Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Сељанин, видећи такову погану нарав и неблагодарност, истра је опет на мраз, гди се она смрзне и сконча своју једовиту ћуд.
Треће, он је здра|в, добро се плоди, са својом зечицом у крајњеј љубави и согласију живи, зиму и мраз не токмо ласно сноси, него и по снегу скаче као помаман.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
над шабачким Турцима што су преко уговора вероломно Мус-агу у град пустили, и пођу ноћом, а био је велики снег и мраз. Но издалека војска путујући, једва по снегу у саму зору пред капију шабачку дођу. Капија била отворена.
Пођосмо, а они ти нас окружише онако као сватови невесте, и пођосмо. Кад ја виде̓ да идемо опет у ордију, паде ми мраз на образ; али опет се прикучим њима двојици и рекнем: „Забога, бегови, немојте тако, да идемо обојица, но да се један
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И, баш на Илијиндан, око велике ручанице, срете се с њим у шуми. — Јаране! — рече. Лазару паде мраз на образ, али му не би на ино. Он се одазва. — Акобогда? — У шуму! — Да ти кажем нешто! Лазар стаде.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Чује се јецај и потмула јека — То ветри плачу високо у грању. И мраз се хвата над трулим стрњиком; Мокре су стазе и блатњави пути. Вечерње птице одилазе с криком У мртву шуму.
Није мислио да ли ће ветар однети семе у реку, и јутарњи мраз побити младе клице. Није мислио да ли ће доћи црне и беле птице и позобати у сјајним браздама црно и бело семе.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Нико, ни данас, не зна, зашто, нити шта то треба да значи. Ни та зима, године 1753, није могла да траје вечно. Мраз је попустио у марту, и у Миргороду, и у Бахмуту, па су насеља видела да се, из земље, јавља прво њихово жито.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Истина, лепа глава, лепо чело још, али до пола ћелав . . . па већ и беле косе виде се, прогрушане. Већ је мраз лист опрљио. Не хити му се више женити. Каже још да хоће, али сам не зна кад ће и како ће.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Једног дана, као што се то често дешава у тој земљи, кроз пролетну топлоту и процветале воћке, удари мраз и ледени пљусак.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
живео сам потпуно без идеала, све док Божић-Бата није успео да се пребаци у илегалност и узме конспиративно име: Деда-Мраз!
Ја Деда-Мраз! Та личност се дефинитивно срозала у мојим очима! Жртвујући се ради породице, напустио сам бајке, па чак и првенство
деда-Мраза као дављеник за сламку, када ме једнога дана моја рођена кћи обавести како су у првом разреду учили да Деда-Мраз уопште не постоји!
Узалуд сам се смрзавао на симсу куцајући споља у прозор, као, тобоже, деда-Мраз, узалуд сам гутао батеријске лампе да постигнем ону чаробну унутрашњу светлост — ништа није вредело!
Божић-Бата, Свети Никола и Деда-Мраз су раскринкани. Питам се кога ће сада измислити мој ујак? ИГРАЊАЦ Игранке су почеле већ првог дана победе, која у
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
је у тексту о слову М: Мамуран миш у мемли музеја мерка мртвог мамута: мајку му, миленијуми минуше, мраз међу мамутима начини масакр и помор ... Међутим миш још мрда, мишу су мало и мраз и мачка мишомор.
Међутим миш још мрда, мишу су мало и мраз и мачка мишомор. У обе наведене песме избор речи био је веома скучен, циљ необичан и јасно одређен — илустровати
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Зевс је код њега, ради слика са смеј, постао Зеј, Солун претвара у Солуна, пупак значи пупљење, јара значи јараница, мраз значи мржња (»Јача љубав него мраз...«), род значи рођење, чин значи начин, гас значи гашење.
постао Зеј, Солун претвара у Солуна, пупак значи пупљење, јара значи јараница, мраз значи мржња (»Јача љубав него мраз...«), род значи рођење, чин значи начин, гас значи гашење. Његова машта је пуштен и обезуздан парип.
