Употреба речи моћи у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

— Лакше ће му бити — мишљаше учитељ, — оздравиће!... — И радоваше се добри старац животворној моћи своје водице. Али се у овај мах преварио учитељ, јер његова водица не беше тако снажна да отклони смрт...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

А оне које не познаје, не мислећи о њима никакво зло, дозвољено је не наглити се, но чекати за моћи по њиховом поступку и начину живљења о њима судити.

19 Курјак и коза Курјак упази на високом каменитом месту козу гди пасе, и не уздајући се да ће је ту моћи ухватити, науми к себи је домамити, говорећи: „Сестрице, ту ти није најбоље, стрмено је место, можеш се убити, а ни

Не поузда се јавно на њега ударити, бојећи се ил' да му не утече, или да га неће моћи надвладати. Намисли да га с преваром придобије. Приступи кротко и упита га за здравље.

Нек' престанемо сами себе варати, пак неће смети ни други, или ако се усуди, а он неће моћи, пак ће се осрамотити. Не иштимо похвале пре него је заслужимо, и баш кад је заслужимо не иштимо је, сама ће доћи ако

Поштено стећи и паметно уживати, себи и другима добро творити, овоје добродјетељ. Боље је и туђину моћи дати неголи и од свога изгледати и просити. Ово је такова истина да јој нико не може противословити.

Наравоученије Нек се не уздамо да ћемо икада мира и покоја с онима моћи имати који између себе нису кадри у миру и слоги живити.

'Ајде да скочимо унутра.” — „Можемо ласно скочиши доле”, — одговори стара — „али ако се и ова вода осуши, хоћемо ли моћи напоље искочиши?

Ибо, ако се из детињства томе науче, за живота се неће моћи одучити. А овакови зли обичај прави је отров душе, срца и нарави.

С бољима и вреднијима не сравњавати се, но настојати и свака способна средства употребљавати за моћи с временом њима уподобити се. „Аνήρ άβουλος εις κενόν μοχθεί τρέχων: |Муж бесовјестан всује се труди трчећи”.

извор, носећи пуну главу такових крепких доказателства што су му преко ноћ на ум пала, против којих уздаше се да неће моћи други ни уста отворити. Нема онога!

а ове им одговоре: „Кад будете имали војну с кокошима, онда ћемо вам ми помоћ дати; јер ту знамо да ћете и ви шта моћи исправити.

свету народа, то је знати шта је при њима добро и паметно, шта ли је зло, лудо и смешно; кад туђе познамо, онда ћемо моћи и о нашима судити како иду: управ, или наребарке, или сасвим настрашке; пак онда, што познамо да је добро, држаћемо,

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Нема тог ђулета које би му могло нашкодити, а камоли га разорити! Што не може ђуле, моћи ће семенка! Семенка чега? Семенка мразовца, семенка чичка, семенка водоплава!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

да сваки муселим свога кнеза погуби; а Фочић Мемед-ага, не могавши се поуздати да ће мога оца и Бирчанина други ко моћи погубити, науми сам тога ради изаћи у Ваљево.

народа, и да су на Сави ћуприје, опет се не би лако могло прећи, „него ви гледајте и дајте нама џебане, ми ћемо се моћи с њима тући”.

Каже ми стриц, да је много Турака и сумња да ће и̓ моћи разбити, зато, како одем, да му добри̓ барем 200 момака пошаљем, да се они Турци најпре разбију, пак ћемо после сви на

” При̓вати реч Протић и рече: „Ако онога већега (тј. Стојковића) поведемо, ни на по пута без кавге нећемо моћи отићи, и најпосле узеће нам и кола, па се он возити а ми ићи пешке”. И тако сви рекнемо Теодора да поведемо.

У Петробург, је ли? Зар ће вам моћи Русија што помоћи? Где је Петробург, где ли сте ви! У Францију, у Францију идите, ако сте ради помоћи добити, која вам

Ако ли се побијемо, врло је много Турака, нећемо џевап моћи дати”. Сад навали на мене Јаков и поп Лука: „Иди, иди са Стојаном, не би ли штогод фајде било.

Он рече: „Дођите мало после, моћи ћемо се о тим разговарати, и да узмеш она писма да однесеш г. Булгакову док г. Павковић донесе.

Недоба уверава да не сумњам — но да будемо у стерпенију и да четверти дан дођемо и видимо хоће ли се што до оно доба моћи одговорити. 22. фебруара. У опредељени дан одем г.

— — — Не нађем га у двору, служитељи нам рекну: да сутра у 1 О сати дођемо, и да ћемо му онда предати писмо, и моћи са шњим говорити, и тако вратимо се натраг. 31.

Фрушићем и Је(втом) гди нам кажу служитељи лордови: „Нема сада ништа, но сутра у 12 сати, може бити да ћете моћи с Лордом говорити” и тако одемо натраг. 11. јануара одемо с г.

које смо начинили у име народа српскога, но служитељи његови кажу: „Дођите ујутру око 10 или 11 сати, онда ћете моћи предати.” 31.

Но нисмо га нашли код куће. Служитељи рекну нам: „Између 8 и 9 сати дођите, моћи ћете са г. Худелистом говорити.” Између 8 и 9 сати одемо опет и место Худелиста добијемо разговарати се код штатсрата

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— рече Сима загледајући је. — Не може то ниједан во у нашем селу понети. — Има један те ће моћи — прихватити Спасоје. — Голем је зијанћар — рече Ђура — па му ваља подобру ударити.

Као да ја не знам да је он то пијан одломио... Нагрдио онаку главу! — Не мари ништа... Моћи ће проћи. Шта велиш, Ђуко? — О те још како, господине! Ова луда светина... шта ти она зна? Права марва!

Ја мислим, моћи ће истрерати двапут толико до Митровадне. — Двапут може. Рачуни му сватове дукат, а сабор у најмању руку сто гроша.

На зиму мислим, уиме бога, да радим занат. Узећу где мало зградице под кирију па радити. Ваљда ће се моћи животарити. — Е лепо, лепо! А ти барем за ово лето да станеш код тог човека. Газда је први у овом крају.

И то му се тако уврте у главу да му се чинило неће моћи преживети ако би је поп Вујица однео. Једном беху дошли попу неки гости из чаршије; било је међу њима и неке господе

руковет сена, па уђе у механу да попије она два гроша што су му учитељ и писар на ракију дали; а већ — ако затреба, моћи ће се још који рпош и од кирије открњити. У механи сеђаше неколико Меоничана и међу њима дућанџија Ђоша и поп Стеван.

— Оно знаш... није баш ни лако! — Па нећеш ти сам, не бој се! — куражи га поп Стеван. — Ето ти и Симице. Вас два моћи ћете зар? Симица ионако копа кашто раке, није му првина. 'Оћеш, Симо, а?

— Зар не знаш како иде ред? Општина би после мени јавила... — А шта ја знам, господине, прост човек... Молим те, моћи ће зар и без општине... Свуд сам, богами, тражио, па нигде! — 'Оди амо!

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Отац, мати, браћа, деца, Јелица... све је на своме месту, али нада свима је смрт Лазарева... Чинило му се да неће моћи живети, да неће моћи дисати ако Лазар дише!... И, стегнувши песницу, баци страшан поглед па кућу оца Лазарева.

све је на своме месту, али нада свима је смрт Лазарева... Чинило му се да неће моћи живети, да неће моћи дисати ако Лазар дише!... И, стегнувши песницу, баци страшан поглед па кућу оца Лазарева.

Стас му прав као свећа, а корак сигуран. Сваки покрет, сваки корак његов сведочио је о снази и моћи мишића његових. А што му је највише доликовало беше његова проседа коса и брци, и оне као трњине црне очи, што севаху

— Пиј! — Нека, достаје. — Та није! Пиј, човјече! — Не могу више. А кад ме питаш, казаћу ти! Мени се чини да ћемо моћи попа и кмета завадити! — Како?! — Не питај ме даље! Ево ти велим: пошао сам твојим трагом!

Ја ћу лијепо казати њему; па кад га Маринко узме на око, неће га моћи слагати!... — Не зна, не зна! Питао сам га ја, па не зна... — Онда нека га припита. И, онда...

Очи ће вами искакати од мојега благослова!... Ја вам доносим такога мира да вас после ни бог неће моћи измирити... Дошао је курјак до оваца... 7. РАСЦЕП Иван стиже дома. Био је весео и расположен.

— А... то мора бити. Иван сену оком. — Никад! — рече он. — Али ја велим: то ће бити! — Не могу! — Моћи ћеш, моћи! За љубав свога дјетета отац може!... Видиш, Лазо је добро дијете. Он њу воли.

— А... то мора бити. Иван сену оком. — Никад! — рече он. — Али ја велим: то ће бити! — Не могу! — Моћи ћеш, моћи! За љубав свога дјетета отац може!... Видиш, Лазо је добро дијете. Он њу воли. Грјехота је раставити оне што се воле!..

Ти знаш да сам ја добро видео. — Па?... — Сад, ништа. — Како ништа! — цикну Лазар. — Отећемо је! — То нећемо моћи. — Што? — упиташе сви. — Зато што је тамо Станко. Настаде тајац... Све обамре.

— дрекну наједанпут. — Не дам!... Па му дође у главу да призове Милоша Севића. И учини му се да ће то моћи... Удари длан о длан. Пандур промоли главу. — Ибро, иди Севића кући, па ми зовни Милоша. Врата се затворише. 13.

Је л̓? — Ја сам доиста тако мислио. — Ето да сам знао! Е, па сад ме лепо чуј! То нећеш моћи учинити. — Што? — Што не можеш! Знаш ли ти да је Станко хајдук? — Знам. Ал̓ ја ћу њега шамаром! — Охо!...

— Парашница је згодна за хајдука као колевка за детенце. А после тога, ту нам је и Црна Бара и Рача... Свакад ћемо моћи видети сваки турски буљук. — Да седнемо мало — рече Латковић.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

И много пута, у јутра, без моћи, Пренем се као из оловних уза: Ја не знам шта сам сневао те ноћи, Али ми очи мутне, пуне суза.

Бивоље стадо диже главу: — Је ли то песма о моћи? Шева чу химну небу плаву, Буљина музику ноћи. Јастреб се трже: ето лова! И зец: зар ловац хити?

Нешто што вапи нама Одувек и без моћи, На даљњим обалама Умреће ове ноћи. ЧЕКАЊЕ Дуго се у потоку купа Јутарња звезда; већ зâри, А свуд још страшна,

РАПСОДИЈА Да ми је да љубим као некад прије — Без наде и среће; вај! да ми је моћи Испунити опет целе своје ноћи Сузама и слутњом којој конца није.

ТАЈНА Наше две љубави пуне кобне моћи, Од свију скривене, живе у свом стиду, Као под звездама, заспали у ноћи, Два мирна пауна на старинском зиду.

Да те видим, страшни! Глухе су ми ноћи Без твојих корака: вечно, непрекидно, Без тебе ћу бити бедан и без моћи, Мали, и унижен, и побеђен стидно.

ПЕСМЕ СРЦА Нестати у нечем које срце воле, Умрети у нечем бесмртном! Свог мача Бацити пред ноге неке моћи холе Што је и од руке херојеве јача.

Ти си знак у небу и светлост у ноћи, Колевко и гробе, у одећи сунца; Ти си горки завет страдања и моћи, Једини пут који води до врхунца.

Водо вапијућих у великој ноћи, Осветљеним путем сада иде племе; На рукама пуним победничке моћи Носи своје родно небо, као слеме.

Сви рекоше да ће одиста бити смешно, јер њихов пророк из села неће моћи гледати сунчану браду оног другог, и да ће се престравити пред његовим курјачким очима, и да ће бити згажен под ногом

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

И само се још нестрпљиво ишчекиваше мио владалац који и не сањаше о својој моћи над нашим срцима. Боже, кад она дође! Поп ван себе од радости.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Па чим зграби, а он бега из све снаге; право бега на таван, на кров или на какво друго безбедно место где ће моћи натенани омастити брке.

О, сам вас је бог дон’о. — Богме, слатка, нећу се моћи дуго ни сама задржавати, јер сам за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу. — Та, ето, цуњам по орману.

Ако од подгријаног кромпира од подне може бити вечера — то ће и од поквареног пријатељства моћи бити штогођ!« Нема ти ту, мој Ћиро, више ништа! То је било, било, Ћиро, а и не дај боже више да се поврати!

Колико се само пута тај искобељ’о, и то баш тамо ди сам мислио да му, боже ме прости, ни сам саваот неће моћи помоћи!.. Ено кад се оно вук’о клипка, памтиш и ти... пре петнаест година...

— Те још какав, какав пријатељ. — Таман к’о што ваља! Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи слободно повјерити; и онда гледајте па да вам он помогне да се дочепате зуба. Знате како је путовање...

Е, па ја ћу вам, молим лепо, моћи то јешплицирати. Јербо ја сам и неки род овом бирташу што је сада, то јест, у Темишвару.

оним, да га понуди шунком, јер (споменула му је гђа Сида) »он воли шунке и увек је фалио наше шунке«, па извесно неће моћи одбити.

Из собе за ручавање излазиће се у кујну, а из ове у шпајз и у чељадску собу (и онда се неће моћи сваки ђаво довлачити у кућу).

Госпођа Сида се разговарала с гђом Соком гркињом. — »Ју, а зар ћете моћи да пустите дете од себе у свет? — пита је Сока гркиња.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Па и то, кад дође на гробље да проси, он седа у крај, напослетку, и само гледа где ће моћи да испружи комотно своје дугачке, пуне ноге и наслони се. Ако му ко удели — добро, ако не — ништа. Лежи једнако.

А опет, овај кад види брата, освешћује се и као увек, блесасто, молећиво, тражећи по моћи, тужи му се: — Бато, срце немам. — Имаш, батин, имаш. — Почне брат да га храбри и уверава.

Изговор им је био: да не дају толику високу цркву што ће кроз њене прозоре моћи хришћани у њихова, турска дворишта и хареме да гледају.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Био сам, ал' само малко; и сад сам заљубљен... ал' не јако. — Како то? — Е, тако! И мало, па ми је доста; нећу моћи мирно спавати; још сад па ми стоји као кнедла у грлу, акамоли да је што више! Сестре се смеју.

Но, сад изјављујем да ћу вашу кћер фрајлу Анку тек онда узети моћи када ви платите на велику кућу вашу интабулирани ваш дуг, па онда сами из велике у малу кућу уђете, а мени и вашој

има само две собе: једна гледа у дућан, а друга је преко кујне — мала, гледа у авлију, па ако уђе клавир, неће се моћи више ниједан кревет сместити. — Изволите сести. Диван је имао много федера и врло је набубрен изгледао.

Управо да кажем да никакву љубав спрам њега не осећам, али мислим моћи ће се трпети. — Како се не би могао трпети! Видиш га како је здрав и једар — тај јектику добити неће.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

земљи и слепи за овај живот којим се живи у позадини, ми смо готови да поверујемо чим се жена, са оном њеном урођеном моћи да обмане, стане пренемагати. Јест, јест, она жена покварене крви можда нешто и зна.

зјапе све крваве и отворене ране човечанства видим са свим како с праском прскају сви они обручи старе животне моћи друштвене и како се брзо гаси сва она вера у старе покретачке силе.

не знам и не бих вам умео рећи, јер сам мали да уђем у све те лавиринтске процесе оне тајне, невидљиве и чудне животне моћи напретка. Али унутрашње снаге има, има је сигурно, има. — То је: Бог чува Србију. — Јадно подсмевање.

Африка

Место у једанаест ја ћу у осам часова моћи поћи за Манконо. Тамо је шеф познати романсијер Франсис Беф, једини белац на простору од четири стотине километара.

