Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Милисаве, шта си ти наумио са мојом Јелицом? — питаше старац озбиљним гласом. Милисав, изненађен, ћуташе, а старац је чекао на одговор; после се младић
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
да сте сами на свету, но знајте да кад би очи ваше могле видити, ви би се ужаснули колико се милиона животни само с мојом кожом хране!
На један празник, не дајући лекције, у лето, седим међу црквом и мојом школицом, под храстом у хладу с мојим љубимим другом, попом Данилом Мораитским, и слушам (с изобилно текућим из очију
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” Сад ја ово његово писмо мојом руком препишем и оним стричевим печатом запечатим и, аки би на Врачару било писато, с датумом августа последњи̓ дана
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
То су Турци од мајке одвојили да под нож и на муке метну!... А ја се заклех богом и љубављу мојих родитеља и мојом детињском љубављу, да ћу, док живим, отимати робље од Турака и пуштати на слободу, нека се својој мајци врати!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И свом страшћу прве и последње жене, Владаш мојом душом, свом и свагда; слична Судби, тако и ти, силна, непомична, Стојиш измеђ мене и свег око мене.
И тако бескрајна, и силна, и кобна, Течеш мојом крвљу. Жена или машта? Али твога даха препуно је свашта, Свугде си присутна, свему истодобна.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
А Ћорђе, како мама вели, ни мање ни више, него поче код другога радити. Шта је са мном и с мојом мајком било — то је друга ствар!
Никад се није шалио; ни с нама децом, ни с мајком, ни с ким другим. Чудно је живео с мојом мајком. Није то да рекнеш да је он, не дај боже, као што има људи, па хоће да удари и тако што, него онако некако:
— Ваљда ја нисам ћорав ни луд; ваљда ја знам кад сахат иде и кад не иде! Моја мати шта ће, ућута. Кука после с мојом сестром: „Еј, тешко мени! Даће све што имамо, па под старост да перем туђе кошуље!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ако мислите о њима, стојим вам на служби... о њима се ваљда тек нећете са мојом Сидом разговарати?! — Добро те нисте рекли: с вашом Жужом! — А шта би вам фалило, само ако она... — Охо!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Ја би’ волео да је што накраће. Зато ја ћу бити слободан, па ћу до две недеље сам са мојом сопственом персоном к вама доћи, а донде љубим госпођи мамици десницу и поздрављам брата Јоцу и фрајла-Милку, и
— Нећу више ни да знам за њу. А хоћеш ли је узети? — Нећу. Ја до две недеље правим прстен са мојом милом. — Е, кад је тако, и ја се враћам кући, па ћу другу тражити.
Африка
Мати и деца су једно јединство, отац је само вечита чежња да се споји са њима. До шест ујутру под мојом собом страховита ларма џеза, котиљона, шампањског напијања, те зато кошмарско спавање.
(Изврсно, господине, ти ћеш се оженити мојом сестром, а од данас си мој брат (зет).) Тако сам стекао вереницу. Између свих жена, девојака и девојчица, најружнија,
) Тако сам стекао вереницу. Између свих жена, девојака и девојчица, најружнија, најмршавија, најбеднија, постала је Мојом заручницом. Али сви познаваоци, и Н. и пратиоци, рекоше ми да ће кроз коју годину бити сигурно лепотица.
Буде ме први удари у бубањ. За играње остављен је велики простор опет осветљен само месечином која се појавила и мојом лампом. У игру улази ко било и врти се како зна, па ипак је то најлепши там–там који сам икад видео.
И У овој ноћи нашој Дошао просио: — Ме, хоћеш ли бити мојом? — До ове године, До овог дана, можда, До овог часа. — Ме, Ме, чујеш ли, ја те зовем? Моја је реч: Ходи!
— Могла си бити мојом радошћу! О ја ћу отићи у кућу у којој никога нема; Остави ме да умрем, да одведем свој бол у земљу, У гроб!
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
“... „Ајде да го помогнимо.“ На, на, на, колико? Сто форинта. Докса си о теос! Треба да течим под мојом старостум. Имам 8 О ја нерећан! Слава Богу! деца... Пи! Што ми речи оно нотарош за неко лос?
О, моје лепо Мишка, моје лепу Галин! Сад да узмим штап, да идим да просим под мојом старостом. МИШИЋ: Не треба тако, кир Јања. С отим шкодите свом здрављу. ЈАЊА: Што ви говорите, господар нотариус?
ЈАЊА: Ух, ух, ух! Како је ту слатку реч. Оћим и ја да прођим свет под мојом старостум. КАТИЦА: Забога, папа, шта вам сад пада на памет! ЈАЊА: Ћути, шкиљи!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Узе оружје, па нагнуше бежати. А кад пси у Црној Бари залајаше и стража јој довикну: Ко је? – она, газећи воду са мојом мајком, каза: Робиња! Побегоше Турци ка Ужицу! Гут Јаwохл? А деда Теодор?
Теодосије - ЖИТИЈА
сузама целиваше место о коме Господ рече Мојсију: „Ево места код мене па стани на камен, а ја ћу те покрити руком мојом, и подићи ћу руку моју, и тада ћеш ме видети с леђа.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
МАРИЋ (изненађен): Полиција? СПАСОЈЕ: Да, и мене не би изненадило ако се њени агенти већ овога тренутка налазе пред мојом кућом или можда у дворишту, чак и ту, пред вратима. МАРИЋ: Тако сам опасан?
