Црњански, Милош - Сеобе 2
У тим бајкама Павле је, као дете, највише волео неког чичу, са седом брадом, који седи у дворцу и мота конце, а ти су конци били конци ноћи. Свануће, причала је она, кад тај старац буде ноћ, до краја, намотао.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
и што више мисле о томе, што дуже разгледају пуне амбаре, утовљену стоку чија се длака пуши, небројену перад што се мота око ногу, набрекле ормаре пуне тканина са везом, и белу, тврдо уштиркану постељину, све су више свесни сиромаштва.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
још се по кући повлаче остаци печења и наш Жутија блажено лешкари крај гомиле костију, а старина Петрак већ се мота око разваљена самара и запиткује дједа: — Која ће оно година бити вашем Вранчићу? — А што ти сад то треба?
Чим види каквог докоњака да се нешто често мота око сеоских извора, живица, потока, млинова или сличних укривених закутака, неко ће ти га већ смјешљиво приупитати: —
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад се ова послана ђевојка привуче те види како крава куђељу узима и жваће а пасторка на њезино ухо пређу мота, она се врати кући и каже све матери својој.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Она одмах крену да се мота око чаша по столњаку: живахна нека белоушкица, а друштво се распамети од весеља. Пазите сад шта је рекла Нена оним
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Лежи змија испод снопа. Отклопљена зјапи строфа. (Други преде, трећи мота танку жицу од живота.) Широм гробља зује кости оживеле од звучности. ЧУДО У ЗАРОЖЈУ Три јерарха - Часни пост.
Но запојмо припев љубичасти (ни ћутање није неко злато) испод мота кад блесну пиластри, уз брегове светлост недељина: Сентандреја, Іріѕ флорентина.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ловац у руху црном, уклања замке пред хитром срном, од птица скреће стријелу са лука, наводи ловце на сивог вука, мота и ломи зечији траг да збуни кера, весели враг.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
У његовој руци што је горе диже, С упаљена луча рујни пламен лиже. Дим се вије, мота — и колути јуре У капију тврду и зидине суре. Ко је ово момче? Који јад га слама? И шта тражи ноћас од Божијег храма?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Одметник у празно. Стражба видовита и пречудна Бес око крвоточења се мота Жри и твори праведност ову и своју и ину У име Оца и за славу Сина ту сви стану избавни Дух светлошћу
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
2 (Кад је девојка у башти, отргне струк траве, говорећи): Куд год ходам, вратић тргам; за мном се свила мота (погледа иза себе), из уста ми бисер капље (погледа преда се); спреда сам вила, отраг сам мама: ја помамих вас свијет:
који даје другом новце под интерес (камату) каменик — вук (курјак) канура — конац или пређа смотана на начин како се мота на мотовилу или витлу кар — грдња катил — крвник клечана (кецеља) — од ткива, у које су утиснуте разне шаре
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад се ова послана ђевојка привуче те види како крава куђељу узима и жваће а пасторка на њезино ухо пређу мота, она се врати кући и каже све матери својој.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
био још мучнији, и мучнији од смрти, Ђорђе, и сâм страх пред Богом свемогућим, крсти се брзо и не до краја, десна рука мота круг по тмини док се не умори, пред богом мраком, богом тишином, богом црним јабукама.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Опасност је била свуда, стрепња је почела да се мота по турским кућама, опрез им се удвостручио а свирепост удесетостручила.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Разгледавши кроз плот, виде у дворишту неколико деце у игри и једну жену где мота цеви. Не размишљајући много, отвори вратнице и уђе у двориште.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад се ова послана ђевојка привуче те види како крава куђељу узима и жваће а пасторка на њезино ухо пређу мота, она се врати кући и каже све матери својој. Потом маћеха навали на свога мужа да се крава она закоље.
Ћипико, Иво - Приповетке
Сви упрто гледају у чамац и један за другим прате узастопце Антицу. . — Гледајте како вјетар мота једром.... Растргнуће их! — опази млади рибар из друштва. — Луда, што их не спусти!..... Што ће му једро?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Посматрам га. Али то није негова глава већ опет клубе, које поче да се мота пред мојим очима... Клонуо сам иза шоферових леђа. Била је несносна топлота. Сва је станица била у диму и прашини...
У бараци је несносно од топлоте. Оно клубе поче наново да се мота пред мојим очима. У левом углу до мене неко је јечао. Дошли су болничари, те ме пресвукоше.