Мило ми је што знам да је њу засновао Вуије, подигавши ту прву колибу. Мило ми је нарочито што ћу му доцније моћи рећи да је створио нешто што је достојно најлепше песме.

Тога дана је сасвим пуст. Ја истрчавам непрестано, не бих ли угледао штогод што би значило: моћи даље. У дну тога сеоског проширења пуног великих фромажеа и баобаба, сасвим далеко, налази се неки огроман стари

Питање је да ли ћемо га моћи извући, а, када га извучемо, да ли ће нас хтети даље носити. Ја грдим шофера, Либанац не сме, бојећи се да се овај не

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Право, ево нам нотароша! Сад можеш таки почети. КАТИЦА: Ах! С њиме нећу моћи. ПОЗОРИЈЕ 2. БИВШИ, МИШИЋ МИШИЋ: Слуга сам понизан! (Клања се прво Јуци, потом Катици.) ЈУЦА: Службеница!

Црњански, Милош - Сеобе 2

и редута, око Махале, преселе на имања мађарских спахија, где ће бити као и други сељаци што су, али се више неће моћи селити. Нити ће бити војници. Гарсули није био глуп човек. Он је знао да, један човек, има само ограничене могућности.

и ближила се тридесетој, што се онда сматрало као срамота и као знак да се неће моћи ни удати. Павлу је било речено да је наглува, да нема мираза, а он се спремао да јој ставља што мање питања, да не би

Гарсулија и хапшења Павловог сви налазе у великој опасности и да јој, можда, ни њен отац, сенатор Стритцески, неће моћи, а можда ни хтети, помоћи.

Таман се била понадала да ће, одсад, и она моћи да се појави на баловима у Варадину и Темишвару, као и њене јетрве, па и у театру – куда су морали, према наређењу

А ако нестане на путу, нико неће моћи рећи да није ишао докле год је могао да види, пред собом, звезду Даницу, на путу у Росију.

Иако су га били денунцирали његови сународници. Павле ће, међутим, са тим човеком, моћи да путује, лепо, сасвим сигурно.

Треба се трудити око тога да се наш национ просвети. Само ће просвечаност моћи наш национ усрећити. Исакович, каже, не увиђа да је наше зло у томе да смо сви прости.

Нада се да ће, у њеној кући, имати лепих снова, које ће моћи, сутра, да јој исприча. Павле се затим оте, од ћерки домаћина, и Божича, које га беху опколиле, као чавке гаврана, па

Чинило му се да се са својом мртвом женом, због ове упаљенице заувек растаје, да је никад више неће, ни у сну, моћи видети.

Исакович је знао да ће и Копша моћи, тешко, да му помогне, и да, ни ту, у Бечу, још није сигурно да ће жив стићи Бестушеву, али је и даље корачао са надом

Тешио се да је, ето, ипак, стигао до Руса и Бестушева. Моћи ће, кроз дан, два, изићи, пред Хофдепутацију, да тужи Темишвар, да тужи Гарсулија, да се зна шта се ради са њима,

Повешаће их, сад, сигурно, на авлији Енгелсхофена, или тврђави грофа Гајсрука, у Осеку. Никада више неће моћи, ни да виде, Росију. Осрамотише свог поочима Вука, краине сервијскије славног оберкапетана.

Теодосије - ЖИТИЈА

И опет родитељи светога написаше њему пицмо, молећи и наговарајући га да дође и да их види, говорећи да ће се опет моћи вратити своме манастиру.

А ако уздајући се у њега чинимо оно што је њему угодно, наши непријатељи неће моћи учинити никакво зло против нас. „Јер Вишњега си“, рече, „положио као своје уточиште, неће прићи зло к теби, и неће

свом животу и о многој помоћи ка Богу од поука оних преподобних и од гледања њихова живота, помишљаше како неће ништа моћи успети у земљи свога народа, јер раније они нису имали архиепископа.

Да буде опет жив данашњи дан до ноћи која долази, молим твоју доброту, у који ћy моћи украсити га анђелским и иночким образом који је желео.

Којим ли ћу почастима чудотворни Твој свети гроб моћи украсити? Хвалим те, добри оче Саво, што си ме за живота, страдајући по земљи човекољубно милостињом помиловао, а

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Нема ствари, изгледа, коју госту и пријатељу неће обећати, често и оно што очевидно неће моћи извршити. У наступима лакоумне љубазности и великодушности често иду у попуштању и одобравању даље него што треба ићи

Нема ствари, изгледа, коју госту и пријатељу неће обећати, често и оно што очевидно неће моћи извршити. У наступима лакоумне љубазности и великодушности често иду у попуштању и одобравању даље него што треба ићи

покретни бедем, који се кретао ка залеђу или је узмицао према Јадранском мору према напредовању или узмицању турске моћи, али, на срећу, никада није потпуно попустио. Због тога се јадранско-приморски тип могао развијати готово без препрека.

без железница и великих саобраћајних веза, са малим месним властима које су биле у турско време увек без икакве моћи, била је под потпуном владом бегова. Бегови су живели највише у Гњилану, али их је било и по селима.

— Бугарска је историја врло богата, војнички и политички. Пре турске најезде Бугари су имали више периода моћи и ширења, нарочито за време цара Симеуна (893—987) и Асена ИИ (1216—1240).

Аустрија се нарочито трудила да придобије Хрвате. Органима монархије се чинило да ће њих моћи најлакше придобити. Хрвати су католици, а са династијом имају вековне везе.

Такав је случај, истина, и са Словенцима; али Хрвати имају јасне историјске успомене. Веровало се да ће се моћи искористити ове партикуларистичке тежње (тежње за стварањем сасвим посебне целине) и врло лако ставити Хрвате против

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Тај ти не лови мишеве! — Не бој се ти ништа за сланину! — гукну Брко. — Ја ћу њега већ тако потковати да се неће моћи попети под кров. — Ехеј, гдје ли си сад, добри мој чича-Тришо? — сјетих се ја.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

БЕЛУТКА 49 ЉУБАВ БЕЛУТКА 50 ПУСТОЛОВИНА БЕЛУТКА 51 ТАЈНА БЕЛУТКА 52 ДВА БЕЛУТКА 53 НЕПОЧИН-ПОЉЕ Хаши Да ли ћу моћи На овом непочин-пољу Да ти подигнем шатор од својих дланова Далеко у нама (1943) ИГРЕ ПРЕ ИГРЕ Зорану

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

ЂАКОВИЋ: Све се може оспорити и потврдити, зависи од моћи логике. И у чему је уосталом филозофија старих грчких филозофа Питагоре, Исократа и Есхила?

Суштина је њена у томе: да свако да садржи у себи своје не, а свако не носи у себи своје да. Све зависи од моћи логике. СПАСОЈЕ: Па ви то имате, кажу. ЂАКОВИЋ: Да, логика, то је моја моћ!

) Х ЉУБОМИР, ПРЕЂАШЊИ ВУКИЦА: О, какво изненађење! Какво изненађење! СПАСОЈЕ: Баш добро те си наишао; ја већ немам моћи да те браним пред твојом вереницом.

Што се нас осталих тиче, ми ћемо дотле развити посао, блокираћемо се милионима и тада нико нам ништа неће моћи. НОВАКОВИЋ: Само... јесте ли ви уверени да ће он отићи? СПАСОЈЕ (гледа на сат): Овога тренутка он је већ у вагону.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

је Новак својим најшећерастијим гласом па додао како му је жао, како му је страшно жао, али овога пута случај неће моћи да остане непријављен. - Ти схваташ, млади пријатељу?

„Клиндеру!” говорила јој је. „Шта ти знаш?” Сада ће јој моћи рећи да зна: то није ништа нарочито, то с љубљењем. Мислила је да ће дунути ветар, Тиса почети да се љуља, десити се

Њој је, у сваком случају, потребно још доста сунчаних дана у којима ће моћи да понавља дечју песму о бродићу који није никада запловио; злато мирне душе можемо да јој покупимо.

Шта би ти могла да будеш, Рашида? - Ништа. Нисам пала с Марса да се пријављујем! Кад будемо на пучини, неће моћи да ме врате. - А ако добијеш морску болест? - Искључено.

Рекох јој да је то изван мојих моћи, рекох јој да опрости за све, и изађох на улицу на неки начин задовољан што се и то са другом директором већ једном

- Не може. Донела сам корњачу. Видећеш на светлу како има диван оклоп. Воли да тумара и воли књиге: Моћи ће да ти прави друштво на тавану док будеш писао оно, како га зовеш, роман, ах, да.

А можда сунце продире и кроз платно? Ако окренеш главу само мало, моћи ћеш то да утврдиш! — заигравало се оно друго ја у мени. Само мало! Неких шугавих пет сантиметара! — Бројим до десет!

Требало би да видите и мене како одговарам да то није важно: за двадесет година моћи ћу их извадити и заменити. Било је смешно мислити да ћеш једнога дана ући у продавницу и рећи: „Једно срце за човека

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Додуше, кад би се то тако могло из’ранити, не би згорег било; ал’ како ћеш толике крмке ранити? — Прве године моћи ћу лако сву живад издржати, а ако и другу издржим, онда је осигурана ствар.

своје главе које би му се измакло чим би покушао да га убере; Танталове муке — чезнути за нечим што је на дохвату а не моћи га имати танцшул (нем. Танзсцхуле) — школа играња тарок (нем. Тароцк, итал.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Код куће је сад вече. Спавају обе мачке. Милујући кажипрстом свој кукасти нос, очекивао је да види шта ће моћи бискуп. Два акта имала су сутра да се пишу ђенералу, графу Сербелони. Вечерас добија чисту спаваћу кошуљу.

Уплашен да неће моћи да избегне, а да га већ овде, у Печују не покрсте, у љутој тузи својој позва, у себи, тихо, у помоћ, крсног свеца

Ни поп, ни његов ортак Димче Диаманти, неће моћи да му сметају, својим саветима и бенетањем. Све што је напољу, остаће напољу, а она, ту, остаће ту, крај њега.

И нашто ће му све то, кад није имао ни толико моћи да им чини оно што он хоће, већ је са њима, и без њих, морао да се врти, по вољи других, као неки чекрк на ветру?

Не само после смрти што неће више моћи долазити тамо где му је било добро и где га чекаху радо, него већ ни сада, за живота, није могао да се врати у места

Зашто је хтео сад да све призна туђим људима, зашто је очекивао да ће му ти попови моћи нешто помоћи, кад је, пре, био уверен да је исповедати се бесмислено и лудо, ни сам није знао.

Тврдо је био уверен да ће му манастирска вода излечити снаху и да ће она, после, опет моћи да роди. И те како да роди.

Мислећи да ће, у том животу, моћи да уреди све по својој вољи, и да зађе, за својим уживањима, у све његове кутке, варао је људе, мучио их и, церекајући

Смириће се и цело село. После толиких непроспаваних ноћи, моћи ће опет да спава. Исправи се зато и, у пуној ноћи; опали по коцу, колико је год могао.

Да су се њих двоје, ето, разишли, растали, без икакве моћи и воље и без гласа. Она је била тамо, он овде. Као што су копите одбацивале блато, и кола и точкови одбацивали

Обрадова се при помисли да ће моћи да настави зидање цркве, насред села, и одлучи да, стигавши дома, дâ да му израде икону светога деспота Штиљановића,

Био је то Ананија, Аранђелов слуга. Имао је да му јави да Аранђел није могао доћи да га дочека, да неће моћи ни доћи, јер се преселио у своју кућу, у Будиму. Уосталом, могу се видети и доцније, има времена.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

ПОРОДИЦА: ТИПОВИ, СТРУКТУРА И ОДНОСИ У ЊОЈ 168 ЗАДРУГА И ОДНОСИ У ЊОЈ 169 ПОЛОЖАЈ И УЛОГЕ У ЗАДРУЗИ 172 ДИСТРИБУЦИЈА МОЋИ У ЗАДРУЗИ 175 ПОЛОЖАЈ ДЕТЕТА У ПОРОДИЦИ 179 РОДИТЕЉИ И ДЕЦА 183 ВРШИОЦИ И ОБЛИЦИ ТРАДИЦИЈСКЕ

) имају исту функцију: да помогну зачеће било „отварањем“ материце, било подстицањем плодотворне моћи младенаца или уништавањем чини које изазивају полну немоћ младожење, односно неплодност младе.

За овако рођену децу народ верује да имају нарочите моћи и натприродне особине. Вук пише: „Дијете које се роди у кошуљици, зове се видовито; и такови послије човјек

Да би дете задржало ове натприродне способности и моћи, њему се мора сачувати кошуљица, односно мора је увек носити са собом.

Опна у којој је дете рођено очигледно се поштује као света ствар која има натприродне моћи које се преносе на њеног власника, а овај је зато увек мора имати уза себе као неку врсту апотропајског средства,

⁷¹ Део пупчане врпце који је отпао чува се као и постељица и користи се због своје магијске моћи као заштита од пушке и грома. Негде се пупак даје детету тек када пође у војску, да му буде заштита од сваке несреће.

за обликовање детета, оно се посебним начином задајања може учинити јунаком или му се могу придати извесне натприродне моћи.

(2) Слабљење моћи опасног погледа. У Метохији кажу да „ако гледаш нешто лепо и напредно, ваља да га гледаш кроз сито, јер можда имаш зле

¹⁸⁵ Често се користи и тисовина због тога што се она у народу сматра светим дрветом које има изванредне магијске моћи. У Црној Гори посебно снажно магијско дејство за одбрану од злих очију, урока и враџбина има „предворена тисовина“.

Негде се вода за купање лети греје искључиво на сунцу због његове чистилачке моћи.⁴³ У ову нарочито спремљену воду сваког дана, све до истека четрдесет дана, сипа се помало „водице“ и ставља се

У Херцеговини мисле да то не ваља стога што се дете, ако се разболи, неће моћи излечити.⁷⁹ Веома је строга и раширена забрана да се дете огледа пре истека прве године живота.

„Овај обичај је у вези са старим веровањем да коса није само украс, већ да у њој лежи животна снага и магичне моћи. (...) Код Срба су девојке ишле гологлаве и нису криле косу.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

Ако је доиста невин, бог ће му бити на помоћи, те ће комад железа усијана, љућег од жара, осим свих људи, моћи извадити из кључале воде и однети до часних двери, а да му руке остану без рана и на лицу се ниједна црта не помери.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Чини јој се да је нешто веома упрљано и да се више никада неће моћи поправити. Један човек у соби то све зна. Презриво зажмуривши на лево око, пуши »голуаз« и све зна. То је Албер Ками.

Али, опет! Било је тамо неколико драгих фотографија, које више никада неће моћи да буду снимљене. Његова слика са шестим три разредом, где сви дечаци гледају према фотографу, у школском дворишту —

Матавуљ, Симо - УСКОК

бајичку дјевојку, али је, због крви што леже међу та два браства, не могаше још испросити, него се надаше да ће се то моћи свршити до поклада, ако се о Васиљеву дне учини умир на Цетињу, као што се надаху.

— Велика је студен — започе владика — па се бојим да неће моћи доћи ни десет главара, а ако икад, оно данас требало би да их буде овдје најмање двадесет!

— Требали бисте ми још како! Али има једна сметња, која ће се, може бити, моћи и савладати. — Могу ли знати каква је то сметња, пресвијетли господару? — Можете — рече владика заставши.

свијех племена долажаху гласови да се мир утврђује, да се народ покорава судовима, да су добри биљези е ће се и порез моћи прикупљати; предаде се старац своме милом надању да ће дајбуди у сваком племену моћи отворити по једну школу.

