити како ће још виђети небеске висине. За то ухвати два ноја, па им за неколико дана не да

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Ту се про[х] одам за растрезвити се од морске несвестице. Недалеко под једном маслином учини ми се да видим један дугачак штап с верха накривљен, неисказане

” Ја: „Ако се овде утопимо, онда ћемо бити баш за рибе и за морске раке. Душа моја знам да није за њи[х], то ми је доста знати; а за тело, та га црви изели, та рибе, мени је то свеједно.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Бија је рањен из пушке од ришћанах... Има један запис од њега: да није никада окусија рибе, ни варене ни печене, ни морске ни ричке, јербо је није мога поднити, што је баш један чудан секрет од нарави!...

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Свуда, докле је допирало око, лелујале су морске сасе и корали, стрелимице јурила јата риба. Плачко у чуду рашири очи: право према њему летела је риба с црном пругом

Позвани смо на свадбу морске звезде! По гласу Плачко познаде Смејачка, али на свадбу некакве звезде није му се ишло. Баш којешта!

— предложи једна од најмудријих галебица, али суседа с врха стене рече да би ту једино могло помоћи месо морске корњаче.

Докле ће га пратити? Дрхтећи, он приви сина уза се и угледа како се у таласима беласа тело морске виле. »Откуда она?« — помисли. У истом трену брод се распаде као да га је неко ножем пресекао.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

И сад се дижеш... У твојој коси Горе корали, сија се бисерје, Ризе су твоје обливене Светлошћу благом, и дахом морске траве, И груди мирисаве, Росне и меке К'о лабудово паперје!... Заштитнице добра!

Заштитнице добра! Љубавник се теби клања, А ти га благосиљаш Сањива, уморна Од миловања... Ноћи! Не тони скоро у морске струје; Ја љубим Под твојим окриљем благим; Злато ми спава на руци, Драга ми спава, склопила је очи...

Ах, никад небеска љубав не нађе за лице своје Чистије огледало од њиних невиних душа: Светле к'о капи морске, а нежне к'о слатки уздах Што га Психеја драга са тајним трепетом слуша. Но свану и дан жалости.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

То исто важи и за прастаро питање о постанку морске плиме, која се показала као непосредна последица привлачног дејства Сунца и Месеца.

То су биле морске звезде, рачићи, шкољке, остриге и црви. Ти организми су онда још сматрани за рудименталне, но ја сам, сецирајући их,

“ „Нисам, драги мој, разболех се, оронух и изгубих сасвим своје некадање здравље. Да ли је то била последица морске болести која ме на мору стално спопадала, или је друго што било томе узрок, тек ја не бејах више способан за већа

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— Добро. А Енглези? — Енглези?... Енглези то су морске Швабе. Они живе у мору. — Е реци ми сад: што су се једне Швабе удружиле с нама против других Шваба?

Ћипико, Иво - Приповетке

Обоје у себи носе клицу из роднога краја, поджежену у путу свјетлошћу сунца и свјежином морске пучине. И хтјело би једно другоме да нешто љубазно рече, но немају ријечи да изразе своје осјећаје.

Иду узбрдицом, а у путу сретају морске борове—самце што одскачу од осталих дрвета својим живим зеленилом, и што, и на најмањи лахор, пуштају од себе

одувијек го, само што између процијепа са оштрога стијења расте гдјекоји жбун, погнут од удара вјетра, а закржљао од морске посолице, испод чијег лишћа, при земљи, крије се оштра, сува трава.

Испред њих, као испред морске страхотиње, устави се лађа; чељад се до три пута прекрсти, и стари рибар подиже с главе своју капу.

у ноћи, моријаше је сумња што се с њим догодило, а сада када га гледа пред собом мртва, испружена на жало између морске лажине нанесене од ноћашње олује, — ето се примирила и не може да мисли на његову несрећу, већ јој мисли и нехотице

Литија се напријед креће и оставља за собом воњ воштаница и задах старих туника, а прати је оштри воњ морске осеке и сува жала.

Ко је тај човек, сазнао је доцније. Био је то неки морнар са за морске олује настрадале лађе, кога су људи са остацима лађе отели из чељусти валова.

