Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Маринковић, Н. Ј., „Клетве и изреке које се у Грбљу чују“, Расковник, Београд 1969. Марковић, А., „Обичаы народни у Мостару у Херцеговини“, Србско-Далматински магазин, Задар 1861. Марковић, Б., Народне умотворине Левча, Рековац 1986.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
у Новом Саду; затим га је сам превео, и тај нови превод штампан је у Мостару 1904. Његов превод Ромеа и Јулије, удешен за позорницу, изишао је у Новом Саду 1876; цело дело преведено изишло је у
Потпун превод Хамлета штампан је у Мостару 1903. Поред тога, у неколико махова, Костић је писао о Шекспиру (Ромео и Јулија.
У времену од 1877. до 1888. изишло је пет свезака његових приповедака. 1902. изишла је у Мостару још једна мала збирка Последње приповетке. 1879, издао је путопис С Дрине на Нишаву.
Млади мостарски писци Јован Дучић, Алекса Шантић и Светозар Ћоровић кренули су у Мостару Зору, која је излазила од 1896. до 1901. Звезда Јанка Веселиновића јавила се 1894, затим је излазила од 1898. до 1901.
Један од првих писаца из Босне и Херцеговине био је Светозар Ћоровић. Родио се 29. маја 1875. у Мостару. Основну и трговачку школу свршио је у месту рођења.
Почео је са писањем дечјих песама још 1889. године; прву своју књигу, свеску дечјих песама, Полетарке штампао је у Мостару 1894. 1894. и 1895. уредио је календар Неретљанин. Од 1895.
АЛЕКСА ШАНТИЋ Рођен у Мостару 27. маја 1868. Ту је свршио основну, а у Трсту и Љубљани учио је трговачку школу.* Шантић је почео певати још врло
Јављао се врло често по готово свима књижевним листовима. Збирке стихова изишле су му 1891, 1895, 1901, 1908, све у Мостару. Најбоље његове песме издала је Српска књижевна задруга 1911. Ратни догађаји од 1912. и 1913.
посланик (1896), Прва парница (1897), Обичан човек (1900, штампано у Новом Саду, 1902), Шопенхауер (1900, штампан у Мостару, 1902), Свет (1906) и Пут око света (1910).
Пучину и Обичан човек издала је Српска књижевна задруга 1905, а Свет 1906. У Мостару су изишле две свеске његова Малога позоришта, у којима су четири комада у једном чину: Под старост и Наша деца (1903)
Јавио се крајем деведесетих година, и за десетак година дао је неколико књига песама, есеја, скица, превода. У Мостару (1903, 1904, 1905), изишле су три књиге његових Песама; из тих ранијих збирки стихова, из доба од 1902.
1911. изишла је у Новом Саду његова драма Сукоби, 1904, у Мостару, збирка прозних радова Скице. Преводио је доста из енглеских песника, Бернса, Бајрона, Шелија, Едгара Поа, Тенисона,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Терзић. Објављена у Босанској вили за 1890, стр, 310. 38. ЦРВЕНА БРАДА: Забележио у Мостару учитељ Сава Н. Семиз. Објављена у Босанској вили за 1892, стр. 431. 39. БЕКРИ-МУЈО: Објавио први пут Вук Ст.
100. А ШТА ТИ ЈЕ: — Све као под 99. 101. СЕЉАК И МАГАРЕ: Забележио у Мостару Купусија и објавио у Босанској вили за 1892, стр. 75. 102.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Питали су је: Црњански? Ко је то? Почетком септембра путујем, затим, на војну вежбу у Пешадијском пуку бр. 31, у Мостару. Путујем кроз Србију и Босну.
Зној ме пробија при помисли да ћу се, по навици, пред стројем, продерати немачки, викнути аустријску команду. У Мостару се насељавам у хотелу „Неретва“.
Кад хоћу да читам, читам сонете Микеланђела, али сам Шантића поштовао. Он ми је причао о Мостару и Дучићу, о младости, о оном што је заувек прошло.
Он ми је причао о Мостару и Дучићу, о младости, о оном што је заувек прошло. Никад ми нико лепше о Мостару није причао, а није ни помињао литературу.
Он се уклонио. Дучић се после поиграо том девојком, и прекинуо. Отишао је у дипломатију. Шантић је остао у Мостару; никад се није женио. Ја никад нисам видео тишег човека од Шантића.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
8 У Мостару чудан адет кажу: Патке су им златом потковане, Гуске су им срмом оковане, У кокоши четвере минђуше, У ороза црвене
5 Купус бере ага Асан-ага У Мостару на сред Сарајева, Из Беча га момче угледало, На Биоград пушку наслонио, Асан-агу добро погодио, Међу очи под љево
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Као и свакоме, — одговори му — по тридесет пара оку. — Ма зашто, болан, по тридесет, кад у Мостару ока је по двадесет пет пара? — А ти ајде у Мостар, — одговори му дучанџија.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
али је он више продужио овај традиционални жанр него што га је, као Ракић, у новом духу изменио. У Мостару (Херцеговина), у коме је Шантић рођен и из ког није одлазио, формирана је група српских писаца око часописа "Зора".
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
посл., Стој. ‹= Міјат Стојановіћ, Сбірка хрватѕкіх народніх поѕловіцах и риечіх, Загреб, 1866›, 109). У Мостару полаженик, пошто прочара ватру, оставља на огњишту л. у који је задевен златан или сребрн новац (ТРЂ, ННЖ, 3, 28). Л.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
своју пјесму стару; Прамињô је снијег и весело плео Од сребрних нити свој широки вео, И распростирô га свуда по Мостару.