су добри биљези е ће се и порез моћи прикупљати; предаде се старац своме милом надању да ће дајбуди у сваком племену моћи отворити по једну школу.

Јанко је рачунао да ће за осамнаест, најдуже двадесет дана моћи примити одговор од Лудмиле. Очеву се није поуздано надао; међутијем протече већ тридесет дана, па ни од кога ништа.

Буди захвалан судбини што те је довела до тога. Сад, пун искуства и поуздања у себе, што год урадиш моћи ћеш бити задовољан и поносит, јер ће се у твојој свијести огледати твоја дјела, подстакнута слободном, мушком вољом

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

ДЕВОЈКА (сама седи и плете) ДЕВОЈКА: Право мије кумача казала да нећу моћи спавати. Како очи затворим, ето ти ми свадбе. Да га ђаво носи, сад опет уредили после Ускрса; зашто нису догодине?

ПРОВОДАЏИЈА: Е, јесам ли добро, то јест, учинио, што сам вас овамо довео? МЛАДОЖЕЊА: Никад вам нећу моћи довољно благодарити. ПРОВОДАЏИЈА: Верујем, каква девојка, то јест. МЛАДОЖЕЊА: Сваке ћете недеље код нас ручати.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

О дечјој моћи примања, о њиховим интересовањима у уметности, могло би се говорити у случају кад би она имала слободу избора и кад би

да дечја књига не поштује многе захтеве „праве” књижевности, недаровити педагошки писци су се понадали да ће преко ње моћи да протуре своје важне поуке и поруке, и у том су настојању редовно испадали смешни.

Изворна и чиста дечја песма не може бити неваспитна. Добар педагог увек ће се моћи њоме послужити, а да је притом не повреди.

Према Пјажеу (Јеап Риагет, 1896—1980) нормални ментални свет детета одликује се управо том моћи повезивања свег са свачим, способношћу установљивања узрочности у свакој прилици и по сваку цену.

Био је прави, старовременски родољуб. Неки други родољуби, који пре свега брину за очување својих положаја и моћи, ућуткали су га и превремено послали у пензију Њега, који је овом друштву желео само срећу и напредак, и то желео са

Робинсон, обичан човек у коме се свако може препознати, огледало је наших моћи, и наших ограничења. Робинсон на пустом острву, то је, у малом, историјат човека на овом великом отоку који се зове

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

и обичаје уведе верску сношливост и оствари надмоћност сасвим световне државе над црквом, која је увек имала политичке моћи, да унесе човечност у законе и просвету у шире слојеве народа.

супруге и матере. Он верује да ће просвећене, моралне и вредне жене моћи више но ико радити на општем просвећивању српскога народа. ЦРКВЕНЕ РЕФОРМЕ.

Он није више »Славјанин« но »Славеносерб«, неће »тајанствени језик волшебног књижника« но народни језик, који ће моћи разумети и »јединоплеменик сељанин«.

су се филолози са одушевљењем бацали на компаративно изучавање индоевропских језика, тражио је човека код којега ће се моћи обавестити о правој природи српскога језика.

који као да су доказивали да живот није маштање и сан но сурова проза, и да није довољно само хтети но да треба и моћи. Оно што се од 1875. дешавало грубо је побијало српски идеализам и ентузијазам шездесетих година.

ОПШТИ ПОГЛЕД. — Светислав Вуловић означава знатан напредак у пословима које је радио. Он има својих мана: он нема моћи да се усредсреди на једном предмету, и расипа се на више страна и праваца; хотећи да ради све периоде српске

је у првом реду негативан дух и рушилац, и одликовао се у одрицању и рушењу, крчио земљиште за друге који ће знати и моћи зидати. Иначе, у позитивноме правцу он је дао мало резултата.

дела, када се могадне гледати на данашњу књижевну производњу из извесне историјске перспективе, тек тада ће се моћи поуздано и одређено говорити шта је данашња српска књижевност.

Осетивши шта све треба знати па моћи писати, он се дао на проучавање француских песника, нарочито Алфреда де Мисеа и Пола Верлена.

Милићевић, Вук - Беспуће

Кад би им отказао стан? Неће моћи, и шта да им каже? Не иде, није лијепо ни поштено да их истјера из куће; нијесу му ништа скривили и учинили на жао.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

што и дању и ноћу спава — дању, јер је то таква служба, а ноћу опет, јер је ноћ од бога за то дата — ниједан вам неће моћи казати да га је ухватио у каквом недозвољеном послу.

Саветом и лепом речју надао се да ће више моћи да постигне. Децу је волео, а деца њега. Васпитање, а не крута дисциплина, то му је била девиза.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Они бјеже — ох бјежите, бјеж'те! Још су ваши злотвори далеко, Још је тамно, још ће с' ваљда моћи, Бјеж'те, бјеж'те, Бог вам у помоћи!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

На мене ће, вјероватно, сви у кући и заборавити, моћи ћу да одмаглим преко потока у љескар. Кад је самарџија код нас у гостима, онда је мени много штошта дозвољено.

— Шта је сад ово, ево, канда, већ и мртви устају, а? ...Па шта, кад је преко ноћи нестало силне царевине и њезине моћи, онда могу, вала, сербез и покојници ходати около, докони су.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Шта б дала да га видиш кад буде чуо? А? Два дана од чуда неће моћи она уста да затвори! Има да избуљи очи, бе, да три сата гледа у једну муву, а да је не види!

Не само у тешком, него и деликатном. Окрњен му је углед, како ће онда моћи да просперира? Моро је играти на неку јачу карту. А кадија је ко родна година! Знаш ли ти шта значи: кадија?

Све ми је конопце с руку одрешио мрак! Нема људи, само дрвеће, осећам у себи други разум, друге моћи, ништа ме не стеже, дишем пуним плућима, слободно летим преко воде, сијам, ко да сам с месечином у браку!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Бојао сам се да га видим. Бојао сам се његове матере, оца. Знао сам да нећу моћи гледати ону њихову запевку и писку. И зато сам се плашио, застајкивао.

Као да му она није била жена, велика, дорасла, већ као да је дете, ништа не зна, нити опет има каквог изгледа да ће моћи штогод знати, бити од ње штогод, тако је с њом поступао... За све је морала њега да пита.

Ништа да више за њу нема. А најмање да се преудаје. Ма да јој је мати, знајући да неће моћи свакад овако кришом, кријући од снахе и браће јој, да је потпомаже, доноси јој брашна и друго — почесто о томе,

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Кад се после дуге ноћи јаве зраци нове зоре, те помислим, сад ће доћи слобода на наше горе, да ће хтети, ко ће моћи, дићи народ богу горе, те ће бити један, срећан, неће бити Саве, дрине, и опет се тебе сећам, будалине Саведрине!

Шта је с Делилом? Камо Делила? Зар и њој сломи тамница крила? зар и њој очи у вечној ноћи, та неће бити, ох, неће моћи: гвоздени шиљци, слепила клета, стопили би се од њена гледа; ал' у сну, можда, с његових груди? Ох, — да полуди!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

онај град и све види како је онамо, па се опет врати у галију, па им рече да им се ваља сутра рано кренути, како ће моћи до подне приспети у град.

му рече: — Видиш овај мешчић; кад изиђете на језеро, а ти му кришом само мало дуни за врат, па ће заспати, те се неће моћи с пауницама разговарати.

онда узе за сјекиру, па је извади из дрвета и рече краљици: — Госпојо, молим те метни руку у ову пуклотину, јер нећу моћи расцијепити дрво. Превари се она па метну руку у пуклотину, а дрво јој стеже прсте.

Онда стриц онога момка рече цару: — Сад ћемо му заповедити друго што заиста неће моћи учинити. Па научи цара те дозове оно момче и рече му: — Од виљевских зуба да ми начиниш град.

ја панем, одврни мој рог, па бјежи безобзирце, и ни за живу главу да се ниси освртао, јер је јарац гадан, пак му нећеш моћи утећи; а онда ако утечеш, иди кући па види шта ти ради маћија.

Ни њу неће моћи нико купити, а мајстор ће мој доћи, и платиће што год зацениш. Али не шали се не даји му кључеве у руке, него кад

Пред ручано доба, прије него ће дечко догнати говеда, сакрије се маћија на тако мјесто одакле ће моћи све чути и видјети.

баш као и крштено чељаде: — Мој синко, — вели она њему — ти си доста сад јаки, више ти не треба моје хране, одсад ћеш моћи и без мене живјети; иди по свијету па ради, те се хљебом храни; али прије него се растанемо, мораш ме својом руком

слободу, торбу 'љеба, буклију ракије и једну свиралу, па ћу ја без бриге свијет обилазити и свирећи добивати како ћу моћи лијепо преживјети.

Ми ћемо је лако изјести, али нећемо моћи лако платити. — Нико ласније, вјере ми, као ви мени. Ја вам не тражим паре одма, него кад би који могао, макар до

да доста Турака клања у џамији и пред џамијом моли се богу, помисли ако утече у мунару да му већ Турци неће ништа моћи учинити, па побјегне у мунару куда и хоџа излази, кад окујише. Али Турци неће ни ту да га оставе.

ће га направљати седамдесет и седам највјештијих калајџија, а с двора деведесет и девет; и колико ће бити широк неће моћи калајџије један другога виђети, него један другога звати иза свега гласа: — Лакше море! Не оштети ми радњу!

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

ДОКТОР: Није. МАНОЈЛО: Баш добро! Један ме луд човек увек задиркује и грди. Бар ћу га моћи убити, кад није као други човек.

ШАЉИВАЦ: Ако ми добро платите, ја ћу вам показати један алат којим се земља може скроз пробушити. Па ћете моћи наћи и душевну рану.

Власи су бројем највећи, но залуду. МАНОЈЛО: Моја је најмилија наклоност земље видити. ДОКТОР: То ћеш само онда моћи, кад добро научиш земљеописаније.

ДОКТОР: Ако је дјело чисто као моја слава, нашто ћутање? ШАЉИВАЦ: Ја, ако вам и откријем, то ћу само моћи насамо и под условијем. ДОКТОР: Под каквим условијем? (Манојлу) Иди по разум! МАНОЈЛО: Али гди ћу га наћи?

ШАЉИВАЦ: Ви се можете тешити што сте јошт дете, пак ће вас ваши оцеви опет моћи послати у школу. ДОКТОР: Зар ја нисам петнаест година доста тумарао по варошима гди има недостаточни училишта и

Јошт ће најбоље бити да и испод оног дрвета закопам. С тим ћу мирније моћи на пут отићи и спокојније спавати. (Обзире се најпре, отиде и сакрије новце, да се опет врати.

Како сте ви? МИЛАН: Благодарим. Мало сам се задоцнио данас. ЉУБА: Ништа, данас и тако нећемо моћи учити. (Показује Станију.) Моја баба. МИЛАН (поклони се): Драго ми је. ЉУБА: Мајка, ово је мој инструктор.

ЉУБА (смеши се): Тамо људи једу жабе, је ли, Велимире? СТАНИЈА: Што? Жабе? (Пљује.) Ух, нећу моћи ништа ручати! ВЕЛИМИР: Зашто се не би јеле жабе? СТАНИЈА (лупа се у прси): Еј куку!

Жалосно позориште! Почитаније јест право урођено, које сваки с пуном влашћу зактевати може, и зато нам нико неће моћи замерити, ако ми из једне љубови к самопочитанију овог магарца, што пасе, заложимо и госи пуно право оставимо да га по

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

СУЛТАНА: Ти, фала богу, доста добра имаш, а и ја сам ти толико донела да ме никад зато прекорети нећеш моћи. Како би било кад би Срета и Пела сваке године по једну малу суму новаца од нас добили за свој ужитак?

Лалић, Иван В. - ПИСМО

у ноћној мори Неког Колумба насуканог, или Вода што кротко покори се сили Кад затворе се уставе небеса, Море послушник моћи што га створи, Море од крви и море од меса Празвери која храни метафоре — Клепсидра што се стално преокреће Да један

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Хоћу да кажем, оне неће моћи да са собом понесу и оквир оне фантастичне фотографије из часописа, оно време, оне француске клошаријане који

И опет неће моћи никада да ме стигну и да ми викну „шуга“! Ни Грета Гарбо са својом ловом, ни Марлена Дитрих — шта им вреди?

Ни Грета Гарбо са својом ловом, ни Марлена Дитрих — шта им вреди? — ни Ава Гарднер више никад неће моћи да ме стигне, ни Елизабет Тејлор, ни она јер је већ ионако бака, а усто има и криве ноге, ни енглеска краљица

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Рушиш се у ме, врлетна страно, круниш се свећом, лесков-шибљиком а тек ће моћи крик паликуће развити пожар у свесвануће и вечно сјање. - Пламиња болест изнад обала и поистиха сенчи површи.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

МАРКО: А, и ви сте од књига! То сте се рђаво на мене намерили, него ево моје Јелице, од ње нећете моћи утећи. Збогом! Разговарајте се док ја неки посао свршим. (Полази.) АЛЕКСА: Слуга нижајши. 6.

Ви ћете ми, знам, најбоље протолковати моћи, ако нисам зудрінгліцх. АЛЕКСА: О, из драге воље. ЈЕЛИЦА (отиде у другу собу). АЛЕКСА: Не да ми враг мира!

чувствовати; при том и женска персона мора бити особити качества, особити својства, и врлине духа и тјела, која ће моћи такову љубов у сердцу каквог младића возбудити.

Батића тиче, њему на сваки начин мора бити жао; али кад помисли да је господична у Бечу воспитана, то ће се лако моћи склонити да другу себи партију тражи. Све што буде у нашем могућству, нећемо му одрећи, као пријатељи његове куће.

МАРИЈА: Господична, сад сте довољно извештени. БАТИЋ: Сад ће господин барон моћи ваљда у полицију. (Шчепа га.) МАРКО: Станте! Прстен најпре и новце, забога! БАТИЋ: Тако?

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Читаве ноћи, до саме зоре, моћи ћу мирно дремати горе.“ Видран се млину одшуња тихо с товаром јела, нека га траже, вечеру своју, рибу до рибе, на

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Тамо можете много научити. — Како не! Кад одслужим војску, мислим да ћу негде у вароши моћи служити као лакеј. — Свиђа вам се та служба? — Врло је тешко бити добар лакеј. — Добро, Васкес.

— Како се зове девојка која вас помаже у везиву? — Сагрера. Она је поред мене. — Сагрера, ако се мало нагнете моћи ћу разазнати ваш лик. Тако. Хвала: ви сте лепа девојка, Сагрера. — Не, ја сам ружна. — Лаже.

У случају да ме неко види међ маслинама, ја ћу отићи пре но што дођете. — Не знам. Можда ћу моћи рећи и којој другарици да ме причека, а ако се одмах вратим, ни она нити ико неће моћи рећи да сам била са вама.

— Не знам. Можда ћу моћи рећи и којој другарици да ме причека, а ако се одмах вратим, ни она нити ико неће моћи рећи да сам била са вама. — Ви ћете чинити како је најбоље. Хвала вам. — Реците сад зашто бисте хтели да дођем?

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Могу ли скупити реке рајске да опточим народ свој оклопом воде вечне? Залуд ме царем зову кад ми велике моћи нису дате! Дрвећу бих завештао своје мошти да се разлистају и плодне постану судбином стабала.

стога што је смрт лепа (шта сунце вечерас чека) иначе ко би га натерао да сиђе испод својих знања ниже од својих моћи у смрти се он стопио с човеком и сложили се на подземном збору да укину лек поступног исцељења и дугог чекања да

забаве достојне бивших класа сигурно је да никога нисам прецењиво и да нисам тражио много знајући народу ограничене моћи зар је лоше било под мојом управом Није забрљали су моји помоћници ја сам давао разлоге за оптимизам и показао

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Ајде!... Нећеш ваљда ти мене да частиш. Са колико си пара пошао у рат? — Са један динар... — Па, да ли ће моћи да ти истрајише до краја рата?