Остали његови утисци били су из првог детињства: морске олује са крвавим западима сунца, пучина која је блистала у сунцу, мајка у чије се скуте крио док је ветар завијао и

Ова светлост за час одвоји га од молитве и његова мисао изби из влажне цркве у морске заклонице из којих је гледао како на потамнело, усколебано море пада сутон и у њему далеко острво губи се у тами.

извора, и часом му испред очију искрсну и мајка, и стари каштел, и парох Кеко, и поље са брежуљцима у позадини, и морске олује, и онај оштар рт подно поља што далеко у море задире, једнако песком и белом пеном оивичен.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

песник приказује као да је испод а не изнад нас, постаје двосмислена: слика небеске дубине прелази, претапа се у слику морске дубине. Ту је већ – као могуће – припремљено огледање у води.

Петровић, Растко - АФРИКА

Од Дакара сам сасвим сâм у кабини, пространој, пуној вентилатора. Имам туш морске воде преко пута и да није покрета који остаје слободан и лак, дан би пролазио као у парном купатилу.

пропагандистичке брошуре, те се радосно и раскошно ките бљештавим речима без смисла, као крупним бисерним ђерданима од морске пене.

скаче по таласима; његова елиса, која је врло често изнад воде, тутњи кроз празнину, и нас неколико који не патимо од морске болести остајемо у оном малом фимоару на крову.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Тогда сја чињаше нес град б'јело море, Домови и тороњи — б'јеле морске горе. Сад брадати Руси движут своје лопате, Један другом вичу: „Гледај саде, злопате!

* Кад озбиљна смрт наступи, Зашто плачеш, о човече? Зар су буде морске прече Нег’ безбрижан мир у земљи? Слава, сила и богатство Променљив је образ мрака.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ЈЕЛИСАВЕТА: (чита): „И кунем ти се мојим пророком Да хоћу крвљу твога народа, Пучине морске пену бојити...“ Гле безбожника! Крвника! Турчина! Куда га води смелост свирепа? „Крвљу бојити?...

ЈЕЛИСАВЕТА: То ти верујем... Али Венецији треба помоћи. Хиљада треба бар да изгине За спасеније морске краљице, Хиљада равно.... Ђурашко!... КАП.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Усамљена На средини морске пене, Цепам муње и громове; А таласе рикајуће Са храпавим камом груди У капљице ситне мрвим.

Ћипико, Иво - Пауци

који пролазаше улицом у присјенку зажганих лампиона, већ журно изиђе из вароши на велики пут, који се је провлачио уз морске увале и најпослије узбрдицом водио у његово родно село.

— Вратимо се! — слуша он њен глас у бури морске олује, к'о једину утјеху у жестокој тузи. — Да се вратимо? А гдје би нам љепше било?! — и привине дјевојку себи.

Доктор очито усиљено надуши се смијати, но не рече ни ријечи. Шетају ивицом морске увале, која се увлачи у копно одмах иза вароши; на махове застајкују као да ослушкују.

Он је погледа и пусти да премишља... А његова мисао далеко га носи у овој топлој ноћи. Бесвјесно себи уображава пусте морске обале. Проживјети с даном и ноћу, у сунцу у шуми, у заклоницама и на морскоме жалу... гледати отворено у очи животу ...

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Ви травне, вите стазе, И ви пећине горске, С прохладним, благим миром, И ви обале морске, Чувајте спомен друга. Ти, Ехо, носи широм, С мирисом и зефиром, Са орошена луга Адонидово име И сваки цветни

Ах, никад небеска љубав не нађе за лице своје Чистије огледало од њиних невиних душа: Светле кô кâпи морске, а нежне кô слатки уздах, Што га Психеја драга са тајним трепетом слуша. Но свану и дан жалости.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

„И појава плиме и осеке проузрокована је силом гравитације. То дизање и спуштање морске површине изазвано је дејством Сунца и Месеца. Када се оба та небеска тела налазе у конјункцији или опозицији, т.ј.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

густе мишиће и гипке покрете коња доиста не може ни камен боље измоделовати него еруптивно избачена маса густе, гипке морске воде, која јури неуморно.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

– Ех, цврц! – гунђа Бора – па овај се, бре, навезао на пучину па нам прича неке морске приче! – Молим, не упадајте у реч! – протестује председник. – Будите парламентарни!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Гола тела лебдећи у води лагано тону, док морске немани незајажљиво витлају, и онда растржу. Стотинама свакога дана!... А сутра ће и онај. Као да чека на ред.