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Постоје ту разлике, на пример, да се ово што се десило вечерас десило пред мојом мајком, она се не би правила да не примећује. Можда би била на очевој страни, не тврдим, али она би морала да примети.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— запита господар Софра. — Сви су здрави, поздравили те. — А јеси л’ био са мојом Саром? — Јесам, поздравила те. Пита кад ћеш се вратити. — Поздравио сам је, тек сам сад на најбољем путу.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Показа им руком да уђу и рече тихо: „Појдите и не будите што увреждени слабостјом мојом. Ум ваш не потребуе от мене праздних речи. Отдавајте чест Императорки царствујушчој.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Узнемирих се: ко се то поиграва са мном, и са мојом опсесијом? Написах писмо уреднику. Какав је то начин, зашто ми подмећете оно што нисам написао?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Умро? — Баш умро, намртав, кућо бакина. Долазим ја из бјежаније, опет ме превукли преко мора, кад пред мојом кућом стоји голема баба, колик пласт, а на њој Данин капут. Ајме мени, ја се пресјекох.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Запрашена брашном, улепљена тестом, са засуканим рукавима, сва срећна, грли се и љуби с мојом бабом, оцем, мајком... — Туго, туго... Слатки моји, смрзли сте ми се?
И заиста стари осветлаше образ. Мајка течина с Мојом бабом и још неколико њих старица запеваше: Аџи-Гајка девојку удава.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда отпочне најстарији брат говорити: — Кад сам пошао с мојом браћом по овом путу, прву ноћ кад смо дошли коначити код једног језера у некој великој пустињи, кад браћа моја оба
па кад ти буде велика нужда и БашЧелика нађеш, а ти запали ово перо моје, ја ћу онда у исто вријеме да долетим са свом мојом силом теби у помоћ. Царевић узме перо те пође.
— На ти — вели — то моје перо, па кад ти буде велика невоља, а ти искреши ватру па га запали, а ја ћу ти онда доћи с мојом силом у помоћ. Онда царевић узме перце па пође тражити БашЧелика.
Жали боже за мојијем трима шћерима, за мојијем чизмама, за мојијем златнијем коњем, за мојом женом и за мојом златном струком. — Еј, ђаволе, ђаволе! Жали боже за мојијех триста дуката! — рече Грбо.
Жали боже за мојијем трима шћерима, за мојијем чизмама, за мојијем златнијем коњем, за мојом женом и за мојом златном струком. — Еј, ђаволе, ђаволе! Жали боже за мојијех триста дуката! — рече Грбо.
Жали боже за мојијем трима шћерима, за мојијем чизмама, за мојијем златнијем коњем, за мојом златном струком, за мојом женом и за мном самим! — Грбо му одговори: — Еј, ђаволе, ђаволе!
Жали боже за мојијем трима шћерима, за мојијем чизмама, за мојијем златнијем коњем, за мојом златном струком, за мојом женом и за мном самим! — Грбо му одговори: — Еј, ђаволе, ђаволе! Жали боже за мојијех триста дуката!
Назовем му ја: „Помоз бог!“ А он ми одговори: „Бог ти помогао!“ — и да ми водицу. Кад се вратим натраг, а то мојом несрећом ударила киша, па дошло море и све просо поплавило и однијело! Сад се ја забринем како ћу сићи на земљу!
Пошто заспим а мојом несрећом скочи варница те прегори длаку, а ја стрмоглав на земљу те пропаднем до појаса. Обрнем се тамо амо не бих ли
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
КУМ: Само да може бити, дао би ти за њу и полак куће. МАКСИМ: Па би се после кајао. КУМ: Само три дана да живиш с мојом. МАКСИМ: Ама ја сам се с њоме разговарао, не види ми се тако опака као моја.
Злу жену могли су и дотерати у чувство. НИКОЛА: Срета каишем. КУМ: Да видим како би Срета с мојом прошо. МАКСИМ: Једна се жена на свету поправила, па дигле, видиш, ларму. СОФИЈА: Али муж ниједан.
страшан процес, тешко противној партаји, јер ви сте церте разумели добро за моје име; знате да сваки процес мора под мојом руком играти разумете ли? Гледајте овде, све важна обіецта! јер сваки трчи к господину Петрићу — разумете ли?
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
(Отиде.) СУЛТАНА: Ух! (Персиди.) Таки га зови да му језик мојом руком ишчупам. (Плаче.) Боже, боже, зар сам то дочекала да ми се и ђубре што га газим (лупа ногом) руга?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ Тако им и треба! Али ја се нисам повукла, па ћу да вам испричам шта се све исподогађало с мојом бакутом и њеном рођеном кућом коју је подигао из свог џепа лично покојни деда Гаврило.
Около жица, а изнутра нигде ни једне женске, све сами френдови! Хоћу да кажем, било ми је много лепше него са оном мојом вештицом, на часну реч.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Да сте само један дан били у Бечу! МАРКО: А милује ли он тебе? ЈЕЛИЦА: Ја сам њега мојом лепотом тако опчинила као Сикхарда Геновева. МАРКО: Врашка девојко, и с тим твојим књигама! 2.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
„Ја сам мачак Цицибан, јурих мише сваки дан; пред приликом мојом мрком, бјежали су миши трком и клели се мојим брком.
Задатак пишем, касно је доба, чују се први пијетли, а драги тата, стрпљив и будан, над мојом свеском свијетли. Прозора безброј у таму сија, блиста се читав град, а ја их гледам поносан силно: и то је татин
Одједном ноћни проломи мук вијање страшно — вук! „Мојом планином ко ли то хита, да му запржим чорбу, смотан ће бити ко врућа пита, оде главом у торбу.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом, Мутно је небо сво. Фркће окисо коњиц и журно у село граби, И већ пред собом видим убоги и стари дом: На прагу
Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом, Мутно је небо сво. Сиво суморно небо... Са старих ограда давно Увели ладолеж већ је суморно спустио
3 „Звао сам те ноћас, седи свештениче, Јер содомски грех ми ум и душу мрачи, — Чуј, над мојом главом црни гавран кличе. Крик његов ужасни мој свршетак значи.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
сигурно је да никога нисам прецењиво и да нисам тражио много знајући народу ограничене моћи зар је лоше било под мојом управом Није забрљали су моји помоћници ја сам давао разлоге за оптимизам и показао сам много добре воље видите
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Пустите мене напред. Овде скрените — и ордонанс ме ухвати за руку. Пушке запрашташе, чини ми се, над мојом главом. Тргох се и увукох главу у рамена. Срећом, војник је напред те и не опажа мој страх.
Командир викну: — Прва три топа под мојом командом. Четврти свакога минута да пали наизменично по два шрапнела и два разорна с кошењем, на ону непријатељску
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
што нисам ја к вама дошла... мрзи ме пред вашом децом... Хвала вам много, што сте радили с мојом децом... — То ми је дужност, прекиде је Гојко оштро, гледајући у страну. — Знам... али опет... Хвала вам и на посети.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 84. Кад сам била с мајком мојом, Мени фале ове дворе, Да су двори самотвори, И у њима златни столи, У столима паунови, И по двору паунице.
А јаглуком сузе утирући Са мојом се драгом растајући.“ Ал’ говори Јово капетане: “И моја је драга на далеку, Ал’ кад мени на ум падне драга.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ДРОБАЦ: Ни један од њих ништа не зна. У почетку. А све што на почетку није знао, на крају зна! БЛАГОЈЕ: Ја мојом главом гарантујем да не зна! ДРОБАЦ: Неком зна, а неком не зна! Како коме! ГИНА: Како то мислиш: како коме?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Шта би са њима, нисам питао. Месец је остао над мојом равницом, као срп. Темишвар, Ријека, Иланча, Београд, све се то вртело у мени као у калеидоскопу, а са њима и толике
Возови не иду, а снег пада. Идем, затим, колима до Иланче, друмом над којим гракћу вране, равницом мојом, која је сад пуста и нема краја. У том зимском вечеру цео мој дотадањи живот чини ми се једна фантазмагорија.
У даљини се појављује, најзад, парк, пун јоргована лети, и чесма, која вечно шуми. Прем мојом кућом, видим да стоји права, кошчата, једна стара жена. Која чека. То је моја мати.
Кад смо се упознали, у кући једног политичара, он је изненађен мојом одбраном Лазе Костића и то је био почетак наших дугих дискусија.
Домаћин ми је довео лекара, али сам, од свеће коју су дизали над мојом главом, и од прашака које су ми сипали у уста, губио свест. Тек трећи дан дигао сам главу и гледао кроз прозор.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
У тим сликама видим тебе, мила јесени, из младости моје и благосиљам оне дане, који су са душом мојом сједињени, те неће никад у заборав отићи...
, па свечаником, брате мој, има доста и нас сељака, Елем, седим ја, брате мој, са мојом лушом и гледам у шарени свијет...
само да ми мучи децу... Па још тражи да је оставим и за нову годину. Е, снашо, ниси погодила! То не дам. Ја хоћу с мојом децом да дочекам ново лето.« »Ха, шта је ово — десет минута прошло, а београдског воза нема ?
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
мојега, нити ме гневом твојим казни у дан доласка твојега, јер пређе суда твојега, Господе, осуђена сам савешћу мојом, ниједне наде спасења нема у мени ако милосрђе твоје не победи мноштво безакоња мојих.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Владај над мојом душом, моћно дете, Са расцветаним ружама у коси, И власт нек твоју ништа не омете, Ни бол, ни плач, ни реч што милост
И сад, кад сине та старинска Луна И сетне зраке проспе мојом собом, Ја чудно пренем и, ко да си тутна, Сва душа моја замирише тобом...
ОЧАЈНА ПЕСМА Упиј се у мене загрљајем једним, Ко грозница тајна струји мојом крви, Крепко стегни моје тело, нек се смрви, И дај ми пољупце за којима жедним. Као Хермес стари и с њим Афродита.
Упиј се у мени загрљајем једним, Ко грозница тајна струји мојом крви, Крепко стегни моје тело, нек се смрви, И дај ми пољупце за којима жедним...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
О, у те дане да ми се пренети У непознате, егзотичне краје, Предео далек, где ће ме узети Природа добра с душом мојом, да је, К’о добра мајка, утеши, уљуља У сетној песми мога завичаја, Тамо, далеко од заразна муља Живота нашег,
И док ћуте звезде, стазе, руже, Ја их жалим, оплакујем, волим; Искидане мелодије круже Мојом душом наивно и боно. А часови струје монотоно. Тужбе ветра у гранама голим Са звуцима мог срца се друже.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Синоћ сам ти казао моју коначну одлуку и потврдио је мојом часном ријечи. Зар би је данас порекао, па да би и имао какијех разлога за то, које не бјех предвидио?
Адолф зину и избуљи очи. „Да, мој пријатељу, ако се ожениш са мојом добром Елвиром, ти добри и племенити човјече!“ Адолф га једнако гледаше у чуду.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тако ми се огњиште мојом крвљу не угасило! Тако ми се племе не затрло! Тако ми се пси меса не најели, а ја пасјега!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Назовем му ја: Помоз' Бог! А он ми одговори: Бог ти помогао; и да ми водицу. Кад се вратим натраг, а то мојом несрећом ударила киша, па дошло море и сву проју поплавило и однијело! Сад се ја забринем, како ћу сићи на земљу!
