Јакшић, Ђура - ПРОЗА
и свакоме се допало то мудро и озбиљно лице; свака цртица на њему беше пуна израза; свака је приповедала о вечном мраку подземних тамница, о мучној самоћи, која се у влажноме хладу каменитих сводова проводи...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ако ли се пак плаше да што у мраку не виде, лудо мисле: шта ће видити кад се у помрчини не види? Али старе баке кажу то и то, и друго.
Пита он: „Ко то лупа?” —„Ја сам — одговори жена с претвореним гласом — што мртвим|јело носим.” Кад ови почне у мраку око себе пипати, има шта нађи! Главе и костш мршвих људи!
или боље да речем нечовеку, који на свет разума мрзи, без којега је иста словесна душа слепа и у всегдашњој тами и мраку живи! Ништа друго није вредно никаква човека до толиког безумија довести развје само и једино сујеверије.
” Од овога свештенога и вечнога предела ко се год удаљи, мора сиромах тумарати по мраку и главом које о шта лупати и нос гди не ваља завлачити; мора, ако му се и неће, за љуту невољу блудити и као изгубљена
Коме ли се ово неповољно види, он усред подне затвара очи, и мора бити у мраку и слепоти. Христјанство је, како сви знамо, раздељено на различна општества; свако општество и осим нас има своје
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ЈЕСЕН 85 ПЕСМА О ШИВАЋИМ ИГЛАМА 86 ВЕЧЕ 87 ШВАЉА 88 ИИИ 89 ЗАПИС 90 МРАК 91 УЧЕЊЕ У МРАКУ 93 ЧЕЛНИК 94 СИНГЕР 96 ПРОРОЦИ НА КОСОВУ ПОЉУ 97 БАЛАЧКО ВОЈВОДА 98 ТРИ ВЕКА У ОБРЕНОВЦУ 100 УЗИМАЊЕ УЖИЦА 101 ДРУГИ
Ово златно пераје? Пијем, па разумем Краљевића Марка што пола пије, а пола Шарцу даје! Ово је вино заседа у мраку! Жаба у устима, канџа у стомаку! Није ти ово ни радост сиромаку, а камоли цару! а камоли јунаку!
Бежим. Рог ме гони, сачекује кљун, и у бекству, мучен ко леднички цвет, разазнах у мраку још страшнији свет: жена с брадавицом ко исисан црв доји врану млеком црним као крв; а жохаре људи једу, улов
А још нисмо стигли до Голготе! Војници су у мраку заспали, угасивши лучеве и свеће: осуђене, већ су нас распели! А тек расте дрво за распеће!
МРАК Не светли ништа ни у кући, не светли ни на сокаку. Неко с неким о твојој судбини разговара у мраку. Узалуд чекаш, дигавши очајно лице из шака. Не виде им се ни лица, ни имена, ни речи им се не чују од мрака.
Не знаш да л ће ти главу на пањ, ил ће те с лађе, у џаку. Ти знаш само толико, да се то ради у мраку. Одмиче ноћ, а ти чекаш да ти се пресуда јави. Тебе не зову на разговор, а суде о твојој глави.
Твоја глава, ил рука, шта је сад пало на вагу? Не знаш, не видиш, не чујеш, све се то ради у мраку. (Из Хасанагинице) УЧЕЊЕ У МРАКУ Оне које крвави мајстори муче, и који не знају да се бране и боре, још
Не знаш, не видиш, не чујеш, све се то ради у мраку. (Из Хасанагинице) УЧЕЊЕ У МРАКУ Оне које крвави мајстори муче, и који не знају да се бране и боре, још крвавији протомајстори уче да од зла
Ништа се не чује. Чује се купус са шпорета у мраку. УЗИМАЊЕ УЖИЦА Ничег о куки, ничега о клину! Ничег у подруму, ничег на тавану! Ничег ни на тезги, ни на ваги!
А свеца који на длану носи град остависмо у мраку, на прагу! 4. Онај који нема ништа, бос прогнаник из пепела, из пепела своје жетве, из пепела своје земље,
да је пала, магла низ Лужницу тече брзо ко да је неко пије наискап, поток, и крушка над потоком, зажуборише у мраку, пуни жара.
Све усијано, и осијано, и озарено - угасили, па, у мраку, сабрано расули, зашивено рашили, помирено закрвили, исцељено озледили, утешено уцвелили, недељиво разделили.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— „А ти дела то, кнеже!”, рекнем му ја, и он оде у своју војску у Жубер, али по мраку. Сад да видите моје памети, које ми уверило, да стари људи право кажу: прва војска за другога.
