Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Исходишча водна Лијет око моје; Туга непогодна Дајет жало своје; Потемњело злато, Брошено во блато, Храбрости мојеја. Добри сини моји Нивочто же стали.
И старост и бједноје моје состојаније понудил јеси подат тебје кант сеј от лири мојеја давно уже пропјети. Пјеј и ти, и по њем, јест ли чувство смерти имјети хоштеши, управљај жизн твоју.
госпоже Кумо, посилајет ко мње сладосноје Ваше поздравленије и цјелованије всјаки крат когда он заступајет мјесто мојеја матере, и ко мње во имја јеја писати благоволит.
нашего сродства и прекраснија Вашеја души поздравленије Ваше јест мње всегда тако благопријатно и трогајет чувство мојеја к Вам благодарности тољ чувствително, јако да желаније в мојем серце роди сја писмено засвидјетелствовати.
Примите мој сердечни поклон к Вам и ко всјем домашњим Вашим с поздравленијем дражајшеја мојеја матере, дондеже сам успјеју пријти, процјеловати Вам Вашја прекраснија руки, јеже будет, јако же надјеју сја, в