Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Али ме најзад и ноћ срела, А црно трње све гушће. Падне ли звезда с немим мраком, И оде из сене у сену, Срце се дигне њеним траком: Ка месту откуда крену.
Да не памтим ниско рођење под мраком; Да као гнев светлост сва испуни мене; Да сам као копљем прожет сваким зраком, Ту где горе вечне подневи без сене.
Заставе вихоре мраком, као клетве; Далеки путници иду друг за другом У поља где некад цар вођаше плугом, И наше царице певаху уз жетве.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Цвати, цвеће моје драго, Што сам дању ја наслагô, Сјајте, звезде, сјајним зраком, Што ја диго ноћи мраком, Све за срце ту ма које, Ружо, Данице, за моје — За ме, мила ти! 9/1. 1845.
је већ у двори, Нигде свећа већ не гори, Само код њи ојађело Што је будно то кандело, Па се мучи, тужно гори, Са мраком се тужно бори, Тражи у помоћ! Али лаку ноћ! ИИ Ноћи, негда тако мила Страшна л' си јој сада била!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Тако је то било по дану, док прљи сунце и јесењи вјетар, а увече, кад старци одоше у дједов собичак, потрпан мраком и тишином, ту потече друга прича невесела тамна понорница чији се жубор само ноћу чује.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Кад ме лепо чедо мамне, те за њоме свест заблуди, мрежом густом косе прамне заклони ми поглед луди, мраком светлим очи тамне ужгу сунце ми у груди'; па кад махом сунце зађе, а с очију мрежа сађе, у облаку мојих јада једна ми
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Зло је мени чаврљало кад ме мраком котрљало: Не јадикуј, прашко снега, ја сам алфа и омега. ЈЕРОТЕЈ РАЧАНИН: ПОНОЋНИ ОСВИТ „ПУТАШАСТВИЈА“ І Греје
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Путује Ћоса, бриге га није, а успут брашно сије ли сије. Дуго је Ћоса лутао мраком, шумама, пољем и дољом благом, прошао редом њивицом сваком, а брашно сипа његовим трагом.
Печурки једном пођосмо крадом ја, мачак Тоша и кум са брадом. Ишли смо дању, лутали мраком, по врелом сунцу и пљуску јаком. Опрезно, мудро, уз многе варке, прођосмо замке и тајне чарке.
Новине ево! Навали, рајо, под паром пуном! Синоћ, с посљедњим зраком, синоћ, у друштву с мраком, један је медо, са мрком длаком, један је меца, с крзненом јаком, отео Ђоки колаче с маком, капут, изнутра
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Високо гаре, видим како се камење љуља, а кроз отвор и лукове зидова, тамно небо. Јавља се жуд за мраком. Охолост и самоћа, мржња и жуд за убиством, и одласком све даље, јављају се у души.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Брзо пређе чесму и фењер, који је мутно осветљавао око себе. Вода је са чесме тешко падала. Свуда је било мирно и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Јер они су сунца што се увек дâве У сумраку наших брига, нашег јада, Што засипа живот мраком који пада; Ал’ њима се опет окрећу све главе Погнуте под јармом наше судбе прâве, Кад с даљине плаве Сунца наших
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
страх пред Богом свемогућим, крсти се брзо и не до краја, десна рука мота круг по тмини док се не умори, пред богом мраком, богом тишином, богом црним јабукама. У мислима између њега и Бога стоји само Симка. Не Симка, његова жена, и не жена.
Добро — одвраћа тихо, а ноге му се чудно ломе и савијају. Мукло нариче фењер и кукају лампе пригњечене мраком. Покушава да трчи. Рака апсанџија свикло увлачи кључ у катанац, задовољан што му руке и у мраку виде.
Желео сам да умре, ја, загуши га врело и дуго руцање и он испусти лампу. Сенке цикнуше задављене мраком. Адам танко јаукну. Ђорђе му обгрли ноге и прислони лице уз стомак. — Нећу више ноћу да те откривам.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
« помисли и зарече се да ће га и испод земље наћи, ако треба. Затим се врати у кућу, али никако да се смири. Заједно с мраком све брже расли су у њој немир и туга. Иза завесе, високо у небу пловио је Месец. — Где да га тражим, Месече?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Али, кад га је Вожд загрлио, Вишњић је осетио како је та топла људескара натопљена умором и ситним, оштрим мраком. Грлили су се, нешто су, можда, и рекли, Вишњићу је за леђима горела ватра, ближила се поноћ и тама се хладила,
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Један је славуј баш тад прижељкив'о, у томе часу вечерње тишине; А Тимок јец'о, тешко заогрнут Мраком, к'о адском злокобном хаљином... „Над чим уздишеш?“ - упита ме она. -Над својом срећом, и твојом врлином!“ В.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
сабране друго ништа не представљају ми до кроз мраке жедно тумарање, до нијемог једног нарјеченија, до погледа с мраком угашена.