— Хајде, брже, што се вучеш као точкови по леду! — вели строго поднаредник. — Хоће да одани, неће моћи после да се врате. — Поднаредниче, неће гром у коприве. — Е, ће му се затре семе — вели јетко један, глођући кост.

Али сада и сами увиђамо да се догађа нешто тешко, што превазилази наше слабе моћи и са притајеним страхом помишљамо на први судар. А лепо је седети далеко од фронта.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Буд је такав, па још привремени !... Али не мари; види се да ће бити мекши од воска: она ће моћи поступати по својој вољи; он јој бар неће бити на сметњи.

обрте она разговор, видевши да му то пада тешко. Како вам се чини? — Смешан чича. Не знам само да ли ће моћи радити. — Ширет велики, одговори он и предахну, као да свали с плећа велики терет. Оде да купи што за ручак...

— Ширет велики, одговори он и предахну, као да свали с плећа велики терет. Оде да купи што за ручак... после неће моћи, кад почнемо рад. — Јесте ли гледали учионице? Колицна је моја, а кметови спремили педесет ђака. Неће моћи сви стати.

— Јесте ли гледали учионице? Колицна је моја, а кметови спремили педесет ђака. Неће моћи сви стати. — Стаће... може и више, одговори он и насмеја се.

А оно гле!... Обоје се ћутећи погледаше, па одоше у своје учионице и почеше рад. Љубица осећа да неће моћи данас ништа урадити.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ГИНА: Крпа остаје крпа! Ниси ти ништа друго, до једна обична крпа, жедна ракије! И та твоја цвећка од глумице! Моћи ће да те привија! Да те привија на своје живе ране! Да те привија, ко ракијаву облогу!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Оче наш али син твој нема више моћи, да се у шталама на путу у ноћи ичем од смрти нада. ОДА ВЕШАЛИМА Што сте црна као крст? И масна ко месарска врата?

Отуда код мене алузија на Бранка. Ја сам тада почео да пишем и Маску, Надао сам се да ћу моћи живети скромним али слободним животом књижевника. У тој нади сам се преварио. „Надо моја, ваљда ниси пена?

Збор је одржан пре подне, али тај бал се неће моћи одржати никада. Мени су били доделили патриотску, и тешку, дужност да на прве звуке умилног бечког валса, почнем да

Камуфлирам. Цртам, брзо, ситуацију и шаљем скицу натраг, батаљону. Бићемо укопани до поноћи, чим се раздани моћи ћу да тучем бочном ватром. Играмо се, као деца, рата.

Нисам знао никаквог сем војничког заната, а знао сам да је и моја мати јако осиромашила. Нисам веровао да ћу моћи понова да нађем воље, и новца, за свршавање студија на универзитету.

У мени је, зато, вечност, и потпун мир, и све ми је свеједно. Приповедам да живот није видљив него да је ван наше моћи, „на небесима“. Неко ће ми рећи да сам сентименталан; а други: „Та то је већ било.

Погледајте их у Чешкој. Није проблем у хрватском питању. Овдашња штампа, из разних узрока, мисли да та питања нећемо моћи решити. То мисли од најновијег доба. Треба им доказати противно.

Кад сам био одмакао, деца су ми викала да су ме преварила и да се нећу моћи вратити, али их ја нисам ни разумео, ни слушао. Дошао сам на острво, и ишао све даље од рибарских кућа.

нека милована, блага глава, и неко љубљено, витко тело, са правим стасом и ванредним коленима, пролази без лепоте и моћи, дотле неко друго биће, узето олако, брзо испијено, прилази сад дрхтањем муња, телесном лепотом ружичастих камеја и

И тако без моћи несретни смо и љубљени ко ноћи. И тако без снаге владамо светом, у јесени благе. Помешали смо љубав и облаке, а судбу

И тако без наде место у нас верујемо у шуме младе. И тако без моћи несретни смо и љубљени ко ноћи. Наше је лице бледо, без знака, као месец над водама бескрајним, али са колутом мутним

Мој Сибе полудели, зинуо као пеш. Само то више нисмо ми, у младости и моћи, већ неки папагаји, чимпанзи, невесели, што ми се смеју и вриште у мојој самоћи. Један се „Леицхе! Леицхе! Леицхе!

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Прекрасно, прекрасно!... Никад боље!... Ви ћете тек моћи савесно вршити овако светао задатак. Одмах идем министру, а за неколико дана можете поћи на пут!

Не можете веровати колико сам задовољан! Шта мислите шта сам пронашао? — Неки начин којим ћете моћи усавршити привреду у земљи. — О, не! Какву привреду! Привреда је усавршена добрим законима.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

А ти, војниче! обрте се он Љубиши, — каква је твоја пушка? Љубиша обори очи, па промуца: — Тсс... тек онако... моћи ће поднети...

Па ваљада неће ни сада! Кад је могао досад добивати најлакша питања, можда ће моћи и сад... »А шта би сад могли да га запитају?« помисли у себи. — »О Јустинијану. То је веома лако и занимљиво...

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Шта жив човек не може, само кад хоће. Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам. Моћи ће, само, наравно, треба и ти да ми помогнеш. — Да помогнем, џанум, ама како? — Ево како.

А из овога ће читаоци најбоље видети шта све може човек да изврши кад га идеја руководи. Моћи ће, велим, да види, да се човеку ништа није отело, само кад прегне.

Ту ће га, дакле, радознали читалац моћи наћи и прочитати цела. А ја само још толико додајем да је допис цео, од почетка па до краја, написан стилом Виктора

Из тих новина дознаде чича Милисав какав је ужасан насилник и грешник био »у апогеју своје власти и моћи«, како се то лепо Срета у допису изразио. — А што ме, рђа ниједна, резили! — вели Милисав.

Срета је тих дана био на врхунцу моћи и славе своје. Промени се човек; дође ведрији и веселији. Хода поносито по селу; кога год сретне, смеши се на њ, а

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

СТРАДАЊЕ ЖИВОТИЊА У том свету где се на све начине Ка моћи и богатству човек пропиње, Где једни жуде хлеб, други зачине, У том леглу беде и сиротиње, На вашару трке и

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

за обичног посматрача несхватљивим фазама, сценама и мистеријама које се вероватно још за дуги низ деценија неће моћи у свима својим појединостима схватити и потпуно расветлити, од вајкада је привлачио пажњу не само природњака, већ и

Тако су, на пример, два шведска инжењера конструисали гњурачки апарат за који мисле да ће се моћи, са посматрачем, спуштати у море до дубине од 1000 метара.

XXИ. Једна занимљивост у близини плодишта јегуља Напред су изложени начини на које се рачунало да ће моћи расветлити мистерију романа јегуље у његовој завршној фази, непосредним посматрањем на лицу места, на самоме плодишту

снимања испод површине мора већ су остварени и дају наде да ће се усавршавањем техничких средстава мистерија ипак моћи расветлити.

Ту ћемо се у свечаној тишини и на потпуном миру моћи разговарати, док нам испред очију пролазе чудни морски призори и сцене.

цеви, и то не сразмерно дубини, већ много јаче због све већег притиска што има да одржи, то је слаба нада да ће апарат моћи продрети у дубине плодишта јегуље, где би, кад би могао у њих сићи, несумњиво довео до брзог решења за данас

сићи у дубине до 2000 метара, што даје озбиљне наде да ће се, кад он буде довољно усавршен и могао и филмски снимати, моћи њиме продрети у дубинску област јегуљиног плодишта и мистерију једном расветлити.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

и пољубац један, Будем као некад безазлен и чедан, Да први пут познам чар љубљене жене; И да сав у твојој бесконачној моћи.

Очајање, туга, беда? Празне речи! Кад на земљи више нема моћи те Да у мојој души помути ил̓ спречи Силно задовољство, осећати све! ЗИМСКА НОЋ Пало је иње.

Ал̓ је прешло време преко твоје главе, Изнемогло тело, малаксале моћи; Познао си живот и невоље праве, И јулијске жеге и студене ноћи. О, како те жалим!

ЖЕЉА Кад и мени дође час да мрети треба, Боже, дај да умрем у јесење ноћи, Насмејан и ведар, у младачкој моћи, Под раскошним сјајем септембарског неба. Смрт је тако лака.

глупе комедије смрти, Нечујно, ко мирис увенулог цвета, И живот и дуго очајање стрти, Као једним махом, у младачкој моћи, Под раскошним сјајем септембарске ноћи!

као двоје сирочади, сами, У свежој тишини природе и ноћи Осећамо јасно, са тугом и стравом, Да у нашој души нема више моћи, Да устрепти силно пред лепотом правом.

ко Мазепа, Привезан на коњу, у дубокој ноћи, Што гледа за степом где промиче степа, Без наде, без даха, без воље, без моћи.

ће ноћ остати сама, Обући ће се свет у црну расу, Прогутаће га непрозрачна тама, Само ће, као знак истрајне моћи И освајачког старог надахнућа, Стрчати мирно у тој општој ноћи Бело минаре изнад црних кућа.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И циљ живота да им је тај: која ће од њих, једнако негујући се и улепшавајући, моћи својом силном лепотом све остале женске иза себе бацити, а све мушке по кући — не гледајући ни род, ни доба — освојити

И пошто је још у почетку била уверена да никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав лепши и виши од ње и по своме пореклу и по својој

него што је знала да сада, по зими, Софка неће моћи излазити и отићи у комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде затребало.

тада први пут изведена својом младошћу и бујношћу, као свака новина, привући општу пажњу; али да ће њу својом лепотом моћи да надкрили, то је било немогућно. | Не сада, него никада.

би Софка, као неки кривац, једва чекала када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда, осећајући се сасвим сама, у постељи, моћи се сва предавати тој другој Софки.

Софка је пак знала да је то учинила само из страха, знајући да се Магда неће моћи уздржати, и да ће по комшилуку избрбљати о очевом доласку.

од матере, а као убијена, највише њу, Софку, гледала, као да их је ње највише жао, што ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини патити. Једино се не даде тетка Стоја.

— Тето, хајде! Софка се диже. Осећала је да неће моћи издржати, да ће пући. И, када уђе у ону своју одељену курну и кад осети да се иза ње спусти застор, она, држећи се за

И, заиста, што већ ти свирачи не долазе? Јер ако се овако још чека, неће се моћи издржати, можда ће се пре тога нека од њих већ опити, већ заситити и онда — нашта толика радост, тако дуго чекање и

То су биле сигурно оне најважније са највећом моћи исцељења и чудотворства. И докле ју је из иконостаса, рамова од слика и дрвореза чисто гушио мирис на црвоточину,

“ унапред срећан што ће моћи одмах да јој учини што му буде хтела наредити. А да ће заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећала.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

жути месец на небу се јави, У мојој души шум уморних трава И трепет лишћа у дисању ноћи Шире сан један сугестивне моћи, Један сан што се чини да је јава.

Сећам се да је мирна била соба С постељом твојом, моја свест без моћи; Сећам се да је у поноћно доба Још мирисала свуд краљица ноћи На страст, и младост, и задах од гроба.

с осмехом бледе сете; Како не личи више на прву младост моју; И гледам љубав своју комично како плете Конце сујете, моћи уображене, своју Машту, са којом слике глупости често лете. Те сени играју се мноме и ја са њима.

И док муком ћути моја мала соба, Ја осећам радост снаге, радост моћи; Осећам да сам, у то мртво доба, Чедо моћних снóва, видовите ноћи, И да скидам ланце тужног дневног роба.

сенке на долине оне Немира и суза; кад зелене гране Љуљане ветром немиром прозборе О таштини свију нада, свију моћи, Кад се чудни ветри у шумама хоре Хоровима страшним свих духова ноћи; Када моћни оркан тешко море љуља, Кад

ЗНАК Добра ноћи, Која У самоћи Видаш стара осећања моја, Имај моћи Да бациш свој вео Преко бола и на живот цео. Док се пâле Тада Звезде мале Свих сећања, и среће, и јада.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

У селу огласише се први кокоти. Домаћи пјевци разјеђени, ваљда, што се опознише, те што ће их сјутрадан дружина моћи прекорити, одазиваху се учестано изтезице.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

култ и антропоморфистичко замишљање природних појава као да су то натприродна бића чудесна изгледа и чудотворне моћи.

Из таквих побуда настале су и разне формуле култичко-заштитне и исцелитељске моћи, и то краће и дуже; ове последње праћене и читавим обредом. Оне су у вези са врачањима, гатањима, бајањима и др.

ваља увече посути брашном, па ујутру од какве се животиње по њему траг нађе, онаку животињу ваља заклати па ће се онда моћи новци ископати.

Када то тако време настане, они ће се моћи вратити у своју земљу и над њом ће као и раније и даље владати. Ослобођени својих почињених грехова и својих уза, они

Ослобођени својих почињених грехова и својих уза, они ће се тек тада моћи окренути једио другом. Кажу да су се Јерина и Ђурађ, тако свезани и бачени у море, до сада „само до поле“ окренули

Девојка: Чујеш ли ме, моје миловање, кад ја сиђем са мога чардака, са чардака на авлинска врата, твоје срце неће моћи трпити, ти ћеш мене загрлити, па ме пољубити! Бојиш ли се бога великога, да ти моје нагрдиш лишце?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

му рече: „Видиш овај мешчић; кад изиђете на језеро, а ти му кришом само мало дуни за врат, па ће заспати те се не ће моћи с пауницама разговарати.

Ни њу не ће моћи нико купити, а мајстор ће мој доћи, и платиће штогод зацениш. Али не шали се не даји му кључеве у руке, него кад новце

Онда стриц онога момка рече цару: „Сад ћемо му заповедити друго што заиста не ће моћи учинити.” Па научи цара те дозове оно момче и рече му: „Од виљевских зуба да ми начиниш двор.

џепове пепела, па путем за собом помало да просипамо, кад у мене нестане, онда ти, па ћемо после из планине по пепелу моћи доћи кући. Кад буде ујутру они се сироте украду, те напуне џепове пепела, и кад их отац зовне да иду с њим, они пођу.

Дивљан онако слијеп пристане за њим, те тако дођу до једне велике воде и ђак види да ће га већ моћи у воду утопити, па почне звижђети около њега ругајући му се.

начинио.“ А баба јој рече: „Сад ишти од сребра хаљине, па да стану у орахову љуску. То ваља да не ће моћи начинити.“ Отиде она опет оцу и каже му да јој начини од сребра хаљине па да стану у орахову љуску.

начинио и од злата хаљине.“ А баба јој рече: „Сад ти незнам друго, већ ишти од саме мишје коже, то баш неће моћи начинити.

град и све види, како је онамо, па се опет врати у галију, па им рече, | да им се ваља сутра рано кренути, како ће моћи до подне приспети у град.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Проведите подвизавани на добро. Ни на десно, ни на лево, него по снази, колико ко има моћи, царским путем теците опомињући се шта јесте. (Пр. 4, 27) Трудове плодова својих јешћеш. Блажен јеси, добро ће ти бити.

Мину пак, времена много владавине његове, пошто је 37 година у моћи и снази непобедиво и неповређено сачувано са свих страна, и деца негова благородна била су подигнута у благоверности и

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ИСЛЕДНИК: Није баш ваљда једва? Ваљда би мого дизађе на разговор? ЦМИЉА: За толико ће ваљда моћи, зваћу га. Оћете нешто за пиће? ИСЛЕДНИК: Ово је службено, не пијем кад сам на дужности.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Целе ноћи ће бити моја. Све ћу моћи да јој кажем. Целу да је грлим, љубим, ох, ох!... Да, убићу је! (Хвата се за чело): Ох, Боже, Боже!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

јошт кадра разумети шта [х]оће евангелије чрез те речи и да је мени потреба чекати савршена возраста и зреле памети за моћи разумети силу евангелскога ученија.

