Употреба речи мрак у књижевним делима

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Но благодареније буди богу, сад се мрак и тма неразумија разгони; лукаве кабале, злоковарни и человечеству вредовити и срамотни махијавелисми изгоне се између

благосливљаће имена њихова, које је вечни Промисал за орудија своја изабрао, за умалити непоредак, варварство, кугу, мрак сујеверија и невјежества, и сва злополучија која се из ових рађају с временом истребити из человеческога рода.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

КУЋЕ И ГРОБЉА 79 КОПИЛУША 81 СОЛДАТУША 83 МРКЛА ЈЕСЕН 85 ПЕСМА О ШИВАЋИМ ИГЛАМА 86 ВЕЧЕ 87 ШВАЉА 88 ИИИ 89 ЗАПИС 90 МРАК 91 УЧЕЊЕ У МРАКУ 93 ЧЕЛНИК 94 СИНГЕР 96 ПРОРОЦИ НА КОСОВУ ПОЉУ 97 БАЛАЧКО ВОЈВОДА 98 ТРИ ВЕКА У ОБРЕНОВЦУ 100 УЗИМАЊЕ

ДУГЕ ЗИМЕ 186 ДОРУЧАК 187 СНЕГ НА МЕДВЕДНИКУ 189 ЧУДО НА КОБИЉОЈ ГЛАВИ 190 ЧУДО У ЗИМИ 191 ПОКУШАЈ БЛАГОВЕСТИ 193 МРАК НА ПРАГУ 194 ПРЕКО СИЊАЈЕВИНЕ, БЈЕЛАСИЦЕ И КОМОВА 195 СИЊАЈЕВИНА 196 В 198 НА СТОЛУ ХЛЕБ И ВИНО 199 СВЕТОМ ЈОАНИКИЈУ

не прескаче и не обилази његова се хумка полако претвара у пут у малом паклу запањених свећа на његовом гробу је мрак припев јој хладан улеће ветар у маглу топлих бара једна звезда прастара ту целу пометњу ствара из овог мирисног

нам се не пева, и славећи оног ко нам се не слави, идемо и стижемо и где нисмо хтели: на празно место, на које пада мрак. Командантима ни трага, ни гласа. Куда су, кад су, како су настали?

Ко каже да у светлост? Иду у мрак, из ког се и звер, престрављена, враћа, иду кроз крв, кроз коју не могу мужеви, иду кроз грех, кроз који не смеју

сукно и маст, тако и ја, у мрачно време ово, све што имам скривам, пола у нејасно, пола у незаписано слово. МРАК Не светли ништа ни у кући, не светли ни на сокаку. Неко с неким о твојој судбини разговара у мраку.

А мени се спава! Разваљују ми врата кундацима, туку ме, хапсе ме, бацају ме низ степенице у мрак, препун дрвених и гвоздених справа! А мени се спава!

Из тог горњег ветра, кроз овај доњи, кроз кошаву која прокишњава, ледене капи капљу у наш мрак! Закопан у свој брлог, у земуницу, у своју земуницу на десетом спрату, с девет хладних ветрова продуван, после

једе и пије, и док, једући и пијући, слуша њихове молитве, које не разуме, ја, бос и гладан, кроз прозор гледам у мрак: снег завејава кубик дрва.

ПОКУШАЈ БЛАГОВЕСТИ Кроз облаке, наслагане на облаке, кроз хладно кишно сивило и мрак (како се смркло, тако је и захладило), кроз коју је небеску кључаоницу онај закаснели сунчев зрак на оних

угашеном свету, пре него што се угаси и сам, баш оних неколико напуштених кућа, да их за трен обасја, изабрао? МРАК НА ПРАГУ Одавде, са овог прага, кад је ведро, види се море иза девет гора!

А ујесен се спусти таква тама да ти је најдаљи видик онај стог! Седиш на прагу, зуриш у мрак, и не знаш је ли све на свету погасио зато што те је напустио, ил зато да би ти ближе пришао, Бог!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

А зар је Фочић мислио нашто ће изаћи, кад је кнезове исекао?” — Онда Веса зовне мене напоље и изађе са мном у мрак. Кад смо били подалеко од куће, рекне ми полако: „Несрећниче, ти мислиш да оно војске што си на вису оставио и сад на

Њима пред мрак нестане џебане а Турци јурише, те су се све пушкама кијачки тукли и ножевима секли, док мноштво Турака надвлада и

уставити, но сви побегоше и у Варош-капију уђоше, онда ја и поп Лука с војском уђемо у оне куће, а веће је био близу мрак. Кад се смркне лепо, а ми заповедимо, те све попале, и вратимо се у логор за Топчидер.

Одатле узмемо пошту и што брже од поште на пошту терамо, дајући кочијашима добре напојнице. Дођемо пред мрак у Јаш и у конак генерал-конзула у авлију сиђемо.

— Миленко: „Јуз изун! — сто изуна — и да је сам Карађорђе и Гушанац, ја овуда не дам проћи”. Веће је мрак, наше војске дође доста. Турци се заноћише.

Турци опколе нашега буљубашу Живка Дабића и писара Карађорђева Јанићију; вас дан на њи̓ јуришали и једва и̓ мрак отме, те се измакну, а Турци продру у Шабац.

Он опет: „Удри море и други”. Те мој Иван и други. Што већма пада мрак, то они мене већма окружавају. Како дођемо у табор, мене у чадор, запалише свећу, и једнога побратима покрај мене,

Већ наши Турци не трчаше далеко за нама. Дођемо у шанац Милану у мрак. На том боју погибе наши̓ повише 60, али је Турака и од 300 више, како нам је после Гача казао.

На том боју погибе наши̓ повише 60, али је Турака и од 300 више, како нам је после Гача казао. У̓вали се мрак и прођоше два сата, дође нам Гача из Скадра и Никола из Прогоревца, који су тек из турскога шанца изашли, и кажу:

Кад се веће мрак уфати, Афиз поплаши се и у Параћин врати. Сами̓ мртви̓ турски̓ коња преко четири стотине што је око шанца лежало,

Истина биле би просте, али би нас Србе здраво веселиле; док пред мрак 14. августа дође Татарин, донесе нам од Карађорђа писмо, да он у Боговађу не може доћи, но да је он наредио да буде

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

« па замаче горе у свој забран. Сутрадан, баш у сами мрак, стаде врева у Ракиној ниви, Газда Рака размлатао се и развикао као да их је десет.

— Е хоћемо ли кући? Сад ће и мрак. Хајде и ти, Симо, ако ћеш наниже. И сва три пођоше низ осоје. Сима се одвоји те оде својој кући, а Спасоје и Ђура,

— рече Видак и прикучи се мало дале другим људима, те се пусти с њима у разговор. Игра и весеље трајало је до пред мрак. У сами мрак поче се народ разилазити, свак на своју страну.

Игра и весеље трајало је до пред мрак. У сами мрак поче се народ разилазити, свак на своју страну. Сутрадан поранио газда Милун, па седи на доксату пред својом

« Киша поче јаче. Грмљавина и севање сустиже једно друго. Мојсило прође још једном, па опучи свом стану. Мрак се већ спустио, по кафанама се попалиле лампе и свеће.

Окисао као миш, све се цеди вода с њега. Мрак — једва се види ићи. Кашто сене муња. Горе свеће у соби Савкиној. Виде се још оне њезине другарице где провирују на

Види се Стамена како намешта постељу. Вуја скиде полако теркију с ђогата, па се склони мало на страну у мрак... Стамена беше све наредила на чардаку (а то вам је обична собица над качаром, начињена тако за госте и путнике),

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Лазар већ беше одмакао. Као да су га муње шибале... Дах му се заустављао. Оп осети да га памет оставља, некакав мрак паде му на очи. Сама га душа заболи, а срце да му искочи из груди... Кадар је био на чету ударити...

Он опали и на њега, а онај сунавратке с коња... Он се саже, узе његов нож, али му се одједаред навуче мрак на очи... Видео је само сенке пред собом и нападао их... Крв му је врила, месо горело, рибићи играли од силне ватре...

Хоћу рећи девојкама... онај... кад се жене девојке... Више није видео никога пред собом. На очи му се навуче некакав мрак; учини му се да му неста земље под ногама и као да пада у неки бездан... Онда изгуби свест и сурва се с дивана...

— Пали!... Тек је топ издушио, а осу ватра пушчана. И опет заглунуше уши, и опет се навуче мрак на очи, и опет борба очајна, борба између неба и земље... Сахат у сат гледајући трајала је та борба.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

ПЕСМЕ 98 ПОЉЕ 99 СВИТАЊЕ 100 СУША 101 ЋУК 102 ШУМА 103 МРАК 104 СУНЦЕ 105 КИША 106 ОМОРИНА 107 БОР 108 ВЕТАР 109 НОЋ 110 АПРИЛ 111 БУКВА 112 МРАВИ 113 НЕДЕЉА 114 ДУША И

На западу негде полумртав блеска Угашеног дана задњи бледи пламен. Нема је нада мном ширина небеска, Мрак засипа шуму, реку, цвет и камен. Ево једно гробље.

Бесмо тако тужни; нас тишташе тихо Исти јад без суза и бол истоветан. Мрак болесне ноћи засипаше прахом Платане по врту, језеро прозирно; Наша срца беху испуњена страхом Туда, где све тако

У хоризонт празан гледајући тада, На ивици где се мрак и светлост дели, Замрзнуће мирно суза задњег јада, Јада што се никад, никад нисмо срели — У сунчана јутра тражећ

Вечерње птице одилазе с криком У мртву шуму. Дажди мрак; све ћути... Ја не знам зашто само тугу снијем, А нит што жалим, нити желим друго; И не знам зашто тражим да се

Пева птић из житâ и косач из травâ, А ништа да прене трепавице плачне. У мрак бела стада са хумова сходе; Голуби из поља беже испред сене; Апијом се врате легије што воде Краље од истока, и

Те тужне очи сунцокрета У мом су срцу отворене — Али су сунца накрај света, И тихо слазе мрак и сене. Помреће ноћас широм врти, Двореди сјајних сунцокрета, Али ће бити у тој смрти Сва жарка сунца овог света.

И давно мрак падне већ вани, И задњи лик ствари се затре — А цврчци од сунца пијани Још кличу за подне од ватре. Све траје на

Приказе сву ноћ слазе с тавана, Сто ножа моје руке требају! Ноћас ме кроз мрак, као Гавана, На раскршћима маске вребају. Како су тамне ноћи звездане, И страшне замке празних путања!

А Недеља у шуми села, Чека кад први одмор доспе, Да широм поља брзо проспе Крвавих булки мора цела. МРАК Иде ред црних јабланова Сву ноћ кроз мрачно поље жита. Крај пута негде хукну сова, Месец се јави иза рита.

Крај пута негде хукну сова, Месец се јави иза рита. Мрак тече густ кроз црну драчу; Таласић клизну испод граба. Најзад се очас негде зачу Први славуј и прва жаба.

галија кроз пене, С гласом о победи; беше у час зоре Химна земље сунцу; а само за мене — Ред црних застава што кроз мрак вихоре. Рука ти је бела мека као цвеће, А моја остаде сва окрвављена.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Он дакле стајаше, а казанџија се непрестано вртијаше. Напослетку, кад мрак стиже пре лађе и не могадијаше се видети ни златан перваз на агентовој капи, и њих се двојица покуњени вратише у

Ја сам био с Радојем Никлићем у лову, и кад се вратисмо, умијешасмо се и ми у народ. Већ се хвата мрак. У даљини опазисмо нека кола. Кмет погледа на ону страну, зачкиљи очима и труди се да позна ко је.

Подилази му крв на очи, оне су влажне и лице гори као у грозници. А кад мрак притисне земљу, неко се шуња поред попова плота.

Нико то не види, нити ко опажа на другој страни иза амбара црне Павлове очи како просијецају ноћни мрак. — Не знам просто шта да радим! — говори слика из авлије. — Остани! — вели слика са улице. — Одмах си се расрдио!

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Шетају се тако већ у мрак. Па дваред триред изађе Ержа и јавља да је сто постављен, и Пера се клања, а Меланија га не пушта, а поручује: »Кажи

авлијска врата и како чупави зељов вуче ланац по авлији и лане понекад обичаја ради, док и тога нестане напослетку. Мрак је притиснуо и омотао све. Нема месечине.

Већ се почео полако мрак спуштати кад је изашла из шесте куће, и похита јаче. Гђа Габриела је хитала к’о без душе сокаком, где се срела најпре

да оде и остави за собом све, и срећу и несрећу своју, па да лете коњи тако и да га носе тако све до на крај света, у мрак, у пустолину... — Е, фала богу, кад смо ту! Ево нас! Још мало!

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

— Чичо, ’ајдемо си дома! — Напослетку понудила Вејка Тају кад је видела да је сунце већ зашло и мрак почео да пада. — Ја! — одједном се на њу обрецнула варошанка — шта ће тамо? Добро му је и овде...

Па кад и мрак, ноћ падне, ни тада се не умара ни смирује. Онда иде из вароши у крајње, пусте улице, у њиве, винограде и тамо сам

ИX ПАРАПУТА За њега се не би знало, нити би га толико гледали кад би се он, обично суботом, пред мрак, појавио. Сав нагунтан, са по десет пари кошуља и гаћа око себе и пун других крпа што једнако купи и халапљиво трпа у

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Изволите грожђа. — Хвала; могли бисмо се већ вратити, да се не задоцнимо; далеко је, може нас мрак ухватити. — Како изволевате. Љуба опет кочијаши. Настао је већ сумрак. Љуба јако тера.

— Заповедајте! — рече тако слабим гласом као кад се жмуре игра, само да не поремети уста. Чекмеџијићу се нешто мрак чини у соби. Фиранге су, истина, биле танке, беле, ал’ опет му је нешто мрачно; рад је фрајлу при сунцу видети.

Почекаћемо. Девојка није била приправна, отишла је да се обуче. — Али је овде мрак; хоћу ли дигнути фиранге? Неће ли и овде бити као и код фрајле Варваре?

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

С тобом ја сам сва у сунцу, без тебе само пакао и смрт и јаук и мрак. Ти си тако добар. Ја обожавам то твоје брижно и велико чело пуно бора, то мило твоје немирно око из кога ја црпем сву

У вечном сам тражењу и узбуђењу и питам се: треба ли, ето да ли треба сићи озго с оних планина у овај ужас и мрак паклени, у ову хучну вреву и животну игру доле; треба ли живо пустити оним инстинктима и страстима да проговоре

Незнам Ништа не знам. Ништа, ништа, ништа, ништа не знам и не разумем. Само сушу неку осећам у души, и мрак, и ево увек, свуда пуно неког зујања и гмизања око мене.

