Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
он сече, На друго ништа он сад не мисли, На оно само што се јуче збило, Баш јуче, кад је сунце било село И тавна мраке ноћ раширила. На оно мисли што је јуче било. Па вата здравље воду с лаким веслом, Да онде буде што год пређе може.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
различне доказе непостојност колеба ужасна: све њих мисли наједно сабране друго ништа не представљају ми до кроз мраке жедно тумарање, до нијемог једног нарјеченија, до погледа с мраком угашена.
сјајна огња бесмртнога: мном се сјећаш шта си изгубио; бадава ти ватрени поете сатварају и кличу богиње: ја једина мраке проницавам и допирем на небесна врата.
је сам себе вјенчао над вјечношћу и над временима, под којом је завјет учинио себе самом на светоме трону да ће мраке гонит за предјеле и границе осв'јетлити бића, да ће правде име светковати са мрачношћу засути мирови, како што се
сам свемогућством вјенчан; једноме је све покорно мени у просторе и за просторима; да од свете одступим дужности, мраке царство би остало вјечно.
величеством неизмјерним душе која сваког добра совршенства надвисује и у себе храни, требало би да све густе мраке, сви мирови у њих закопати похитају воскресењем сами да ти пређе св'јетло лице виде.
усколебале су; несмисленик горди помишљава да га није моја моћна рука на трон горди из ништа попела јере би га мраке зацариле, божески му престол уздигнуле, па он тамо по својојзи ћуди да саставља нови круг небесах и да дава
ваше силе поб'једити, мене силом престол уграбити, прекинути миродржни ланац под мојијем привезани троном, све у мраке утопит мирове.
ужасном љутошћу, пружајући блиједе пламове, смртне страве и вида пунане, с пламовима кола дима смрадна, те мијеша мраке са бљедношћу.
гадна чудовишта, у мракама чекају Сатану; тамо лете ужасне фурије с криковима аду приличнима, смирит себе у мраке не могу, иако је њихова стихија, јер их мучи зла ћуд и опака да мучење своје успу црно на слијепе неба мутитеље.
Отпадници неба, устрашени, пред блаженом побјегоше војском с криковима страве и хулења. Пренесретња војска мраке цара мрзак ли је облик получила по праведној над њоме разрази: црна лица, роге и репове, многима се расклопила
земни освјетљати: моћ ће људи са својега шара на узано своје поднебије виђет доста мојијех мировах; но погубне мраке Сатанине њихове ће заслијепит очи, мирови им силом свемогућом неће сјати њиним погледима, миродавца похулиће име.
Оплакујућ моју забуњену и сном тешким обузету судбу, видио сам мраке владаоца, у преварну змију претворена, ђе он пуза на зло човјечества.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Облак баца и сенке и мраке Да нахуди богоданом сјају — Ал’ соколи ум’у кроз облаке: По томе се соколи познају. Чиста речца духа искрњега