Пошто заспим, а мојом несрећом скочи варница, те прегори длаку, а ја стрмоглав на земљу, те пропаднем | до појаса. Обрнем се тамо, амо, не
Свиња рече: „Ја ћу провалити кош, и украшћу сјеме; и ја ћу мојом сурлом узорати.“ Међед рече: „Ја ћу посијати.“ А лисица рече: „Ја ћу мојим репом подрљати.“ Узораше, посијаше.
Назовем му ја: Помоз' Бог! А он ми одговори: Бог ти помогао; и да ми водицу. Кад се вратим натраг, а то мојом несрећом ударила киша, па дошло море и све просо поплавило и однијело! Сад се ја забринем како ћу сићи на земљу!
Пошто заспим а мојом несрећом скочи варница те прегори длаку, а ја стрмоглав на | земљу те пропаднем до појаса. Обрнем се тамо амо не бих
Онда отпочне најстарији брат говорити: „Кад сам пошао с мојом | браћом по овом путу, прву ноћ кад смо дошли коначити код једног језера у некој великој пустињи, кад браћа моја оба
кад ти буде велика нужда и Баш-Челика нађеш, а ти запали ово перо моје, ја ћу онда у исто вријеме да долетим са свом мојом силом теби у помоћ.“ Царевић узме перо те пође.
„На ти“ вели „то моје перо, па кад ти буде велика невоља, а ти искреши ватру па га запали, а ја ћу ти онда доћи с мојом силом у помоћ.“ Онда царевић узме перце па пође тражити Баш-Челика.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Фала милом господу Богу! Где ми је ташна? То га је сам Бог млатно мојом руком, да га обележи! Шта је сад? Зашто ћутите? ИКОНИЈА: Зато што, видиш, ни то ништа не помаже!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ето ти срећом, илити мојом несрећом, (како ће се нама[х] видити), чујем једанпут да је Грком дошао један даскал да им учи децу.
Дајте, децо, пити!” Пак се онда окрене к госпођи дома, говорећи: „Како ја видим, ја сам вас с мојом беседом у невесеље довео; не замерите ми, није то моје намереније било.
Колико сам обладан био мојом будаластом светињом; но, овде натура предузме све своје правице и силу, сатре под ноге и у ништа обрати сва моја
се у детињству свом играла, младост проводила и с родитељем мојим венчала; у које сваке године на Ђурђевдан с браћом мојом, с милом Јулом и са мном долазила, родитеље своје на њи[х]ово крсно име, светог Георгија, посетити: „Остај ми збогом,
Нек чује, велим, пак ако има срце чловеческо, нек ме не жали, и нек над мојом бедном младостију не уздахне ако може! У житију преподобно|га Пајсија стоји написано да је Христос сишао с неба и
Веруј ми, мој синко, кад год чујем младога Рајића да беседи, уздишем за мојом младошћу и да имам какву власт, све би[х] ове наше манастире у школе и у училишта преобратио.
У овом видим и познајем таково лепо плана расположеније, којега не само ја сам с детињском мојом памећу, него и отац мој и дед да су ми с[а] својим советом помогли, не би[х] могао тако измислити, расположити и
Да се он (сачувај боже) није оженио и мене с мојом слатком родитељницом да није зачео, мене не би на свету било, нити би ми милион свети[х] отаца помогао.
Право је, дакле, да и на ме ред дође да и ја вас сестром, матером и Минервом мојом милостивејшом и благодатнејшом зовем и наричем и како такову да вас славим и проповедам!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Изнад њега је нова и највећа кућа у Прерову. Над постељом мојом Симкина је и Ђорђева соба. Мало десно, соба за Вукашина. Онога што се чека, а не долази.
Целог века, ти, псино, скиташ по вашарима, чаршијама, по белом свету дане и ноћи остављаш. Сигурно си трпео за мојом снагом и мислио на мене.
У децу! Закуни се!“ Аћим је ударио песницом по колену. Ђорђе јекну. Отац му се свети... Отац се слади мојом несрећом, шапуће у мокру даску стола.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И свом страшћу прве и последње жене, Владаш мојом душом, свом и свагда; - слична Судби, тако и ти, силна, непомична, Стојиш измеђ' мене и свег око мене; Док из сухе
Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом; Мутно је небо сво. Фркће окис'о коњиц и журно у село граби, И већ пред собом види убог и стари дом.
Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом; Мутно је небо сво. В. Илић ЦИ Сиво, суморно небо. Са старих ограда давно Увели ладолеж већ је суморно
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Удар ови први и најсјајни њихово је раздробио царство. Поб'јеђене мојом круном сјајном, сакрише се у густе гомиле у просторе мртвијех безданах; тамо своје мртве и плачевне сатварају са
Попа, Васко - КОРА
ВЕДРИНА ПОЗНАНСТВО Не заводи ме модри своде Не играм Ти си свод жедних непаца Над мојом главом Трако пространства Не обавијај ми се око ногу Не заноси ме Ти си будан језик Седмокраки језик Под мојим
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Архимедес се збуни. „Не, то сада није могућно“. „Онда идући пут!“ рече Еуристенес. „До јесени ево ме с мојом лађом опет овде“. „Веруј, не могу да ти обећам“. „Али твоји пријатељи те жељно очекују.
Доња од тих полукугала имала је славину и била њоме везана са мојом ваздушном црпком. Кад сам се био уверио да је све у реду, притиснух шаком горњу полукуглу на доњу и наредих да се
Она личи груди снега која, стављена у котрљање, постаје све дебља и већа. Слично се догодило и са мојом данашњом посетом.
Фарадеј који је пажљиво слушао моју причу, поче да се смеје. „Исто тако било је са мном и са мојом математиком, само са том разликом што сам се у воде те науке усудио само донде где ми је она стизала до изнад пете.
Али пратим са великим интересом и задовољством све значајније радове, објављене у вези са мојом теоријом. У том погледу Немачка стоји на првом месту, нарочито значајним радовима Хекеловим који је у својој „Општој
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
ИВ Увијек кад на павиљону преко пута отворе или затворе један прозор, мојом собом прелети миш. И тај ме миш подсјети на једну свјетлосну игру из детињства.
” Тишина. Мојом собом опет је прелетио свјетлосни миш – неко је на павиљону сучелице отворио или затворио прозорско крило.
Види! А ја сам стратио пола вијека стрепећи над мојом досљедношћу!) И још нешто. Чини ми се да сам одувијек осјећао (а касније и сасвим свјесно мислио) да се двије
За први мах, то ће бити довољно. А касније, ваљда ће већ нешто наићи! У разговору с мојом болничарком покушао сам да лукаво дознам да ли је у мјесту још жива успомена на мог некадашњег учитеља виолине.
очима и пред свим што би ме задивило, живље привукло моју пажњу или побудило моје размишљање, стално је упоредо с мојом властитом реакцијом ницало у мени питање: Како би он то примио? Како би на то он реагирао?
Како би на то он реагирао? И кад бих дошао до закључка да би његова реакција била истовјетна с мојом, отуда сам бивао сигурнији и у моме властитом увјерењу, осјећајући га јаче својим.
И говорим сам себи: „Стари, све је то добијено, све је то добијено!...“ Упитао сам болничарку што је с мојом виолином.
Често чујем тапкање његових малих корачића по ходнику. Тапка за мојом болничарком као козле које је изгубило матер. Чујем га, а не видим га. И имам дојам као да сам слијепац ја.
Има часова кад протек времена доживљујем као грдне квантуме сабијене просторности што протјечу над мојом главом; тако хучно, да им оћутим вјетар на лицу.
Извадио сам из џепа чисту марамицу, коју ми је, заједно с осталом мојом скромном опремом, уредила и брижно изглачала добра моја болничарка.
Можда бих мојом рањавошћу успио да помало омекшам оне одвећ грубе облике у којима виталност проваљује из те несретне занемарене деце...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
ваљада нећу ни ја до века овако. — Ја шта ћеш, после оних мртвих и рањених глава? — Ни једнога нисам мојом руком дирнуо. — То знам ја, али не зна закон. — Па шта ћу сад ?...
Мене чувају моји сељани, њега његови — одговори Ђурица. — Вала, мени је право, како хоће побратим. С мојом пушком сигуран сам на сваком месту — рече Радован. — Не ваља тако. Боље идите заједно.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онда отпочне најстарији брат говорити: — Кад сам пошао с мојом браћом по овом путу, прву ноћ кад смо дошли коначити код једног језера у некој великој пустињи, кад браћа моја оба
кад ти буде велика нужда и Баш—Челика нађеш, а ти запали ово перо моје, ја ћy онда у исто вријеме да долетим са свом мојом силом теби у помоћ. Царевић узме перо те пође.
— На ти — вели — то моје перо, па кад ти буде велика невоља, а ти искреши ватру па га запали, а ја ћy ти онда доћи с мојом силом у помоћ. Онда царевић узме перце, па пође тражити БашЧелика.
То ми се ето јако допало;, зато ће ћаћа да ти каже све. Ти знаш да је пред мојом кућом био велики трс, са кога сам, богац, добивао сваке године по седам акова вина, а ето, неку ноћ, бог га сатро,
— Ха, овако ћу! — рече. — Ја ћу скочити на коња и очас скинути златну орму, па бјеж̓! Док се слуге пробуде, ја ћу с мојом лијом и с коњем већ бити далеко. Што мислио, то учинио.
Онда рече краљ: — Грбо ли, Грбо! Жали боже за мојијем трима шћер̓ма за мојијем златнијем коњем, за мојом женом и за мојом златном струком. — Еј, ђаволе, ђаволе! Жали боже за мојијех триста дуката! — одговори Грбо.
Онда рече краљ: — Грбо ли, Грбо! Жали боже за мојијем трима шћер̓ма за мојијем златнијем коњем, за мојом женом и за мојом златном струком. — Еј, ђаволе, ђаволе! Жали боже за мојијех триста дуката! — одговори Грбо.
Жали боже за мојијем трима шћер̓ма, за мојијем чизмама, за мојијем златнијем коњем, за мојом златном струком, за мојом женом и за мном самим! Грбо му одговори: — Еј, ђаволе, ђаволе!
Жали боже за мојијем трима шћер̓ма, за мојијем чизмама, за мојијем златнијем коњем, за мојом златном струком, за мојом женом и за мном самим! Грбо му одговори: — Еј, ђаволе, ђаволе! Жали боже за мојијех три ста дуката!
Назовем му ја: „Помоз̓ бог!“ А он ми одговори: „Бог ти помогао!“ и да ми водицу. Кад се вратим натраг, а то мојом несрећом ударила киша, па дошло море и све просо поплавило и однијело! Сад се ја забринем како ћу сићи на земљу.
Пошто заспим, а мојом несрећом скочи варница те прегори длаку, а ја стрмоглав на земљу те пропаднем до појаса. Обрнем се тамо-амо не бих ли
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ДУШЕ ПРОЛОГ ТАМНИЦА То је онај живот, где сам пао и ја С невиних даљина, са очима звезда И са сузом мојом што несвесно сија И жали, к'о тица оборена гнезда.
