Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Требало би да се дете онде роди и одрасте, па тек у старост о Москви штогод да казује, а не као ја, у планини почти одрастао, па као човек који из једне помрачене собе изађе те у бели
Црњански, Милош - Сеобе 2
О Москви су причали само они чрноризци, који су ишли, далеко, у то огромно царство, и, за цркве, просили. Све док росијски посла
цела Чрна Гора – а официри почеше да сањају, како се шећу, и како им се сабља вуче, по калдрми, али не у Бечу, него у Москви. Гњаватори – који су били стихотворци – химне су о Петру писали. У црквама су цара росијског, уз Бога, помињали.
Царица је била, ове зиме, у Москви, а говори се да ће, овог лета, доћи до Кијева. Ана је добро и почела је да свира у харфу, као у Неоплатенси.
и других, који су набавили атестате от Рагузијан, за новац, да су грофови венецијански, па се, као грофови, шетају по Москви и Санкт-Петерсбургу – а прима их и царица. Исакович на то занеме.
Владика Василије, међутим, те јесени, није више стајао, у Москви, у миру, и рахатлуку, него је имао за вратом полицију.
Официри, око владике, у Москви – Антон Орлович, Сава Барјамович – наговарали су, високопреосвештеног, да не трпи даље срамоту, коју му наносе, и да
Као што је то милостиво радила и у Москви, прошле зиме. Исакович је сатима седео код куће, забленут у даљину, и замишљао, то, како ће, ипак, стићи до руске
Василије је умро у Москви, у јаду и беди, маја месеца 1754. Агагијанијан је писао Павлу, о мајору Божичу, неколико писама, из Беча.
и Бахмуту, и био жив, то се види из једног писма проте Булича, који је Исаковича, поводом смрти владике Василија у Москви, поменуо. Затим је опет дошла зима, па је Павле, ваљда, опет био у Бахмуту. Дани су пролазили и ко би их бројао?
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Промрља да нема ни апартмана ни соба. Није имао среће! Али соба није било ни у »Москви«, нити у »Метрополу«. Чак је и председнички апартман у хотелу »Југославија« био заузет!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Поред Римника, Млетака, Беча и Пеште, српске књиге су мањим делом штампане још у Русији и у Немачкој. У Москви је 1754.
1724. Синод пошље међу Србе свога преводиоца Максима Суворова, који се био учио у Москви и Прагу, да организује школски рад код Срба.
као штампарски стручњак радио је у Бечу да се набави српска штампарија. Умро је 18. септембра 1753. у Москви, у Богојављенском манастиру.
марта 1766. године. Василије Петровић, приликом свога првог борављења у Русији, 1754, штампао је у Москви књижицу: Исторія о Черной Горы.
1756. је у Москви и у Смоленску. 1757, путујући пуну годину дана преко Пољске и Угарске, врати се у Карловце. Не добивши место за
Он је у први мах помишљао на Русију, да у Кијеву или Москви изучава богословију. Али у Далмацији се решио да изучава богословију код нових грчких учитеља.
Срба и доцније је јако, и то се видело приликом кримског рата (1853—1856), приликом словенске етнографске изложбе у Москви (1867), томе су сведок братске везе са руском омладином, заједнички рад са бугарском емиграцијом и хрватским и
Више почаствован но награђен, он је у Русији, нарочито у Петрограду, а неко време и у Москви, провео девет месеци. Вратио се преко Новгорода, Твера, Туле, Кијева и Кишињева, где се неко време задржао.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Као, фол, фришка роба, као, фол, они на лицином месту, као, фол, Римљани избацују стари намештај кроз прозор, а у Москви се купају, пробију секиром лед па бућ у воду, као, фол, у Рију за то време душу да испустиш од врућине — карневал па
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Почнем зачињавати и сачињавати моје плане. Гди би се могао један дијакон учити разве у Кијеву или у Москви? У ово време непрестано би се код нас говорило о славној Великога Петра кћери, императрици Јелисавети.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
до краја 1968. био сам у војсци. Почетком 1969. изненада је упражњено место сарајевског лектора у Москви, па нису имали никога другог осим мене да пошаљу као привремену замену.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
После сукоба с центром у Москви и изопштавања југословенских комуниста из Информбироа (Информационог бироа комунистичких партија) 1948, кад је међу