А како је мени било то слушајући, дајем другима мислити! Но, ко би се надао, ко ли ће моћи веровати какво је и колико моје упорство и тврдо|главство било! Каква је бедна ствар кад млад човек обикне самовољству!

А мој љубезни читатељ само нек’ чека док сву ову историју од краја до краја очита, јер ће само онда моћи о свему управ судити. И тада, ако што позна да је добро учињено, нека следује; ако ли погрешено, нек се уклања.

а не могу, нека само оде од пролећа до јесени, кад му драго, у [Х]опово, пак кад се дома врати, видиће [х]оће ли моћи све што је чувствовао исказати.

” Зил[ошиј]: „Кажи ми које је намереније твојега писања, по ком се надати можеш да ћеду твоји јединоплеменици моћи познати да ,ти без сваког пристрастија и интереса поступаш. Знаш да све за тим стоји.

И како сви мирски свештеници буду просвештени, у мало времена просветиће се и народ; и онда моћи ће архијереји своју дужност чинити.

способније за возбудити у человеческим срцам љубов к благим наравом, к доброти и к человекољубију, разве дејствително моћи њих уверити да праведни и добри људи и овде на земљи благополучни су и при поласку с овога света спокојни и да ће чрез

и велика недеља и да ће ме по воскресенију с таковим двема или трима фамилијама упознати и при њима наместити да ћу моћи на годину најмање [х]иљаду пјастри имати.

Канторбера, дао сам моје место другом, а пошао сам сести на покров интова (и ту се на лепом времену комодно седи) за моћи боље свуда гледати. И сам сам се себи крстио и чудио у какав ме је блажен час мила мати моја зачела.

мојој, госпођи Ливи, а друго господину Торнболу, морам превести и сприопштити вам, зашто ћете из њи[х] најбоље моћи познати моја достодолжна чувствованија к оним блаженим великодушним и божјим на лицу земному људ’ма.

А онда (ако не и пре) моћи ћу се сасвим одужити, пак тада - што бог да. Већ ви сами сад, љубими мој Леоне, можете погодити на што ово писмо

Но, што се овога тиче, ако се с временом правила за ово даду и установе, (које не сумњам), онда ће се моћи исправније писати; а мене ће добри и разумни људи извинити, знајући да никаково мајсторско дело у свом почетку не може

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— Зло је и да пође! — рече Рора. — Докле га познаш, може учинити што се већ неће моћи исправити! — вели Рдало. — Ма све су то празне ричи, и ја не знам шта оћете најпосли?

Да је ко рекао Бакоњи да ће се тога црнога дана још чему моћи зачудити, Бакоња то не би вјеровао, али кад видје шта љекар учини, Бакоња се пренерази...

И тако, мало-помало, за два мјесеца, ишчезе надање да ће се ишта од покраденијех ствари моћи повратити. А и одзив на циркулар бјеше врло слаб.

бураче вином, тргали се шипци са тавана, брбале су дуње по дну ковчега, задруживала се стока како ће и више чобана моћи на богомољу.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Ни касније. Ни мене више не памтиш. Али још данас чућеш ко је твој отац. И запамтићеш ме. Идуће ноћи нећеш моћи да заспиш. Ја ти нећу дати. Од Божића ни ја не спавам. „Преровци су га презирали и исмејавали.

да после у гомили уроне у мрак, и тек кад се распу преровским сокацима да почну причу о њеном смеху, којим неће моћи себи да објасне дане када је Симка поново постала она стара газдарица са суровом и тврдом руком.

се уплашено, клонуло, прислони уза зид и помеша очи с дукатима. То никада неће моћи да заборави. „Ово је твоје ако ми родиш сина! Ово је твоје, и још ћу ти дати.

Сви ће те слушати и покоравати се. И ти с њима мислићеш да си најпаметнији. Бићеш сила и све ћеш моћи. Ако пропаднеш, останеш голаћ, нико и ништа, а то се, по неком природном инату, и великим газдама дешава, онда, Адаме,

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Време је да Златопрста пређе у моје царство — рече једнога дана Царица Источног царства, с чијом се моћи нико није могао мерити. Владарки 3емље Сребрних Бреза не преостаде ништа друго него да Златопрсту пошаље супарници.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

европски уређен Конак, још нов, Конак у којем је била и библиотека; што је тај Конак порушио у знак своје сваковрсне моћи и дао да се на истом месту зида његово здање?

под турским стражама, нетакнута временима што су одмакла, Стамбол-капија као да је била саздана од вечите турске моћи.

Увек у путу а слуха изоштреног за промену, очекивао је да ће, бар негде, открити преимућство друкчијих моћи. Али, не: као да су сви које је сусретао били сатерани у исти страх са много обличја и у исту мржњу без обличја.

Због Вука? Било је једно време када се надао да ће њему моћи да каже бар нешто од оног што му се открило. Стигла је 1815. година и млади Вук је дошао да чује остарелог Вишњића.

Почео је да верује да ће, кад испева своје песме и кад их тај млади човек побележи, моћи престати да пева а почети да прича.

се отвори, можда и зато што му је првобитна замисао о устанку већ изгледала мање битна, и даља, него то плетиво танане моћи које је оцећао под прстима, под кожом, у даху.

То, у ствари, и није било разгоревање него ватра: од своје невидљиве моћи Рига је горео. Над Бечом, годишња доба су се смењивала и мењали су се дуси ветрова а он то није опажао: припреме за

је сасвим узела под своје, о осионости која га је једнако гонила да изазива туђу освету а да слуша само тај глас пусте моћи у себи.

окретајима, живот му је, ево, опет припремио изненађење: Доситеј је осетио да ће у овој кући још једном, моћи да одахне, јер је умор, за час, био узмакао. Тај час ће трајати две године и биће, сав, испуњен његовим радом.

Али док га је обављао и тражио помоћ од странаца, Доситеј се уверавао да нико са стране више неће моћи да помогне Србима, који су се изједали међу собом.

Имао је утисак да је варао самог себе јер је све време одбијао да схвати да ће то Здање остати сведочанство о његовој моћи. Кад су скеле скинуте, моћ је постала очигледна.

а много времена не може много: људи су пролазили кроз своје животе и излазили из њих а Пиринчана је остајала као белег моћи над временом.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

“ „Што не могох - ти ћеш моћи!“ „Куд ја нисам - ти ћеш доћи!“ „Што ја почех - ти продужи!“ „Још смо дужни - ти одужи!

Продужи власт, ноћи чаробна! Скоро ће зора доћи, Већ дишу јутарњи лахори, И ја нећу моћи Поцрпсти богатство сласти, Којим су препуњене Усне и груди њене... М. Јакшић ЛВ НЕ ВЈЕРУЈ...

Дучић ЛXXВ ЖЕЉА Кад и мени дође час да мрети треба, Боже, дај да умрем у јесење ноћи, Насмејан и ведар у младачкој моћи, Под раскошним сјајем септембарског неба! Смрт је тако лака.

глупе комедије смрти, Нечујно к'о мирис увенулог цвета; И живот и дуго очајање стрти, Као једним дахом, у младачкој моћи, Под раскошним сјајем септембарске ноћи!

к'о Мазела, Привезан на коњу у дубокој ноћи, Што гледа за Степом где промиче степа, Без наде, без даха, без воље, без моћи, Сатрвен и сможден, у очима страва Разјапљена уста, али грло неми Сам, једина душа испод неба плава, Сам на бесној

Ал' је прошло време преко твоје главе, Изнемогло тело, малаксале моћи; Познао си живот и невоље праве, И јулијске жеге, и студене ноћи. О, како те жалим!

“ (1-2) 2 Дођи, о дођи! У преслаткој ноћи, Скривен тамом од твога погледа, Говорићу ти о вечитој моћи Живота, и о срећи земних чеда, Што могу смрт да плодношћу победе.

У свој својој помпи, к'о царица нека, Свесна своје моћи, поносна и хола, К'о дочаран санак времена далека, Стала је по среди нашег тмурног кола.

измирен, Не марим за сву узалудност дела: К'о таму пламен струјама распирен, Ја дубем ткиво вечитога вела, „До међе моћи.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

сводом раскаљеним, узавреше дреке и кривање од враговах и од чудовиштах; чињаше се да их свод тартара неће моћи уздржат никако, него да ће треснут у комате.

Попа, Васко - КОРА

га Језа је на пучини чаја у шољи Рђа што се хвата На рубовима нашега смеха Змија склупчана у дну огледала Да ли ћу моћи да те склоним Из твога лица у моје Ево га трећа је сенка У нашој измишљеној шетњи Неочекивани понор Између наших

нашој измишљеној шетњи Неочекивани понор Између наших речи Копита што тутње Под сводовима наших непаца Да ли ћу моћи На овом непочин-пољу Да ти подигнем шатор од својих дланова 3 Узнемирена шеташ Подочњацима мојим На невидљивој

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

проучити историју старог Египта, упознати његове житеље, њихову земљу, њихов живот, културу, знања и тек онда моћи показати како је, посредством Питагоре и његове школе, надахнуте генијем грчког духа, из египатске примитивне,

„Какво је то звање?“, запиташе ученици. Брзоплети Глаукос мишљаше да ће им моћи дати тачан одговор па рече: „Харпедонапт? - Онај који затеже уже!“ „У коју сврху?“, запита га учитељ.

Измеримо ли катету било каквом мером, па добијемо за резултат цео број или неправи разломак, нећемо том мером никад моћи хипотенузу тако измерити да добијемо опет какав цео број или разломак.

Ти си много путовао по свету, упознао народе, њихов живот и обичаје, па ћеш, као високо образован човек, моћи разумети шта значи достојан дочек таквог једног господина као што си ти.

Демокритос удари у смех. „Онда ћу тек“, доврши Хипократес, „моћи да саставим своје стручно мишљење и да га на сутрашњој седници саопштим Великом Сенату“.

Ако ме вечни богови надахну својим духом, неће ми смртни људи моћи да ускрате ловоров венац“. „Зашто да очајавам? Будућност стоји још преда мном, а ја сам још млад као роса!

„И учинио посету Акрополи; тако ради сваки дошљак. Па како си ми?“ „Хвала добро. - А ти стриче?“ „О том ћу ти моћи говорити тек кад се издувам, одморим и окрепим. Хајде да нађемо гдегод неко згодно какво местанце за одмор и окрепљење!

„То ми није криво. За то време успећу, мислим, да се припремим као што треба за Платонову школу. Ваљда ћу моћи овде наћи каквог доброг учитеља геометрије?“ „За добре паре, колико год их зажелиш. - Остаћеш, дакле, овде?“ „Хоћу.

Силном моћи свога разума, поста он оличење духа науке, сунце њеног неба, које је две хиљаде година својом светлошћу надасјало све

АРХИМЕДЕС Варош Сиракуза, названа бисером Сицилије, доживела је у трећем веку пре наше ере врхунац своје моћи, богатства и лепоте.

„Шта да се ради?“, рече краљ. „Правда захтева да се кривац казни, а недужан поштеди. Ко ће ми моћи казати да ли је и у колико је Диоклес грешан? - Нико други но ти, Архимеде. Изведи ми ту ствар начисто!

Колика је примеса сребра, моћи ћу из те специфичне тежине тачно израчунати“. Он размисли још једном о свему томе, узе своју таблицу од воска и

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

још задуго брујало од бурног сукоба два света, ни крива ни дужна, уосталом, што се нису могла, нити ће се икад моћи споразумети.

више не буде у моћи једног човека или једне групе људи да баце цео свет у све ове беде — онда ја не смем питати: „Зар су требали милиони

— То је лажна светиња, та твоја историјска нужност, њу на страну, то је велико питање. Оно што је у људској моћи, то је борити се противу свих вештачких утицаја на душу човека, и противу сметња да се у њему развијају оне природне

после тога горко и отровно кајање и жарка, искрена жеља да се постане бољи, али не може, никако не може и никад неће моћи, јер крв, навика, страст, јер све је јаче, ужасно јаче.

као да ми је било остало нешто мало наде: ја сам веровао да ће ме жена, коју сам успео да упознам на оном балу, једина моћи спасти. И ја се усудих да је пронађем и да јој искажем све што сам имао.

тачно: колико ми остаје дана (не до пада Једрена, његова се судбина знала) него до оног идућег првог, кад ћу опет моћи да оне своје, онако навикле, ноге вратим у онај стари, редовни и слатки положај.

Онда несвесно ја учиних неколико корачаји према њој. А тада... ја то никад нећу моћи да изразим! Јер шта се то од месеца било упило у њу, шта?

сам: да треба да бегам, господине, бестрага да бегам, јер немам више ни снаге, ни храбрости, ни власти над собом, ни моћи да владам својом вољом. У том тренутку скочи он као опарен с кола, а и ја осетих да је у њима већ немогуће опстати.

од њих што је безбрижно својим путем и послом ишао, и не слутећи о његовом страшном болу, који, чинило му се, неће ни моћи да издржи.

Упропашћен, зар неће увек носити љагу црнога сећања? Осрамоћен, зар ће икад моћи да заборави ледени бетон, или прљави под ћелије, или бајонет за леђима? ...

Чинило ми се тако да онда и нећу видети друге гробове, и да ћу, удаљен само неколико корака од ње, најбоље моћи да се предам ономе зашто сам се ту и налазио. Тако је и било.

Зар смем више да се појављујем пред светом? Зар кадгод смем погледати у очи свога клијента? Зар ћу ја сам ову бруку моћи заборавити?

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Одувијек ми је било драго то шимерично опалско прелијевање, и одувијек сам подлијегао његовој моћи да нас превезе у сфере иреалнога.

Одатле бива да је понека смрт већа драма за другога него за самог оног који умире. Средином живота, у напону моћи, кад човјек вјерује да је у пуном посједу себе, а кад стварно посједује све друго више него себе сама, лудо сам

или на рефлексију другога: „Читав је проблем у томе да човјек изнађе некакав начин, некакву форму, у којој ће слободно моћи да пише што год xоће.” Као да из туђих уста чујем свој властити уздах!

руком да тај карактер егзотичности пода својим домаћим стварима, има наде да ће и оне постати занимљиве, да ће и оне моћи да заинтересирају „свјетску јавност”. * Моја добра болничарка гледала ме ведрим очима.

Отуда, приликом сваког узимања виолине у руке, постојала је дата могућност да до свирања уопће неће моћи да дође. Над започињањем свирке лебдјела је зебња; а то је опет, са своје стране, чинило још неизвјеснијим исход те

А ако је лукавији, ако је то неки сељачки, мутно подозрив тип, тад се опире, и скупља посљедње моћи да се од нечег нејасног обрани.

Зар не? — Сасвим тако. И то кудикамо боље, потпуније, фантастичније него што ће ми то моћи да учини режисер у театру. У првом реду, због једноставног разлога, што је кудикамо лакше „замислити” него „остварити”.

Због тога му нико неће моћи да предбаци знатније одступање од властитих начела. У таквим двострано обвезним односима, дакле, нека без устручавања

За један часак повјеровао сам да ћу моћи да се скрасим у том лијеном, удобном животу, идеалу касно ожењена и малко посустала човјека.

О, како мора да је болан тај вјечити пријапизам хтијења! И каквог ли апсурда у том биному: морати хтјети! Врхунац моћи — и врхунац неслободе.