Али ово је овако било: када је Грбовић преко Колубаре врло доцкан од нас отишао по мраку, нађе турска сена и сламе и чардаке по сата испод Ваљева и све попали, пак се врати у Жубер у своју војску, пак без
— Његова сестра дошла и млого гостију има, одем скоро. Пуст сокак, блато до колена; идући у бирцауз по мраку кожу̓ се сав до колена укаља, диго̓ га у руке; спаде једна чизма, узе̓ је под пазух; спаде и друга и једна чарапа, све
Брзокоњици отрче, а не јавивши напред да иде Карађорђе и Младен, но у мраку прикуче се шанцу. Миленко помисли да се Афиз-паша повратио и повиче на војску: „Плотун, јунаци!
На дну поља, недалеко од Думаче ћуприје, стигоше нас Турци у мраку, и на стражње момке опалише пушкама, где Никола Живкелић из Кутишице падне с коња неубијен, но близу у рит сакрије се,
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Дете плаче једнако. Погледа опет, а оно се спушта к њему: малено детенце, као ћупић... црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгубио сам козе, па не смем кући.
Док га достиже неки Милосав, комшија Милунов, човек добричина и разговоран. Познаде га у мраку, па рече: — О, Срејо! Ти ли си? Чекај, заједно ћемо! — Можемо. — О, брате, баш ово данас би џумбус!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
залази за хуме, Далеке и црне, кô слутње; и снови У тој мртвој ноћи пали су на воду, Кô олово мирну и сиву, у мраку. Јабланови само високо у зраку Шуме, шуме чудно, и дрхћу у своду.
Али с црне куле кобан и потмуо Глас поноћног звона одјекну у тмини — Негде из дворане дуг се уздах чуо У мраку, у немој студеној тишини.
А мокре су очи окренуте другде. САМОЋА Лежи река расута у мраку, Мртва, бела. Не чујем да прска Ни таласић измеђ густих трска, Ни птић речни гдегод у врбаку.
Учаурена буба ћути, И преде свилу за плашт Цара; Запалише се Млечни Пути, И препуни се сребром бара. Зрно у мраку журно клија, Да га израсте цела шума! А на мом путу сама сија Сумња, то сунце мога ума.
испод његових ногу, односећи читаве спратове разбијеног гранита, који се с хуком руше у црну воду што трагично хучи у мраку. У даљини у хоризонту, дигоше се црвени пламени стубови: то су муње запалиле неку огромну шуму негде на предгорју.
Преко реке која је делила ове две земље разговараху два човека: — Ми живимо у мраку а обожавамо Сунце које неће да нас огреје.
пожар њиховог града и осветли шуму, да би пробудила свог драгог и показала му на грудима своје гривне које није у мраку видео, и своје очи зелене као две купине у којима се легу змије.
ће Старина Новаче И Пивљанин Бајо у љутом Дробњаку, Залуд дохватити за зелене маче: Подли ће се пазар да сврши у мраку! А у твом су небу све молитве наше, О вечна предстражо и слави и плачу!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Седе после на пањ и оста сам у мраку, па гледа живот у двору. На отворена кухињска врата букти ватра црвеним пламеном и лиже гвоздењак и вериге на којима
баш ако ћеш и Аноку! — Хоћу ја, богами! И снаха изнад куће проведе пијана девера по мраку до вајата. Покри га поњавом и оде у кухину да прича јетрвама што се збило. Али се ниједна не обесели томе гласу.
Ђеда се диже, отури губер, прекрсти се, подави ноге пода се, па оста сам у мраку, седећи на кревету и претурајући свакојаке мисли. Други петли запеваше. Ђеда уста и пође на бунар.
Некакав страх бјеше обузео попа, да се једва држаше на ногама. Аксентије Смиљанић позна га у мраку: — Побјеже! — рече он. — Ко? — Учитељ! Поп дахну душом: — Срећан му пут! — Шта? — рече Аксентије. — А Мара? — А?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Та нећу, слатка, знам ја шта је тајна — вели испраћајући гђу Габриелу, која се изгуби у мраку, проклињући ту »свађу« због које се губе сукње и хозлице. Одмах за њом крену се и снаш’-Пела, па зареди по комшилуку.