Бојим се, увек се болно и крваво бојим; и хтео бих да бдим некако, а увек сањам... И пре је за мене владао мрак. Али, у дубоком мраку, понекад, севала је муња. Сад је настао непрекидан, потпун, црн мрак.

И пре је за мене владао мрак. Али, у дубоком мраку, понекад, севала је муња. Сад је настао непрекидан, потпун, црн мрак. У блеску оне муње стицао сам чудну веру у себе.

неверовању!.. Јест, подигавши ме бацио се ме, Боже! Сад је непрекидан, црн мрак и опкољен понова мистеријом и чудом клечим, ево, послушно пред неумољивом влашћу Традиције, која је сјајно издржала

Африка

Шалупа није уопште осветљена, баца на нас облаке отровних гасова, и иде изгледа читаву вечност кроз потпун мрак. Чак и у ноћи се осећа чађ под руком, где год се ова спусти.

“ И шалупа се све више удаљује од брода Остаје још десет минута до поласка брода. Потпун мрак. Ту је и момак који спрема моју кабину. Моли ме за дозволу да баци црнца у воду.

После сат-два спавања трзам се из сна са радосним узбуђењем. Око мене савршен мрак. Неки чудни гласови долазе из ноћи кроз размаке плетеног зида.

Међутим на Зазандру стижемо у први мрак. Црнци–алери распознају нас ипак са друге обале док силазимо низ брег и допловљавају нам у сусрет.

Тишина дивљине је апсолутна око њега. С једне стране ка далекоме Океану мрак и ужас џунгле, с друге одмах мрак и ужас планина Либерије; са обе стране непроходност и смрт.

Тишина дивљине је апсолутна око њега. С једне стране ка далекоме Океану мрак и ужас џунгле, с друге одмах мрак и ужас планина Либерије; са обе стране непроходност и смрт.

Тако је њему дошло на памет да оствари оно о чему сам ја толико сањао... Био је сасвим мрак кад смо ушли у двориште неке фантастичне куће на чардаке, и веранде, око које се тискале иначе црначке колибе.

Кад парови прођу сасвим близу, свеће се скоро угасе и настаје за тренутак мрак. Велики ефекти светлости и сенки. Жене у свиленим шареним сукњама и повезачама наврх главе, као Сенегалке, седе у круг

Пролази четврт часа у чекању, што је изван сваке мере; Меј и други црнци зову га кроз мрак и њихови дивљи уплашени гласови разлежу се п реко саване на читав километар. Никакав одговор. „Мачка!

Потом је замењују. Гасим лампе и гледам их овако, осветљене једва звездама, очима које се навикавају на мрак. Тако оне заборављају на мене и слободније су, луде, веселе и дивље.

Огромна маса великих вечерњих птица кружи над нама. Над водом ускоро потпун мрак. Не виде се више крај обала крокодили, ни птице и мајмуни у грању; нити колибе заклоњене густим дрвећем.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Виде и непомичне, сапете коње, мало даље, као сенке, на утрини, уз обалу Бегеја. Мрак се беше спустио, али провидан, плав. На небу је била остала само последња кришка Месеца.

Али пао није. Кроз мрак, који се био спустио, провидан, на Табан, светлеле су лојанице у прозорима кућа, које су биле сербске.

Стајао је код прозора, загледан у баштенски мрак, у који је падао само танки млаз светлости те једне свеће, поред кревета.

На доксат је излазио цео тек кад паде мрак, да се надише ваздуха. Прекодан је, тако, гледао, неку жену, или човека, у теме, како се крећу, доле, у каменитим

Момак један био је пошао са њима, све до скеле, да види како ће прећи. Кад су стигли својој кући падао је већ мрак. Мати његова љуби свекрву у прса и руку, а он обиска, око врата, баби, Иконији.

Степениште се савијало са њима у спиралу. Горе је био мрак. И она је на зиду имала огромну своју сенку. Села је на столицу уморно, а узела свој инструменат, на који је била

Кад је Исакович изишао из те кафане, са Агагијанијаном, био је већ мрак, дубок, на Флајшмаркту, али онај плави, летњи. Виде и фењере у том плаветнилу.

Чак и у Футогу, такве су жене чекале да мушкарцу прво падне мрак на очи, па тек онда да попусте својим жељама. Ни једна Варадинка није пристајала, чак ни удовица, да код ње официр уђе

Него можда се они, ипак, варају? Трифун је добар човек. Био је добар отац и добар муж. Можда му је пао мрак на очи, случајно, али ће се ваљда освестити, брзо. Као што се светлост и мрак у животу смењују.

Можда му је пао мрак на очи, случајно, али ће се ваљда освестити, брзо. Као што се светлост и мрак у животу смењују. Трифун прича, као да се подетињио, да је Махалчанка онаква каква је била Кумра пре десет година.

рата, идола Европе, а нико не помиње, нити зна, Онога, који му је омогућио победу и који је, у тој страшној ноћи, кроз мрак и воду, према звездама, превео армију у леђа Турака. Текелија је знао да нађе пут према звездама.

У тренутку кад се осврте, крикну. Кроз мрак, и слабу светлост његовог фењера, који је био дигао изнад главе, угледао је силуету неких страшних, црних, коња, који

Теодосије - ЖИТИЈА

реч што знањем тече и језик јасан из неоскудних његових ризница да ми да, а пре свега зраку светлости, којом бисмо, мрак душе и ума очистивши у себи, могли бодро исказати добродетељи живота свеблаженог Саве, који је сада поново засијао у

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Идем ја да то провјерим. Иако су га Брашнов и Сланинко од тога одвраћали, Миш пророк одјури кроз мрак преко дворишта и увуче се у кућу. Брашнов и Сланинко само се згледаше. — Сироти наш војвода!

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Мачку или куче? Било шта да је, то савршено личи на Рашиду. Мрак је падао нагло и готово чујно, и кад сам престао да се смејем, чинило ми се да га осећам на образима, на рукама, и

Црњански, Милош - Сеобе 1

Тада кинувши громко неколико пута, заигравши по земљи тако да се све затресло, врати се у мрак и врућину крај огњишта, где га жена дочека још увек плачући.

Видеше дрвеће што им се дотле чинило празан мрак, и кровове у граду што су се дотле чинили као утонули у земљу. Сасвим близу, иза плотова последњих сокака, учини им се

де се нешто око њих догађа, али нису знали шта, напрежући вид да у месечини што сагледају, опаливши покаткад у потпун мрак. Скоро половина њих, не могавши да заспи, разбегла се тако, по мраку, некуда према граду.

Поноћ је била одавно прошла. „А кад се погледа овако у ноћ? Кад се стане, ево овде, у мрак, на вратима? Кад се погледају сва поља у месечини? Сва она брда у даљини... град, кровови... тамо облаци... сазвежђа...

Скоро непомичан, са укоченим и прикривеним погледом, чекао је да догори жижак, па да буде мрак. Госпожа Дафина, на једној високој столици, под којом су се виделе њене снажне ноге, у неранџастим чарапама и златним

Испруживши се, она осети на телу трагове прошле љубавне ноћи и згади се. Изненада, са мржњом, мада је био мрак, виде крај себе, на постељи, и руке и зубе свога девера, и његову ретку браду, чу његов смех и обухвати рукама

Поскочивши скоро по постељи, од ужаса покри длановима лице, видевши кроз своје прсте и кроз мрак, у сећању, све оно што беше са њом чинио, све гадости, страхоте и чуда.

Отежале главе, она тек сад примети да је у одаји скоро мрак. Зидове и ствари била је већ обухватила помрчина, само према пећи, на један зид, падала је сива светлост последњег,

Тако паде и госпожа Дафина, треснувши рукама у мрак, одмах првог дана прељубе, повредивши у себи пород. Тако су врућине мозга и страх, празнине и обмане вечерње, мрак и

Тако су врућине мозга и страх, празнине и обмане вечерње, мрак и луда привиђења госпоже Дафине, упропастили мир куће Аранђела Исаковича, у том пролећу што је, после тих задоцнелих и

У шуми, која му је, здесна, била на неколико корачаји, био је потпун мрак, али и на њеној површини он је видео безбројне гранчице, као перје.

Разилазио би се, уосталом, чим би пао мрак, упркос свих стража и батина, по околним селима, тражећи ма шта да прогута, измучен и изгладнео.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Љубавна жудња, изговорена шапатом под окриљем тамне ноћи делује моћно: „Мрак мрачи, пут пуца, небо јечи, земља звечи, стреха њишче, вода хучи, гора пучи.

“ А затим: „Нити мрак мрачи, нити пут пуца, нити небо јечи, нити земља звечи, нити стреха њишче, нити вода хучи нити гора пучи, већ мој

⁷⁹ Бременитој жени забрањено је да иде по местима где се пере рубље и на извор (нарочито када падне мрак) јер ту лако може да „нагази“ и побаци дете.

Црна боја се у митско-религијском схватању света везује за мрак, земљу и хтонски свет. Многобројне хтонске силе имају као атрибуте црну боју, а такође и многе животиње (петао, мачка)

Матавуљ, Симо - УСКОК

— Дај боже! — рече поп и кренуше се сви. ИИИ Било је још доста рано, те иако доље по дубодолинама бјеше већ мрак, горе на његушком пољу, под широким зреником, према одсјеву снијегом покривеног Ловћена, биваше све видније.

Црногорци и Приморци похиташе да му пресијеку повратак, али страх и мрак помогоше му, те се склони! У томе боју отесмо деветнаест топова.

Рече му: — Тамо не идите! Кажите кнезу да сам ја то рекао, али то само њему кажите! У мрак Јанко се упути кући. Бјеше ведар, лак, раздраган. Пред уласком у двориште затече Милицу, која га очевидно чекаше.

— Метанише, синко, и богу се моли по сву ноћ! Данас је једноничио! Ништа у своја уста узео није, нâко у мрак здјелицу чаја. — А што је то чај, стрико? — Трава једва, руска, осушена, личи на пелен кад се сух смежура!

И отиде те отвори врата која бјеху до дворнице. Јанко с врата кроз густи мрак осјети задах влаге и трулежи; али кад Мурат отвори капке на два прозора, онда се угодно изненади.

Ово је твоја мјесечна плата! Иди, синко, и проведи се лијепо у сватовима!... Бјеше већ мрак кад се Јанко и Крцун упутише горњим пољем. Дувао је лак сјеверац.

Ићи ће њеко од наше момчади сутра у град, па ћемо све то уредити. На томе прекидоше и пођоше даље кроз мрак. Другом се одморише на другој страни планине на помол његушке долине, коју бјеше притисла густа магла. — Ух, чајине!

Женске их дочекаше на врх поља још страшнијом запијевком и тако кроз мрак, уза страховиту вику, унесоше Крцуна у кућу...

Дјевојка донесе столовачу, сједе на њу и стаде тихо плакати. Дуго је тако трајало. Мрак се све већма хватао, тишина постајаше све већа и кроз ноћни мир почеше допирати гласови покајницâ.

Милићевић, Вук - Беспуће

Заједнички натежу боцу рума; коњи се једва вуку кроз мрак засипан снијегом; од часа до часа лијено се затресу бронзе и њихова звека смрзава се у пустој тишини.

Старински сат шета и избија. И онда му се очи саме отварају и буље некуда у мрак, срце немирно удара и одскаче, а мисао збуњено тражи неки предмет.

будила, осјећали се животи у њој, живот је јаче кроз њу струјао, ствари добивале нови изглед, стресајући са себе мрак и прашину: осјећало се да живот долази полако и нечујно, као на прстима.

крчећи себи пут моћно и силно, одбацује његове мисли, потискује и даје друге правце његовом дотадањем животу, разгони мрак, уноси свјетлост, доноси стотину промјена, ствара новог човјека и рађа вољу, младост и снагу. .

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Узајмио је од шлајфера, ту на углу што је сваки дан оштрио ножеве, па чека сина. Таман паде мрак, а Марјан на праг. У таквим приликама и син је по инстинкту знао и »предчувствовао« шта га чека, и обично би одмах

Први мрак паде на земљу, и пун месец се издизаше иза Карабурме, када се на авлијским вратима појави једна детиња прилика рамајући

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Нико тебе не ћеде помоћи, Роде мили, у претешкој ноћи, Ал' с' у гору диже синак пусти, Па довати руком мрак тај густи, Ајдук кликну, шара пушка плану, А Србији бијел дан освану. 1843, 1. дек.

“ Зачуо се кроза мрак тај густи, А ја пипни, па онамо крочи, Па протари, па избуљи очи, Па посрни, па пипни опета, Бечи очи, ао тамо

Посуктале оне муње лаке Па раздиру небо и облаке, Дршће земља, помиче се стена, Вихар чупа дрвље из корена, Мрак је сада, све сад опет гори — А мој Боже, света не умори!

“ Сунце зађе — вељи мрак на земљи, Ал' је већи у срдашцу њеном, Звијезде су небо окитиле, Па сјевкају озго са висине, Али Фати, Мустафиној

а остаде Фата, На срдашцу оне љуте јаде, Ох ено је, ено цуре јадне, Она гледа с високог чардака, Гледа млада у мрак и тишину, Мисли јаде, мисли худу срећу, Мисли свате, мисли ђувегију, Јоште мало па ево га старог — „Страшни Ала,

Скоро ће ти дивну светлу моћ Да покрије ево тавна ноћ! Но сутра опет диће се твој зрак, Па растерати ноћи силне мрак. О кад би, кад би растерао тад И големи мога срца јад! О кад би само света твоја сила Донијела мени брата мила!

грану — дође већ и пладне, Сунашце зађе — ето нојце ладне, По дола већ се и по брди спусти, И брда, доле, покри мрак њен густи.

они шећу, А доста је веће тавно, Декоји су веће свећу Запалили поодавно; Ал' се њима тамом шета, Та милости мрак не смета. 33.

134. Мрак је доста, то је срећа, Другојаче... Но гле јада! Нешто сину — богме свећа! Ко то иде амо сада? Ето, ето господара,

Он с' кâ дулек о тле сјури. — Ал' већ мени срце зебе, Ваља, богме, да се гребе. 141. Није шала, мрак је свуда, Госпа јетка и опака; Ја већ виде доста чуда, Може бити јоште кака, Може јоште и менека...

Ох сагни се у милости, Оком сузни па им прости! Мрак око њи, мрак и тмина, Мрак по дола, по висина, А и небо то дивотно Данаске је посиротно, Нема месец да засине, Да

Ох сагни се у милости, Оком сузни па им прости! Мрак око њи, мрак и тмина, Мрак по дола, по висина, А и небо то дивотно Данаске је посиротно, Нема месец да засине, Да путника жеља

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

с десет напабирчених кључића отварати зарђао катанац на капку, надићи тежак поклопац и, коначно, увући се у прастари мрак, сјенке и бог те пита какве разбојничке и вукодлачке засједе.

бабац је признао да је било што је било, а и снаха је, каже, напаствована, али се, ипак, некако отела и побјегла у мрак, у кукурузе. Ко би се онда чудио што се на суђењу начечио читав штаб нашег батаљона.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Може и ружно време да буде лепо. МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Јес, лепо, али за тугу. Лепа она бљузгавица, оно блато, онај мрак, раздани се тек у подне, а одмах почне и да се смркава? ХАСАНАГИНИЦА: Не разумеш. Ја сам се овде у Алаху смирила.

ХАСАНАГИНИЦА: Мора да постоји и нека друга правда... МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Онај мрак почиње и да сева! ХАСАНАГИНИЦА: Па оно што ти се овде никако не да даје ти се на неком другом свету!

Не морам да будем ни брат, ни бег, ни поданик, Ни довитљив, ни разуман, ни јак! Све ми је конопце с руку одрешио мрак!

Где зором нестају блага која нам доноси мрак? Само ноћу могу од себе да одахнем! Ово царство ноћу није султаново, мирис цвећа је јачи од његове коњице!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Бубањ бије, стакло игра у ћерчивима, кандило прска и с греда, озго, пада црвоточина. Напољу мрак с влагом. Ч’а Јован пева заваљеним, истрошеним, ситним гласом: Ђул мирише, ђул се расцветао!

Напољу хладан и влажан мрак... Течина мајка седи у челу; на њој кратко џубе, повезана је модром шамијом, те јој се благо, избраздано као смежурана

И чим осети како јој се синчић враћа, хвата је за руку, она одмах продужава пут. У том већ почне први мрак. Њиве почињу да се губе; варошке улице да бивају тешње и тамније. Она убрза. Преко скрханог моста Оџинке улази у варош.

Истина, да је много њих с браћом јој долазило, али све је то долазило као браћа јој: у мрак, наоружано и спремно за ноћ. Али њој они нису били ништа, нису били као остали варошани, мирни, обични.

У том напољу већ је био јак мрак, дрвеће почело да шушти као маса, а она, како је била пала на сандук, тако и остала, док нису свећу унели и једва је

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Иза сна се тешког прену, Мрак је. Где сам? — ал' на трему муклим тутњом одговара шеталица глухог доба, навила је кивна злоба, те се никад не

КОЛО Мрак се црни небом шеће, хоће да га покрије, под пазухо главу меће тамбурице божије. Бледа глава, месец бледи, месец бледи

Бледа глава, месец бледи, месец бледи пуначак, свуд около сетно гледи, свуд у колу пушта зрак. Мрак опружа руку тамну на кумовске сламе стог, па укида једну сламку са тог гумна небеског.

душом носе сановање светлиј' дана, да просветле светску тмину; ал' уместо севљу њи'ну да утече светски мрак: муњско умље како сину, те обасја приокоље. још су само вид'ли боље вековити непрозрак. (...

вечног творилачка свест умарала се мучних дана шест Док створи свет: светлине зрак у ноћни врже мрак, висине кршне одби од мора, славуја ружи, гуји даде зуб, магарцу уши а голубу луб, и стварајући све без одмора, кад

На особит оправљао се рад: у једном лику, једном животу, створења сву да смести дивоту, светлост и мрак да стопи, ноћ и дан, анђелску сласт и пакленички плам, непроникнута бисер-језера уз недогледна виса урнебес, славуја

Па реци, нагов'јести, дај Ми знак, што видиш отуд, свјетлост или мрак? Видиш ли врага, оног старог, твог? Једва га видиш, сломио га бог.

— да боле видим срама нашег мрак. Зборујте с њоме, да вам нисам крив, ал' ја вам одох сад у недозив!” И оде кнез. У храму Дагона за богов кип малена

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Тако путујући заиђу у једну планину и цијели дан путоваше. Кад се мрак ухвати, они се договоре да им треба воду имати ђе буду законачили, па то и учине; дођу једном језеру па ту конак учине

Он их пробуди а не каже им ништа. Отале се подигну и стану путовати даље. Кад се мрак почне приближивати, стану они једнако говорити да треба ђегод близу воде заноћити, и сами се уплаше, јер су заишли у

Ту се сад стану они бости, и боли су се од раног јутра до мрклог мрака, те ти богме у сами већ мрак Дивоња превари некако јарца и баци га са Драгог Камена, и јарац се сав распане.

Кад стигне мрак, а ја онда завежем на длаци један узао, па останем на њему да преноћим. Али шта ћу сад без ватре! Кресиво сам имао,

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Крај мора беше чвор око празнине, Сломљене кости. Мрак је био већи, А звезде ближе за меру горчине. (Х 1966 — Х 1968) ПРОЛЕЋЕ, КОТЕЖ НЕИМАР Зима је повукла хртове На своја

Године твоје, неки бројеви Неповезани у читко сазнање: И мрак у мени твоје је имање. (20. В 1989) 5 ТРАГОВИ Трагови твоји међу стварима, Отисак усне замишљен на чаши, Хаљине

продуженом тражим магновењу Те једне ноћи која светлост зрачи Из своје сенке, из најгушћег мрака — Јер све што хоће мрак да обезначи Постане светлост у знаку твог знака; Опрости, мајко, што приземну беду Доводим грешно у присмотру

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Било је пет сати и, за разлику од летњих месеци, већ је скоро пао мрак. Ватра у фуруни се одавно угасила. У огледалу више није било никога, само тама. Река је непрестано шљапкала: шљап-шљап.

Ескивирајте их баш у оном тренутку када, после не знам колико мука, најзад позајме неку бедну гајбу и кад им падне мрак на очи; кажите да вам се баш те вечери гледају излози или какву сличну глупост, враћајте недодирнуте кијевске котлете

Трубе! Маме их облаче за школу. А ако се случајно догоди да вам у једном тренутку падне мрак на очи, мислим, да им допустите да вас држе за руку једно осам секунди, сутрадан цела варош зна какви су они швалери,

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Разабравши, на измаку снаге, шта се ваља, шта котрља, кува, он разигра успомене наге по водици кад мрак се изува. Тек с девојке зарумени воће тамном ружом дисове мекоће.

Зри сећањем шљива ранка. Стањује се лоза иста: лист најави - не пролиста. Клецне Црква у колену: разапне се мрак о трему. Сентандреја - Васа Решпект. Давно беше - плусквамперфект. ПРВА ГРОБНА ПЕСМА Вечан кут. Време зри.

ІІ Полијелеј. Сухо уље. Стргнут печат с хрисовуље. Изнад леле тужи јао. У мочвари мрак заспао. А сећањем, валовито, уз брегове крене жито. А Љевишка, а Љевишка... Модри ли се она жишка?

Ко из шуме да изиђе, Љубовиђо Љубовиђе? У шебој се мрак облачи: то кошуљу љушти гуја. Језеро се разрогачи: зачује се алилуја.

Лаза Костић: Стварање света ПОНЕДЕЉАК І Гомила мрак се, расте колач тмине. О стакло срца груни, Света харфо, уз блесак Духа, с воде и висине, у облик склопи бèзобличја

По хаос-пољу квасац гони тесто, што букће, кипи, кула урнебесно. Гомила мрак се, расте колач тмине. (А светлост где је? Пупи ли јој лоза?

и Купу бруси, где ће да заблиста, кад метеж клоне, бели лабуд смисла. Гомила мрак се, расте колач тмине. ИИ Тумара тмушом нагон бòготворни, кроз пустош листа тамине шумарке.

Издржи налет зрачних насртаја, уз тежак тресак, који руши кревет где мрак је био, збацујући терет од љупких тела, брушенога сјаја, без којег нема погледа што вида, пред којим муња кошуљицу

Улети, ласто, у звук ми мукли: с рибизлом риме зрим о бодежу. Растреси, Боже, мрак ми распукли кад у ме свуче костреш-одежду, па наг вилени! - Запламсај, сламо, златом сламеним, палеж-ритмиком!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Измлатићу га, ал други пут.“ — То рече бака и баци прут. ИИ У дворе старе, пред сами мрак, убаци Сунце последњи зрак и тихо рече: „Устај, Мјесече!

То Мјесец гледа, па пусти зрак, лопове откри, растјера мрак. „Небојша пази, опрезно гази, опасност вреба на самој стази!

“ То рече неко, а свјетло сину, без трага некуд побјеже мрак, Црвен се Врабац над њима вину, вјечите среће весели знак.

Плави се небо ко шатор сведен, одјури зима на север леден, а наврх горе, у сами мрак, сину још једном чудновати зрак: остатак снега, блештав и бео, путнице зиме подеран вео.

Над радом старог научника просипа сунчан зрак, шетачу свијетли и храбром бати коме је мрзак мрак. У биоскопу кроз апарате, врти се трака — чигра, слика за сликом по платну јури, татиним свјетлом игра.

Језди Слободан, запета пушка, путује мирне душе, одједном чује: гле, неко шушка и кроз мрак, срдит пуше. „Ко се то ноћас мува по гори?“ — повика дечак, шума се ори. „Ко сам и шта сам, шта те се тиче!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Ваљда бих једино волео да птице ћуте: али ни тога нисам свестан. Враћам се истим путем скоро кроз мрак. Вода је сад светла и звучна. Код недовршене грађевине сусрећем оне рибаре, који су се ту близу искрцали.

Морали су упалити велику петролну лампу. Пењем се кроз мрак уским дрвеним степеницама. Згазим погрешно, те се склизнем за два степена; то начини страховиту ларму, као да сам се и

Можда сте их видели пред кафаном. — О, као да их нисам ни видео. Био је савршен мрак. — То је непријатно је л̓ те? Стара маркиза је обећала да ће идуће године поклонити селу осветљење.

Сва природа би оштра и плава као умрла усна. Једна звезда паде чим се поврати мрак. Засењен, не видим ни тамне профиле дрвећа и блискога брега: свет се сузио на мало сребрне воде преда мном и на

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

ЛАКУ НОЋ! Лаку ноћ, лаку ноћ! Сунце тоне за планине, И последњи трне зрак; Кроз пољане и долине Прикрада се црни мрак. Свуд спокојство тихо влада, Лахор шуми, роса пада, Лаку ноћ!

МОЛИТВА Кад јекну звона с црквице старе, Тихано, бôно, кроз ноћни мрак, А суво грање зашушти благо, Љубећи први зоричин зрак — Светиње пуна, душа ми леће Тамо, где вечни борави Бог, Па му

У засенак њен По уској стази ја се будан крећем И слушам шумор кроз дубоки мрак И гледам земљу, окићену цвећем И жудно пијем миришљави зрак.

И звездице миле Расипају зрак... Само једна трепну, Па је покри мрак. Чија беше звезда? Бог једини зна! Спокојна је, мирна, Васиона сва.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

На крају дрвене плоче већ је мрак. Иза отвореног прозора неко ме слуша: пошкропљена трава и сунце и један облак пун крви.

Сада те у башти видим где лежиш на уплашеном лишћу и руке голе дижеш, тело ти тоне у врели мрак. Ја сам био тај камен и разбојник на кладенцу и лађа на мору и онај ко те целу показао сунцу као груду рођене

Само мрак нисам био, но реч што се без краја понавља у сузама, у куту моје колибе. ЈУТАРЊИ ЗАПИС Свиће. Нећу да кажем ко

Укрстили се зима и мрак, по шкрапама тражим заклон на домаку змајева и арслана, до грла ме сустиже снег и коњ ми у понорници тоне, ја сам

*** Јаох браћо јаох шумо родна јаох земљо моја позобана јаох дане свуд су наше ране у околу пепо доколу мрак нек пада да не видим покору све по пољу лежи смрћу пјано само коњи ржу за петама мајку зову ја им носим воду

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Разумем! — повикаше углас. — Ту... код трећака... четвртака... Хја! — и мигну оком. — Кад падне мрак... Ајд сад! — па се окрете мени: — Време је. Извукох се из шатора мислећи непрестано на ову заповест Траилову.

затакараше каре и топови, и широк фронт ратног пука поче да се распада у дугачку топовску колону, која замаче у мрак, по неравноме друму. — Је л то пета? — питали су сељаци из мрака, чекајући да се последњи пут поздраве са својима.

Још пију и пиво... Прођосмо мост и, на крају вароши, на некој пољани, готово у сам мрак, постависмо бивак. Строго је наређено да се из логора нико не удаљује. Због тога је мрмљао потпоручник Александар.

Охрабрени, почеше обојица углас: — Господин потпоручник, када смо дошли... — Био је мрак... — Чекај, говори ти, Јанкуљ. — Господин потпоручник, кад је пао мрак, занемоћамо ја и Таса... па се мало одмакнемо.

— Био је мрак... — Чекај, говори ти, Јанкуљ. — Господин потпоручник, кад је пао мрак, занемоћамо ја и Таса... па се мало одмакнемо. А он каже: — Није ја, него ти кажеш!

А ја мигнем случајно на Тасу, а Таса одједном занемоћа у трба и понесе у мрак оне две кутије. После смо код други коморџија скували, а тестије смо случајно нашли у једна кућа.

— Ево, овде је командант — показа ми руком онај Изворац на једну јазбину из које је зјапио мрак. Стадох на улазу и лупих мамузама да бих скренуо пажњу на себе. Из мрака се појави људска прилика.

Неко опали из пушке у близини да ми писну уво. — На кога овај пуца када је мрак и не види се ништа? — То су стални осматрачи. Сигурно је приметио нешто...

Онда се окренем на леђа и одупрем целом тежином тела, не бих ли смрвио ту проклету вашку... Отворених очију бленем у мрак и слушам откуцаје фронта. Сваког момента се чује пуцањ, даље или ближе, који се потмуло преноси преко равнице.

Падали су наши, али и њихови редови су били све ређи... Некако пред мрак наредише јуриш и ми потрчасмо. Али један митраљез нас поткачи са стране и једва се дочепасмо ове врзине, где се

И решио се сада Александар да „скине мрак с очију“. Пројахали смо поред запрега, и упутили се право једној сељачкој кући.

Е, браћо, ратовао сам, али ово нисам доживео. — Ја мислим нећемо више гађати, мрак је? — пита Траило. — И ја мислим! — каже Александар, завијајући цигарету.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— А, ево мог стана, узвикну Љубица, дигнувши главу. Да је раније па да свратите, али је већ мрак... Гојко се трже и готово одскочи корак натраг. — Како... не, не, молим... Има времена, други пут...

је чинила за то време — ни сама не зна: није спавала, није ништа мислила, ништа није осећала; око ње владаше црн, густ мрак, који је уништио сваку мисао, свако осећање, само остаде пуст, саломљен живот, изнурена, исцеђена снага Кад се смрче

саломљен живот, изнурена, исцеђена снага Кад се смрче сасвим, она се исправи и седе на кревет, па стаде гледати у мрак. Пред очима се непрестано ређаху некакве необичне слике.

Она виде да Веља хоће да убије Стојана, па побеже у школу; ту је опет обузе мрак и она продужи спавање... Изјутра се пробуди с јаком несвестицом и главобољом, устаде те се уми, па хтеде склонити оне

Опет ћутање... Пандур махну главом, осврте се око себе и погледа на прозор. Беше мрак. Таман он смишљаше да се крене до председника, а споља га зовну оштар глас. Он изиђе брзо, јер познаде председника.

И Гојко корача журно, брижно, не видећи ништа око себе, осећајући само да га све више опкољава. некакав страшан мрак, црн, непровидан... Најпре се само занесе, као кад се добро напије вина, па после све више и више..

Сунце је село, навлачи се мрак... по небу снују густи облаци, скупе се у веће групе, пронесу се тако заједнички над селом, па се опет, тамо на крају

Она као у сну изиђе на вратнице, па нашавши се сама у мрачном сокаку, појури напред, као да је неко гони... Мрак!... мрак!... свуда вечни непробојни мрак... и око ње и у души самој. Нити се што види ни осећа, само трчи напред...

Она као у сну изиђе на вратнице, па нашавши се сама у мрачном сокаку, појури напред, као да је неко гони... Мрак!... мрак!... свуда вечни непробојни мрак... и око ње и у души самој. Нити се што види ни осећа, само трчи напред... брже, брже..

Мрак!... мрак!... свуда вечни непробојни мрак... и око ње и у души самој. Нити се што види ни осећа, само трчи напред... брже, брже... да не буде доцне...

или са њене душе нестаје мрака?... Што ближе прилази кобном месту, све боље се види. Па ово још није мрак, види се!. Ха, ево њиве!... Полако само... тихо као сенка...

Ноге је издадоше, снага је остави, она премре, поче се каменити... Само се раширене зенице упрле кроз мрак у неке нејасне предмете, што се белуцају ту крај дебла крушкова, а слух напрегнуто лови сваки звук и покрет...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ 167. Акшам ђелди — мрак на земљу паде; Драги драгој под пенџере дође. У драге ми сијело бијаше; Сијело ми драгу расплакало: “Јадна драга,

МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА Абер (хабер) - вест, глас авлија - двориште акшам ђелди (гелди) дође акшам, паде мрак алат - коњ црвенкасте, риђасте длаке ал-дувак; - ал отвореноцрвен, румен; дувак невестински вео, копрена ар (ахар)

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ЈЕЛИСАВЕТА: Испред ове завесе мрак је, у коме запалише спаситељи градове, сандуке, лађе и каце! СОФИЈА: У мраку пред овом завесом мудраци

И пред људима, и пред иконама! Не вреди ни кад би руку са њом осјеко! СОФИЈА: Какав је то мрак, господе Боже! ДРОБАЦ: Споља мјесечина, а унутра мрак и смрад. И ваља ми по томе мраку и смраду тумарати...

Не вреди ни кад би руку са њом осјеко! СОФИЈА: Какав је то мрак, господе Боже! ДРОБАЦ: Споља мјесечина, а унутра мрак и смрад. И ваља ми по томе мраку и смраду тумарати... СОФИЈА: Докле? ДРОБАЦ: Ко зна докле. СОФИЈА: Чекај!...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Наш вити корак не везује брак, ни невини занос загрљаја првих. Него осмех лак, што цвета у мрак, ни усницама са две‑три капи крви. Руке нам не дрхте, од стара прстења, него од жуди, страха и сажаљења!

Увек сам, блед и празан, у свету овог сласти, знао да све то губим, у телу, и под травом. Да и са тих промена пада мрак пепељасти, и веје, густо, блиском и даљем, сном и јавом.

Трокут Новог, Врбника и Главине сад је право над нашом мрежом. На броду је тихо. Мрак је раширио море у бескрај, звезде трепере, трепере и светионици у даљини. Овде брзо пада ноћ. Тад, изненада: месец.

Међутим, кад је пао мрак, ја се појавих на превијалишту, и Петровић ме је нашао у сену, на тавану превијалишта, где ме је Радованчев био

Моја мати је, кад је пао мрак, међу возовима пуним трупа, трчкала уз црвене, зелене фењере, уз локомотиве из којих је избијала пара, као из змајева,

Полазећи, најзад, у Загреб, са цедуљом Народног вијећа, остављам Беч у слици потпуне мизерије. Мрак, слабо осветљење, хладно, не ложе. Цене јестива високе. По улицама, око станица, гомиле.

На другој страни тунела, чекао нас је други воз. Мада је у даљини већ свитало, у возу је опет био потпун мрак. Изнурен, опет сам сео у мрачан кут вагона, сам самцит. По неколико пута рекох сам себи: Суматра, Суматра!

Ипак су одрпани. Једнако прелазимо преко мостова. Тежак и огроман мрак Арсенала задржава кола и коњи полазе у корак. Доле, у дубини магле, осећам воду. Све је мокро.

Ни један миран пут, ни једна долина, све саме провалије и ртови. Мрак свуд, неки провидан, жут мрак, који гуши. Иза једне ужасне стене, танковрхи као конопља, љуљају се јарболи.

Ни један миран пут, ни једна долина, све саме провалије и ртови. Мрак свуд, неки провидан, жут мрак, који гуши. Иза једне ужасне стене, танковрхи као конопља, љуљају се јарболи.

Никога нема, осим нас, у овој кући, где је увек мрак, и где се и дању хода са свећом. Ретко тек залута по који заљубљени пар из Бреста, погледа нам весело у очи, али

Прошао сам крај тих малих кућица, у којима је био мрак, и огњишта, која се густо диме. Бабе, страшно сасушене, излазиле су, и, са очима што цуре, зуриле су у мене зачуђено.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

“ — ваздух колеба До краја мора, земље и неба... Ал зачас само... и мрак се густи На земљу спусти. И пред страхотом Божјег виђења Што румен лица с бледилом мења, Јуда се прахом по глави

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Павле иде напред, а кулаш полако каска за њим. Реком тишина, па те чисто страх од ње, а мрак се већ добро спустио, те се готово ништа не види.

Све око нас обавио јесењи мрак. Планина се утајала ка' гроб, љушне се тек понеки листић ил' гранчица, поћушнута лаким поветарцем, па опет стане и

Слабо светлуца бледи пламичак лојанице, једва му зраци продиру кроз густи мрак, те показују тамне предмете, поређане около. Не види се лице ниједног радника, но чује се много....

А Перо се привук'о полако, па сркуће из ћасе, а своју чашу са ракијом држи поред себе. Јовица се придиже, одмаче се у мрак, па се брзо врати и ћушну нешто у Перову чашу. — Ко то дирка ћасу? викну Благоје.

А све је то обмотао тако густ и веран, тако диван и чаробан мрак, да ти даље ништа — не смем казати... Старији људи и жене већ куњају; неки се прућио по мекој комишини, а неки, онако

Нема више у свету ни среће ни радости, ничега!... Наступају последњи дани... Гле како се мрак лагано прикрада и разлива по околини, како лако и брзо носе мутни облаци, како се витла и фијуче бесни ветар...

»Јест, то су они !«... Живот се још јавља, да би што јаче изнео на видело свога противника, црну смрт. Мрак је покрио цело двориште ; у манастиру је завладала мртва тишина, само што ветар још јаче витла и, јурећи кроз отворену

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Још Средњи век, још тама, мрак, јад, чемер и глупост! И то већ није могао трпети и очима гледати. Нови Прометеј мораде донети светлости овоме народу

Кад стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна. Тек неколико њих. Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.

који је и дао повода и »штофа« целој овој приповеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација у селу. Мрак се полако спушташе и замотаваше село у своје мрачне скуте.

Звони оно школско звонце, па не звони него све кевће кроз онај мрак! Коло се окреће, земља тутњи, а коловођа Мића »Официр« не додирује, мислиш, земљу. Он је међу првима био ту.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

ДАН 219 КАКО У ЕВРОПУ ДОЛАЗИ ПРОЛЕЋЕ 220 ШТА СУНЦЕ РУЧА 222 ШТА СУНЦЕ ВЕЧЕРА 223 ШТА СУНЦЕ ПУШИ 224 КАКО ДОЛАЗИ МРАК 226 ВЕТРОВИТО ЈУТРО 227 МУЊА 228 ПРИБЛИЖАВАЊЕ ОЛУЈЕ 229 ОЛУЈА 230 ХРАСТ КРАЈ

Тужна, слепа и соптава Кртица се укопава, Рони у тло као у воду Срља, јадна, да породу Обезбеди кртичја права: Мрак, тишину и слободу. Ко ђак кад забије нос у свеску, Ној тражи свој спас у песку, Самозаборав воли ној!

Ко ђак кад забије нос у свеску, Ној тражи свој спас у песку, Самозаборав воли ној! Кад сакрије главу у мрак, Осети се срећан, јак, Заокружен као број И на своме господар свој!

Ћудљива је слава, и њена су Мерила као у Лас Вегасу; Изабранике бира насумце: Једног гурне у мрак, другог на сунце; Незаслужни главну почаст добију, А заслужни оду на робију!

Срећан ти пут у Европу, Добро ми је и ту где сам!” ВРАНЕ У СВАНУЋЕ Сву ноћ је мрак чекô одушку Сабијен у котлину као у пушку Да се, с освитом јесењег дана, Распрсне у јато крилатих врана.

И онда, кад се све муње Распадоше у светло труње И мрак се смекша ко плиш, Из дуге напетости и грча У поноћ спарну истрча Новорођени миш.

Бескућник, а то значи да је код куће свуд, Он се, кад падне мрак, обично склони у дуд — Завуче се у крошњу која је са свих страна Затворена и где не допиру ни роса, ни слана, И ко

Увече иза плота, може се видети где чучи, И дуго, пред смирај, суши се од кише. КАКО ДОЛАЗИ МРАК Мрак једним замахом руке заогрне Језера, планине, колибе поред Нила.

КАКО ДОЛАЗИ МРАК Мрак једним замахом руке заогрне Језера, планине, колибе поред Нила. Одједном, све поре ваздуха поцрне Као упијач, који

Са ове: трамвај, и два киоска. Са оне: тишина, црна, сеоска. Лево: блистају Теразије. Десно: мрак све до Мале Азије. Овде: ноћ, топла и кратка. Тамо: године без повратка.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Напротив, кад доспе у велике океанске дубине, где је потпун мрак, а поменути фактори су непроменљиви, она путује брзином од 25—30 кашто чак и по 50 километара дневно.

На великим дубинама нестаје свих зракова и настаје мрак. Али ипак и ту није потпун мрак. Кад се у гњурачком апарату, а у дубини од неколико стотина метара, до које не допиру

На великим дубинама нестаје свих зракова и настаје мрак. Али ипак и ту није потпун мрак. Кад се у гњурачком апарату, а у дубини од неколико стотина метара, до које не допиру сунчани зраци, угаси електрична

таквим дубинама може се сматрати да нема више живота, ни анималног, ни биљног и може се тврдити да ту влада апсолутан мрак.

Са времена на време посматрачи су гасили електричну светлост; тада је око апарата био потпун мрак. Али после кратког времена, потребног да се око томе прилагоди, тај мрак није више онако потпун као што је изгледао

Али после кратког времена, потребног да се око томе прилагоди, тај мрак није више онако потпун као што је изгледао одмах по гашењу светлости.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Мрачно и влажно ко у гробу. Мемљиво свуда, свуда гуши. Осећам неку чудну злобу И мрак у мојој тужној души. С кровова ниских облак дима, Влажан и густ, на земљу пада.

Тело се тресе, шкрипе зуби, Осећам мрак у мојој души. Ко плеснив скелет да ме љуби И коштуњавом руком гуши. Тужно, о тужно! Душа ћути, А око сузи, уста неме.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Он, узимајући је у наручја, носио би је собом, горе, у ону његову собу. И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од посетилаца не остао, он би онда почео са њоме да се игра.

Било је некако на измаку лета. Опет је била субота — пазарни дан. Мати са Магдом отишла на гробље. Падао је мрак, али некакав топал, загушљив мрак.

Опет је била субота — пазарни дан. Мати са Магдом отишла на гробље. Падао је мрак, али некакав топал, загушљив мрак. | Мати јој никако не долазила, а она као увек, ограђена комшилуком и кућом, једнако била сама.

Па онда, пред сам мрак, када почне цела варош да се потреса од цвиљења, и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи најбоље и

И кад би све то свршио, уредио, не појављујући се, и не казујући се ни матери ни Софки, готово у црни мрак оде у своје село.

Мати, светлећи иза њега, није говорила. Он је, једнако чистећи се, загледао око куће и упознавајући кроз мрак поједине предмете, шамдуд до капије, степенице, испод њих врата подрумска, као самом себи говорио: — А а...

Већ је близу зора. Мрак се губио. Около, иза равница, кроз магле, већ су се оцртавала била. Из њива и башта допирао мирис труле траве и корења.

Свануло се сасвим. Марко показа слуги главом да прозоре застре каквим покровцем. И када у сопчету настаде мрак, он се полако, тешко спусти у постељу и покри да спава. | Х Овамо, код Софке, сутра, цео дан, било је тако добро.

Отац, пошто се испавао, дигао се око ручка. Добро ручао, опет преспавао, и у мрак, у вече, чак сишао одозго овамо, к њима у кујну. Прегледао башту, двориште. Силазио је и у подрум.

Она нека остане, а ти се врати. То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почишћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије.

Ни мрак, ни самоћа, ни мртво падање воде са чесме не узнемири је. Сада је већ она своја, није Софка девојка, Софкица, ефенди-Ми

Али то је било добро. Јер то трчкарање сваки час и загледање у њу толико јој досади, умори је, отупи, да, кад паде мрак, када јој донесоше одело, сапуне, игле и чешљеве; како све то испред ње на столици и по прозору поређаше, и иза

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

никад не зажелим Лепоте што их пружа зорин зрак, Ни живот худи над Животом свелим, Кад је пред оком широк, вечан мрак. ИИ Искачу, авај!

На вечне збиље немиломе тлу Одмараће се и последњи знак Живота нашег, и судбину злу Свих срца тешки покопаће мрак. Вршиће пос’о распадања црв... А наша срца, сузе, мозак, о!

Хоће ли и ту бити само мрак Теснога гроба, ил’ велики дан, Бесмртне среће животворни знак? Да, мисли, жеља, снова незнан крај Хоће ли бити у

Гаси се сунце и зраци му блéде; Спушта се тама; умиру све дýге У калу света, у хаљини беде. Мрак! мрак се хвата дубок.

Гаси се сунце и зраци му блéде; Спушта се тама; умиру све дýге У калу света, у хаљини беде. Мрак! мрак се хвата дубок.

у мени тиња На прошлу радост овог мутног дана, Кад скрушено ситна кишица ромиња И засипа маглом ова јесен рâна. Мрак вечери влажне заборав нам носи; — Заборав што иде к’о утеха нека, Што стабљике среће и болова коси, Што нас све

без људи, и бити увек сâм, Зато нам треба бити одвећ јак, Имати своју веру и свој храм И храброст ићи кроз пустош и мрак; Лупати тело, рањавати дух Кроз низак, тесан и мемљиви трем; Немати утеху за насушни крух: Самоћа је увек бол

Нити ће скоро зрак сунца да пробије Зидове тврде наше дуге робије. Тонемо као труп Титаника. Мрак. Неизвесност. дуги, мртви часови. Глуво доба. Круже кобни, црни гласови. А душе захвата слутња, страх, и паника.

чисти дише зрак, И кад је човек срећан, јер је сâм; Када се сумња немила не јавља; Јер свет је беда, прљавост и мрак, И невољничка болница и срам.

Јер свет је тужно, преорано гробље, Заборав вечит, нежељен и дуг. Јер, верујте ми, свет је мрак ћелије, Где чашу нада отров прелије У трци дана, у лутању том; И свет је греха и разврата дом, Где влада лупеж,

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Овај је и даље причао нешто и размахивао рукама, но га сердар прекиде манув му главом и рекавши: „Хајде за мном!“ У мрак су били на кућнем прагу. Сердар уведе свога госта и посади га украј огња.

Лагано, међу двојицом другова, пође он уз гору. Гледао је као иза дубокога сна, а проговорити није могао. Једва у мрак нађоше се на оној истој лединици гдје прије починуше. Мјесец грану и затече их гдје полажу у гроб Мишана.

али никако новијим временима; смијешан им бјеше поп-учитељ, домаћи „свјетилник“, који је жље расвијетљивао густи мрак под очевим кровом; смијешно им је било скучено знање и олако оцјењивање свијета и новијех прилика у свијету које се за

Мали Милун, сједио је час украј рањеника, час до видара и разговарао се с њим. Дијете је било зловољно и тужно. У мрак дођоше браственици из града. Сердар са женом и снахом стигоше најпрви. Како бјеху уморни, одмах по вечери полијегаше.

„Чудна лисца! чудна лисца!“ гунђаше ђакон, идући за Владиком и трљајући руке! Тога истога дана пред мрак, сјеђаше сердар са својом чељади крај огња у својој кући.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Ако је прео воде, ево му кашике нека се превезе. Ако је прео поља, ево му српа нека раскоси!“ 6 (Кад први мрак падне на земљу, — у први акшам — девојка узме нож па га забоде у земљу где капница са стрехе пада, и овако врача): Не

(Ветар) 222 — Кад видиш, онда га не видиш, а кад не видиш, онда га видиш (Мрак) 223 — Коке беле С неба пале, Па и врата Затрпале? (Снег) 224 — Коло води мајка с два сина и једном ћерком.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Кад стигне мрак, а ја онда завежем на длаци један узао, па останем на њему да преноћим. Али шта ћу сад без ватре! кресиво сам имао,

70. Коњ. 71. Лук. 72. Чела. 73. Пушка. 74. Во. 75. Сврдао. 76. Сат у кошници. 77. Козиј реп. 78. Нити. 79. Мрак. 80. Клупко. 81. Чокот и вино. 82. Прсти у преље. 83. Челе. 84. Кад прсти скидају муе са скорупа. 85.

Она сирота оставши сама тумарала је читав дан по шуми, али из ње никако није могла изићи. У томе приспе и мрак и она се попне на једно дрво да преноћи, да је на земљи не би изело како звериње.

Кад стигне мрак, а ја онда завежем на длаци један узао, па останем на њему да преноћим. Али шта ћу сад без ватре! Кресиво сам имао,

Тако путујући заиђу у једну планину и цијели дан путоваше. Кад се мрак увати, они се договоре да им треба воду имати ђе буду законачили, па то и учине; дођу једном језеру па ту конак учине

Он их | пробуди а не каже им ништа, отале се подигну и стану путовати даље. Кад се мрак почне приближавати, стану они једнако говорити да треба ђегођ близу воде заноћити, и сами се уплаше, јер су заишли у

Кад се по вечери чељад разиђу из куће, он устане и носећи сланицу на рукама изиђе на поље, па угледавши за кућом кроз мрак своју пуницу ђе стоји, помисли да је пањ некакав, па разманувши сланицом удари је по плећима колико игда може,

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Зато и мрак греховни одагнав, свети, озго измоли ми благодат Духа, јер имаш слободу ка Христу, Христа Бога моли непрестано за све

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Изађем од вас, кад кога видим? Онај матори напасник, манијак, стоји крај канте и, дизвинете, пиша! Нигде никога, мрак, лепо премрем! Срећом, ту неки пармак, летва, шта ли би, зграбим, распалим, испообарам оне канте на њега!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

не појављују; с почецима већ сумње и слутње неке тешке тајне јер види да Васкини прозори још нису отворени; бесно у мрак): Камо сте, бре, камо? НЕКО С ФЕЊЕРОМ (с лева, дошав до испод степеница, уплашено, пригушено): Ту смо, ту!

ЈОВЧА (сам се уплаши од страшне шупљине свога гласа; повлачи се у мрак, завлачи песницу у уста и загризе, до крви. Бол од уједа га освести.

Док се топот узнемиреног коња губи улицом, слуга трчи до кујнских врата и виче у мрак): Оде газда! МАРИЈА, ТОМА и АРСА (излазе из мрачне кујне, одахнувши али још преплашени).

Хајде, кћери, угасите горе, затворите! ВЕЛА и СОФИЈА (одлазе горе, гасе, враћају се опет у мрак кујнски). АРСА А где ћемо их после? ТОМА Горе, у ону кућицу, на крају вароши.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

учите се добродетељним и поштеним наровом, настојте и трудите се да наука ваша буде као чисти зрак сунца, која ће мрак незнања, неразумија, сујеверја и злобе између браће ваше изагнати, а свет разума, человекољубија, истинога богочестија

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Тада кнез, Осињача и Галица отидоше на поткутњицу да беру клипове. Вратише се пред мрак, кад и Крива дође. Чмањак је спавао, а Шкембо се играо у пепељаку.

Стидио се да га Цвита види пробријане главе. И тако стигоше у манастир четвртога дана у мрак. Млади фра-Брне отиде право ка стрицу, те клече и исплака се крај постеље, па отиде ка фра-Думу, па Дувалу и Блитвару.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Дај ону страшну реч што тоне Још непробуђена у мрак меса Од које груди мукло звоне Као негледана кап небеса. Дај речи које имају тело И у телу срце црвено, Све оне које

И глув већ за реч што лупа У слух о тешка врата Проћи ћеш кроз ред клупа До места где се мрак хвата. Пуст као стабло без сока Застаћеш зачуђен тако Са светом и птицом ван ока.

Изван тебе: сунце, мирис, смех и вода, Неки бистри корак, лаки поток, лахор. У твојој одаји: само мрак и штакор. Иза сна, понекад: штрчиш ко слобода. Облаци ти кулу облаче у бело. Снег висински: чекаш.

Ево бежим кроз њу, из ње, али споро. Мање ми се ноге као у корњаче. Цео дан сам ишо, а кад ме мрак таче: Стојим усред магле неодмако скоро. Сад бар имам тврди оклоп око ума И могу да стојим усправно, без страха.

О мисо рије Мој дух и као смрт ме гледа: Све то што бива — да сан није Заспалог нечег усред леда? Тај мрак — да није болест сјаја? О сјај су само врата краја. КРАЈ ЈЕСЕНСКОГ МОРА Из високог сна ме буди морски блесак.

НОВИ ПОВРАТАК Још није ни смирај, а камоли мрак: И немам значи чиме да се тешим Што ми се сав видик сузио, а знак Да можда губим свест је што се смешим.

опет низати Реч по реч па их још и бирати И сам по себи болно гмизати И оној својој змији свирати Зар сад баш у тај мрак из окола Извити глас свој попут сокола Па као киша за њим левати Зар сад баш кад и ево свитања Дизати главу пуну

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Види их како чуче у ниском грабовом грмљу. Ослушкују пут којим он иде. Најпре пламен прободе мрак. Касније заболи. И опет помрчина. Ђорђе се смањи, згрчи и примаче ближе Толиним леђима. Зашто је купио црвене ђинђуве?

Велика гашњача утрну. Мрак покупи дукате. Из Прерова вијуга пут: изгубљен вунени конац што се одмотава поред обале и једне и друге Мораве,

А она, одједном уморна, свила би руке под главу и мрак собе испунила дубоким уздасима. У зору, кад би се Ђорђе преокренуо на последњи сан, она би се из ината и љутње, врела

— Бог ти помогао, Вукашине. Љут је, прође Вукашину, нађе оцу руку, просу му дуван, и додирну је уснама. — Мрак је код тебе. — Види се и у мраку. — Види се.

Ђорђу да ће га заклати, њега, силника и незахвалника што га је удес наградио добрим каквим само цареве награђује, а мрак је тутњао у кацама, јечао и хуктао у црним гомилама: — Не плачи, несанко моја.

кида евенке са прозора, и то је прошлост! баца их у мрак и снег, кокошкама, псима, селу... Не, не, то би био типичан аћимовски гест. Треба спавати, па сутра...

Онда без колебања скочи, обуче одело и не запертла ципеле. Носећи дрхтавицу и шкрипу снега од брзих корака, уђе у мрак очеве собе. Аћим га заустави код врата. — Свршен је наш вечерашњи разговор. — Ја сам се овде родио. Ја сам овде...

Аћим га заустави код врата. — Свршен је наш вечерашњи разговор. — Ја сам се овде родио. Ја сам овде... — мрак уздахну. — Ја ћу опет доћи. Ти ћеш у моју кућу долазити. Обећај ми. — Крв нам се с Тошићима меша.

чини му се да се кожа одране свиње разапета на зиду грчи и савија патрљке ногу да скочи и јурне кроз оџак, напоље, у мрак, јер и Анђа виче, очајнички: — Јури, јури, јури вепар... Тола се стресе. У радикалској буни стају и сено је запалио.

После је болесничким ходом изнео нараслу главу напоље, у мрак. Ход му је и дотурио до свести: опет је побеђен. А она нада с којом је после два покушаја трећи пут одлучно дрмнуо

“ Смех је зајецао у празној каци. „Шта да радим?“ „Имаш брата.“ „Да га више ниси споменуо!“ Звекнула је каца, а мрак се комешао. „Онда у камен уклеши име.

Пиштао је мрак у њему и, хукћући, горело је огромно око. Њега су заклали као теле, и он је лежао поред јасала. Не зна колико, ни кад

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Онда је остао без ногу и без тела, бестелесан; само је његова глава, одједном сва климава, зарањала у ниски мрак, до у дно.

На уличним прелазима ка Тргу Републике блесну па трну кружне светиљке: црвене, жуте, зелене. Оне не гоне мрак него преносе наредбе: кад се запали црвена бакља, људи стају, а кад се запали зелена, ходају.

Није нестао али га је дотакао неки мали мрак, другачији од оног на који је био навикао. Све то само тад и никад више.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Моју љубав, тамну као мрак у чести, Ја испуних мржњом, кајањем и страхом Но жеђ за издајством претвори се махом Сва у нови завет и сласт

На западу негде полумртав блеска Угашеног дана задњи бледи пламен. Нéма је нада мном ширина небеска, Мрак засипа шуму, реке, цвет, и камен. Ено једно гробље.

А. Шантић ЦXX ВЕЧЕ НА ШКОЉУ Пучина плава Спава, Прохладни пада мрак. Врх хриди црне Трне Задњи румени зрак. И јеца звоно Боно, По кршу дршће звук; С уздахом туге Дуге Убоги моли пук.

Клече мршаве Главе Пред ликом Бога свог Ишту. Ал' тамо, Само Ћути распети Бог. И сан све ближе Стиже, Прохладни пада мрак. Врх хриди црне Трне Задњи румени зрак. А. Шантић ЦXXИ СИЈАЧИ Јутро. Бик риче. Из широке ноздре Пара му бије.

“ ваздух колеба, До краја мора, земље, и неба... Ал' за час само - и мрак се густи На земљу спусти. И пред страхотом Божјег виђења, Што румен лица с бледилом мења, Јуда се прахом по глави

Попа, Васко - КОРА

моје задихано Не опијај ме Слутим дах зверке Не играм Чујем познати псећи удар Удар зуба о зубе Осећам мрак чељусти Који ми очи отвара Видим Видим не сањам.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Да бих ипак све то заборавио устао сам и гледао кроз прозор. Киша више није падала, али мрак беше потпун. Тада се сетих да сад наилази месташце где се мој побратим венчао и би ми жао што бар није дан да понова

— Па ето уј'о за сису. — Па је л' се носио као официр? — Укр'о, веле, шињел докторов па га огрн'о а мрак па нисам несретна ни загледала. И ма'ом ћути, само они што га довели кажу: — Ето ти правог правцатог доктора.

Мили тако бескрајна ноћ оловна и све је више ваздух згуснут и мрак, и све се жешће бори мозак један са собом самим. Тамо до стуба, један човек што не спава сазнао је прексиноћ о смрти

Тамо до стуба, један човек што не спава сазнао је прексиноћ о смрти своје жене. А мрак и ноћ увеличавају несрећу и чине је црњом, страшнијом.

Тада је и он пао у мрак. Па протрља очи и загледа се у другу модроцрну рупу на руци. Дан је онда био ведар и плаво, мирно небо гледало је

А кад је писмо предао и враћао се журно истим оним путем понова је пао у мрак... И нико за три пуна дана није знао шта се тамо с њим догодило.

А напољу се постепено утишавао жагор, и све тише док се потпуно није смирио, и мрак се лагано почео спуштати, те остали само димови да струје из димњака.

погледали смо у сунце, које се повремено појављивало и узалуд покушавало да растури и одагна овај досадни дневни мрак што нападачу тако иде наруку.

Општине и да ми сваки час људи газе на њега; а мој клијент, трговчић из Васине улице, као да има очи које продиру кроз мрак, кроз зидове, кроз ствари, да ме виде свуда, апсолутно свуда, где год се ја макнем, да ми се подсмевају, прете ми и

Ту ми је наређено да се одмах, у пратњи једнога ордонанса, кренем на Васиљевац. 6. октобра, кад је киша, у 4 сах. је мрак. Ја не знам ни где је Васиљевац уопште ни којим се путем иде до њега. Али, рат је поље части...