Бог убио ту беспутну силу која твоје попире законе, која пуни мраком и ужасом наш оризонт и нашу судбину! У ноћ, страшном буром разјечану, сину мени зрака пред очима и глас зачух кано
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја бих рекао да су сенке; корачам, па ужаснут устукнем над њиховим мраком, као над црном провалијом пакла. Препадам се, страх ме да ћу се сурвати.
Идући тако оним ринговима и артеријама, и обавијен оним тамничким мраком, Илија Васић пожели тада само једно: да би на неки начин однекуд, одакле било и како било, задобио каква год крила, па
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Четворина прозора потпуно је зацрњела, борова крошња стопила се с мраком унаоколо. То није смрт, то је само ноћ. По ходнику кораци особља и цилик суђа.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Улица је била покривена мраком, Кровови и куће тонули у тмину. И ја сам се крет'о лаганим ,кораком Као чувар мртвих кроз алеју њину.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Насупрот томе, изнутра осветљена соба у кући опкољеној мраком, очигледно је хронотоп среће код Борисава Станковића. 13 Малочас описани пут који је дечак прешао у пратњи својих
Вода је са чесме тешко падала. Свуда је било мирно и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака.
„Мртва ноћ”, „мртво падање воде са чесме”, кад је око јунакиње све „мирно и мраком притиснуто” (као у гробу), или кад она запажа застрашујуће слике сопствене смрти, па сликовне инверзије које, тачно
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ПОРЕКЛО НАДЕ ОСЕЋАЊЕ СВЕТА ПРОШЛОСТ ВАТРЕ Она учи звезде да буду јетке Спава са својим мраком из загрижености Спанђала се са временом Мешајући свој пепео са свежином зоре Она светли: то светли њена празнина Њена
Краков, Станислав - КРИЛА
Потом једна за другом ватре би се гасиле, и ”Плоча” се обвијала мраком. Горе тамо код ровова праштале би уплашене пушке, и звизнуо покоји наљућени метак, па би опет све постало тихо.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ја возведох очи посмотрети напоље, Но, о тешке туге и велике невоље! Черна ношч покрила вес град густим мраком Из којего прети страх ужасним зраком; Силни вјетр душе и домове ниња Сипајући у очи крупу хладна иња.
Лавови рађају равне себи. Похвална дела снимају пређашњу Сву љагу с чела, дају му вечни блеск. А покривени мраком, стидом Грбови ленивих наследника.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
образе — Кад гладни вуци са шакалима, Са бесном риком трепет распрострв Јањету мирном деру утробу; Када се злочин мраком праћени Постељи краде жртве невине, Да једним тиском вичне деснице Живот угуши...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Обоје за истом жудили смо сликом, Вођени нејасним лутали смо дуго, Кô да назирасмо мраком једно друго, И рекосмо реч, што не рекосмо ником На сусрету првом, мада нисмо хтели Ми смо се волели, пре но смо
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Из које кафане чује се свирка. А опет, све то од њега некако удаљено, високо и заједно са мраком, ноћи одлази, диже се од њега, усамљује га...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И вас је време уклонило с пута, И ваше госе покрило је мраком. Вас више нема. Под небеским сводом, Све се је живо изменило редом: Мајке се наше помириле с модом, А ми синови с
пламена муња с мрачнога видика севне, И половину неба за часак осветли зраком, И онда утрне нагло и мир се зацари с мраком. Тежак, загушљив ваздух прохладне нијаху струје, Као весници страшни пламена и олује.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ТАШАНА остаје сама. Мрак пада. Ствари, рафови, оружје, све се јаче црни, испољава и тоне с мраком. ТАШАНА (уплашена мраком, самоћом, хвата се за чело, виче): Свеће, Стано! (Пауза.) Стано! Стано! Улази Ката.
Мрак пада. Ствари, рафови, оружје, све се јаче црни, испољава и тоне с мраком. ТАШАНА (уплашена мраком, самоћом, хвата се за чело, виче): Свеће, Стано! (Пауза.) Стано! Стано! Улази Ката.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Застадох. Напрежем очи, а лака дрхтавица ме обузима. Хтео бих да бежим. Убиће ме. А она прилика нараста, слива се са мраком ноћи, и ја у безумном страху ударих коња. Нешто се сломата са стране пута, као човек. Вероватно уплашен од мене.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Час му се чинило да то весела ливадска деца о њему говоре, час да се преварио. Ипак, заједно, с мраком стиже и Белко мравињаку.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И крошто ли си дошао овамо? Какво ли је сједначење светлоће с мраком? А ми смо та иста права помрчина, зато и у гробному мраку приличноме нам живимо се.