Па и сам Ержин хуланерски каплар, кога су звали »Шецко-једно«, који је већ поодавно џоњао у мраку на авлијским вратима, и коме је у његовом Коњичком правилу стајало да хуланер треба неустрашиво да дочека бар десет
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Хтео бих још ја од оне старе вере и хтео бих увек да се нађем у овом црном мраку пред црвеном олујом. Јер је она стара, махнита вера сву моју крваву дедовину претворила у један велики гроб у коме
И пре је за мене владао мрак. Али, у дубоком мраку, понекад, севала је муња. Сад је настао непрекидан, потпун, црн мрак. У блеску оне муње стицао сам чудну веру у себе.
Африка
Имамо пола сата до поласка брода. На пола пута црни газда шалупе наплаћује карте у мраку. Половина сапутника има карте купљене за повратак још на некој другој шалупи, али на којој им је речено да ће важити и
Одједном смо сасвим у мраку. Једино се још беласају наша одела. Враћамо се између бенгалоа кроз густину тропског расадника који се, не знамо на
Одлазим у заселак и, онако у мраку, проналазим одакле долазе звуци там–тама. Неколико одраслих дерана седе испред колибе на асурама и ударају у бубањ и у
на брег пребачен конопац за који се они придржавауј док превлаче сплав, ништа их не може натерати да то учине и у мраку. Нама би међутим било боле да заноћимо негде дале од реке, где није мочварно.
Дајем му пет франака поклона. За вечером, сâм, усамљенији но икад, са губавцем у мраку испред себе, са лампом — против олује на коју налећу це–це мушице.
Групе људи и жена пролазе у разговору. Ја сам савршено срећан. Проналазе ме ипак неки старци, које у мраку не могу да познам; са њима је један стари гријон (бард), кажу сасвим слеп. Око нас се скупљају лагано сељани.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Лети су се те равни претварале у жарке пустиње, а зими у ледено море, покривено снегом. Људи су ослушкивали, у мраку, урлик вукова.
Испод тих затвора, у подруму, крај једног римског бунара, било је неколико непатосаних соба, у скоро потпуном мраку, што су донедавна биле мучилишта. Ту су затварали убице, дезертере и шпијуне.
Кад је профоз отишао, са фењером у руци, Павле је видео да са њим, на зиду, остаје само његова сенка, у мраку. Над њим је био цео Темишвар, толике тврђаве, касарне, толики људи, коњи, али нико чак и не зна где је, а да му дође,
Заборављена скоро више од годину дана, та слика његове младе, покојне, жене, појави се тако, у том провидном, плавом мраку затвора, и он је виде као да стоју ту, пред њим, у зиду.
га је, у ноћи, како шкргуће зубима, и, мада супружници нису говорили, она му је, ћутке, додавала облоге са сирћетом, у мраку. Није ни она спавала. Обоје су они слутили да се њихов брак прекида, иако се сасвим прекинути не може.
Мати њихова једва је чекала, увече, да оду. А деца би отишла на спавање, отерана рано, и легла би, у мраку, шапћући једно другоме, жалосно. После би, у ноћи, каткад, долазило и до плача дечијег, горког.
Јахао је и по провидном мраку, као сенка. Одмицао је тако, у страху, и одморио се тек кад је, кроз урнебесни крекет жаба, видео да је стигао на
Други сад играју и певају у Темишвару, у Будиму, и Бечу, а ми, гладни и жедни, кријемо се, у мраку, и вешала нас чекају. Као брод, који таласи бацају по мору, на пучини, наш национ лута. Зашто? Коме смо криви?
Оне су, узбуђено, посматрале лепог официра, који им је, изненада, дошао у кућу, по мраку, уз светлост фењера. Али, њега је пратила, као сен, Божичева кћи, па су ћерке апотекара мислиле да су то вереници.
Али, њега је пратила, као сен, Божичева кћи, па су ћерке апотекара мислиле да су то вереници. Размештање гостију, по мраку, испало је помало језиво и аветињски, али је Павле, ускоро, заспао тврдим сном.
Младенце је склонио у једне таљиге, насред дворишта, у мраку. Звезде су им се смејале на небу. Ђурђе се спремао да украде младожењу и младу, кад сватове сан буде савладао, и да
Млада је, међутим, изненада, осетила, као гробну змију, ту њушку, а видела, изненада, само зверске очи, у псу, у мраку. Вриснула је. А тај језиви врисак одјекнуо је кроз ноћ, далеко.
Теодосије - ЖИТИЈА
због кога се начинио толики метеж, побоја се да се ово зло како не сврши убиством, и нагнувши се с куле позва их по мраку.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Човјек с мишем нагну се над отвор, спази у мраку џака некакву необичну длаку, узвикну и тога истог трена деси се страшна ствар!