Појахасмо ја и мој ордонанс коње и кренусмо ка Васиљевцу. Нисмо јахали ни четврт сахата, а на земљу сиђе мрак. Нити сам знао где идем нити је се то уопште могло знати. Јахали смо кроз шуму. Час смо силазили, час смо се пели.

Овде-онде почињу да се назиру ватре, а мало доцније, кад се мрак спустио, читава села букнуше у пламен, који је, чини ми се, додиривао небески свод.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

увијек наново, већ по не знам који пут, што је то што нас тако силно мами к свјетлости, то чим нас тако силно одбија мрак?

(А зар се у економици човјечанства све, баш све не плаћа хекатомбама?) Али, без тога, ти би народи прошли и нестали у мрак не обиљеживши свој пролазак кроз хисторију ничим и не оставивши за собом ништа, једнако као ни она друга племена и

Већ се и мрак стао хватати, а они су још били ту. Око њих се окупила дјечурлија и бленуо по који беспослењак. Заинтересирана до

камуфлирати сами себи туђу вољу у рухо наше властите самодисциплине, мудро и без роптања потиснути у скровити мрак душе нашу слободу, да би касније, набубрила и огркнула у том мраку, бујније шикнула напоље, довољно јака да се с

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Он се брзо диже, извади рам из окна и промоли главу на поље. — Ко је то? — запита лагано, видевши кроз мрак човека, који стајаше под прозором. — Ја сам... Симо. — Шта је, Симо ? — Пантовац једва жив побеже...

— Ђуро! — зовну га он неколико пута, па, видевши да Ђурица спава тврдо, после велика умора, диже се и оде у мрак. Чим нестаде Мата, Ђурица одмах скочи и зађе за розгу, где се беше прикрио Новица. — Шта ћемо сад? — рече он.

Занесе се и заспа одмах... ... Шта је ово ?... Гле, мрак... тамно, ту робно... у соби светлуца пламичак жуте воштанице, а око њега тамно, нејасно...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Тако путујући заиђу у једну планину и цијели дан путоваше. Кад се мрак ухвати, они се договоре да им треба воду имати ђе буду законачили, па то и учине; дођу једном језеру, па ту конак

Он их пробуди, а не каже им ништа. Отале се подигну и стану путовати даље. Кад се мрак почне приближавати, стану они једнако говорити да треба ђегођ близу воде заноћити, и сами се уплаше, јеп цy заишли у

Они су једнако бјежали не обазирући се и мислећи да их још једнако гоне, и тако у сами мрак дођу до једног села. Медвјед тад повиче: — Ох, што сам изгладнио бјежећи!

Кад стигне мрак, а ја онда завежем на длаци један узао, па останем на њему да преноћим. Али шта ћу сад без ватре! Кресиво сам имао,

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Ноћ је спавала покривена миром, Мрак се ширио к'о море дубоко, А ја сам будан, с тобом и са лиром, Дочек'о зору, не склопивши око.

Љубав рађа и доноси собом Лик вечности и пролазност беда. Ноћ у тмини нек служи за дане, За уздахе нису само уста, И мрак има своје светле стране, Мис'о с' рађа кад је срећа пуста.

Пијемо с уста и чаша. Маштом лудила Стварамо зрак: Све нас је довела тајна што нас убила, Откала мрак. Пијемо нас неколико пропалих људи И полусвет; И знамо, радост не може да се пробуди, Опао цвет.

ГЛАД МИРА Саранио сам љубав к'о дан црне шуме, К'о дубине остареле непознати мрак: Саранио сам љубав што се не разуме.

Нек престане живот и сви моји дани! Ил' не, нека трају док их смрт не склони — Док се мрак не спусти и дух ми сарани. Све што је у мени — самог мене гони... Ах, радо бих плак'о — али нисам жена!

Носи мртве речи. Ја осетим тада Да мрак мене гледа испуњен очима Оних који неће заспати никада, А од којих душа често се отима; Да мрак мене гледа са изразом

Ја осетим тада Да мрак мене гледа испуњен очима Оних који неће заспати никада, А од којих душа често се отима; Да мрак мене гледа са изразом свију Помрлих облака и мртвих очију Чини ми се да се отварају врата Од гробнице света, заспалих

Моје ноћи црне, да л' се живот мења. И шта значе мисли и говор ветрића? Ох, звездано небо како мири снове! Ох, мрак како гледа мирним очима! Мрак како ме гледа, и гледа, и зове, И зове, осваја и душу отима.

И шта значе мисли и говор ветрића? Ох, звездано небо како мири снове! Ох, мрак како гледа мирним очима! Мрак како ме гледа, и гледа, и зове, И зове, осваја и душу отима.

Ох, мрак како гледа мирним очима! Мрак како ме гледа, и гледа, и зове, И зове, осваја и душу отима. Мрак душу отима из долине крина, Да остави земљу и гробове своје, Скакање потока и очи јејина...

Празна и страшна јави му се соба. Самоћа поче да га пече, дражи. Он је остави. Као дух из гроба Спусти се у мрак да мелема тражи.

Поглед му ума грозницу је сип'о, Усне му ватром покривене горе, Рукама мрак је стезао и пип'о, Док уста речи неразумне зборе.

Ћипико, Иво - Приповетке

СТРАСНУ НЕДЈЕЉУ 93 ПРЕЉУБ 99 ИВО ПОЛИЋ 121 НОВИ ХРАМ 131 ДОМАЋИН 137 ПРИПОВЕТКЕ НА ПОВРАТКУ С РАДА Хватао се први мрак када је пароброд пристао уз мост што се у море увукао и био пристаништем већих бродова.

Дјевојка доврши посао и пође у кућу. По собама већ осваја мрак; ствари се тек назиру и губе свој посебни облик, а по прикрајцима лежи све нагомилано, као у сноповима.

Ради као и обично, али узбуђење једнако се јавља, издваја се и не да јој да се у мислима смири. Мрак се спустио, и наријетко ужежени фењери жмире када је она узела сић да пође на воду.

Кад је влак дојурио на велику станицу, хватао се мрак; вјетар хуче и студено је. Цвијета изиђе за Лазом и, непомично гледајући у њ, уђе у пространу чекаоницу.

— 'Ајдемо! — понови стари и ухвати је за руку. Враћају се истом путањом, а у путу хвата их мрак, и хвата се киша. Антица се погдјекад натраг обазре у ноћ; жене носе дјецу јој у наручју, а једном бјеше и мјесец

А било је и вријеме, јер над пучином и копном паде рани јесењи сутон, врхови посурише, а у дубравама већ је мрак; куће и дрвета уздуж обале поред које пловимо мркије се огледају у немирној води.

Отац га је повео у фратарски семинариј, далеко од мора. Први утисак био је: хладноћа, тескоба и мрак. Док га је отац оставио, горко је заплакао. Био је изгубљен у непознатоме, немилосрдноме свету.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Павловић, овакве ритмичке поступке у Стеријиној поезији: И као печурка, у калу зачета, Прсну о густи, тврда гроба мрак.

Ако нас дакле, не уводе у мрак у коме све краве постају црне. Кад се модернизмом подједнако назива књижевност пре и после Првог светског рата, онда

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Али чији утисак? Томча, који је из собе побегао у мрак, свеједно није ни ту сам: у потаји га прати и помно осматра исти онај Миле, и то Миле још једном у дечачком узрасту.

да би нагло - на изглед без разлога, а заправо ради контрастирања - дометнуо како је „напољу хладан и влажан мрак“, па опет продужује исти онај прекинути опис.

Занимљиво је да Нечиста крв у првој објављеној верзији почиње такође ноћним пејзажом: кроз мрак се назиру силуете неких грађевина, друге се губе, и само у кући већ давно удате и оронуле Софке гори жута светлост.

У кући је дочекује „мрачна, упола откривена постеља” и у чираку загушљива лојана свећа, док је напољу „мрак, и то густ, тежак”.

откривену постељу, с још отисцима од очева јој тела, лојана свећа у чираку прска и заудара на изгорео лој, а напољу мрак, и то густ, тежак , и њој управо „тада све изиђе”, па је „чисто очи заболе од тога” и „брзо, заносећи се, лепи колуте

А мрак, сумрак. Кућа, око ње широко, опкољено суседним зидовима двориште и башта леже непомично, оцртавају се. Из кућних вра

да је испрошена, него се од ње захтева да привремено напусти кућу, а учињено је то „доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почишћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије”.

где је још био мрак, влажна земља, скоро почишћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије”. Мрак, влажно и црно у јунакињином опажању по правилу асоцирају неизвесност и страх, а овде служе као увод у слику која се с

При томе пролази кроз „мрак”, „самоћу”, поред „мртвог падања воде са чесме”, да би онда застала пред својом кућом као покојничком: „И горе, и

И док је „напољу хладан и влажан мрак”, у соби је „светлост од четири свеће широка, пространа, помешана с тамјаном и димом дуванским”.

притискале, види се из промене њенога чисто телесног самоосећања чим су забране скинуте: „И када пође, осети мрак, осети се како први пут у животу иде сама, без слуге, без фењера, од среће и радости сва се исправи, ноздрве јој се

шта се напољу збива, и: „Тада, кихнувши громко неколико пута, заигравши по земљи тако да се све затресло, врати се у мрак и врућину крај огњишта, где га жена дочека још увек плачући. Облачећи га брзо, она му је љубила чохе [. . . ].

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Поп кроз мрак осети да му се та врата никад хладније нису отварала. Он се сети, додуше зловољно и као доцкан, једне старе колашинске

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Он не тражи светлост Да се њоме снажи, Светлост је у њему: Он топлоте тражи. Светлости је дато Да и кроз мрак сине Песничка топлота Без топлоте гине. 1889.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

нисам изашао да су ме звери појеле и знах да ће бити горко да причам о томе шта сам видео и нисам видео кад уђох у њен мрак и не изађох из те шуме што је зеленим чељустима појела своје стазе и изгубила се у себи постоји једна топла обала брег

Ал се на починак не спрема сан мој иза брда где мртав себе иштем Овде доле свако своју таму има Мој мрак је сенка птице.

за све ветрове којим долазе нерођени по своју смрт ИИ Гледали смо како умиру стојећи они које волимо сада видимо мрак који не виде слепи склопите очи да видите оне који су дали вечној ноћи дан својих очију они држе земљу на леђима и

прву реч недовољно одгојену И птицу која налази своје законе у ветру Препустимо сав ризик поезије Поделимо овај мрак између себе Спава свет ал бдију смутљивци Својим миром својим златом својом чашћу Хоћемо ли моћи да платимо ноћ

постављати тешка питања њиховом Сунцу Или ће одговорити или пасти Једна ноћ другој ноћи пут Додирнут циљем светлости Мрак цвета у врту — када научите Да говорите биће крај песми ЦРНА ВАТРА Ноћи о ноћи трострука ватро Једном ватром

ноћи трострука ватро Једном ватром убијаш Другом ватром лечиш Трећом се ватром шалиш (Трећа ватра је црна) Глад вари мрак Природа авај још није створена Песмо мани се маргина Пева се одозго надоле (О радости брзог перја) Нежност је

себе А све што пева мора да је грешно Воли из мржње док песма нас спасава Плашљивих речи и штурога класја Сунце је мрак који нас осветљава Обасјај ох обасјај ЗЛА СВЕСТ Видех ли у насиљу прерушену срећу Ил три пута дат себи три пута рекох

Краков, Станислав - КРИЛА

Ноћ је као пред буру. Тамни се облаци навлаче и гуше уплашену светлост неких будних звезда. Кроз мрак промиче дуга поворка војника. Звечи оружје и откида се по који камен испод отежалих ногу. Стаза је све стрмија.

Ипак се понека шлемом покривена глава издигне и погледа у мрак. Одједном одоздо пред гребеном поче нешто црно да се миче и избија. — Брза паљба... бомбе...

По земљи нешто лежи тамно и непомично. Проломише се одједном команде кроз мрак и пуцањ, заљуљаше се стројеви, пође се на јуриш.

Терет ранаца ослободио је још малочас плећа. Мрак који увек скида храброст људи сада им је дао. Не виде се мртви, и јури се напред. Прво се: У р а!

Било му је бљутаво по устима. Рус је упола отварао већ самртничке очи. Поново ј е уврнуо дугме. Опет је настао мрак у коме је и даље онај кркљао из грла. И он се хтео да пита: — Зашто се људи убијају... али се нешто збркало у њему.

Петровић, Растко - АФРИКА

Шалупа није уопште осветљена, баца на нас облаке отровних гасова, и иде изгледа читаву вечност кроз потпун мрак. Чак и у ноћи се осећа чађ под руком, где год се ова спусти.

“ И шалупа се све више удаљује од брода Остаје још десет минута до поласка брода. Потпун мрак. Ту је и момак који спрема моју кабину. Моли ме за дозволу да баци црнца у воду.

После сат-два спавања трзам се из сна са радосним узбуђењем. Око мене савршен мрак. Неки чудни гласови долазе из ноћи кроз размаке плетеног зида.

Међутим на Зазандру стижемо у први мрак. Црнци–алери распознају нас ипак са друге обале док силазимо низ брег и допловљавају нам у сусрет.

Тишина дивљине је апсолутна око њега. С једне стране ка далекоме Океану мрак и ужас џунгле, с друге одмах мрак и ужас планина Либерије; са обе стране непроходност и смрт.

Тишина дивљине је апсолутна око њега. С једне стране ка далекоме Океану мрак и ужас џунгле, с друге одмах мрак и ужас планина Либерије; са обе стране непроходност и смрт.

Тако је њему дошло на памет да оствари оно о чему сам ја толико сањао... Био је сасвим мрак кад смо ушли у двориште неке фантастичне куће на чардаке, и веранде, око које се тискале иначе црначке колибе.

Кад парови прођу сасвим близу, свеће се скоро угасе и настаје за тренутак мрак. Велики ефекти светлости и сенки. Жене у свиленим шареним сукњама и повезачама наврх главе, као Сенегалке, седе у круг

Пролази четврт часа у чекању, што је изван сваке мере; Меј и други црнци зову га кроз мрак и њихови дивљи уплашени гласови разлежу се п реко саване на читав километар. Никакав одговор. „Мачка!

Потом је замењују. Гасим лампе и гледам их овако, осветљене једва звездама, очима које се навикавају на мрак. Тако оне заборављају на мене и слободније су, луде, веселе и дивље.

Огромна маса великих вечерњих птица кружи над нама. Над водом ускоро потпун мрак. Не виде се више крај обала крокодили, ни птице и мајмуни у грању; нити колибе заклоњене густим дрвећем.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Видесте л’ што? (Вук и Радак се згледају.) РАДАК: Ништ’. А ко ће онде друго видети До опет мрак? ИСАК: Па да, мрак!... Та то је живот мој! У мраку мрак!... И никад, никад дан! Рођен сам, видим!... Умрећу, знам!..

Видесте л’ што? (Вук и Радак се згледају.) РАДАК: Ништ’. А ко ће онде друго видети До опет мрак? ИСАК: Па да, мрак!... Та то је живот мој! У мраку мрак!... И никад, никад дан! Рођен сам, видим!... Умрећу, знам!... Тхе!...

) РАДАК: Ништ’. А ко ће онде друго видети До опет мрак? ИСАК: Па да, мрак!... Та то је живот мој! У мраку мрак!... И никад, никад дан! Рођен сам, видим!... Умрећу, знам!... Тхе!...

— Ја само да вас нисам видео!... ВУК: Два, три ли сата беше по поноћи; киша и мрак, само што муње светлуцају... Већ нам стражари и капију отворише, а баба искрсну, бог је убио!... „Хајдуци!

зађ’те псима поганим, А после вашег трећег пламена Ја ћу с Проданом од’вуд напасти; Па нека их је равно стотина, У мрак ће прнут слепи мишеви... (Вук и Радак одлазе.) О, тужна земљо, пука чемера! Безглавно робље, јадан народе!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Место храброст у срце, ракија улива помућеност у главу и мрак у очи. Не знам како је стајало са г. Караџићевим срцем, али ноге су се поводиле.

Насилничка Турска, својим глобама, целом својом гадном системом, подржава и ојачава код њих овај мрак варварства. Черкез има само једну заветну идеју, један свети аманет, којим још из колевке напаја децу своју, а то је:

до 12 часова) па онда одступе Бањи, а Фазлијина колона продужи свој марш, али са таквим тешкоћама, да је једва у мркли мрак стигла у Рсавце на конак.

Да завршим опис овога тешкога дана једном бôном сликом. Кад мрак паде на земљу, бојна рика умуче, а војска се постепено поврати у логориште око пруговачкога шанца.

Ћути... Па пошто је тако мало полежао, он викну: — Бу, ду, ете Турци, ватра, бежи.... Скочи и побеже у мрак. Пошто сам се мало прибрао, пођем за овом детињом приликом.

— Ено га онамо код оне друге ватре где се греје. И ја угледах кроз мрак како спрам несигурне и бледе светлости једнога логорског огња блистају два сјајна, црна ока. — Па ко је оно дете?

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Не дај мени своје руке, Куд ћеш у мрак срцем голим, Окрени се, стегни срце, Заборав’ ме, ја те молим. Виш, ја нисам никад плакô, Ја сам гутô сузе своје,

Уздисаји нек узнесу Вере наше зрак, То нек буде плаво небо, Нек покрије мрак. Мрачне јаде, ноћцу нашу, Моја душице, Расветлиће с нашег неба Наше звездице.

Сме л’ на нашем небу бити Много звезда, сме л’? Мора бити много звезда, Црн је онај мрак, Моји стари црни јади Ишту светô зрак.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Било ми га је ипак жао, те му приђем и загрлим га. Он ме пољуби... Обојици нам потекоше сузе... Мрак је пао увелико. Командант ми беше послао смену, те се вратим у бивак.

Сунце замрачи, тешки облаци нас обавише и утонусмо у потпуну таму и мрак. Није се видело ни два корака „Пуцај!“... „Не пуцај!“ — Чују се узвици. „Напред, напред!“ Неке силуете промичу.

Полете камење. Готово ме затрпа. Чују се јауци. Мигољим да се извучем. Онако збуњен, гледам унезверено, где су наши. Мрак ми је пао на очи. Неко прескочи преко мене. Познадох га по шлему, те сам потрчао насумице за њим.

У оваквом нашем положају храброст је лудост. Најбоље је причекати мрак. А војницима сам рекао да прислушкују и, ако осете најмањи шушањ, нека у том правцу пуцају... Пренусмо се.

Јаој, мајко!“ Бојовић се довуче до мене и полако проговори. — Видиш онај ћувик лево. Чим падне мрак, иди са својим водом да га поседнеш, јер нам отуда могу заћи за леђа.

У први сумрак обавестим шапатом војнике мога вода. Али када паде мрак отпоче паљба, те не могах да се извучем. Један од мојих јекну, и сломата се низ камење.

Ми сабисмо главе међу камење. Гледам из очног угла... Још трепери... Сенке постају све веће. Мрак. У неко доба паде ми на памет да пратим једнога у правцу реке да види има ли чега тамо. Аја! — присети се Влајко.

Од пре неколико дана налазимо се овде. Заћутали смо. Мрак се почео спуштати. Пушчана паљба је све чешћа... Ја сам се и раније дивио пешацима, али сада као да сам наишао на

— Врло радо! — рекао сам излазећи. Драган је отишао до војника. У заклону сам остао ја сам. Мрак је и ништа се није видело. Пипајући дохватио сам кревет и сео.

Ракетла се спуштала брже. Час свитне јаче, па замре. Околни предмети подрхтавају. Наједном утонусмо у мрак. Драган застаде. — Да причекамо док привикнете очи... Пст! Светомире, јесу ли отишли? — запита неког Драган.

Тачно време напада нисам знао, али сам им предочио опрезност, чим падне мрак. Када бомбаши буду пошли, обавестићу их. Топови тада треба да су напуњени, а веза телефонска за све време отворена.

Питаћу га мало после: Умор ме је савладао и сан ми се навлачио на очи... Био је мрак кад сам отворио очи. Скочио сам. Сањао сам нешто страшно, тешко...

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

чувства и смирене прави Ти стројиш и гојиш свог суштества крас; И зато све веће Јест торжество среће Што разгониш мрак, Јер звезде ти сјају И утеху дају Да јеси нам слоге и поноса знак.

Светло сунце похитало, Брже дошло на заходак, Јошт се брже мрак расуо, И месец се указао. А кад било пола ноћи, Кум намигне на војводу А војвода на младенце, Одведе ји до

Кад се ударе сунце и месец, једно помрча: Стане л’ земља међ њих, једно с’ увија у мрак; Два девојчета млада једном су беда јунаку Кад кроз гору и луг саме их проводи пут.

ВАСА ЖИВКОВИЋ ЉУБОПЕВАЦ Ти плавиш, зоро златна, Твој сјајни блиста зрак, Сви срећни тебе славе, — Ја љубим гроба мрак. Ти плавиш. „Ето красне!” — Чује се света клик. Ја, певац, сузе лијућ, Твој рујни кунем лик, И бежим — кула? Не знам!

Чиста љубав нек’ те снажи И сунашца зрак, Зора нек’ те росом поји, Ноћце крепи мрак. Ти си залог од љубави, Моје драге дар, Ах, у теби тужан гледим Њеног лика чар.

Сјајно лице месеца Ноћи гони мрак, Нежна земљи Даница Љупки спушта зрак, Сунце више што сија, Ружа све руменија, — Вели млада Српкиња, Славна Српкиња.

277, овако искварена: Ти плавиш, зоро красна! Твој сјајни блиста зрак, Сви сретни тебе славе, Ја љубим гроба мрак. Ти плавиш, љето красно, Чује се свиета клик, Ја, тужан, сузе лијућ, Твој рујни кунем лик. И бјежим - куда?

Моја нега нек те снажи И сунашца топли зрак, Зора нек те росом поји, Ноћце крепи тихи мрак. Ти си залог од љубави И последњи драге дар, Ах, у теби једном гледим Лика њеног дивни чар.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ВЛ. ВАВИЛА: Не греши, сине!... Ал’ онај што је венац трнови За спасеније људи носио, У мрак је вргô силу сатанску.

Сад збогом! Одох ти, звездо, вољу вршити Одох му вита ребра кршити, Сатрт му живот, смрвит пакости, Ја у мрак одох... Збогом, Светлости! ЈЕЛИСАВЕТА: Хајд’ иди, иди!

му зрачак гранути — Па кад у пени братске мрзости Нагрђен крвљу образ опази, Са стрепећим ће срцем летети Опет у мрак, у ноћ, у гроб!... (Са Вујом улази један перјаник сав у ранама.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Шта је? Шта би? Мој сине рањени!

Светлости! Душо! Јелисавето! Збогом!... ЈЕЛИСАВЕТА: Још живи он — На уснама се леди пољубац... Запали сунце! Мрак! Поноћ! Сан! У Венецији свакад је дан... Пуштај ме! Идем!... Ко, старче? Ја?.. Твоја те кћи прогонила!...

(Јелисавета, подскакујући, а за њом Ђурашко, излази.) ВУЈО: Е Изједе ме!... Опчини!... Проклета бог дô... Мрак је изјео!... О! о! о!... (Умире.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— Е, људи, да и то чујем, док нијесам умро: шјен брез сунца! — чу се неко иза каце. Симеун погледа попријеко у мрак, изврну чашу башице, па настави: — Кад сам узјô 'ата и изашô на Козијерац, било се подобро одјутрило.

Више се, вели, овај зулум не мере трпљети. Про'ода се горе до млинâ, па се пред мрак врати: — Још, вели, није дошô земан за крст часни крвцу проливати, за 'Ристову вјеру умријети.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

О, Господе, дај ми оне људе вере Којом Давид негда вероваше у Те! Господ ћути. Мрак се само јаче стере, И празнина зјапи и небеса ћуте. Но ни тебе нема, мој жељени Боже.

'' Док његове очи немо у мрак тону, Пуне топлог сна су, велом обвијене, Примицале, пуне мириса и нара, Робињице топле, босе и румене.

стазе у вечер јесењу И модра река огрће се ћутом Леденим сребром а по велу жутом Уморног лишћа дршће пухор туге. Мрак тешко спава у храшћу и клењу И прожима ме песмом давно снутом А у ваздуху пепелом посутом Привиђа ми се одсјај

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Тихо се вије, облаке гони, Презирућ гледа у сунчан зрак... Стреловит после на земљу рони И крвљу капа земаљски мрак. У Сумраковцу 1858.

1875. КАО КРОЗ МАГЛУ... Као кроз сиву маглу Што само сине зрак, А гушће облак дође, Да већи буде мрак, — И она само сину, Да опет дође хлад, Да већа тама буде, Да већи буде јад... 1876. (?

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

чудно, немо оцртава се, тако да се горе, више куће им, по небу чисто осећало како подне, време иде, пролази дан, мрак наилази. ИИ Тај подневни, после ручка кућни мир нарочито се јаче, више осећао код њих, због куће им.

Чак му ни гроб није добро видео. Сем на пратњи, приликом сахране, а више никад. у модрини зоре, готово у мрак будио би се. Око њега по соби већ су биле празне постеље матере, тетке, стрине.

Па онда, кад Младен затвори капију, оно његово долажење, приближавање чесми, кући. А мрак, сумрак. Кућа, око ње широко, опкољено суседним зидовима двориште и башта леже непомично, оцртавају се.

А у кујни ватра, гасећи се, час по час плане, пружи се те осветли кујну, посуђе. Напољу мрак, већ дубока ноћ. Младен седа поред бабе али не у чело, већ подаље, остављајући између себе и бабе празнине, као празно

Онда оно осећање. Напољу мрак, дубок, густ, а Младен у постељи и, онако осамљен у мраку, у ноћи, осећа како су сви ту око њега, у кући, ограђени,

да радњу више развија, кућу више обогати, да све буде овако мирно, сигурно, пријатно, и ноћу, кад све прође, наступи мрак, остане се насамо, усамљено, да нема ништа што би реметило, изазивало страх, сумњу, бригу да сутра можда неће бити

Одмах затим, чим поче да пада мрак, виде оно спремање за свадбу. Од њега, из дућана, још јуче све су узели што је требало.

било извучено, једно преко другог у нереду стајало, и у исто време слушао отуда свирку, гледао како што јаче ноћ, мрак, тишина и хлад, то јаче отуда свирка, песма бива и овамо у чаршији осваја, опија.

Да увече, седећи испред капије и гледајући како мрак пада, по улици се све ређе чују кораци, из чаршије допире све чешће и убрзаније спуштање ћепенака, она, усред ларме

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

, па кроз њу у млади петак кришом погледа момка и каже: »Свакуда ти мрак и облак, а код мене сунце и месец... Ако ме не видиш, ево ти кукоља па кукај док ме не видиш« (етимолошка магија,

Вена или клека. На Пештери и Бихору, уочи Петровдана, кад падне мрак, пале се на неколико места гомиле суве клеке, а затим се носе лиле од сасушене коре брезове или трешњеве (запаљене

званим »саборник«, који меси уочи свадбе у младожењиној кући девојка чији су родитељи живи и који се, кад падне мрак, износи на дрвљаник (место где бораве душе), где се у њега забије ракљасто дрво са три гране, на чије врхове се закачи

У Алексиначком Поморављу уочи Св. Андреје, ради врачања, кува се к. у свакој кући: кад падне мрак, домаћица изнесе у двориште три скувана клипа »мечки за вечеру«, загризе сваки помало и остави (на родно дрво или кров

Мрачна трава или трава од девет мракова (абутілон авіценнае). Њоме се одгони мрак, уз басму: »Мрак у зрак, здравље у мене...« (ЗНЖОЈС, 43, 1967, 147 идд, околина Бјеловара).

Мрачна трава или трава од девет мракова (абутілон авіценнае). Њоме се одгони мрак, уз басму: »Мрак у зрак, здравље у мене...« (ЗНЖОЈС, 43, 1967, 147 идд, околина Бјеловара).

водом у којој су траве куване поливају три ужарена камена од три боје — црне, црвене и беле, и говоре басму: »Женио се мрак и мрачица.....« (ибид.).

« (ибид.). И у Каставштини верује се да је мрак дух: »велике ноги има, велике ручини на главе, нима образа«; »тапа кô да би сена, пак га ни чут кад ходи«; »чловека

Ћипико, Иво - Пауци

—Неће мене твоји, — посумња Девојка, — траже прћијашицу!... — Ко ће их питати? Ја се женим... Сјутра, кад захвати мрак, дођи овдје, понеси собом оно твоје, цурско... Не говори никоме ништа, па да видиш...

у блиједој ведрини трепери, циједи се ваздухом као млијеко, а из тајанствених, распружених, непомичних сјена још мрак вреба...

И, док је напољу падао сутон, он је једнако стајао на вратима, а како се све више мрак хватао, тако му је на душу слазила туга и на догледу оца још га јаче захватала...

— Па к'о за се надода: — Што би му се још хтјело! Он се диже, пође к прозору и погледа напоље, у мрак, гледа и слуша хуку вјетра и осјећа ноћ. И жељан је ноћи, сласти и миловања, силна воља га обвлада.

Видиће нас ко. — Не бој се, 'ајдемо! — и повуче је за собом. Дјевојка попусти, ћутке иду низа село. Мрак их крије, а мало ко их срета. У ходу из даљега до њих допире звук хармонике и мијеша се са жалосним звуком вјетра.