Око подне поче да пролази пешадија. Дугачка поворка плавих униформи отегла се поред морске обале и замиче за један рт, који је заишао у море. За њима кретосмо и ми полако, застајемо, опет ногу пред ногу.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Било је то последње што је Седефна ружа била у стању да учини! Шарајући песковито дно зраци сунца заплитали су се у морске траве и чинили их лелујавим и прозрачним. Као сребрне стреле летела су јата риба.

Ој, чуда чудеснога! Као златна вртешка окретало је Сунце небо, гонили се облаци лакши од морске пене, растао слани дах мора и слатки мирис рузмариновог цвета.

Брзо! Кад будемо на површини предаћу те побратиму Сунчаном Зрачку! — Улете Капљица риби у уста, а капљице морске поданице посрамљено сагоше главе. Умакла им, преварила их, бестидница! Шта да кажу Царевом Доглавнику?

Али, и након два сата, и након два дана било је исто. У брк су му се смејале морске звезде и рачићи док се превијао у мукама. Шта сада? Позван би најчувенији видар, најчувенији травар.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

образу б’јела и румена, као да је до подне узрасла према тихом сунцу прољетноме; очи су јој два драга камена, а обрве морске пијавице, трепавице крила ластавице, руса коса кита ибришима; уста су јој кутија шећера, б’јели зуби два низа

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

весело бију вали Седи алас на обали Слуша како море грува Држи шкољку поред ува А шкољка му прича сјајне И опасне морске тајне КАПЕТАН ЈЕ ПИТАО МОРНАРА Капетан је питао морнара Где жели да проведе лето На копну или на броду А морнар

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

прихвати Стричеву поруџбину, јер се већ и одраније петљао са сеоским старчинама и њиховим лулетинама од глине, дрвета, морске пјене, порцулана, метала и бог те пита чега још.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Лађари се за пут по води без страха с лађами путовати спремају; морске галије се од пристанка им на ширину извлаче појући нове Богу песме с великом хвалом; елћени се пружају, око њих

а другога нестаје; које пак множи се и прибива, а ово отходи: свиден посао поточњем прелазу и текућим водами у морске дубоке разливајући се пучине! С великом хуком паште се тамо, а онде им знања ни трага предња нестаје!

месечну и уштап, дна и ноћи равно служење, земљано клијање и растење, ветрова разилазење, ширине и дубине морске стојеће, и по њему ходећи путови, текуће воде и стојећа језера, и планински извори?

Јер и тако од хуке морске и голема ветра и таласа пронеразни бијаху и заплашени, које ноћна рад прозорја не добро свидла, и са смућње од мора

у плаху пронеразљиву страху говора кога; други друго све виче; нит' се што може право дочути од големе хуке и буке морске ко што иште, што ли вели. И што да чини приседећи ту на думену крмитељ, како да се бочи с морем и са забуњени возари?

понешто, а не то махом се обједанпут таки отпуштати с краја са завожењем у дубоке беседљиве широке дуљине као у морске пучине. Јерно преко ширина недобро је возити се с уморни од нешта првом возари. Изнемажу им руке.

и ради, колико ли у трговини бодом, сухом ходи се и броди по зли и лепи времени, а камо морски гњурци у колике дубине морске спуштају се и за свој живот им не хајући, да који доле на дну бисер пронађу и изваде с огледом, — рђаву хвалу

А не сводим те у морске пучине бојећи ти се загушења и удаве, дркћући ти од зиме у води. Него на тиху ево месту даје ти се вечна храна, а не

Морски трговци, који ли пут до главе штетују? Зато не одстају се морске трговине; ако своје погубе, опет и с туђим тргују и обрћу се, ако и не зна што ће кому пак унапредак случити се,

да би се која двојица међу се надпирали и један би се инатио да све вешто сазнаје небесну висину, земљану ширину и морске дубине, где ли што има и нејма, а други би пак отпирио се да је то његово знање све лажа, и нико то од људи не може

Запливали смо у ту светску грижу само за ови овде кратки и проходљиви живот старајући се, ка у велике страховите морске бедне халовите злопатљиве преко изма дубоке и широке пучине.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности