Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Богами, мене ти подиђоше мравци! Надам ти ја бежати, а оно све брже за мном. Потегнем те прескочим врљике и саплетем се те колико дуг — љос о ледину!
Трже се Радош и стаде. Трже се и оно дете, па стаде жмиркати и гледати право у нега. Радоша подиђоше неки мравци, па у оној забуни викну: — Чији си ти, мали?
Радоша подиђоше још крупнији мравци. »Није чист посао!« помисли у себи, па опет повика: — Чији си, бре, говори! Сад ћу да пуцам! — и нави пушку на њ.
— Е... Оно јест... ама знаш... Аја! — за мрмљаше готово сви углас. Чисто их подиђоше неки мравци. Они што беху полегали насатке, изврнуше се потрбушке, а они што беху потрбушке, изврнуше се насатке.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- рекао је Стари избацивши очи из лобање. Био је то тренутак искушења и ја сам га осећао као што се осећају мравци по кожи. - Да му покажемо, или да још мало причекамо? - поновио сам, а Весна је оклевајући слегнула раменима.