Употреба речи морскога у књижевним делима


Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

“ А ђаво му одговори: „Ајде де.“ Онда свети Аранђел зарони, и изнесе у зубима пијеска морскога. Сад треба и ђаво да зарони, али се боји да му св. Аранђел међу тим не однесе сунце.

” А ђаво му одговори: „Хајде де.” Онда свети Аранђел зарони, и изнесе у зубима пијеска морскога. Сад треба и ђаво да зарони, али се боји да му свети Аранђел дотле не однесе сунце.

падне на ум, те пљуне на земљу, и од његове пљуванке постане сврака да му чува сунце док он зарони и изнесе у зубима морскога пијеска.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Како да му помогнем да порасте? — Донеси му плаве рибе! — рече суседа слева. — Укради рибарима морскога рака! Можда ће од његова меса мали ојачати?

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Као тајанствени и нестварни, од најчудније испреплетених кристалнобелих корала, невидљивих у бескрајним дубинама морскога дна, посути тако ињем, бљештали су нарочито, расути на све стране и јарки, мали и раскошни шумарци, као у самим

Ћипико, Иво - Приповетке

Срчући топло млијеко, ослушкуј ем хармонију морскога шума и затресених борових грана, и разговарам са старицом као са смо стари знанци.

Већ је крст сишао на шири пут уздуж морскога затона што на гробље води; дјеца пријечцем истрчаше испред њега, нагањају се, буче.

Ћипико, Иво - Пауци

од нажганих лампи; у луци шкрипе бродице и цвили вјетар кроз натегнуте конопе на јарболима, а шум што из отворенога морскога продора долази собом носи тужне звукове, к'о нечији вапај за изгубљеним и недостижним, и пролијета поврх њихових

А у исти час из морскога промора чу се мукли шум. — Почела је плима; ноћас ће пунут' јужина, опази старац. — Мени је мило код мора, — јави

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Седефна ружа слушала ју је отворених уста. У њеној глави ројиле су се слике Горњега света. Шта је искрење морскога дна према његовом сјају? Шта цветови корала према цветовима јасмина?

Иза склопљених очију пловио им је сјај бисернога зрна. Море је било далеко и тихо. Само су се у увалици становници морскога дна комешали питајући се где је Седефна ружа, док је у излогу најскупље продавнице града блистало зрно бисера.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности