Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
једно перце па га даде шури: — На — вели — шуро, кад ти буде невоља, ти укреши ватру па га запали, ја ћу ти онда с мојијем орловима одмах у помоћ доћи. Царевић узме перце и пође тражити Баш-Челика.
У том времену стиже и краљ, па пошто не може пријећ у крштену земљу, рече Грби: — Грбо ли, Грбо! Жали боже за мојијем шћерима и чизмама. Грбо одговори: — Еј, ђаволе, ђаволе! Жали боже за мојијех триста дуката!
Истом Грбо сјахао с коња, а ђаволи на границу и пред њима краљ. Онда краљ рече Грби: — Грбо ли, Грбо! Жали боже за мојијем шћерима, за мојијем чизмама и за мојијем златнијем коњем! Грбо му одговори: — Еј, ђаволе, ћаволе!
Онда краљ рече Грби: — Грбо ли, Грбо! Жали боже за мојијем шћерима, за мојијем чизмама и за мојијем златнијем коњем! Грбо му одговори: — Еј, ђаволе, ћаволе! Жали боже за мојијех триста дуката!
Онда краљ рече Грби: — Грбо ли, Грбо! Жали боже за мојијем шћерима, за мојијем чизмама и за мојијем златнијем коњем! Грбо му одговори: — Еј, ђаволе, ћаволе! Жали боже за мојијех триста дуката!
Онда рече краљ: — Грбо ли, Грбо! Жали боже за мојијем трима шћерима, за мојијем чизмама, за мојијем златнијем коњем, за мојом женом и за мојом златном струком.
Онда рече краљ: — Грбо ли, Грбо! Жали боже за мојијем трима шћерима, за мојијем чизмама, за мојијем златнијем коњем, за мојом женом и за мојом златном струком. — Еј, ђаволе, ђаволе!
Онда рече краљ: — Грбо ли, Грбо! Жали боже за мојијем трима шћерима, за мојијем чизмама, за мојијем златнијем коњем, за мојом женом и за мојом златном струком. — Еј, ђаволе, ђаволе! Жали боже за мојијех триста дуката!
— пита краљ. — Јесам, — одговори Грбо. Онда настави краљ: — Еј, Грбо ли, Грбо! Жали боже за мојијем трима шћерима, за мојијем чизмама, за мојијем златнијем коњем, за мојом златном струком, за мојом женом и за мном
— Јесам, — одговори Грбо. Онда настави краљ: — Еј, Грбо ли, Грбо! Жали боже за мојијем трима шћерима, за мојијем чизмама, за мојијем златнијем коњем, за мојом златном струком, за мојом женом и за мном самим!
Онда настави краљ: — Еј, Грбо ли, Грбо! Жали боже за мојијем трима шћерима, за мојијем чизмама, за мојијем златнијем коњем, за мојом златном струком, за мојом женом и за мном самим! — Грбо му одговори: — Еј, ђаволе, ђаволе!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Не шћесте ли послушат Батрића, кунем ви се вјером Обилића и оружјем, мојијем уздањем, у крв ће нам вјере запливати, — биће боља која не потоне! Не сложи се Бајрам са Божићем!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
извади једно перце па га даде шури, „на“ вели „шуро, кад ти буде невоља, ти укреши ватру па га запали, ја ћу ти онда с мојијем орловима одмах у помоћ доћи.“ Царевић узме перце и пође тражити Баш-Челика.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
му смјелост показује да ће ваше силе поб'једити, мене силом престол уграбити, прекинути миродржни ланац под мојијем привезани троном, све у мраке утопит мирове.
Знам ја силу мога соперника и његово постојанство страшно, ал' се кунем свијетлим оружјем и мојијем непобједним штитом, са храброшћу мојијех војводах, свим оружјем мога легиона, искреношћу лика Адамова, да намјеру
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
једно перце па га даде шури: — На, — вели — шуро, кад ти буде невоља, ти укреши ватру па га запали, ја ћу ти онда с мојијем орловима одмах у помоћ доћи. Царевић узме перце и пође тражити Баш-Челика.
У том времену стиже и краљ, па пошто не може пријећ у крштену земљу, рече Грби: — Грбо ли, Грбо! Жали боже за мојијем шћер̓ма и чизмама. Грбо одговори: — Еј, ђаволе, ђаволе! Жали боже за мојијех триста дуката!
Истом Грбо сјахао с коња, а ђаволи на границу и пред њима краљ. Онда краљ рече Грби: — Грбо ли, Грбо! Жали боже за мојијем шћер̓ма, за мојијем чизмама и за мојијем златнијем коњем! Грбо му одговори: — Еј, ђаволе! ђаволе!
Онда краљ рече Грби: — Грбо ли, Грбо! Жали боже за мојијем шћер̓ма, за мојијем чизмама и за мојијем златнијем коњем! Грбо му одговори: — Еј, ђаволе! ђаволе! Жали боже за мојијех триста дуката!
Онда краљ рече Грби: — Грбо ли, Грбо! Жали боже за мојијем шћер̓ма, за мојијем чизмама и за мојијем златнијем коњем! Грбо му одговори: — Еј, ђаволе! ђаволе! Жали боже за мојијех триста дуката!
Онда рече краљ: — Грбо ли, Грбо! Жали боже за мојијем трима шћер̓ма за мојијем златнијем коњем, за мојом женом и за мојом златном струком. — Еј, ђаволе, ђаволе!
Онда рече краљ: — Грбо ли, Грбо! Жали боже за мојијем трима шћер̓ма за мојијем златнијем коњем, за мојом женом и за мојом златном струком. — Еј, ђаволе, ђаволе! Жали боже за мојијех триста дуката!
— А да нијеси ти Грбо? — пита краљ. — Јесам, одговори Грбо. Онда настави краљ: — Еј, Грбо ли, Грбо! Жали боже за мојијем трима шћер̓ма, за мојијем чизмама, за мојијем златнијем коњем, за мојом златном струком, за мојом женом и за мном
— Јесам, одговори Грбо. Онда настави краљ: — Еј, Грбо ли, Грбо! Жали боже за мојијем трима шћер̓ма, за мојијем чизмама, за мојијем златнијем коњем, за мојом златном струком, за мојом женом и за мном самим!
Онда настави краљ: — Еј, Грбо ли, Грбо! Жали боже за мојијем трима шћер̓ма, за мојијем чизмама, за мојијем златнијем коњем, за мојом златном струком, за мојом женом и за мном самим! Грбо му одговори: — Еј, ђаволе, ђаволе!
— Истина је то, краљице, — одговори садразан — али ево узрока. Једног дана сјеђах са мојијем царем на дивану, па ми он рече: „Има ли ико бољи од мене, кад ја сваком ко викне фисе билила дадем дукат?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Од које си земље и крајине? Како ли те по имену вичу? Ко л’ је тебе на ме оправио да ме мучиш са мојијем друштвом? Зар ти мало ћара по крајинам’, но т’ донесе ђаво у планину?