Јакшић, Ђура - ПРОЗА
на хладан камен вашега гроба и горко плакасте, а глас вам по немом гробљу немило и тупо хујаше, кâ оно јек од тупе мотике што по утроби новоископанога гроба рије...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ћебо понео у неком шишету воде аџијазме. Неки понели будаке и мотике. Кад већ одскочи сунце с копља, крете се сав тај народ да тражи Криву јаругу и рачвасти брест.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
До мишица у влажној јами, један млади радник копа нов наручени гроб и уз ритам мотике певуши једну љубавну песму. Недалеко од њега у један грм паде јато црних косова.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
). Ако се мајци у Гружи не држе деца, она братими ковача да јој он, наг у глуво доба ноћи, скује амајлије у облику мотике, будака, ножа, српа и сл., па да јој то наниже на ланац, а онда она дете у тај ланац повије.
и изрека: „Птица је створена за лет, а човек за рад“; „Како радиш онако ћеш и проћи“; „Виноград не иште молитве него мотике“; „Раноранилац и доцнолегалац кућу тече“; „Ко у лето не ради, у зиму гладује“; „У радише свега више“.
(Прихватају се тврдње, пословице попут „Свако је ковач своје среће“; „Виноград иште мотике, а не молитве“ итд.) То долази отуд што у непосредном искуству људи постоје елементи и за једно и за друго мишљење: у
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
вајде нема: И да чудо не гледа очима, огорчени стрикан обично здими некуд на њиву, хвата се плуга, српа ил мотике и све напрескок, као да му се некуд жури, распали да обавља мукотрпан и једноличан земљодјелски посао, који не трпи ни
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
И ја бих тако знао. И да чудо не гледа очима, огорчени стрикан обично здими некуд на њиву, хвата се плуга, српа или мотике и све напрескок, као да му се некуд жури, распали да обавља мукотрпан и једноличан земљодјелски посао, који не трпи ни
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И брзо натукох шешир, огрнух капут и изиђох из куће. Из ваше баште чујаше се удар мотике. Пређох преко потока и стадох иза грања да те видим где си.
Покаткад чуо би се туп, металан звук мотике, промукли гласови раденика и њихово дозивање, али је све то, опет, на махове, разносио још топао ветрић, који је
Одједном према Цвети опколи руком уста и тихо викну: — Цвето! Али од ње не чу одзива до само ударце мотике. — Цвето! — викну он јаче. Она опет ћути. — Цвето, чујеш ли?
Мајко Богородице! И отпоче да се крсти, шапуће молитве! Али ова топла ноћ, туп и металан звук мотике, мицање људских сенака с тамним фењерима... још је више то потресе, испуни страхом и слатким сећањем.
Цвета се крстила, дрхтала, слушала у даљини како жубори река, шуштање лишћа, коње како спутани пасу, ударце мотике... Слушала је, стрепила, а ништа није могла да ради.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Добро — рече краљ — ето вас два старија узмите красне и мотике па ћете копат, а Грбо ће служити мене и коња. Онда му Грбо рече: — Ми ћемо радит што год хоћеш, али прво треба да се
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Један отрча на крај вароши, да каже Петру ковачу да не клепа данас мотике. Одмах затим појавише се сва три сеоска писара на коњима. Одоше у срез на разне стране.
По лукама праше се кукурузи, севају мотике и бруји песма... Свуда кипи рад, а поље се пролама од песме и весеља... Стиже и пшеница за жетву.
Свуда кипи рад, а поље се пролама од песме и весеља... Стиже и пшеница за жетву. Оставише се косе и мотике на одмор, а српови се дадоше на посао. Народ изиђе на њиве, те се поче сабирање најблагодарнијег зрна.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
јутра — врт бејаше процвао — Веска реши: „Напустићу посао, И поћи ћу, куд и цуре толике, Тамо где се хлеб једе без мотике...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Отидите вас двојица ти Мргуде и ти Раде, у село, па донесите мотике и лопате. А, богме, можете се најавити и попу, ако га је ту!“ Људи се почеше дизати.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Очувао нас, боже, кратке жлице и дубока лонца, дуге луке и мотике тупе; косе љенице и траве бјелице; барловачке травице и босиљевачке арлице!
— Нема круха без руку, нема руку без круха. — Нема хлеба без мотике. — Рало и мотика свијет храни. — Ко лети пландује, зими гладује. — Без алата нема заната. — Све, све, али занат.
Ја је чела, ја је брус, ја од мотике штене. — Приповиједа се да је одговорио Херцеговац кад је првипут виђео рака, па га неко запитао шта је то.
се учинило да је налик на челу по ногама и по брковима, а на брус по оним зрицима што се виде по самару, а на штене од мотике по шији. Сад се рече кад ко двије врло различне ствари пореди једну с другом.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
одговори: „То је добро, снашо, што ти мени обричеш, али нема гвожђа; него не знаш ли од вашијех ђетића какав скопак од мотике или од чега другога.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Не корачам, суљам се, прикрадам и слушам како страх гусне, расте, па одједном букну у тресак и ломљаву. Ледене мотике пргаво ми налећу на главу и руке, а она ме за ноге вуче у свој оковани трбух.