И ту земљу данас познао сам и ја Са невиним срцем, ал' без мојих звезда, И са сузом мојом, што ми и сад сија И жали к'о тица оборена гнезда. И ту земљу данас познао сам и ја.
Ја знам једну песму, и њу данас слушам. И та песма носи мени нове дане, Мада су к'о јуче и сад стари зраци, Док над мојом главом исти су облаци. И та песма носи мени нове дане.
Волим те срцем што још зна да бије Пропашћу мојом, мојим гробом, мада За мене нема светлости ни сада, И око моје дан више не пије. Нада мном љубав нема више власти.
Умире ветар равнодушне смрти Тамницом звезда, мојом кућом мрака; Умире немар, што је знао стрти Места молитве, суза и облака; Црном долином, где су били врти, Умире тама,
К'о сумрак земљом, к'о миром лепота, Дух опет иде оним старим путом, У хлад мог гроба, у раку живота, С црнином мојом. И устаје ћутом Опело моје и земља с ћивота, Што је све већи са сваким минутом. Види се мој гроб...
Некако пренех свој живот наг И наду на зору да опет сване. Над мојом земљом надви се жалосна врба, А туђина мене прими са слободом Срба.
Нема очију за дубок мрак. Не пева тица с умрлих грана. Добро ми је данас ту, под туђим небом, Ал' ми срце труне за мојом колебом. Што је најцрње за овај мах, То је што немам ни мало моћи.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Убрзо сам схватио да сам искористио све оне које су биле под мојом контролом; “праве” слике су биле потрошене, пошто сам видео мало од света само предмете у своме дому и непосредној
Та сезона купања била је покварена мојом лакоумношћу али убрзо сам заборавио ту лекцију и само две године касније сам запао у још гору неприлику.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Одговорио сам им на многа питања у вези са мојом примедбом да је Линколн амерички Краљевић Марко. Препричао сам делове неколико песама о Краљевићу Марку које сам чуо
Зато се нисам усуђивао да помињем како је мало то што ми родитељи шаљу за издржавање, па се тако мојом кривицом нисмо обраћали пријатељима у Панчеву за њихову додатну помоћ, коју су били обећали.
– “Тражим га готово недељу дана, а дуже га не могу тражити, јер видим да и моје тешке фармерске ципеле попуштају пред мојом свакодневном борбом са усијаним асфалтом Филаделфије.” Дан касније нашао сам се у Саут Ст. Мери у јужном Мериленду.
Поколебан таквим мојим схватањима и мојом одбраном америчке демократије, он рече да ће се наша улога променити; од учитеља он ће постати мој ученик.
Током 1879. поступно се преоријентисао на српску страну и ја ћу бити довољно смео да кажем да је то било мојом заслугом.
Описаћу их хронолошким редом, али само толико колико имају везе са мојом главном причом. Један од низа извора инспирација на Универзитету у Берлину било је друштво за физику које се
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Било што било. Бог ће опростити. Био је зулум, нијеси могао да се извучеш од Турака... — А, не. Драгом мојом волом сам се потурчио. Чујеш ли, драгом волом!...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Последњу жељу ко да закрати? Е кад баш иштеш — ја ћу ти дати. ВИИ Штука са реном, Ја са мојом женом. Кроз нос ме дере... Сузно је гледам, Ал’ за то ипак Другом је не дам.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
САРА: О, маните фрајлицу, она је јошт зелена. ФЕМА: Слута је она, а не зелена; жао ми је што се и назвала мојом,... али нека... шта су се господин филозоф склонили?
ЕВИЦА: Шта је теби, Васо, ти канда ниси при себи? ВАСИЛИЈЕ: И нисам, вере ми; ја сам на небу, у рају, с тобом, мојом милом, бадемском, алвенском Евицом. ЕВИЦА: Ја те не разумем ништа. Шта ти се догодило? ВАСИЛИЈЕ: Јошт питаш?
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Нестајем бдијем постајем глас и време Цвет већи од ноћи празни талас без успомене Звезде које се над главом мојом пале Којима замених вид и име свога правца Лађо пуна заборава и ветра без прамца Некога света тешке сене пале.
Црно једро мог ветра пловидбо ослепљена Мојој охолости море до колена Над мојом главом опасност симетрије Светова поређаних умом у привид.
Све што имам то су наше речи над водама што слуте тајни сплет токова кад открије врх бол у мени где клечи пред мојом сржи што сања безболни цвет.
Петровић, Растко - АФРИКА
Мати и деца су једно јединство, отац је само вечита чежња да се споји са њима. До шест ујутру под мојом собом страховита ларма џеза, котиљона, шампањског напијања, те зато кошмарско спавање.
(Изврсно, господине, ти ћеш се оженити мојом сестром, а од данас си мој брат (зет).) Тако сам стекао вереницу. Између свих жена, девојака и девојчица, најружнија,
) Тако сам стекао вереницу. Између свих жена, девојака и девојчица, најружнија, најмршавија, најбеднија, постала је Мојом заручницом. Али сви познаваоци, и Н. и пратиоци, рекоше ми да ће кроз коју годину бити сигурно лепотица.
Буде ме први удари у бубањ. За играње остављен је велики простор опет осветљен само месечином која се појавила и мојом лампом. У игру улази ко било и врти се како зна, па ипак је то најлепши там–там који сам икад видео.
И У овој ноћи нашој Дошао просио: — Ме, хоћеш ли бити мојом? — До ове године, До овог дана, можда, До овог часа. — Ме, Ме, чујеш ли, ја те зовем? Моја је реч: Ходи!
— Могла си бити мојом радошћу! О ја ћу отићи у кућу у којој никога нема; Остави ме да умрем, да одведем свој бол у земљу, У гроб!
