Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Сиромах Мојсило да у земљу потоне од бруке. Док приђе адвокат: — Аха, газда Мојо, откуд ви? — Мојсилу чисто свану кад виде адвоката. — А кад сте ви из Пожеге?
Девојка придену иглу у косу и носи је — као свој накит купљен за своје рођене паре. Адвокат у згодној прилици показа Мојсилу да је девојка доиста примила и носи његов поклон. Пупавац види и топи се у радости. Време је пролазило.
— Којој Савци? — упита радознало један гост за истим столом. — Савци Николиној!... — Кад то рече, Мојсилу се окрете кафана унаоколо. — Испросила се — настави онај — за Момчила Перићева. У недељу сад биће свадба.