— А и ти, драги пријатељу, не мрдај много њушкицом испред мог носа, јер, знаш како је, могу се ја овако у мраку заборавити — искрено признаде мачак.
Отишли су да поједу мјесец, па да те онда лакше сачекају негдје у мраку. Крушкотрес Кукурузовић погледа у окрњен мјесец и урликну: — Ајаој, готово је, појели су већ пола мјесеца! Бјежим!
— Мачак иде нечујно као сјенка, а то што лупка у мраку кроз кућу... то ће прије бити неки мали, малени коњић с тврдим копитима.
Трком! Ово командовање прислушкивали су у мраку иза плота мишеви Сланинко и Брашнов. Слушали су и од чуда бечили очи. — Видиш да је унутра био коњ мишоловац.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- раширила је очи и ја сам видео како јој зенице светле у мраку као зенице мачке. Рука коју је држала у мојој била је сува и врела. Рекох јој да ћемо ићи ауто-стопом.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Не разликује таму око себе и таму у себи, и широм отвореним очима, у мраку, не види ништа. Скакање жабе, чело главе, извесно је да је ослушнуо, али одмах затим загуши га сан, тако да опет све
Тада, помућеном свешћу, прво зачује лавеж паса и пој петлова, да одмах затим широм, у мраку, отвори очи и не види ништа, али да му се учини као да види, у висини, бескрајан, плави круг. И, у њему, звезду.
И, у њему, звезду. Једном заста у том љуљању и хујање му у глави преста, тако да осети да је будан. Лежао је у мраку широм отворених очију, зачуђен, и дрхћући од хладноће. Није више сањао. Пој петлова и лавеж паса чуо је.
Тако му се и остало што је било тамо, напољу, на киши, јављаше у широм отвореним очима, у мраку: обронак брега и под њим Дунав, са чамцима шајкаша, којима ће се навести на воду.
Тад зашкрипа ђерам и, у исти мах, залупаше на врата. И као да се трже не само он, већ и све друго живо, у мраку, што је дотле било и невидљиво и нечујно, зачу се тутњава копита и залајаше промукло пси, сасвим близу.
И тек што је, онако тргнут из сна, полубудан, покушавао да се, у мраку, ослободи неких чаршава у које се био заплео, и да се извуче испод кожа, ознојен и го, јер го је увек спавао, она се
Ватре су још шарале по мраку велике сенке и причине, али чим пуче прва пушка, све као да одскочи са земље и заигра. Запеваше неки, зарикаше,
Чим су их, уосталом, извели ту на утрину, опколише их немачке тобџије, које су се после, крај својих топова, у мраку, видели како стоје, са запаљеним лунтама у руци. Све се међутим сврши добро, чим стадоше и бацише товаре и оружје.
Ни те ноћи под ведрим и тамним небесима, ни ти воћњаци који се осете тако у мраку и миришу негде у близини, ни тај лавеж паса који је свуд исти, ни те ватре од којих засузе очи, загарави лице и угреје
четвороношке, са сенкама шатора на леђима, успели да се извуку из логора и изгубе под оближњим плотовима, у трави, у мраку, у јарковима, у жбуњу.
Скоро половина њих, не могавши да заспи, разбегла се тако, по мраку, некуда према граду. Заситивши се, последњих дана, пред полазак, у општем плачу и кукању, својих жена, при оном метежу
И мада читави сокаци беху пусти, они су, по мраку, наслутили оно што су тражили. Не дирајући пилиће по гранама, и обилазећи гуске, накрали су се меких голубова.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Порођај се зато обавља у мраку и тишини, а поред породиље је само бабица. То се чини јер се верује да уколико мање њих зна за порођај, он ће утолико
Она се обично приређује празником, недељом или о слави (искључиво по мраку). Повојничари доносе киту цвећа завезану црвеним концем, погачу и главицу црног лука.
у нашем народу постоји веровање да је опасно остављати бебине пелене после заласка сунца, по мраку, или када дува ветар, будући да би тада бабице могле преко ових пелена наудити и самом детету које је у њима било
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ходи, Јанко, ходи, брате, да се поцјеливамо! И загрли ускока, који дирнут, у мраку се пољуби с невиђеним, непознатим човјеком! Кнез одјаха, па се и он и сви мушки редом пољубише с намјерником.
Милићевић, Вук - Беспуће
Он се свлачио у мраку и чинило му се да још чује њезино болно и уздрхтало јецање; и кад је легао, чинило му се да је још види сатрвену и
И тога читавог дана не раздвај аху се. „Шта је то са мном?“ питао се увече Гавре Ђаковић, кад стајаше у мраку крај отвореног прозора. „Нашто сав овај немир, збуњеност, слутња која се рађа у мени? Шта ће то мени сада?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Па довати јера тананога И још оног, брате, дебелога, Тог у десну, оног у шуваку, Удри њима по ветру и мраку. Боже вели, чудна дела твоја! Али гледај куд ћеш, главо моја, Јер ако те то јерје довати, Оћеш богме грко оплакати.
Ово реко, па се лећи спрема, Јера ми се нешто позадрема, Но док место ја тражи по мраку, Гледну малко небу и облаку, Ал' кад виде саме облачине, А звездице те баш ни једине, Падне на ум нојца некадашња,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Самарџија се разњежено загледа уз долину потока Јапре и снизи глас као да је нашао заспала зеца: Иде он у мраку за тобом — куц-куц, чок-чок! — прати те вјерно, устрајно, нијеси сам на свијету, не бојиш се вука ни хајдука.
У мраку се од мене ишчаури некакав сасвим други човјек, ни ја га сам познати не могу: домишљат, мудар, јуначан. Нит ми треба по
— Ко ће знати шта се у ономе пијанству и мраку све исподогаћало. Одједном с онога кревеца, изнебуха, попут опруге, одскочи командант Миланчић и за трен се нађе пред
Једна истурена јединица Крајишника већ је доспјела до друма код Болеча, на сам праг Београда, и ту се, онако у мраку, поваљала по неким јарцима и удољинама.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
) ХАСАНАГИНИЦА: Не светли ништа ни у кући, не светли ни на сокаку. Неко с неким о твојој судбини разговара у мраку. Узалуд чекаш, дигавши очајно лице из шака. Не виде им се ни лица, ни имена, ни речи им се не чују од мрака.
Не знаш да л ће ти главу на пањ, ил ће те с лађе, у џаку. Ти знаш само толико, да се то ради у мраку. Одмиче ноћ, а ти чекаш да ти се пресуда јави. Тебе не зову на разговор, а суде о твојој глави.
Твоја глава, ил рука, шта је сад пало на вагу? Не знаш, не видиш, не чујеш, све се то ради у мраку. (Затамњење, завеса) ДРУГИ ДЕО И СЛИКА КУЋА БЕГА ПИНТОРОВИЋА (Све је као у претходној слици.
Све се ослободило, све се преобразило, у мраку! Ноћас сам снажан, свемоћан, и слободан по другим законима! Како сам само леп у часу кад ме нико не види!
свом буџаку, свукли смо одела, изули ципеле, дунули у свећу, легли, изашли у врт, и одмарамо се од својих лица, у мраку... (Затамњење) ИВ СЛИКА ПРЕД ХАСАНАГИНОМ КУЋОМ МУСА: Кад једном почнеш да завидиш, готово је.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
То је сигурно била његова свећа, упаљена му више главе. Кад се испесмо у кујну, и то до врата, у мраку, наиђосмо на оца му. Он се, како изгледаше, беше занео у неко опасивање.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Помркне сунце и увати се тама, реко би да је поноћ. У том мраку сатре главама кулу у млево, узме девојку под крила и дигне се у облаке.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
плесан обраста нафору, Влага будућих киша је у зраку — А ти разараш своју метафору И стискаш зубе док радиш у мраку. (8-10.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ИВ Клопара точак климавог устројства, по калу клеца - не котрља звезде. Четвртак Петку: Не чекајмо госта у мраку неко Котарицу стеже! А Петак жално: Падај, пчело краја, „На крило изгубљеног раја“.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Вјетар је мео и све се зави у снијежни вео. МЈЕСЕЦ И ЊЕГОВА БАКА У шуми старој огањ гори, блиста у мраку на крају свијета; кад ближе приђеш — од сребра двори, по њима мудра старица шета; над кровом плави вије се дим; ту
У шуми старој огањ гори, блиста у мраку на крају свијета, кад ближе приђеш — од сребра двори, по њима мудра старица шета ... Носећи капу невидљивицу ...
“ Диже се Ћоса, говори: „Ето, носим у торби читаво љето, сада сам прави див. Поћи ћу ноћас по густу мраку горском млину чаробњаку. Остаћу ваљда жив.