Врхунац моћи — и врхунац неслободе. Ни у чему, ни у најмањој ствари не моћи бити индиферентан, незаинтересиран: Никад не моћи рећи: нека иде како хоће, нека вода носи!

Ни у чему, ни у најмањој ствари не моћи бити индиферентан, незаинтересиран: Никад не моћи рећи: нека иде како хоће, нека вода носи!

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

крајева очију, које издају лукаво и подмукло срце, и кад се човек мало боље загледа у оно необично севање очију му, моћи ће без двоумице погодити, да Ђурица неће ићи обичним трагом свих сеоских момака, већ је његов пут одвојио од осталих.

— викну Станка неколико пута из обора, док јој се отац не одазва. — Оди, дери курјака док је врућ; бојим се нећеш моћи сутра, кад се охлади. — Каквог курјака, 'натема те не убила! — одговори бунован и зачуђен Марко.

Ђурицу нешто ледну, али он отера од себе то непријатно осећање другим, повољнијим: »Сутра ћу, дакле, на слободу!... Моћи ћу дакле да идем гором и ливадама, дуго, дуго... да се сит надишем онога планинскога мириса...

Кад би се нашло од чега да се наплати, они кажу дупло и више. Ђурица хтеде да плане, али се сети да ће се и сам моћи доцније послужити овим одговором, па се уздржа и запита: — Баш увек тако раде? — Па...

Он сад седи ту негде испод грмова и чека, а Вујо не би ни прстом мрднуо... Опет ће се са њим моћи боље... Ето, сад ће да води момка у варош да га мало забави, а код Вуја се морало или радити или спавати.

Омлитавиле, па не могу да држе... све од пића!... Није требало да пијем, само сам се осрамотио... Али нека, моћи ћу се добро држати...« — и стаде на ноге. одједном му се очи раширише, узвераше се... »Шта ће мој попа овде?...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

— Зло и наопако, — одговори он — никад се више нећемо моћи нашој кући повратити! — Па мажемо се ми и овдје овако тајно састајати и лијепо живљети. Тако је и било.

му рече: — Видиш овај мешчић; кад изиђете на језеро, а ти му кришом само мало дуни за врат, па ће заспати те се неће моћи с пауницама разговарати.

Онда стриц онога момка рече цару: — Сад ћемо му заповедити друго, што заиста неће моћи учинити. Па научи цара те дозове оно момче и рече му: — Од виљевсхих зуба да ми начиниш двор.

Кад отиду одавде, срешће их дивља планина, преко које неће моћи пријећи, јер нема никуд цесте; него на крају те планине има јабука, и на њој три јабуке да уберу, па да се једном баце

Цар се мало промисли: да му је не да, остаће му рогата, па је онда неће моћи никако удати; а ни везировићу није мане, те најпослије рече: — Бољега зета нећу ни добити. Сретно вам било!

Пред ручано доба, прије него ће дечко догнати говеда, сакрије се маћија на тако мјесто одакле ће моћи све чути и видјети.

баш као и крштено чељаде: — Мој синко, — вели она њему — ти си доста сад јаки, више ти не треба моје хране, одсад ћеш моћи и без мене живљети; иди по свијету па ради те се хљебом храни; али прије него се растанемо, мораш ме својом руком

Ни њу неће моћи нико купити, а мајстор ће мој доћи и платиће што год зацениш. Али не шали се, не даји му кључева у руке, него кад

онда узе за сјекиру па је извади из дрвета, па рече краљици: — Госпојо, молим те метни руку у ову пуклотину, јер нећу моћи расцијепити дрво. Превари се она па метну руку у пуклотину, а дрво јој стеже прсте.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

И пођоше. И те жене туди Мирисаху на сан плаве ноћи И јоргован, док им поглед блуди Вечном песмом и вечитом моћи. Њина љубав за смрт знала није, Њина уста знала су за речи И пољубац који небо крије, Плаво небо што им умор лечи.

Под прозором застах. Ту сам дуго био И дрхтао тако без гласа и моћи: На зид руку ставих побожно и ти'о, Не могах је дићи, не умедох поћи. Наједном се тргох. К'о да неко иде?

сан ствари, кад им сунце зађе; И ту осетим да нема помоћи, Да живот и смрт јесу исте грађе, Да тоне снага што ми даје моћи.

И причах себи да ћу једном моћи, Са мишљу коју величина даје, Здерати застор с непровидних ноћи, Видети простор и вечност каква је, И да ћу отуд траг

мисли, ни снова, ни јада — Ја видим како све бесане ноћи, Вукућ идеје, преда мном се јаве: Ја видим себе у раскошној моћи Где скупљам зраке и обзоре плаве, И њих одевам, и силином духа Из свог срца, разума и груди Живот им дајем.

Што је најцрње за овај мах, То је што немам ни мало моћи. Тол'ко сам мали да ме је страх: Живим сарањен као у ноћи. Ах, ти моћни људи из овога века.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Али он налази огромну надокнаду у задовољству које произлази из његове моћи и осећања да он припада класи изузетно привилегованих људи, без којих би човечанство одавно ишчезло у љутој борби

Читалац ће моћи и сам да просуди уколико наведем неколико примера. Једном приликом, када ми је било око четрнаест година, желео сам да

Граница слушне моћи мојих младих асистената једва је прелазила 150 миља. То значи да је моје чуло слуха било тринаест пута осетљивије од

Да је у нашој моћи да је пореметимо кад год и где год пожелимо, ову снажну бујицу, неопходну за живот могли бисмо да контролишемо својом

Тада сам заиста мислио да би мој изум окончао рат због своје велике разорне моћи и искључивања личних елемената у сукобу.

Непријатељ ће бити у стању да разори сваки град, и то без обзира на његову удаљеност и никаква сила овога света неће моћи у томе да га спречи.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

И тако су звуци и светлост били тесно повезани у мојим првим размишљањима о даровима природе, моћи говора и моћи споразумевања.

И тако су звуци и светлост били тесно повезани у мојим првим размишљањима о даровима природе, моћи говора и моћи споразумевања.

да га је бунило оно, како је он то мислио, моје клањање лажним боговима и он се трудио да учини све што је у његовој моћи да ме одврати од тог “Многобоштва”.

на сву своју жалост, имао сам само триста једанаест долара у џепу на почетку своје каријере у Колеџу, а знао сам да ћу моћи да наставим са добрим успехом, а тиме будем ослобођен школарине, и да зарадим нешто за живот, само ако се одрекнем

Зато су се моји другови устручавали да ме позову и укључе у своја разна удружења из бојазни да им нећу моћи изићи у сусрет и да ће ме то чинити несрећним.

Са врха Титлиса, рекао ми је, моћи ћу да видим стару Швајцарску где је и настала она славна прича о Виљему Телу који је био страх и трепет за Аустријанце.

Знао сам да упркос журбе и велике жеље да што пре стигнем у Идвор, нећу моћи отићи из ове чаробне земље пре него што освојим снегом покривени врх Титлиса.

Са врха Титлиса, рекао ми је, моћи ћу да видим стару Швајцарску где је и настала она славна прича о Виљему Телу који је био страх и трепет за Аустријанце.

Знао сам да упркос журбе и велике жеље да што пре стигнем у Идвор, нећу моћи отићи из ове чаробне земље пре него што освојим снегом покривени врх Титлиса.

Међутим, Рут и Нивен су сматрали да нећу моћи пратити ова предавања, а још мање да ћу моћи да читам чувени Максвелов трактат о његовој новој електричној теорији.

Међутим, Рут и Нивен су сматрали да нећу моћи пратити ова предавања, а још мање да ћу моћи да читам чувени Максвелов трактат о његовој новој електричној теорији.

Био сам веома срећан када сам угледао Идвор, а знао сам да ћу ту бити слободан и да ћу моћи да се скоро два месеца одмарам, размишљам и читам, ослобођен свих стега кембриџског стила рада.

Ћипико, Иво - Приповетке

У полусјени чини му се да је свечево лице млађе и умиљатије, и жао му је што одсле бар сваке недјеље неће моћи поклонити му се, и још скрушеније приступи и, учинивши прије језиком криж на плочи пред олтаром, пољуби га у обје руке

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Јер се тек после тога може говорити о њеној моћи да зближава и прожима различите националне културе. Ја се, разуме се, не осећам позваним да говорим о уметности

нагласак на томе чудесном језичкоме здању; оно је важно само као утеловљење индивидуалне и непоновљиве стваралачке моћи песникове, његовога личноекспресивног „узлета“ у језику.

о битним, што значи елементарнијим и општим стварима наше људске културе напоредо са све већим сужавањем комуникативне моћи.

И кад овај однос летимично осветлимо на примеру узетом из поезије Васка Попе, моћи ћемо да говоримо и о оној снази поезије којом се досеже међукултурно комуницирање, разумевање и самим тим узајамно

– са средишњим мотивима црква као јеловито дрво и верници као пчеле – и све то упоредимо са Змајевом песмом, моћи ћемо непосредно да посматрамо како је српска уметничка поезија понекад умела да развија и надограђује оно што је

А ако томе додамо још само поступак узајамног претапања двеју слика, моћи ћемо, напослетку, да расклопимо и конструктивно језгро најтеже и најлепше песме Откровења, како је Црњански с добрим

Ти си И ноћ И све чини И сви часи (2) Часи који су били Или који ће тек бити (3) Часи који су могли бити Или ће моћи бити (4) Или били само сневани Или биће тек сневани (5) Тај час један једини И свеобухватни („Тај час један

припада поетској структури, и од њега зависи која ће се од оних једва могућих значења, значења која се тек назиру, моћи да укључе, а која ће остати по страни, мада могу да изгледају ближа и актуелнија.

Речено је већ да се људски језик никада неће моћи да ослободи материјалне, чулне своје стране, али је исто тако познато да је сва та чулна страна испосредована

“83 Ако после ових надахнутих Мишићевих реченица наведемо, на пример, Попину песму „Звезде падалице“, нећемо моћи да се отмемо утиску како управо њене слике и њена музикалност припадају тој „све чистијој“ и „све зрачнијој“ линији

на неутрално и експресивно: похрањен је у његовој исконској творбеној и „свјетотворној“ (Радослав Катичић) моћи, коју и савремена лингвистичка наука све сигурније открива.

Занимљив је то податак, који опомиње колико се код нас мало проучава поезија. Надам се да ћемо идуће године моћи да сачинимо зборник о поезији Растка Петровића, кад пада стогодишњица његова рођења.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Ал’ на гори овде момче, Онде девојче; Ови ће се грлит’, љубит’ Данас довече. Дуго уста неће моћи Да се растану, А у то ће и два дана Да се састану.

Нагледај се те милине Па се диви вишњој моћи: Богу зоре и вечери, Богу дана, Богу ноћи. »Невен« 1881. ДИВНА ЗВЕЗДА Црна ноћи, ко те води Кад је време да се

А човек је човек, више б’ моћи требô; Престо је на земљи, — земља није небо. Али ипак зато, док траје Балкана И на њему спомен старих, тешких рана

Ој, књиго, књиго, слава ти, слава! Вечита бриго порезних глава! Ко твојој моћи пркосит’ пође, Врашки с’ опече, ђаволски прође.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Ова полица... МИТАР: Доста, имена ти божија, преврћу ми се црева. Шта је та жена наумила? Ајде, Евице, од једа нећу моћи читав дан јести. (Оду.) ЈОВАН: Идите ви, Јован је опет од вас свију најпаметнији.

ЕВИЦА: Ах, мој Васо! Ти ме нећеш моћи узети. ВАСИЛИЈЕ: Зашто, гди ме је твоја мати отерала? О, то је ништа, она ће се лако повратити, познајем ја њено

Господин филозоф, мој рођак, који се у Паризу могао оженити, мој рођак, ја се дичим, склонио се, оћете ли моћи погодити? Склонио се... ФЕМА: Узети моју кћер... САРА: О, маните фрајлицу, она је јошт зелена.

) Како се француски уздише? САРА: Алабонер. ФЕМА: Алабунар, алабунар, господин филозоф, ја сам слаба, нећу моћи... САРА (лагано): Немојте се устезати да се не расрди. ФЕМА (нагло): Оћу, господин вилозов, верујте оћу.

ВАСИЛИЈЕ: Ти си магарица што си је примила, кад ниси вредна била чувати. ЕВИЦА: Сад нећу моћи начинити аљине по моди и... и... и! (Плаче.) ВАСИЛИЈЕ: У... у...у! Сад те опет не могу узети.

Он је мене и тако просио, да се учиним у њега заљубљена, ваљда ћу му лакше моћи изварати. ВАСИЛИЈЕ: Шта, у њега заљубљена? Ту шалу ја нећу да пробам. ЕВИЦА: Зар се ти сумњаш о мени?

(На ову реч Василије избуљи главу.) ЕВИЦА: То ће онда моћи учинити кад срећна будем ваша жена бити. РУЖИЧИЋ: Не жена, возљубљенаја Хелено, но нимфа љубјашчаго тја Свјатозарја.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

које будим узалуд узалуд узалуд узалуд је будим јер ће се пробудити друкчија и нова узалуд је будим јер њена уста неће моћи да јој кажу узалуд је будим ти знаш вода протиче али не каже ништа узалуд је будим треба обећати изгубљеном имену

у горком кристалу немоћи од наше жеђи и мртвог анђела где се скаменила мора Лице свих доба у очекивању ватре да л ће моћи да сачува успомену на њу од заборава и простора Нека Велико Сазвежђе у смрти твојој заноћи о пусти жали и жалосна

А колико птица и звери у крви мојој преноћи! Можда изван мога срца и нема песме, јер крв је ванвремена мастило без моћи. Реч жудња! једина још смисао не нађе; И птица у паклу кроз тужну ми главу.

Реч смрт! хвала јој што ме још не пречи да волим самог себе и да се дивим својој људској моћи да изговарам речи. Верујем, да бих могао да говорим да изађем из себе с надом на повратак, макар кроз пустињу до места

То пелуд Некорисног пада на невиност белу Цвета трезног чије име поста нада. О анђеле благи упркос својој моћи, Ил управо због ње, ватро са својом ноћи, Како се зби дивно да биће ти избегне Место које би изван тебе било, Јер

сјена пука Тин Твоје је срце узрок дана и ноћи Време слично сунцу дубоком и празни Забрањени славуји славни ал без моћи Твоје је срце узрок дана и ноћи Да све што прође врати се по казни Тужна посестримо чемера и буне Пелен је једини лек

птици која живи од ваздуха Глас мој испружен као живац Пустите ме да говорим Док има ватре у мени Можда ћемо једном моћи Да то што кажемо додирнемо рукама Не напуштај ме свете Не иди наивна ласто ПАРАЛЕЛНА ПЕСМА Хајдемо просте

Ишчупајте ми језик и ставите цвет: почиње лутање кроз светлост. Речи заустави! Сутра ће сигурно и кукавице моћи оно што данас могу само храбри и прави који су у простору између нас и ноћи нашли дивне разлоге другачије љубави.

овај мрак између себе Спава свет ал бдију смутљивци Својим миром својим златом својом чашћу Хоћемо ли моћи да платимо ноћ љубавника Не, ми ћемо се зауставити Пред њиховом пишљивом ружом Ми ћемо постављати тешка питања

Петровић, Растко - АФРИКА

Место у једанаест ја ћу у осам часова моћи поћи за Манконо. Тамо је шеф познати романсијер Франсис Беф, једини белац на простору од четири стотине километара.

Мило ми је што знам да је њу засновао Вуије, подигавши ту прву колибу. Мило ми је нарочито што ћу му доцније моћи рећи да је створио нешто што је достојно најлепше песме.