грбаче, покварене ћифте, нећете ни ви још дуго пљуцкати по калдрми, доживећу ја да ви просите хлеб по селима, и старе мотике да клепате па поштено децу да храните, пужо чаршијска, господска; док нисам био везан, сви сте ми се гологлави до
Каква су му само леђа! Колике су му руке! Плећке су му као мотике. Стајала је поред пласта и пекла га очима. „Дођи да се одморимо!“ викнула је строго. „Нисам уморан!
Иако су ме године прегазиле, ја ти кренух у Миланове ратове, јер се у војсци и без мотике једе хлеб. Тада ми заденуше две медаље. Рекоше, за јунаштво.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Препланули, у крпама, ишли су по свету, а у гласу њихове песме препознавали су рибари шум весала, копачи замах мотике, момци смех жетелица. Сама од себе ниче прича како њихова свирка усправља одузете, глувима враћа слух, слепима вид.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
дах зоре пролећа, кад је ваздух сав од мириса и од цвркута, зујања оса, веселих узвика, звона, шкрипе кола, одјека мотике што цепа мирисну земљу; сву сласт оног ђив-ђив несташних врабаца, чија неуморна и страсна препирка, уз прве сунчане
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ономад је дете тамо копало — одговори баба гле дајући у страну. Писар од тог одговора поста још веселији. — Ено мотике — викну пандур, угледавши држалицу где вири из корова. — Копај овде — рече писар одлучно и погледа Ђурицу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Добро, — рече краљ — ето вас два старија узмите красне и мотике па ћете копат, а Грбо ће служити мене и коња. Онда му Грбо рече: — Ми ћемо радит што год хоћеш, али прво треба да се
кијача — батина клади (па једи) — носи клафтра — некаква мера за ширину кличак — петељка кљука — кука, врста мотике у планинским крајевима кованџија — пчелар козара — кланица за козе и овце кокошка — (значи и) велико дугуљасто
Ћипико, Иво - Приповетке
А из оближњих винограда допиру до њега раскидани тежачки гласови и јасни звуци мотике што цикне о шкрапу или о плочу, и уморна, безнадна радничка пјесма, чежњива за нечим недостиживим.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, онда се последњи оџак најбоље окопа, па се преко њега укрсте мотике, да би њива понела добар род« (СЕЗ, 58, 1948, 321, Гружа); у североисточној Србији струк к.
струкова заједно (праве »кола«) — »да би се узели млади и ,зелени̓ као што је кукуруз«, и бацају увис и укрштају мотике — да би к.
оките га најлепшим цвећем и листове му завежу онолико пута колико желе да имају кола, а затим на гомили »закрсте« мотике, да би к. добро родио, и око струка седећи певају, СЕЗ, 83, 163). Купина. Око к.
»Кад се први пут иде на копање, на мотике код ушију завежу црвен вунен конац« и носе их »у рукама, а не на раменима« (СЕЗ, 70, 543).
Кад радници сврше копање у њиви, долазе овом струку и над њим укрсте мотике, како би се и корење у њиви укрстило на све стране.
Затим као истресају мотике од земље над њим и ударају ушицама једну о другу мотику, шалећи се и вичући: ,Толико кола кукуруза!̓« (СЕЗ, 16, 362).
Ћипико, Иво - Пауци
Он пође замишљено даље к оној страни, окле се чула звека и откуцаји мотике. Како га та уморна музика к себи привлачи, нађе се убрзо код живе работе на очеву винограду.
Око њега зујаше сијасет кукаца и пролетаху ишарани лептири. И наново зазвечаше мотике и забруји дјевојачка пјесма. Жива работа бјеше овладала њиме.
Он није хтио „Зашто ћу дома?” одговара. — „Хоћеш!” — „Нећу!” Док Цирило на њега замахне дршком од мотике. — Јеси ли видио да га је ударио? — Биће га ударио; јер сам чуо да је Јосо јаукнуо.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
је псовао, тих хиљаду светлих Сунаца, кад одлази да копа, И претио пригушено да свету неће да је роб; Сваким ударом мотике у земљу зидаше у небесима гроб. ”Ја ћу наменити теби тај гроб!“ ВУК ИИИ Не, не, не!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, дешавало се да звоно у невреме зазвони. Сељаци би тада журно остављали мотике и косе, па или трчали у село да гасе пожар, или скидали капе, шапућући: — Бог да му душу прости!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Већ дај мене триста јаничара, покуј њима криве косијере, и дај њима лагане мотике, ја ћу ићи бијелу Костуру, не би л' своју повратио љубу“.
Цар му даде триста јаничара, покова им криве косијере, и даде им лагане мотике. Јаничаре сјетовао Марко: „Браћо моја, триста јаничара, ви идите бијелу Костуру.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Целе недеље раде у кући, у недељу у свиленим фустанима у коло, а у понедељак завргну мотике преко рамена, певајући ,,Зелен зекир, драго моје“, иду у поље, у њиву или у виноград...