Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Нисам те видео... да, да, седам годила. Париз, па одмах служба, државни чиновник... (Он! Жао ми, шта моту?) добро вече, Ђорђе. Стигох сад, са кочијашем из Паланке... (Није ми се обрадовао. Не жели ни да се пољубимо. Не зна.
Ћипико, Иво - Приповетке
— наговара га мајка. —Не могу... Је ли, мајко, док оздравим, поћи ћемо одмах горе? А што сам и силазио? Већ не моту овдје издржати. Ето, откако сам сишао, нијесам се још право ни богу помолио. —Спавај!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Кад тако мало створче. Пољубац, певат’ зна, А како ћу да ћутим, Зар моту да ћутим ја? XЛІІ Ала је леп Овај свет, — Онде поток, Овде цвет; Тамо њива, Овде сад; Ено сунца, Ево хлад;
Ћипико, Иво - Пауци
И ево ме сада овдје... И не бијаше зла, људи, да не однесе лед ова два прста... Ево, никако не моту да их скупим... —А отац ми? —Не знам... Биће се и он негдје склонио...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Овим двема књигама дао је наслов „Де моту корпорум.“ Настављајући дело великога Флорентинца Галилеја и генијалног Холанђанина Христијана Хајгенса, којега наше