Тога дана је сасвим пуст. Ја истрчавам непрестано, не бих ли угледао штогод што би значило: моћи даље. У дну тога сеоског проширења пуног великих фромажеа и баобаба, сасвим далеко, налази се неки огроман стари

Питање је да ли ћемо га моћи извући, а, када га извучемо, да ли ће нас хтети даље носити. Ја грдим шофера, Либанац не сме, бојећи се да се овај не

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

“ трулеж казује Што и свечева моћи немоћне Са нечистотом пуни смрдљивом... ГЛАВАШ: А Ђенадије? ИСАК: Потурчио се, И Проданова лепа снајица То исто с

) Махнита је!... Одлаз’те сви, Да јој намеру боље искушам. (Турци одлазе.) СТАНА: Сина ми дај! О, силан пашо, моћи врапчије, Што тврдим кљуном краде усеве, Бирајућ зрна класју богатом — Али у стању није створити Ни љуску једну

Па кажи важност своје поруке: Да л’ вреди што сам амо ходио? Ил’ сам онако, тек за ћефину Везирске моћи, себе морио?... ХАСАН (вади из недара писмо везирово): Ако што везир вреди пред тобом, Онда и ово има важности...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Оно истина наше стање није баш очајно, али није ни светло. Да ли ћемо се ми моћи да одржимо до позне јесени, као што се Черњајев нада? — то је велико питање — а одговор на њега скрива будућност!

Тешичкој војсци заповеди се да се размести између села Крушја и Житковца тако како ће главна маса брзо моћи да се концентрише на друму што води из Житковца у Тешицу.

Мучно ће це што моћи да учини из долине. — То је био општи одзив рањеника о току борбе. Мене подиђе језа слушајући ова проста,

Ја сам му читао телеграм мајора Ј. Прапорца који јавља да се неће моћи да одржи на својим положајима и да мисли да би боље било да и не чека напад, но да се повуче на згоднију позадњу

с којима је требало прикрчити пут батерији што оде коси, већ сам це радовао како ћу одавде са овога узвишенога места моћи мирно да проматрам цело поље борбе с ове и с оне стране Мораве. Али сад наста тренутак неописане забуне.

Па баш и да це одржимо до зиме, која вајда отуда? Хоћемо ли ми сами моћи на пролеће да обновимо борбу са прибраном Турском, ако нам ко не прискочи упомоћ? Не можемо.

Они су радосни што ће моћи сити да се наједу крметине и ни на ум им не пада да резонирају тако далеко. Они це радују мојој дозволи, а мени је

читаве народе у непрегледној умној тами, те тиме праве од људи зверове; проклетство свима силницима, рад чије славе и моћи тече драгоцена људска крв по бојним пољанама; проклетство убилачким ратовима који се воде да се покоре или одрже у

На првом се кораку показало да Чумић са онаком скупштином неће моћи с места да мрдне. И заиста, 20 јануара Чумић већ разашиље свима начелницима телеграм како је »целокупно министарство

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Од муке се песме вију; Рад лека се сузе лију, Ал’ ко пита за те ноћи, За авети њене црне, Кад под клетвом њине моћи Очи, срце, све претрне. Нигде звезде, свуда тама, — Па ни суза, ни песама.

На моје тешке јаде Спустила своје очи, Утишаше се јади Небеском неком моћи. У сну, дабогме у сну, Дођоше друзи мили, И стиснуше ми руку, Сумор ми разведрили.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Учо, мањ то ако ти не помогне! — добаци му један четник, студент. — Полажем оружје... Ово је ван моје моћи — рече ти мој Андра и оде. За њим добаци онај студент: — Сад, кад си видео и осетио, помоли се, учо, Богу за све нас!

Али припуца артиљерија и растера их. Слушамо шта говори пешак и са чежњом помишљамо на дан када ћемо моћи да се једном слободно исправимо.

Стајао сам беспомоћно, и као да ме је обузимала нека вртоглавица. Увиђао сам да сам на граници својих моћи и ако би се нешто десило, не знам како бих се снашао. Командир се одмаче. — Приђите да видите.

Око подне угледао сам огромне вијадукте. Неко ми рече да су они остаци римског водовода. Остаци моћи и величине... Римљани... Римско царство. И онда, пре две хиљаде година, људи су се исто овако тукли као ми данас...

— А, богаму! — изусти Ћирић. — Само да ли ћемо имати толико моћи и снаге? Ово је већ пета година како се из дана у дан трошимо. — Сад... учињено је све.

— На самом врху. Кота две хиљаде пет стотина двадесет и пет — говорио је официр зачешљавајући косу. — Ви ћете моћи да нам објасните где су овде вођене борбе? — Верујте, господо, не знам ни ја сам. Ја сам овде од пре петнаест дана.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Тада ће се моћи мирније и сасвим објективно, са подацима о лексиколошкој и синтактичкој структури језика ове епохе, говорити о ипак

живот и зрела лепота ако им само приђемо онако како се песмама једино прилази: припремљени да их примимо и чаробном моћи осећања поново доживимо и оживимо. Младен Лесковац Глуво је доба сад. Л. Мушицки, 1816.

Најпре победи те, Лако ћеш стране, били јавни Или у мраку, победит моћи. Над самим собом најтежа победа! Не дај да расту заједно с’ силама Ти тајни врази твоји.

Пеко — Све господу, и стару и младу, Гди заједно за асталом седе, И по дану и у зимној ноћи, Рекао бих да немају моћи (Нит, тко збори, нит’ пије, нит’ једе), Већ ти тако непрестано чаме Замишљени, намрђени, ружни, Укочени, заслепљени,

ће нам сунце, месец, звезде И црна земља наопако поћи, Атоми створа что у вечност језде У прах и пеп’о претворит се моћи, И фурије, кад страшном слутњом дрежде, К’о грације за срећу света доћи, Нег’ што ће Милош, витезова дика,

” Погледа га Цвет-девојче, На лицу јој ватра плану, Ил’ од једа ил’ од стида, Ил’ од мисли ухваћене, — Ко ће моћи погодити!

Знала је судба да зора да сване Нећеш ти, нећеш дочекати моћи, Па зашто даде да се кренеш к цели, За коју нужно дан ти треба бели?

— Еда л’, што овде не угледа дана Навек пропада из света саздана? Нит’ му је игде у животу трага, Нити надежде, моћи бар постати Коју имају сами незачети? О не, не да се то ни помислити! Што је постало, то навеки траје.

снага — На камењу голом спати, С оштрим трињем, мекињама Гладна грла продирати; Радним рукам’, свим мукама Не моћи ти помоћ дати — То сносити, мајко драга, Изнеможе наша снага!

воли: Памет вашу наоштрите, Срца ваша оружајте, Главом срцу помоћ дајте Ак’ желите да видите Свету гору дивне моћи, Из ње донет нам’ помоћи.“ Там’ на кули звоно стаде.

занимљивост ове Мркаљеве још и у томе, што је њен аутор чак и једну овакву песму писао вођен мишљу да ће се она можда моћи певати. (У епоси занесеном општом меломанијом можда се томе ипак не треба одвише чудити. Јер, на пример, пре 1848.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Једио ме вређа — а то је, снахице: Што нисам херцег или краљевић, — А бих онако сасвим краљевски, Краљевске моћи знаком свакојим: С круном, порфиром и са грбови — Удворника и двора дуждевског, Детињства твога сјајне прошлости —

Жље, господару, жље!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Па то ли дође мени причати, Гатке? Хајд’ иди, Вујо, други пут Можда ћу моћи гатке слушати; Сад ме остави!

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

страха, суморности и туге која вјечито лебди и обавија ову камену и нијему престоницу минуле босанске снаге и моћи.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Крик један, пун страсти, зачу се у ноћи. То вран један крикну. Јато за њим грну. А он је кликтао, свестан своје моћи, И водио циљу браћу своју црну. Ћутећи су вране летеле у ноћи. Ја сам задрхтао.

У дуге, кишне и јесење ноћи Крај разрушених гледам жртвеника. Бесциљан живот без вере и моћи Блуди по магли и грца без крика.

За мене нема тајне. О, светила ноћи, Јурите, да ток вам решити не умем, Све бешње, све бешње, изнад моје моћи. Проклети предаци! Умом пуним леда Сахранисте срце, што сав живот значи.

У мени драж сва је. Али ви сте гробљем створили ме живим. Јер ја немам срца, а го разум шта је? Иронија моћи. Зар њој да се дивим?

(1911) МАЧЕВИ ДАЧКИ, СЕКИРЕ ЈАПОДА... РАЗВЕЈАНЕ ВАТРЕ Кроз векове дуге пале се и трну Ватре лудске моћи, вере и сазнања, На њима се греје Ум пун покајања, И, застрашен, њима ноћ разгрће црну.

И бише деца Светом Речју збрана. Синови Моћи костима су крили Дедовском крвљу поља покопана. И охоло су стег живота вили, - А увек тужне, тужне плели звуке И

Златна На тврђави твојој зрцају се платна, Горди сведок моћи и крвавих дела. Сањао сам твоје торње и кубета И свечану холост, што врх тебе клизи, Докле у даљини по стењу и

Он гледа како лишће киша кида, Он зна да то је предговор опелу: И њему спрема смрт одећу белу, Но неће моћи никад да је скине. Он хоће младост и румена крила А ми смо брали цветове априла. И он задрхта збуњен у том часу.

О, сотоном ме, о Боже, назови И дај ми моћи да снагом све већом У грехе тонем и да стремим паклу. (Без датума) XЛИИ КОМЕДИЈА ЉУБАВИ Уморан сам, драга, од

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Таква су предања о Марку Краљевићу, његовој натприродној моћи, стицању снаге, одабирању коња, и његовим траговима широм земље, који "доказују" истинитост казивања о њему или о

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

— Ха! Ил’ можда неће доћи Страшног суда глас ужасни? Можда никад неће моћи Горкој муци и јауку Насмејат се срце моје?... Иди!... Иди!...

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Можда то њена снаја, мати Младенова, има већ, мада неће од силна свакидашња посла по кујни моћи никада можда ни понети, али ипак морало је да се има, да случајно, ко зна, не укаже се каква прилика те она не буде

престрашен и највише уплашен бабиним страхом да сада све не пропадне, не изгуби се, нарочито за њ, Младена, да неће моћи, мали је, нејак, да заступи оца у дућану, буде како треба, издржи, — гледао је само да се у радњи очева смрт не осети.

— Колико? — Толико и толико. Младен би се замислио, као прибирајући у памети кад ће моћи толику суму да одвоји и дâ. После би одговарао: — Добро, нека дође у дућан, тад и тад.

А мајка, кад је већ он био самоглав, тврд, и не узео њу коју је волео, неће моћи више гледати да и други јој син, млађи брат му, као он, буде тужан, несрећан, да узме неку која му није у вољи.

тешки, па кад то дочека, однесе повериоцу, који је већ и сам дигао био руке од тога дуга, већ изгубио веру да ће икад моћи тај дужник то платити — он, када то однесе, плати, сам поручује част јер зна да ће поверилац не само то радо платити

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

том да пази да га ђаво не предухитри, па или убије, или штапчетом поцепа одело, које се после на том месту никада неће моћи закрпити), па ће га ђаво морати служити (Караџић, 1903, 194 ид). Ко такав б. л.

Ко такав б. л. носи за капом, или под језиком, или у амајлији, моћи ће [на Ускрс у цркви] познати вештице (ГЗМ, б, 1894, 672; ЖСС, 98; Караџић, 4, 1903, 195), и на њега неће смети

иња, за тога ће се момка удати; ако се не ухвати ни на једном, неће се удати за те момке, а ако се ухвати на сва три, моћи ће да бира (СЕЗ, 14, 24; упор. и 19, 22 ид). — Б.

Мртвачки сандук често се прави од ј., вероватно због његове апотропајске моћи, и то се осећа као отмено (Вук, Пјесме, 1, 368; БВ, 9, 170; 10, 316; 11, 293). У штавичком срезу [на путу Н.

Ковиље (мадона; стара баба, Шулек). У Невесињу вежу за прут киту к. и забоду у лесу од тора, и онда вук неће моћи у тор (ГЗМ, 6, 1894, 373). КОНОПЉА Ханф (цаннабіѕ ѕатіва). Конопља, кудеља.

Ако човека ноћу прогони какав нечист демон, нека се, ако може, склони у п., и демон му неће моћи ни да приђе (ЗНЖОЈС, 6, 149). У народној медицини теј од п.

— Због својих изузетних моћи ј. има важну улогу и у басми — као нпр. у овој против крајника: »Израсла ј. иа делу. На њој три ј.

Ивањдана, око поноћи, и његов цвет и семе зграбе стухе, вештице и друге »нечисте душе«, које би без тога остале без моћи. У једној причи: неком Конављанину, док је ноћу уочи Ивањдана путовао, случајно је упао п.

вуковцем, ту бразду поспе благословљеном сољу, и не препадне се од »нечистих душа«, него тако чува до сутра, кад ће моћи да покупи семе (СЕЗ, 65, 1952, 261; в. и 254). Пасуљ или грах (пхаѕеолуѕ, пхаѕеолуѕ вулгаріѕ). В. горе ѕ. в. боб.

затим »божју браду« (пошто је понегде и пољубе) носе кући ћутећи (да мишеви не једу жито) и држе је због њене магичне моћи — до идуће сетве на прозору, »над кућним вратима или амбарима«, на стожеру (о вршидби), у винограду (СЕЗ, 70, 544 ид;

Ћипико, Иво - Пауци

— Али, осим тога има и дућанскога дуга, и потребе су сваки дан веће, па хоће ли се моћи поштено изићи, да нам господар у очи не удара? — вели оцу и, гледајући у ватру, прпа ожегом жераву.

— Што мислиш, биће ти тешко?. Зар нећеш моћи одољети? —Да, тешко је то... — одговори жена. —Знам да јест! ... Али, зар мислиш да је теби самој тешко прегорети се?

—Де, ти, али јуначки; одбаци калуђеру! —Нећу моћи ... — и погледа младога калуђера, који држаше тешки камен у руци. — Нећу моћи, — понови.

—Нећу моћи ... — и погледа младога калуђера, који држаше тешки камен у руци. — Нећу моћи, — понови. — Снажан је, гледај му плећа, а бикује ли, бикује! Па и вино, попе, и храна ... . —Није по томе .. .

Иво стоји и неће да сједне, премда су га нудили и одмицали се да му учине мјеста. — Сутра је недјеља; моћи ћете опочинути! — јави се. — Би ли вјеровали? — прихвати Цирило, сутра ће нам бити гори живот. Бићемо ка' сломљени!

Пожури да изиђе из вароши на пут што води у његово село. Кате му је јутрос у вароши обећала да ће моћи ноћас доћи на утаначено мјесто.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Док се не скине са њега чаролија, никада неће моћи имати смртну жену. Јевђенијева прича је толико била бесмислена да се Лауш, поред свог чемера, насмејао и одвратио

Знало се да ће он, на крају крајева, ишчепркати однекуд једну којој Јевђеније неће моћи наћи ману. Тако се и догодило. Кад су довели Јању коју су нашли у једном селу код Ариља, Јевђеније је само занемео.

Димитрије, бистар си и учен човек. Срочи писмо према овоме што сам ти рекао. Кажи краљу да ће моћи на мене да рачуна најдаље за седам-осам недеља. Дотле ћу се опоравити.

Сви су зебли од помисли да Морава таложи на дно поплављених предела шљунак, јалову стељу из које ништа више неће моћи да никне и плодове да донесе. У долини су остали једино калуђери вратимљског манастира.

Смерни, то прво. Скрушени. Понизни. Да их не распињу жеље тела, пожуда и похлепа. Жудње моћи. Да завист поломи зубе о њихову кроткост и благородност. Какви су они?

