Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Ништа. Нисам пала с Марса да се пријављујем! Кад будемо на пучини, неће моћи да ме врате. - А ако добијеш морску болест? - Искључено. Сестра је путовала авионом и свима су се пењала цревца у грло, а њој није било ништа.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Био је вриједан и вјешт, а уосталом, владика је љубио проста јела, једино је малко гаман био на морску рибу, а ту је Лазо изврсно спремао.
Онда ћемо скупити чету жена, па их натоварити таким копљима и мачевима, нека их носе на морску скелу. Је ли добра ова? Сви се смијаху чети жена натоваренијех старинским оружјем.
вратоломно пентрање, најрадије се пењаше на врх Штировника, одакле је под собом посматрао жупно Приморје и непрегледну морску пучину.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда цар рече најмлађем сину: — Ти ниси ништа нашао, него си ми донео морску воду; сад иди куд те очи воде и ноге носе, кад си ме тако хтео да превариш.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Негде око седме године кажем матором: „Доста, бре, тог љуљања, добићу морску болест!“ Ту ме он начисто испусти из руку; право на паркет, толико се био запањио што умем да говорим!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Наш пар је бацио мрежу и сад је и ми спуштамо. Дуги пајвани трче са ребара наше барке у дубину морску. Мрежа се чини огромна, а спушта се на дно мора, јер је риба доле, у тишини. Мотори обеју лађа хукте по истом такту.
Кроз неко грање видео сам морску пучину, а кроз неке железне решетке сав Брест. Нисам могао да се исправим; као над провалијом кад се клекне од
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
(таласи, прилив и одлив) крњи и обурвава морске обале; прах од раздробљених делова ношен је струјама и ветровима на морску пучину и сталожен на дно; 2˚ реке, речице и бујице односе у море здробљену земљу, која се таложи по дну; 3˚ глечери
изложи у лабораторији притиску од 1000 атмосфера она изгледа потпуно умртвљена; међутим, кад се одатле стави у морску воду под обичним атмосферским притиском, она после 5—6 часова оживи и дође у своје нормално стање, што не бива кад је
За сунчану светлост сматрало се као утврђено да она не продире у морску воду дубље од 200 метара. Међутим, крајем осамнаестог и почетком деветнаестог века ухваћени су неки организми на
су са највећом радозналошћу и нестрпљењем очекивали сигнал да машине почну мрежу дизати са дна и извлачити на морску површину. Али тада се десило нешто што се дотле никако није дешавало и што је дошло потпуно неочекивано.
Гледајте сад узбуркану морску површину и таласе на њој, па упоредите са оним што се осећа овде на дну морском. Видите, и овде се таласа, али је то
сунчану светлост а сад су густи облаци замрачили сунце и ево крупних капљица плаховите кише што почиње падати на морску површину и које одавде изгледају као пушчана зрна што продиру у воду за који сантиметар, па их нестаје.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Онда цар рече најмлађему сину: „Ти ниси ништа нашао, него си ми донео морску воду; сад иди куд те очи воде и ноге носе, кад си ме тако тео да превариш.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Бар да и ја потонем! — јекну, опусти руке, али га море у се не прими. Изронивши, на гребену таласа он поново виде Морску вилу. — Помози ми да вратим сина или ми одузми живот! — зајаука. Вила одречно одмахну главом.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
светлости, долазио је Божић, фијакери су пролазили и чуо се звонки италијански говор, ваздух је мирисао на морску траву а њему су се, одасвуд, неприметно, примицали људи из полиције. Без претње, учтиво.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ Демокритос се диже, обухвати погледом све околне брегове, небо и пучину морску. „Свугде! Не само у кретању концентричних звезданих сфера, но и у кругу појмова нашег разума.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А ко је још стилизирао морску болест или истинску зубобољу? Ко је још у њима учествовао ма и трунком свога бића друкчије него искључиво и потпуно
Ћипико, Иво - Приповетке
Из оближње уске улице, са висока, проноси се ноћним ваздухом и разабире детињи плач, пун пркоса и љутине. Уз морску обалу, пак, шета се одмереним кораком финанцијални стражар, утегнут у кабаницу и чврсто обувен.
И, онако испрани, осути посолицом, миришући на морску свјежину, уз вјечито кркоћење валића, играли би се „мужа и жене”.
И замишљено гледа у морску дубину. Данас ће се у селу вјенчати. — Помакни се ка сриједи! — рече јој Марко, спазивши да се бродица нагиње на
Гледајући кроз прозор у залазак сунца и на морску пучину ускога затона, у чијем се мору љуљушкају бродице и огледају сеоске куће, некако умекша се и науми да подучи ону
Дангуба баци два зрна соли на рибу и метне је на жеравицу. Махом осјети се мирис што јаче цјећа на морску свјежину, и он, одложивши лулу, залаже се онако редом како се која испече.
Ћипико, Иво - Пауци
Мисао дизаше га у плаветне висине, и он је тражио морску пучину што се спаја с пошљедњом свјетлошћу. Ну носили га младост и здравље, и он брзо обикне у граду.
— Чекајте, још ћу једанпут бацити! Тако стоје, старац гледа у туњу, а Иво посматра морску пучину. Сунце залази иза прекоморских брдина, и његове зраке одбљескују се и ломе у мору што се лако сагиба и око
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Светиљка коју гледамо и која шаље своје светле зраке далеко на морску пучину, достојно је обележје овога славног града.
А сада, погледајмо у дубину. Ту још влада тама. Но кроз њу видимо широку морску пучину. То је, у ствари, горња површина оних облака који су обавили планету. Свиће зора.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— смеје му се Груја. — Вала, поднаредниче, свакојаке сам „манџе“ за време рата пио и јео, па ка велим, да пробам и морску воду. Тако све поред обале, и стигосмо у Сан Ђовани... Једна зграда само и неколико барака. Остало крш и камен.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Да тај на рибљиву камо заблуди пучину морску, многе би људе он нахранио оштриге тражећ, из лађе скачући брзе, иако је немирно море, када се с кола зна да лако по
поље под Котаром, и уфати на граду капију: јесу ли се отворила врата, а јесу ли изишли сватови, хоће л’, брате, у морску отоку?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Велику пучину и широту морску раздирући, тима надежду блиску јављаш, који у стране долазе несвоје. ТАКО ДОИСТА НЕКИМА НОЋУ...
од фараонова царства бежаху те стигоше к мору и фараон с потером сустижући их страга, — прекрсти са штапом отоку ону морску и таки разступи се море на двоје до дна: од воде отуд и отуд с леве и с десне руке окамени се вода и ка високи
Сви се стопише у дубини морској кано камен. И напусти на њих морску воду. Тако пак и Сарацином наведе господ бежећи им испод Цариграда с црним облаком и са страшном фортуном халовитом.