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ХАСАН: Ал’ он је иште! ГЛАВАШ: С мојом ће главом и њу добити, А донде не!... ХАСАН: Главашу! Ако у тебе вреде савети, Ја бих, кô човек, нешто рекао.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
кутија, стакала, два грдна револвера и једном красном пушком од шест метака, на форму револвера, а до оца проте ја са мојом архивом.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Дочарали си птице Да лете по цвећу, Славуји да се с мојом Песмом надмећу. В Ој девојко, жељо жива, Што си тако жалостива? „Ја сам снила мало прије Да у теби срца није!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А неки беличасти облачак ми пред очима. Затим постаде црвен... спушта се све више, већ је над мојом главом, и таман застор покри ми очи. Влајко уздахну и заћута...
— наређивао је Коста. — Човече, дошао сам да на миру поседим. Остави, молим те. Што изазиваш ватру? — Ти си под мојом моћном заштитом. Ни длака не сме да ти „фали“.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Оружија сва моја враг мој затупио, перо своје са мојом сабљом заоштрио: у крв моју умаче, на ме злобу пише, чада моја ногами газећ, злобом дише.
запад, полуноћ бојали се мене, славне, храбре Сербије, бивше тогда једне; а сад сједим жалосна, у ропству тужећи, и за мојом храбростју прегорко плачући. Помрачи се и вид мој, руки ослабили, згубила сам и снагу, сасвим ме сатрли.
Ако буде угодница, наших страна вила, Да јој предјел даре носи од свих својих сила; Ако л' буде, срећом мојом, подгорска пастирка, Те долази да се купа и ту цв'јеће бирка: О, ја ћу ју умилити с окладом у пјелу, — Зла не може
В'јенац плете, убира се, или се к сну спрема, Све уз припјев дал'ко нечиј, страха близу нема. Нека заспи с пјесном мојом, доста за крат први, Овако ћу задјети јој мрежа мојих врви; Те дај данас, те дај сутра, — серце ми се нада, Неће проћи
Они исти птични гласи умилни С којима се сваки срећан весели Нису већ за мене; јер ми серце вене За мојом љубезном. На первом степену мога живота Жалост ме посети, и баш до гроба Хоће да ме прати, док не преда смерти У руке
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КНЕ3 ЂУРЂЕ: И пре и сад, и док не умрем! Ох жељо, жељо! Сунце! Данице! Твојих зеница пламен вечити Мојом је душом свакад вољковô — Ил’ суза била, или осмеха У њима синô блистајући сјај, Заповеда ми...
Е! е, господару! Баш кâ да ми срце одније, а волијах му мојом главом живот замијенит но уплијенит круну ћесарову. — ЈЕЛИСАВЕТА (за себе): Несрећна часа, у ком угледах Планина
не шће ми се отворат вратницах незваним гостима, могу да им се мојом голом лубањом гвоздене полуге обију. (Вујо одлази.) КНЕЗ ЂУРЂЕ (сâм). „—У недоба ни гости доходе?
Ћипико, Иво - Пауци
Божица се слеже, сребрени ђердан с ње звекће, а Раде, улазећи за њом, вели јој: — Под мојом новом кабаницом биће нам, вала, ноћас љепше и пространије него у кући... ...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Нисам ни ја излапео. Нећу ја допустити мангупима да ме тоциљају. Он то сад у вези са оном мојом срамотом кад ме је трбух издао.
Надам се да остали међу мојом манастирском браћом не знају за овај ситни порок. Да, пратио сам, шта ту да увијам и да скривам, многе младе себарске
да дигне и дивљу воду у бадањ да пусти, да се камење покрене, издроби ми месо и кости, у кашу да ме претворе, а крвљу мојом да задоје своју обест. Кирча Проговорио бих неколико речи о Јањи.
Ако можеш, Господе, да управљаш мојом судбином, да стварно знаш све, без изузетка све шта ће се догодити, па ми чак и ово питање у главу стављаш, зашто си
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1887. (ПОД НОГАМА МОЈИМ ОТИМЉУ СЕ ВАЛИ) Под ногама мојим отимљу се вали, Силан је и страшан њихов бурни лет; А над мојом главом узнели се ждрали, Они журно лете у далеки свет Они журно лете у пределе југа, Где се цвећем краси постојбина
Са криком узлеће гавран и крŷжи над мојом главом, Мутно је небо сво. Фркће окисô коњиц И журно у село граби, И већ пред собом видим убог и стари дом: На прагу
Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом, Мутно је небо сво. 1889. ПЕСНИК Изабраник свештених муза, он тамјан мирисан пали У храму чистоте чедне.
Ударима моје лире будио сам бедног роба, И слободу васкршавô из мрачнога њена гроба. Мојом песмом невољници васкрсење своје славе, Од те песме осветничке крунисане стрепе главе.
„Звао сам те ноћас, седи свештениче, Јер содомски грех ми ум и душу мрачи. Чуј, над мојом главом црни гавран кличе, Крик његов ужасни мој свршетак значи.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ја сам Вас у последњим писмима наше преписке упознао доста, и сувише, са мојом властитом историјом, сад је време да Вас упознам са историјом једне далеко знаменитије личности: наше Земље.
Признајем да је он био један од повода да напишем своје дело. Зато сам, чим сам био готов са мојом математском теоријом, и окушао је на проблему Земље, похитао да је применим и на Марсовом проблему.
