Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
(1862, 83; 1868, 85) штампана је, међу шаљивим песмама, једна такође без наслова и без помена аутора, која по мотиву и стилу има извесних сродности са песмом Невоља: Докле ћемо с’, побратиме, ’вако скитати, од кафане до кафане карте
4. строфе ИИ код Ћурчина гласи: Свет и невин прах; у ст. З. строфе ИВ м. тужан стоји: тужно. — Мотиву ове песме вратио се Живковић још једном а са мање успеха: у Подунавци од 20. октобра 1845.