Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Задржа, закачи! 3адржа, закачи!’ Неке то раде у пољу, на живом мравињаку, и гласно говоре: ’Рите, подрите, црни мравићи, да и ја родим’.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
— „У сну му рибе не дале мира, платио гозбу главом и репом! Ловио гладан муве по зраку, седио ваздан у мравињаку!“ „Ко ли је ловац незнани био?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
сестре су ме водиле у зеленило Калемегдана и у гунгулу младића и девојака, пред Универзитетом, где је врвело као у мравињаку. Све се гласно довикивало. Весело.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Потом су играли коло, знојни, уз свирку, уз гајде И легоше да хрчу с главом на мравињаку. Нека ми жена рече: што стојиш, приђи и ти, хајде!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Да седнемо у странама, горе више реке, и да гледамо цео потес и село... Пред нама свет ради, ври кô у мравињаку, а ми седимо, гледамо и погађамо која је оно девојка што купи сено, или онај што коси... — Бадава, своје па своје!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
У павиљону је гамизало као у мравињаку, а брујало као на неком бучном збору. Виши официри, из других павиљона, ишли су код управника болнице да се жале.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Али, како га нисам лично познавао, није била лака ствар пронаћи га у оном мравињаку научника, који се пред вече растурио по свима јавним локалима вароши.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Јаукну дечак од бола и од гнева. Поче да гази по мравињаку. Расу се мравињак као шачица песка. Узалуд су га мравља деца молила да их поштеди! Узалуд су му нудила помоћ!
Нико није имао времена да погледа јесу ли им све ногице на броју, јер вода је као змија плазила ка мравињаку. Али, када је сунце одскочило изнад реке, и вода се повукла.
Час му се чинило да то весела ливадска деца о њему говоре, час да се преварио. Ипак, заједно, с мраком стиже и Белко мравињаку. Можда и зато што је, поред осмеха мајке, приметио и осмех на лицу лепе Поглавичине кћери, ко зна?
Што бих ја бринуо о њима? » Али, љубав у њему била је јача и, само што пљусак мину, а Белко се стушти ка мравињаку. Ој како је беснела река! Како расла од изненада надошлих вода! Како јурила ка мравињаку.
Ој како је беснела река! Како расла од изненада надошлих вода! Како јурила ка мравињаку. Али, јурио је и Белко, напрегао сву своју снагу и стигао до мравињака пре реке. — Све остављајте и бежите!
Још једном, последњи пут долете Белко мравињаку и у задњем часу зграби кошарицу с мрављом децом: матица воде ју је већ вукла к дну.