Милићевић, Вук - Беспуће
одвајао од своје земље, да дише с њом заједно, да с њом и њега бију кише које падају у невријеме, да и њега сатире мраз, да и њега боли ударање ледених зрна, да и њега пржи суша и изгара припека, да хлепти као спржена поља за једном
Сремац, Стеван - ПРОЗА
и клади се да тако јевтине и добре печенице нико у вароши нема, јер он сам је купио, сам је шурио, сам пекао и на мраз обесио, и не би је, вели, данас оставио па да га код Крсмановића позову на ручак.
Ама, прико, што ће бити уживанције и крканције! Што ћемо да се провеселимо, за причу! Прасетину стегао жесток мраз, ћуран масан, а вино ка’ гром! — прича Јова задовољан.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
„Но кад прође летни пламен, Мраз кад земљу стегне љути, Пуца дрво, пуца камен, Кад западну пусти пути, Када страшни нагну смети, Чим ћеш њима
36. Већ густа с' магла јутром започела, На земљу мраз је веће падô кру(т) Зелено лишће јесен је однела, И голи диза к небу дрво прут.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
снежне куле од вате „цик-цак“, све неке јелке чије иглице падају за врат, а прича никаква; трубијановић --- као Деда Мраз нашао сирото дете без иког свог па му организовао шоу, и оно се провело боље од оне богате злочесте деце, па онда
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Пјевај, пјевај, фуруно! Лампа, патос - локвице пјенушаво шушкоље. Сребрнастим перима мраз голица прозоре. Купајте се, смрàдићи, нека прште капљице! (Босиљкови цвàтићи потрусили шафољ су.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
ЗИМСКО ЈУТРО Јутро је... Оштар мраз спалио зелено лисје, А танак и бео снег покрио поља и равни, И сниски, тршчани кров.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Лето је помало неодговорно, док јака зима доноси Мраз, а с њим усмереност и озбиљност. У лето се посећује село у којем је рођен Дон Кихот, И једним оком, на плажи, чита
Зато се никад не љути Кад дуну суманути Ветрови, ил када мраз Затвори речни газ: Година каткад закасни, ал посла свог се сети Па још покоја пахуља у априлу нам слети.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ примјети старац насмијавши се. „Шћах да речем студено је; ето су ти, Господару, руке студене као мраз“, рече Иво, потапшавши љубазно својом руком по стремену руке Владичине, па цјелива је усрдно.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Да не оде) 367 — Зашто се риба струже? (Јер нема перја да се чупа) 368 — Кад је за коње мраз? (Кад и за кобиле) 369 — Кад је крава најтежа? (Кад вам на ногу стане) 370 — Кад крмача има највише памети?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Прође поноћ, уморну је обори сан, она се тргне и јурне напоље, на мраз, на кишу, и тако, ослоњена уз багрем, стоји сатима на киши и мразу да не би заспала, а сва је ухо и страх за њега.
И да народ расте. — Ја сам дошао оца да спасавам — тресну шаком о сто. — А ви сте вечерас нарочито заједљиви. — Мраз је напољу. Апсану не ложе. Аћиму је шездесет година. Велика је то ствар.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
В. Илић ЦИИИ ЗИМСКО ЈУТРО Јутро је. Оштар мраз спалио зелено лисје, А танак и бео снег покрио поља и равни, И сниски тршчани кров.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Смрт припада само ствараоцу. Њен дах је оно што подаје једру пуноћу животу, као што мраз подаје жар образима вабећи из дремљивих дубина бића на површину кључ топле крви.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
се не бојим, близу је наш млади Ђуро, а моји јарићи петорошчићи Расрди се на бабу шјевер и марач, па удари снијег и мраз, те јој се јарчићи смрзну, а баба, бјежаћи кући и духајући у руке, завиче: — Богме, људи лажу да је зима прошла, него
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Твоја цура тражи тебе: Сад је болна, нагло вене: Не познаје данас себе. Откад нисам била овде! Светло цвеће већ мраз дене! Ја сам једва дошла довде. Твоја цура нагло вене. Хтела сам ти рећи само... Ах, ал' суза гуши, дави!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Нит’ је његов дух у тима Што кад мраз ил’ олуј спазе Као деца бесомучна На Бога се горе плазе. »Стармали« 1882.