А кад у кланац, у шуму зађе, у мраку густом Ћоса се нађе, пред носом неста прст. Из ноћи глуве сова се јави: „У шуми живе дивови прави, јуначе, буди
Кад обноћ бура на мору дува и моћан талас у лађу грува, грми у мраку слијепом, рибица добра морнаре зове у тихи залив нек журно плове, свијетли им златним репом.
Облаци језде, страхота сама, барчицу малу захвати тама, за громом ори гром. У густом мраку без једног зрачка однесе бура барку и Мачка у дивљем трку свом...
“ А дедин стражар, весели Жућа, грози се Ждерку глупом: „Кад ли га једном скопам у мраку, платиће кожом скупом! У том је само невоља права: он увек дође кад стража спава.
Нека га само у њиви видим, однеће празну торбу! Кад ли га зграбим у мраку слепом, платиће, богме, главом и репом.“ Лопов се Ждерко у јами смешка: „О, почуј, бели свете, пазите само овога
Тврд сан лупи и мене и друга, сваком оста на глави чворуга. Рано јутро лутало по мраку и разбило фењер у буџаку. Месечина поља потопила, четири се коња утопила.
Јаше малишан весела срца у седлу дрвењаку, пажљива Борка копитом кврцка каменом стазом у мраку. Одједном ноћни проломи мук вијање страшно — вук!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Има ли доброг вина тамо? — Да, али бисмо га морали пити у мраку. Идем да питам сина.. Ако он пристаје, довешћемо чамац до вас и поћи.
Сем ако не чекаш Пабла! — Могу доћи за вама кад обиђем најпре малога Педра; он се расплаче понекад у мраку и тата се онда љути. Хоћеш ли ти, Ивона, да ме причекаш часом, а онда ћемо сићи заједно, или силазиш одмах?
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
5 „Када самрт стегне моје груди болне, И потоне душа у вечноме мраку, Ви пођите тамо, размакните волне, И на дну језера копајте ми раку, И тамо сахран'те Преко мога гроба Нек' се метне
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Старе су напеве као бурјан тргали не би ли црква тврђе им стајала, и мрзели су на мене! У беди минух, по мраку сахрањен, ко чаробњака ме сневају, не устах ја из гроба!
На ту помисао долази одговор који каже: па ви и јесте неко други, погледајте своја лица у мраку, то уопште нисте више ви, ви себе не можете познати.
Но нико од нас не воли да се огледа у мраку и мислимо како је најважније да постојимо. Опет се чује једно отегнуто нееееее, мало строжије изговорено из мало веће
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Вучку возару пали камути у блато, и он је био очајан што не може у мраку да их распреми. А неком возару првог вода украли ћебе, па псује на сав глас и прети да ће лопову коске поломити, ако
Пешадија је већ излазила на друм и хватала десну страну пута. Људи су потрчкавали да у мраку не изгубе везу, а муниција у фишеклијама је клопарала. Застадосмо... Негде је загушило.
снагама људи и животиња, челик се котрљао преко њива, јаруга, урвина, кроз шуму, целе боговетне ноћи, по мртвоме мраку... Свитало је кад смо застали усред једне њиве, засејане кукурузом.
— Не да ми се — вели очајно Александар. А знаш каква је! Питам га откуд је виде у мраку. — Е... сукња... Не дремај, дроњо, већ држи коња на дизгинама — викну на средњег возара, коме се коњ саплете.
Кренули смо по мраку. Мучно је осећање кад се по мрклој ноћи излази на положај. Ишли смо прво главним путем, онда скренусмо, затим преко
Ишли смо сада обичним сеоским путем, по глибу и мраку. Једва пронађосмо пољану где беше цео наш пук. Причају, како су мислили да су нас заробили.
— Ама замало, бре, да нас увате за гушу — објашњава неки од наших војника. Команданти су нервозни, јер ордонанси у мраку не могу да ухвате везу са пешачким јединицама.
Командант његов вели да не зна где му је команда пука. Јединице се свијају у колоне по пољима, али су сада у мраку погубиле везу међу собом...
Али сад се већ лакше сналазим, исто онако као када се у мраку силази низ степенице. Пред нама одјекује тупарање нечијих ногу.
Тада сам му стручно објашњавао, како је врло опасно ноћно гађање, јер послужиоци у мраку могу лако да погреше, и онда разорна падне у наш ров. — А, јест! — ману јетко главом.
Иако је то била блиска команда, чинило ми се да идем негде изван света. По киши и мраку јахао сам преко неких потока, по глибу, преко поља и кроз нека села, док ме ордонанс не приведе једној јазбини, и
По гласу, који личи помало на запомагање, рекло би се да дуго времена лутају по мраку београдским улицама. — Е, да ти кажем — одговара неки полупијани глас са тротоара.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Најпре се стадоше мотати некакви црни котурови, које она лепо распознаваше, и ако беше у густом мраку, затим се котурови стадоше растезати у дужину, стварајући све веће, разноврсне слике.
О, да дивне, ретке среће!... Чудне ли лепоте и радости: приљубити се тако уз мајчине груди, сакрити главу у мраку на тим свенулим прсима, које су те, некад једре и здраве, отхраниле и подигле!...
Она изиђе и застаде на степенима. Јамачно га опазише у мраку, те Влајко застаде на вратима, а она сама пређе двориште.
Сад настаје живот, прави живот!... А ово се досад лутало некуд по мраку... Даље, даље црна прошлости !... Здраво лепи, срећни животе!...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
195. Не чудим се мраку ни облаку, Ни Врбасу што се често мути, Већ мом драгом што се на ме љути, Ко да сам му нешто учинила Што сам
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ЈЕЛИСАВЕТА: Испред ове завесе мрак је, у коме запалише спаситељи градове, сандуке, лађе и каце! СОФИЈА: У мраку пред овом завесом мудраци надбудалише будале, а будале надмудрише мудраце!
Месечина. Спарна летња ноћ, пуна цвећа, зрикаваца и свитаца. Софија, после пливања, брише косу. У мраку, са стране, у први мах невидљив и за публику, стоји Дробац. Нетремица, и не померајући се, гледа Софију.
СОФИЈА: А знаш ли шта је ово? ДРОБАЦ: То ти је рунолист. СОФИЈА: Како их познајеш и разликујеш по мраку? ДРОБАЦ: Па по мирису! СОФИЈА: Не мирише сваки. ДРОБАЦ: Чини ти се. А и видно је, видиш колика је мјесечина!
СОФИЈА: Какав је то мрак, господе Боже! ДРОБАЦ: Споља мјесечина, а унутра мрак и смрад. И ваља ми по томе мраку и смраду тумарати... СОФИЈА: Докле? ДРОБАЦ: Ко зна докле. СОФИЈА: Чекај!... Понеси ову видову траву!
Остала сам сама, неко је наишао, и ја, онако обезнањена, у оном страху и мраку, нисам познала ко је, мислила сам да хоће да ме убије... А једва сам и чула шта говори, пола речи је односио ветар.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У мраку само кад ми идеш, а очи ти се болно смеше, чини ми се иде ми красна проста сирота мати божја. МОЈА РАВАНИЦА Блудно гле
Пода мном једнако видим собу и четири дашчана кревета у мраку, откуда допире смрад. Једне издеране ципеле остављене на столу. Ето, и то је својина!
Имао‑не имао, он је и под артиљеријском ватром стизао до нас, у мраку. Обично би кујну дотерао тако близу, до ровова, да смо каткад, у ветру, могли да намиришемо масну говеђину.
У малим прозорима не беше свиле небесне, плаве, она је била подерана. Чашу ову у славу рите! По креветима, у мраку, лежале су сенке. Мужеви, оцеви, браћа, деца у стиду и сраму. Ја пијем у славу смеха Банаћана, који је оштар као колац.
Мађари су псовали и болничаре, и лекаре, и божју мајку. А само су Руси, у великој гомили, у мраку, ћутали и пружали руку кад би болничар са фењером и чајем прошао.
14) и стижем у мраку. Добијам, за становање, читаву једну, празну, кућу. Ходам по њој и бирам где да ми наместе постељу.
Моје име звучи српски, или чешки, или пољски, па, каткад, понеки официр предаје папире сав позеленео. Каткад, ноћу, у мраку, кад има дезертера, они искачу, главачке, кроз прозор у нужник. Пуцњи одјекују.
Стали смо били пред једним разривеним тунелом. Хтео сам да сагледам тај поток што је у мраку жуборио и учинило ми се да се румени, и да је весео.
А сва та бледа лица, и сва моја жалост нестаде у жуборењу тог потока у мраку. Воз није могао даље. Ваљало је прећи, преко Чортановачког тунела, пешке. Било је хладно.
У даљини сам крш, ниско жбуње, и модро небо. Како се брзо мрачи овде! Шест дана живим и ћутим у овом мраку. Око мене огромне сенке, које немају краја, и провалије, које немају дна. Све је од камена.
