Милићевић, Вук - Беспуће
тихи јад; он осјећаше да је раскрвавио њезину душу, да је у њезину безбрижну младост, пуну сунца и ватре, унио своје мразеве и зиме, да је мирно и хладнокрвно, послије једне преспаване ноћи, на то све заборавио, без иједне мисли која би га
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Ја, довољан себи, не знам песму јада. Проспавам мразеве с облацима сивим И будим се, да се самом себи дивим, И заспаћу вечно, кад ме умор свлада.