А тек биолози! Они би нам, служећи се мојом мапом, причали надугачко и нашироко какво биље расте на Венери, какве животиње онде гамижу.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
МИРОН (устаје, тронуто прилази Ташани): Остави то, Ташана, ја сам крив. (Потресено): И мојом кривицом је морала она толико да плаче, сирота моја и добра сестра, моја »лала«, моја добра и мила душа!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Све тражи уметника... Не, роман нећу започињати. Задовољан сам да живим и умирем с мојом историјом. — Знате ли да ваши ђаци препричавају ваше часове по целој вароши. — Као ја некада ваше.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Ја би могао нашу о Роману повест с мојом познатом течношћу продужити кад не би предварително уверен био да од веће части такове читатеље бројим, који на
Другим речма: »Ја ћу вас донде мојом љубовју мучити докле вас смрт у своја наручја не прими«. — Љубов која карактер или новце носи описана је мало више,
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Пети падеж, пети падеж! — узе да замуцкује прота, бринући се да пред мојом породицом сачува ауторитет учена човека. — Па колико падежа ви учите? — Седам. — Седам? — зграну се прота.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
крајичак свести, па су предмети унакажени, главе војника велике, велике, а неко огромно клубе поче да се ковитла над мојом главом, и све се ниже спушта... Отимам се, хтео бих рукама да се заклоним.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
је жалбе, младост чезне, узнесен; Орла сен крила мојој сени додаје, Да чудне моћи што ми небо задаје: Под сенком мојом ено броде дечаци, Јаја гусака купе као дивљаци; Можда ћу бити о њихов чун разнесен.
То беше мој пријатељ који жуђаше да ме види; Погођен мојом патњом, седе и плакаше, Он, који негда рече да ми на срећи завиди, Тешком, студеном водом тихо ме сад умиваше: Некад
Али ми за нову ону боју отвараће се очи друге, И онда сваку страсну жудњу тек тад одвешће нове пруге Са мојом зрачном сузом у саму ту средину раја.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Говори му Милош Војиновић: „Сједи, царе, пак пиј рујно вино, не брини се мојом кабаницом! Ако буде срце у јунаку, кабаница неће ништа смести: којој овци своје руно смета, онђе није ни овце ни руна!
ситан дажд удари, те се моја крила поопраше, и ја мого с крил'ма полетити, полетити по гори зеленој, састадо се с мојом дружбиницом.
“ Али сиде Свилојевић цару свому говорити: „Оно сам ти главом мојом на медану, мој честити царе! У рукух ти бритка сабља, а на земљи глава моја, — оно сам ја Свилојевић голом сабљом
ти види остарјела мајка: ја како ћеш, Туре, погинути, јал’ како ћеш мене погубити; други ћу ти мегдан оставити а под мојом под вренђијом кулом, нек ми види вијерница љуба: ја како ћу, Туре, погинути, јал’ како ћу тебе погубити; трећи ћу ти
извади три дробна ђердана, два од злата, трећи од бисера, па их даје Алибеговици: „Снахо моја, Алибеговице, одавно те мојом снахом зовем, а нисам те јоште даривао; на част теби три златна ђердана!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ево је! Ту нас неће наћи ни свети Пантелија. Николица одједном запрепаштено избечи очи. — А шта ћу ја с мојом Жујом? Она се не зна пењати. — Па да је свежемо под букву — бубну Стриц.
А моје дјевојчице? Лазар Мачак поведе Јованчета у страну и шапну: — А шта ћемо сад с нашом пећином, с мојом радионицом која је тамо остала? Да пренесем бар неке ствари кући? — Нешто можеш а остало нек чека.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А ја, кано скот бих у њега; не сетих се ити на господинов посао. Бојим се мојом шијом, зашто не исто једнога од мањих да сам покварио, на зло навео, побујио, с пута добра сврнуо, и одвоумио, него и
Бојим се с мојом мишицом, јерно мишице Бог згрухати ће грешним и лукавим људма. Бојим се за руке; не дизах к небу до Бога мојих
да се не препадам ни одскачем. Ама и опет, бојим се с мојом душом, да враг не попадне ка лав душу ми не имајући ми ни од кога пријатељства, избављења ни ослобођивања.
— ама кад му дочух науку, забринух се врло, имајући туштено благо скупљено све с кривицом мојом и лажом. Плашим се и зато, што у божији виноград по заповеди му не идох, од рана до вечера пословати.
« И на то му рече цар: »Што је под мојом руком и у мојој владости стоји, то мое љубазном брату могу даривати.« И на то му се са заклетвом подхвати јер ће му у
Зна господ Бог јер се сад плашим тебе скрнавећи и ваздух мурдарећи с мојом овом беседом... Онај момак моје безобразтво чу, насмеја се, пак оде, а ја моју преслицу бацих од себе (којуно сам убах
хоћу вам дати ту милост; — цигло у једној хаљиници да изађете сви здраво из града напоље који неће остати под мојом руком, пак ид’те куд вам је драго. Тако, знајте, више вам ништа не говорим.
Око оку добра не мисли. На зло и врло брзи, а на добро сасма лени. Жми, пак мучи. Бездан дубине не мерим с мојом шпицом. Не ваља ти ни себи, а камоли Богу и људма. По злу свакад је к добру надање. Није греха у јелу него у делу.
кући, те ми напред донеси тога злочестника што је ту срамоту учинио и покор моме роду навео да му таки на пању главу с мојом дунђерском брадвом одфирим, зашто он, ђидија, моју старост обезчасти, те ми образ оцрни, да сам за ругу и чпот међу
Зато много је снажнији од мене тај по мени доходац... Тко сам ја да ти к мени дођеш? И мени ли се пристоји тебе с мојом рђавом руком дотицати се твоме главном врху и крстити те? Пак у чије ли име знам ја тебе крстити, Боже мој?