Наше је да се молимо богу за војнике, јер они ће, каже, бити заузети другим пословима па неће лично моћи да му се обраћају колико је потребно.

да себи прави непријатности уздижући до себе каквог виспреног, младог халапљивца који ће, кад једном осети вртоглавицу моћи, пожелети да пије са истог опојног извора још, још и још. Дадара, то је нешто друго — мислио је.

Лауш намерава да суди монаху Доротеју. То нигде нисам видео. Ни кнез знатно веће моћи, нигде на свету, не би смео дићи руку на свештено лице. Не разумем шта се овде догађа.

увек ће се наћи неки довољно одвратан ћошак у којем тај пробирљиви кицош неће хтети да пребива и где ће ситни Артемије моћи на миру преживати своје детињасте мисли, грицкати као пацов своју буђаву кору хлеба и дисати свој смрдљиви ваздух.

слобода да сам одлучује о томе шта је добро а шта зло, он неће умети да се снађе у збрци животних тешкоћа, нити ће моћи да овлада својом смушеном природом. Народ тај воли да гледа понижења изабраних.

Мојим противницима је ишло тако глатко и ја не могу а да не посумњам да си ти у згодном тренутку упрегао своје моћи у њихова кола. Не верујем да су они сами, без твоје моћне подршке, све то извели.

Дадара После овога, збиља, нико неће моћи да каже како господар пронијар Лауш нема поверења у мене. После овога ће, надам се, престати да круже по Кули

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

мили више чути глас, Никада неће рука моја, Грлећи тебе у самоћи, Расплести твоју густу влас; Нити ће икад више моћи Чаробна сенка тавне ноћи У загрљају наћи нас... И све то зашто? Ја сам знао: Туга и радост - све је сан.

И кад ме нагони живот да к њима узморам поћи, А ви ми у срце онда улијте божанске моћи: Како бих презрео подлост, што шири шарана крила, И лажне јевтине сузе свирепих крокодила. Ал' ко то долази амо?

Тешко мени! Његове бујне косе Несташни ветри носе. А руке, што су сретно С дивљим се вепром биле, Без моћи и без силе, На тле су пале цветно.

“ И пође ракију пити. Он није имао моћи Да враћа кметицу своју са стазе којом ће поћи У све преласти греха. Штавише, збуњен је био, И ову забуну своју од ње

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

под истим небом на којем сам некад угледао прве звезде, свећице које је Божја рука запаљивала једну по једну, ја ћу се моћи лакше уживети у оно доба астрономије, но што бих то могао поред каквог великог рефрактора модерне звездаре.

тело теже у толико брже пада, а он им је доказивао да то не може бити тачно: две цигље, слепљене једна за другу, неће моћи брже падати него када су једноставно положене једна на другу, тако да свака пада за свој рачун.

површинама охлађених небеских тела која лебде изван граница нашег планетског система, то наука вероватно неће никада моћи докучити.

Ја сам био убеђен да ћу на том пољу моћи с успехом опробати своја знања и способности. Кад испратих мог последњег госта на железничку станицу, ја одох у своју

Тако ће се и историја наше Земље моћи тек онда назвати потпуном и поузданом кад узмогнемо казати када су се њени велики и мали догађаји одиграли у току

најмању руку, јасну слику онога што је на том пољу до сада урађено, али и да се надам и уздам да ћу та досадања знања моћи да проширим. Говорили смо о могућности коначног решења тог проблема.

Из тих података, ја ћу увек моћи израчунати и наше отстојање од Земљине површине, којој ћемо се, без престанка, приближавати.

И патос и плафон претворени су у душеке. Кроз ова округла отвора у патосу моћи ћемо да посматрамо нашу Земљу, а можемо се при томе послужити и овим догледом; који је, као што видите, покретно али

Зато ће се овде на Месецу моћи приређивати ненадмашне лоптачке утакмице, јер ће, при томе, и њихови учесници отскакати као лопте.

атмосфере знало се онда још веома мало, и сада се не зна много више; зато сам спочетка мислио да моје рачуне нећу моћи довести до коначног циља, него да ћу се морати зауставити на пола пута. Но, хвала Богу, није било тако.

ПОРОДИЦА СУНЦА Киб Пада киша, но то, ништа не значи; чим киша престане, осушиће се пошљунчане стазе, па ћу по њима моћи шетати и при том двоструко уживати у свежини ваздуха, прочишћеног и озонираног кишом.

Хтео сам да, као дворски лекар те лепе богиње, измерим температуру њеног тела. Надао сам се да ћу ту температуту моћи одредити помоћу мојих математских образаца.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

што сте мислили да ја, као син неког вашег чивчије, нећу смети да ударам на вас, прве, богате и највеће, и да ћете ви моћи да радите што год хоћете: и са мном, и са црквом, и са свима?

(Обрадована): И боље. Јер ћу тако од сада моћи, увек, свако јело и све што треба, свако вече, слати код тебе тамо у цркву!

Јер, и у манастиру сам ја био сам, јер и знањем и поштењем био сам најбољи, пошто сам знао да ће ме само то моћи одржати и уздизати изнад осталих, који имају помоћи и везе са стране.

Седи. Ја идем на гробље и од сада тамо ћу једнако бити, и зато ти у цркву више нећеш моћи; неће имати ко да те чува, већ ћеш овде. Слушаш ли, разумеш ли ме?

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

” Пре две године Сека се била разболела од отока у колену једне ноге. Оздравила је, али је нога остала са смањеном моћи. По паланци се говорило о штапу, о двема штакама, о сребрној машини” због које мајстор Коста умало није банкротирао”.

Па се дигла слутња, или бар питање, да ли ће Јулица, тако друкчија него и отац и сестра и поочим, да ли ће моћи бити прави извор радости у кући.

Млађе жене су говориле: да то нема стила, и да се неће моћи знати куда спада млади пар, у богате или у скромне куће.

Кад га је испраћала, рекла му је: — Дођите опет. Временом ћете можда и Јулици моћи бити пријатељ. За сада, смирите се, млади сте, издржаћете, заборавићете.

— Скоро шапатом госпа Нола доврши: — Докле тако, докле ћу још моћи тако?... Младић је ћутао као заливен, али се видело да му је необично тешко.

Јер чим он почне обављати послове, ствари су много мање тајанствене. Сазнало се да у кући има неки нов извор моћи, да кућа опет стиче. То паланци увек импонује, у основи. Она заузима нов став. Очекује и дотле респектује.

Бранко заусти да каже да код професора М. спрема полако велики рад, са којим ће можда моћи и доктором постати. Па се некако застиде, и не рече ништа, сем себи самом у себи: Зец је још у шуми.

— Навикавате се, драги Каленићу? Моћи ће се и тако? Мало ће спорије ићи с вашим радом, али ви ћете стићи. — Како бих вам рекао.

погледала као неку панораму: и, касније, са сином који никада неће проговорити српску реч; и међу људма који неће моћи разумети Павла онда баш кад ће му бити потребно да неко разуме и другу половину његова бића и свести...

— Рђаво се осећам, не знам да ли ћу моћи. Имам мало и температуре. Кашљем. А знаш ваљда, уосталом и видиш по очима мојим, ја сам доста напредовао у извесним

сваког месеца једаред лудачки — тако да смрти њене нико није од ње слушао причања о Влаовићима, ни о њиховој слави и моћи, ни о њиховом сумраку и срамоти.

хоће ли или неће моћи и даље остати као чтец грчких антифона Србин дечак са дивним гласом, коме је крајње време да иде у шегрте? итд.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

нам најпре тко је он и откуда је, је л’ од велике фамилије, колико му отац оставио новаца, каквог је стаса, оће ли се моћи оженити и проче; то ми напред знати морамо ако мислите да трчимо за њим, иначе ми нећемо зеца у шуми.

Отуд ћемо дакле ми ласно моћи вући што год нам к делу нужно буде, а при том ћемо при свакој прилици узвикивати да је наше сочиненије оригинал, и

водим тебе у свет, твоме определенију пустити, јер кад је Велимир од дванајст година толико учинио, шта ћеш ти учинити моћи од шеснајст. Зато, синко, ено ти коњ у штали, оседлај га и иди куд знаш да ће за тебе најбоље бити.

Изволте да вам на уво кажем; том приликом моћи ћу вас, ако ме удостојите, једанпут и пољубити. — Само ником — Но, но, молим, господичне и матроне, госпожа зато не

и тако оставивши своју несуђеницу сопственој судбини, у најлепшем маниру олади, не мислећи млого оће ли се она моћи бранити или не, као слаба, од разни нападенија која јој се догодити могу.

« Ова девојка има 12 хиљада и шмука до 2.000. »Ви нећете моћи представити себи, господична моја, каковим је неспокојством срце моје напуњено откад сам срећу имао вас познати и о

Он већ надежду губити почне да ће је икада моћи видити, и већ се почне онако тужити као што се сви воопшче љубовници туже, сирјеч да је несрећан.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Као да је у људима застао дах, па им је, у самртној агонији, свеједно да ли ће наша артиљерија моћи да прође, или ће је заробити. Пред клисуром застајемо да створимо план.

Тих неколико дана лебдео сам између живота и смрти. Када сада о томе мислим, чини ми се, друже, убудуће нећу више моћи да будем такав. Онда ме је захватио општи замах и у мојој свести лебдела је само једна мисао: дужност.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Доба је жалбе, младост чезне, узнесен; Орла сен крила мојој сени додаје, Да чудне моћи што ми небо задаје: Под сенком мојом ено броде дечаци, Јаја гусака купе као дивљаци; Можда ћу бити о њихов чун

Овде на овој постељи затварам географију: нема више дужина, ширина; само ногу, руку; све се шири! Има такве неке моћи у мени да само једно могу; све је утопљено: бескрај, пустоловина, манастири, мој живот ми сија као звезда из далека, и

Е добро, а те очи са слике твоје на самрти, ужасно што пате: никад их се нећу моћи ослободити! никаквом их неукротљивошћу моћи нећу застрти.

никаквом их неукротљивошћу моћи нећу застрти. Није ли и твој живот био животињски: једном фаталношћу ћу у ужасу страшном умрети!

имам сензацију да се догађај збио и пројектовао у прошлости, у тренутку кад сам ја дошао до болног сазнања да га нећу моћи уопште избећи но да ће доћи неумитно.

Али да ли си ти у стању да рукујеш фаталностима? Има ствари које не знам или на које никад нећу моћи одговорити. Је ли могуће да завршавам овим једну мисао коју сам имао до скора, а која мије ево сада скоро већ страна!

Зашто, ко препотопски паук, лепи се за застор мог прозора, Никада га, никада га неће моћи пробити, Ја сам најмрачније сунце иза оног застора; Ни Он сам усамљеност моју више неће заробити!

Ни када, с претње, замућеност ми навре очима, Па она што је Нераздвојна скрије их својим рукама И стрепи да ли ће моћи да злобу своју збришем својим ноћима, Или ћу отровати њом још једини спас мира у небесима.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Зашто ли ћуте вештице? Зашто одречно машу главом, кажу да га не могу провести крај беле змије? Није то у њиховој моћи. — Није ни у мојој да вам мараме вратим! — насмеја се Варалица. Али, могу да вас бацим у казан и потпалим добру ватру.

Златокоса се у своме обличју јавља само кад се сунце и месец размењују. Завара ли је и украде ли кошуљицу — моћи ће и гутљај воде да заграби и побегне, али не пре него што кошуљицу назад баци. Која је ту хитрина потребна?

— Стани иза мене, Корална Грано, и залепи се! — рече Белутак. — Талас ти ништа неће моћи! Али, Корална Грана одречно одмахну главом. — Корали се једино за стене лепе! — рече и поцрвене.

Мало их је узнемирило јато птица које је кружило над мочваром, кад један младић рече: — Сада ћемо бар слободно моћи да ловимо! — Обећали смо да не пуцамо у птице!

Како то да каже своме маломе госту? — Тек када оздравим, моћи ћу да се играм! — шапну дечак, а чудни малиша се намршти, и рече му да не прави будалу од себе. — Устани и дођи!

Из ње ће он изаћи тек онога тренутка када у Царевини не буде ни цветка. Тада ће моћи да на миру и без страха од пророчанства наслика Царичин светли лик. Дотле, нека се одмара и скупља снагу.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

ВАСКА (прилази Стани и хоће да је поведе): Хајде и ти, Стано, са нама да певаш и да играш. Нико нас неће моћи гледати. Сами, код нас и у нашој башти играћемо. СТАНА (отимајући се): Нећу, Васка, нећу!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

'' 1907. ПРЕД МОДЕЛОМ Хоћу ли тебе својим скромним кистом, О дивна жено, насликати моћи? Кô жедна биљка што мре у самоћи, За тобом и ја гинем жеђу истом.

О, љубави златне звезде, Пресјале су ваше моћи, Испод мене понор пуца — О, прими ме, древна ноћи! 64 На очима с црном ноћи А оловом поврх уста, Укочена срца,

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

И тако Момчило немајући куд, уреди војску за бој, с намером да поседне опкоп испред вароши, надајући се да ће се моћи одржати ако успе да га заузме, што би, уистину, не мало и помогло. Али Турци стигну раније и Момчилову војску узбију.

То је остатак из прастарих времена кад је човек свему око себе приписивао своје особине и моћи. То је наивност, али која и за савременог човека има несумњиву поетску драж, драж давно протеклих времена кад су људи

А такво надолажење снаге, то херојско превазилажење људских моћи ради победе човештва над нечовештвом, управо, и јесте најдубља суштина и највиша лепота наше јуначке поезије.

— ма како наивна изгледала у појединим случајевима — најјаснији је знак оне херојске тежње за превазилажењем људских моћи у борби за лепоту живота. Јер сваки велики, сваки племенити поступак у тој борби у ствари је превазилажење смрти.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Спремају се да ускоро поново крену у истраживање. Јованче, опет, једва чека кад ће и осталима моћи да повјери шта су открили. — Само док видимо какви су ови наши другови, знају ли тајну чувати — опомиње он Мачка.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

и помало и из овога царства протерати, а ако ли их сад наказиш и у чему сакате их оставиш да нису собом вољни, у тому моћи ћемо ми њину земљу сву достати и очевину им освојити себи.« Тако и би то, те и досад сву србску земљу Турци држе.

И ако когод други од злочестих мојих злотвора дошао би красти, или коју ми штету учинити, то од њих неће моћи. Зашто слепац врло чује, а хромац добро мотри.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

— Знаш ли, бре, како ћу да га поткупим? Море, ни пас с маслом неће га моћи појести!... И одржа реч! Написао тако да је све брујало по граду.

Помишља чак и на старост и болест која може наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи дворити ако не жена, та верна другарица н сапутница човекова? И он осећа да не може више овако остати!

Уједе се за усну јер јој се учини да ће Мане још моћи лако помислити да се она за њим окренула и њега да је гледала!...

све раскошно шаренило и лепоту једног скупа младежи обојега пола, који се скуп зове оро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити у душу и скривене осећаје Зоне Замфирове.

кући раније него што обично суботом долази, јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезданцу, моћи одахнути мало и утешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем овим новим ранама његовим...

Он је човек млађи, светски, сувремен, иако носи фес и траболос-пас, — па ваљда ће од њега што сазнати моћи. Њега ће бар моћи онако лепо интервјуисати, мишљаше г. Ратомир. Срећом, затекне у дућану Ману. Одмах пређе на ствар.

Њега ће бар моћи онако лепо интервјуисати, мишљаше г. Ратомир. Срећом, затекне у дућану Ману. Одмах пређе на ствар. Постављао му је

Уговорише да сутра пре подне цела родбина иде у амам, где и тако нису одавно били. И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.