дах младости скупља им се на образима; у ноћној пустоши боље отскачу њихови животи, а очи чини им се да продиру у мрак и освјетљавају га ... — Лијепо је овако! Је ли нећеш још отићи? — Пустите ме! Ви не знате ча је несрића!

Псоваће, ма ча ми је већ брига!... Преко села пожуре, мрак их крије, и не сретају живе душе. Млака јужина једнако се простором размеће, носи до њих шум отворенога мора и на

— Дакле, кажи ми све што знаш што се догодило оне вечери! — обрати се су дан старијему брату. — Било је у први мрак, ја сам се с братом враћао с радње. На раскршћу, код крижа, нашли смо њих двојицу да се свађају.

Иво узме низавицу из старчеве руке, поздрави га и пође узбрдицом. Хвата се мрак и из увала ноћ долази. Иво иде полако, а свако неколико корачаја 'осврће се на море.

Зрака свјетлости из казане допире преко пута до бродова у луци. А по мору је мрак, у којем се чује шапат с бродова и жуборење мора између шкрапа. — Није им доста што се цијело по подне играју карата!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

На Богдановом лицу, што је дан више одмицао, разрастало се очајање које је пред мрак личило на голему модрицу од убоја.

Неко од њих је чуо шум корака по кршу и отискивање каменица. Мрак је очигледно отежавао посао нападачима, кретали су се насумице у тмини и никако им није полазило за руком да се

Пред подне позвао је Никанора. Повукао се с њим насамо у ћелију и задржао га до пред мрак. Никанор је изашао зелен. О чему су разговарали? Ко то зна.

Већ видим тај зид како трепуцка, хиљаде и хиљаде сунчевих језичака палацају у мекани мрак наше јазбине, док напољу мећава гризе стену, буче слепа и глува по смрзнутом Саборишту.

По доњем и средњем дворишту мине каткад нека прилика умотана у капуљачу и поново све остане пусто и туробно. Пада мрак. Артемије Наједном дуну југ.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

1880. МОЛИТВА Кад јекну звона с црквице старе, Тихо и бôно, кроз ноћни мрак, А суво грање зашушти благо, Љубећи први зоричин зрак Светиње пуна, душа ми леће Тамо, где вечни борави Бог, Па му се

1880. ЕЛЕГИЈА Хладна је јесен; и суморно вече Над пустим пољем разастире мрак; А студен ветар са увелим лишћем Таласа, сече магловити зрак.

И звездице миле Расипају зрак... Само једна трепну, Па је покри мрак. Чија беше звезда? Бог једини зна! Спокојна је, мирна, Васиона сва. 1881. ЗВОНИТЕ, ЗВУЦИ... Звоните, звуци...

Било је вече. По небеском вису Кандила бледа сипала су зрак, И будни попац певао је близу, Кроз тихо вече и дубоки мрак. о, бајне ноћи!

У засенак њен По уској стази ја се будан крећем, И слушам шумор кроз дубоки мрак, И гледам земљу, окићену цвећем, И жудно пијем миришљави зрак.

Небо му није росе дало, Ни животворни сунце зрак, Лисје му свело, стабло пало, И покрио га смрти мрак. И ја га гледах испред себе, И проклех горки живот свој, Јер ја се тада сетих тебе, Увели, бледи цвете мој.

Гараво, пустарско чедо, вино нек нама служи, Док ноћни падне мрак. Пићу с тобом као с братом, Да не пијем сам, А већ после... Ах, баратом Бићемо се, знам. 1888.

И ја, кô мирни, добри ђак Жуковског и Пушкина, Чим тихи, тајни падне мрак, Спремићу доста вина. И с мудрим збором, драги мој, Обичај то је стари Изменићемо поглед свој На многе важне ствари.

И јунско вече спушта мрак, Копрену немо свија Трепери звездâ бледи зрак, И блага ноћ се нија. Све мирно дише. Рата бог С мутног се губи вида, И

подиже руку десну, (на груди му лева пала) Па говори стражи својој, што се збила крај машала: „Отманова мрска децо, мрак нека ми тело крије, Ал' дух мој ће тек да живи, дух слободан ено гди је.

“ Кренем се даље. С босанских планина Студени ветар звижди и ћарлија; У мутној магли колеба се Дрина, А мрак је тихо, лагано увија. Но шум се хори из дубина њени', Она се гиба, таласа и пени. 11. Од ове ноћи протекло је доста.

Најпосле испаде неко, комотан, из вајата. Буктиња засветли јасно, а пред њим - општински ћата. Он штурну преплашен у мрак, где сенка владаше густа, Ал' вајда беше му слаба, јер светли буктиња пуста И кмет га уочи добро.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Видећете зашто га тако зовем. Око нас преовлађује мрак, сунчана светлост бледи и гаси се. Са свију, баш са свију страна, обавило се око нас звездано небо као каква огромна

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Нико тебе не ћеде помоћи Роде мили у претешкој ноћи, Ал' с' у гору диже синак пусти, Па дохвати руком мрак тај густи, Ајдук кликну, шара пушка плану, А Србији бијел дан освану.

бол… Тихо се вије, облаке гони, Презирућ гледа у сунчев зрак… Стреловит, после на земљу рони И крвљу капа земаљски мрак… У Сумраковцу, 1858.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Само брзо, да на време стигнете на гробље! СЛУШКИЊЕ са корпама одлазе. ТАШАНА остаје сама. Мрак пада. Ствари, рафови, оружје, све се јаче црни, испољава и тоне с мраком.

И то, по некада више пијем него што треба, па онда, Бога ми, и запевам. Истина у ноћ, у мрак, јер деца да ме не чују и да ми се не смеју... Али запевам. Сунца ми, запевам. И зашто да не?

А особито у вече, твоје јело, твоје пиће... Не то! (Раздрагано, болно, више за себе): Кад је вече, мрак, човек, зато што је сам, слободнији је, и онда више једе, више пије и више се подаје срећи, наслади.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Тамо, човек у висину види до под небо, а по равници не види даље од првих међа. Ето, опшанчио нас мрак у овој кутији, па то ти је... Код нас кажу да мећава силази с планине; а овде, не знам откуда долази.

„Пуна је воде, а задржати не може ништа...” Понесите фењер. Каленићу, не видим, спустио се мрак. — Млади професор историје узима под руку старог професора историје, осветљава пут фењерићем, и слуша како му стари

А ови пацови сада не спомињу више Влаовиће ктиторе и добротворе, него препричавају само њихова чудаштва, њихов мрак и пропаст... И још носе будаке и ашове да их прекопавају! Пфуј! пацови, глодари, кепеци!

Ништа не воле са страшћу и радошћу. И децу гледају да што пре школом или удајом смакну с врата. Кад пред мрак стану да се с треском приклапају шалоне, руке и лица која се ту помаљају некако су потпуно безосећајна, свеједно им је

Лекса је управљала кућом „тихо као светлост”. Понекад само, с малим пакосним обрачуном. Кад Јосиф и кроз сав мрак свој напипа да удари сестру, она би ударила песницом о тврди орахов сто за којим је ручавао дед Марко, чуо би се

две крпе, села за машину, прошила крпе у врећу, напунила врећу орасима, заметнула је на леђа, и изашла из собице. Мрак. Кашикара се не види од кишног испарења; овде-онде слаба петролејска светлост, као фосфоресцирање над мочвари.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

црвених дуговратих слова И белих јагањаца ПУТОВАЊЕ СВЕТОГА САВЕ Путује по мрачној земљи Штапом пред собом Мрак на четверо сече Хитне дебеле рукавице Претворене у мачкетине На сиву војску мишева Одвеже вериге сред олује И земљу

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Иста мисао мучила је и командира, и он запита сељака да ли има који други пут. — Ево, вод’! — показа нам он руком у мрак. Једва назресмо између стрњика путању. Само, да ли могу туда топови проћи?

— А тада, удри где стигнеш и кога дохватиш! Пао је већ мрак кад смо ушли у клисуру. Једва смо пролазили поред кола, страхујући да не склизнемо у шумну реку.

— Па, куда ћу? — одговара равнодушно коморџија, седећи украј пута. Револвер плану. Коморџија замаче у мрак. Однекуд из мрака допреше гласни повици, као протести и претња коморџија. - Чекајте, брате, рано си почео!

Наше невоље су исувише велике, те мислимо на непосредне догађаје и оно што нас вечерас очекује. Мрак је увелико пао. Ми још увек идемо. Ако неко застане, налети на њега онај позади.

Светлост се наједном угаси и утонусмо у непрозиран мрак... Лађа је излазила на пучину... САН ИЛИ ЈАВА Сунце је одскочило увелико и као да нас милује својим топлим зрацима.

У бивак смо стигли када је већ пао мрак... ОСТРВО СМРТИ Док киша једноставно и сањиво удара о шаторска крила, поручник Лука и потпоручник Војин се препиру,

Заилазимо сада за једно острво, које нам најзад заклони варош Крф и ми утонусмо у потпун мрак. 3апловисмо пучином... Тек сутрадан видели смо да нас прате два торпиљера.

“ Преко главе разли ми се нека топлина. Крв поче да ми јури низ чело. Нешто заковитла пред мојим очима и мрак се спусти. Не знам колико је то трајало и шта се са мном збило. Када сам дошао к свести, моја је глава била увијена.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

О јури, нек јури воз уз гроктање. И ноћ. Ноћ настаде савршени мрак, А кроз варнице што из димњака бију, - Из киклоповог ока излећу звезде, и он њима обавијен бежи јак Кроз Тракију,

Шетајући кроз мрак узмем је за руку, и, не што погађам њене мисли, већ је њој немогуће више да мисли до оно што ја ни погађати не морам;

због које нигда никада не усних ни један врт: То је као лећи горко у мирно звездано поље, Чекати још један једини лек: мрак црн, да души буде боље.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Твој златни поход и убогу годи, И види Бога у часима овим; Нада мном само мрак студени броди, И душу бије немирима новим.

1903. ВЕЧЕ НА ШКОЉУ Пучина плава Спава, Прохладни пада мрак. Врх хриди црне Трне Задњи румени зрак. И јеца звоно Боно, По кршу дршће звук; С уздахом туге Дуге Убоги

Ал' тамо, Само Ћути распети Бог. И сан све ближе Стиже, Прохладни пада мрак, Врх хриди црне Трне Задњи румени зрак. 1904.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Из њега бије мрак незадовољства, у његовим речима осећа се потмули тутањ велике буне. Али пустимо да о њему говори Вишњић кроз уста

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

НАДОМАК Ја му рекох СТОМАЧЕ РУЧАК НАМ СЕ ОМАЧЕ ПРЕМАЛО СМО РАДИЛИ ДА БИСМО СЕ СЛАДИЛИ Једном кад је пао мрак Пао мрак Ја обукох црни фрак Црни фрак И кренух на свежи зрак Свежи зрак Да с вечером склопим брак Склопим брак

Ја му рекох СТОМАЧЕ РУЧАК НАМ СЕ ОМАЧЕ ПРЕМАЛО СМО РАДИЛИ ДА БИСМО СЕ СЛАДИЛИ Једном кад је пао мрак Пао мрак Ја обукох црни фрак Црни фрак И кренух на свежи зрак Свежи зрак Да с вечером склопим брак Склопим брак Рекоше

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Грр, шта тражиш, зликовче?! Непозната скитница сунула би нато кроз мрак попут свјетлице, а Жуја би наставила да сањиво цвили: — Николица, Николица!

Из пећине је ударала хладноћа, пријетио загонетан мрак. Кад је отвор већ толико проширен да би се могао увући чак и одрастао човјек, Лазар Мачак пусти ашов.

— Шта ти је то ? — радознало се надвири Јованче. — Укосница. Гле како је оштра. Кад год идем куда кроз мрак, ја само извадим укосницу, држим је у руци и ничег се онда не бојим. — Како не бојиш? — зину Мачак. — Лијепо.

— Охо-хо, већ ме сврби рука! — жестио се Стричев дјед. — Само да договор држимо у тајности. Растадоше се већ у сами мрак, тајанствени и ћутљиви, а већ сутрадан лукави пољар Лијан крену у извиђање да уходи мале бјегунце.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

А да тко ли воли у колиби или у граду великом боравити, и насеобу, или из села бег и кријење? Ко мрак неголи свет? Ко ли воли рит више бистрог извора планинскога пити? Ко ли воли јед неголи мед?

Припи ти к мени из бунара студеном водом, а ја ћу пак напити к теби вечним здрављем. ИЗ ПСАЛАМА Ти мој мрак разгониш, свећу ми палиш; имајући тебе, жешћу ватру, у себи неће ми се никад свећа угасити.

МРТВОРОЂЕНИ Нит је шта овде видео, Ни има за чим жалити; Из мрака је на залуд овде изашао, У мрак опет тамо и отишао; Ни имена му има, Сунце га обсјало није, Ни зна за које добро: Како му је, тако му је Свеједнако и

наведе ш њоме и напусти на Јеђиптене: пруге гусенице, шашке, жабе, љуте комарце, с неба горући град, дањом учини црни мрак, најпосле по свој оној земљи једну ноћ све првородно од човека до скота, свега имања поби и помори.

1741. Није у јелу, него у делу. Боље с миром жити него с чиром бити. Паси се, а и пази се! Мрак има муку зашто је без видела. Ко се куне, сам себе веже и нејма га ко одрешити. Ашчија чорбу дели, а Бог срећу.

У крпи завиту бритву ношаше... Прва ласноћа последњу муку доводи. Не плашта се... своје сенке. Ко на сунцу стоји мрак не може га обимити. Ко се увек у разбору срдцем држи, и цар га почитује.

Теке исто да си горе на небу, и да ниси мрак. УЛАК Овде сам ја послат, предитеча, што но вели се један улак пред царем, казати вам јер иде да га дочекате поштено.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

За теб’ ћу салда радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштерије!... — А што ће да ручаш кад си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зона.

“ и томе подобни разговори. једни одлазе, други долазе, и око чесме једнако пуно. Полако се спушта мрак, ноћ септембарска. Свет из чаршије пролази и хита кућама по махалама.

трговци што тргују с Бечом и Цариградом, и они ситни што од тих крупних пазаре еспап и сами га у колицима у први мрак догурају у свој дућан; ту свраћају и танки практиканти и дебели лиферанти, који обично прате дебелог казначеја,

Замфировој доиста је било нешто тужно, нешто све расејано, неки умор и тишина целога тога дана, све док није у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво“, сва задувана и усплахирена, запитала: Зоне куде ви је?

Већ је пао мрак кад је стигао и пролазио крај последњих винограда што су најближи вароши. Из мисли га трже женски глас.

преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нека она купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у ноћ... Весеље се продужило ипак, иако је Ајша тужна била.