Краков, Станислав - КРИЛА
Мали војници су замишљено ћутали. Речи су попале по њима као мраз. Кравио их је само дим из лула. За Чеганом је сунце залазило.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
За њом дођу боли, лед и мраз га сколи, — Срце им одоли. Хај, читаво гробље на срце се слеже, — Срце не подлеже; Хај, читаво гробље у њега је
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ви питате мене: — Что јест убо било? Что јест мени тако знојем главу мило? Ничто друго него мраз љуте руске зиме, От које се ујутру сви домови диме.
когда стадох на праг И спопадох браву, да отворим врата, На нову панде беду серпски брата: Мени руку за браву љути мраз прилепи, Да у мени и душа и серце застрепи.
— Тако дакле једва Руси откравише руку, Мене от зла избавише, утишаше хуку. Сице шест месеци мраз за мразом стеже, Нос и уши пали, ноге људем веже.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
И јалов пламен, саму кад не спржи срж; — јадован мраз, кад не строши се камен. 7 Ходом то у неходе, у беспуће непутем, и броди да се не преброде.
Ћипико, Иво - Пауци
Али у мјесецу мају побијелила једне ноћи планина над кућама, а другу ноћ разведри се: осу се мраз и смрзну и махом уништи усјеве. Сварена, погнуше врхове ка земљи бијела жита, а кукурузи као да се боје сачекати сунца.
шугаве овце; а да се није преварио у своме суду, најбољи је свједок прст божји, који је у невријеме послао снијег и мраз да их опомене и на прави пут приведе. И проповједа даље...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Снажурда је то. Ма какви курјаци! На стотину људи курјаци не смеју напасти. Смрзли се успут. Јуче је био мраз, прекјуче и свих последњих дана брисао је северац. Ишли су кроз шуме. Има дрва у изобиљу. Нису ишли кроз крш.
Чинило се да је сваки живот замро и да се нигде ништа не помера. Те ноћи се разведри и стеже мраз. Освануло је зубато, црвено сунце и слеђени предео који је светлуцао и цаклио се у реском ваздуху.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1883. ЗИМСКО ЈУТРО Јутро је. Оштар мраз спалио зелено лисје, А танак и бео снег покрио поља и равни, И сниски, тршчани кров.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Пространа и висока ограђена дебелим зидовима, који не пропуштају ни звук, ни жегу, ни мраз, покривена патосом од храстових паркета, који старачки јече при сваком кораку, загревана каљевом пећи, која, певуцка
Топли јутарњи Сунчеви зраци брзо растерају маглу и испаре мраз који је у току ноћи покрио Марсово тле. Диван, свеж и ведар дан озари његове пределе, а по Марсовом плавом небу
За то време истопи се око полова снег и мраз, па се на наквашеном окопнелом тлу може за време дугога лета развити биље, чији је корен или семе у стању да презими
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Ори, плуже, заори: У земљи је злато!... На воћке нам пао цвет, Мирис му полеће, Бог је добар, мраз нам клет Наудити неће. Благослов је у зори, То је с неба дато! Ори, плуже, заори: У земљи је злато!...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
За Харисијадеса се говорило да је хладан као мраз, а у трговини бездушан као гвожђе. Сасвим нетачна оцена. Харисијадес је био човек врло паметан, до краја разложан и
Чист Грк, који се у туђини не осећа добро, и може понекад скоро да се расплаче над успоменом на родни крај — тај као мраз хладни Харисијадес. Својим сународницима је говорио покашто тешке истине о богатству, и теже о емиграцијама.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Молим вас, удаљите се. Ватрица је у пећи угодно пуцкарала, док је напољу све више стезао мраз. Први пут од почетка одступања уђосмо једном и ми у собу, па нас одмах, ево, већ истерују.
Црногорска војска и жандарми одлазе и умирују Арнауте. А мраз све јаче стеже. Нека магла спустила се изнад вароши. Војници тумарају по логорима и договарају се.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
извирујући у чудесну белину спољног света, размишљале су мравице-мајке о судбини своје још нерођене деце, док је мраз ткао у жбуњу лаке и сребрнасте чипке. Како су беле и ледене биле крошње дрвећа!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
! 1910. КОВАЧ Н мрачна и пуста. Мраз хвата и бије. У чађавој изби кује ковач стари; На домаку огња лице му се жари, Низ космате прси зној потоком лије.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Јоште многога гола на мраз истера, а све му његово добро узме. Ето, такав је наш житак овога света и добро што се врло овде ширимо и размећемо