Шест дана ћутим и живим у мраку. Погнуте главе идем од камена до камена, а кад се успнем на врхове стена, милујем руком ову обалу.
Оне су једине блеђе и светлије шаре у мраку. Иза њих, као огроман гроб, диже се земља, и нигде стабла, нигде ни жбуна. Сва се савила на исток, преломљена од бура.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
ГОЛГОТА Мрачно је небо. Месец крвави У поноћноме тиња облаку, Ко тежак уздах шапће у трави Ветар. Голгота спава у мраку. Црно је небо, ни звезде нема— У грозничавом бунилу дрема Планета стара: Грех на њој тешка крила одмара...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
поточка, што се под планином вијуга, не чује се ни стока око кућа, које су нас са свију страна опколиле, па у том мраку изгледају к'о црни пластови. Свуд тихо, само код нас кипи живот и рад....
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” Кад киша ноћу ромиња, Он стрепи: Сиротиња Шапуће, у мраку, како би Живога да га зароби! Тек сунце, у светло раздање, Врати му самопоуздање.
Избројао си све овце (и овнове!) Што их има у срезу и у округу... Шта би још могло да се употреби? Чекање у мраку безнадан је посао! Кад би се бар знала страна са које би Мукло, на прстима, наићи могао!
Писци? — Кочијаши који су се у мраку распричали! Американци? Ваља: Америчани. Јер није Ликанци него Личани! Личанин може постати Америчанин, али странац
Ноћ је велико, набухло Ништа Које се од тужних сећања лечи. Ноћ, одрана кожа на распећу. У мраку се сакрила киша, Док кроз тишину пљускови речи Повремено, с ветром, на слух налећу.
Целу ноћ је ветар с папирићем шушкô: Шапутали су, ко женско и мушко, Ко рука, у мраку, кад пипа, насумице... А кад је на прозор повирило сунце — Папира, на столу, више није било.
Свеједно да л пршти снег, ил бехар, ил туче лед: Година обавља оно што је дошло на ред. Речи њене, у мраку, шапуће мокро лишће. Киша је мастило којим песму о себи пише.
” „Нас три смо јутрос, у освит сунца, Ухватиле вечног бегунца У кафани „Последња шанса”. У мраку смо чекале све док не свану. Играо је партију преферанса Са ноћобдијама у Звечану.
Погледом их као огњем ожеже: „Зашто мој старачки живот трујете? Заплеле сте се око мене као вреже, Ал ја, у мраку рањене сујете, Откривам зачетак равнотеже!” „У тами свог бола скупљам ведрину: Да макар кум-Ђока однекуд бане!...
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
дотле је владало опште мишљење да, почевши од дубине 500 метара, морске животиње које живе у томе вечитоме дубинском мраку, не могући ништа видети, немају очи.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Лице му не видеше, али по оделу га познаше. За њим је силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасвим у мраку. Сигурно је то био купац куће.
Овамо, с друге стране, по вароши, у улицама, које су се овде свршавале, све је још било у немом мраку. Само њему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуда са њине, Софкине куће,
У мраку и запрепашћености свих одсекао Јусуфчићу главу. И онда дочекан од сво јих, праћен њима, халакајући, дојурили сви овамо
Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој почне о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи свирају, да од њихне
Шикну крв. Алат, бљештећи се у мраку, пропињући се и разривајући калдрму, одјури са њиме. Софка чу како Арса полете у кујну, и тамо ка свекрви викну: —
Тек што је поноћ превалила. Једва се назире бунар, штала, околни зид, а остало се још губи у мраку. Из оне велике собе, кроз широке, приземне прозоре, улепљене местимице почађавелом хартијом, допире жута, мрка
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Па и бол ће проћи; Све, чак и љубав. Гладне страсти гоне, Гоне по мраку гробу што Же доћи; Посмртна звона у даљини звоне, А ветри хује поносно и страсно Последњу песму свему што је било.
на туђег човека И девојачки сан о своме браку, Не знајућ’ да л’ те добро ил’ зло чека, У мутан живот пошла си по мраку.
Грми задњи одјек, потмуло и дивље, Борбе што се с мржњом и очајем води, Док у мраку будно, све живље и живље, Дише стара земља у новој слободи.
Али, опет, када у мраку живота Походе ме, ретко, у мојој самоћи, Сећања свих дана и прошла лепота; Кад ми дођу моје старе, дивне ноћи,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
КУЧИ-БАБА И Кучи-бабом страше мајке дјецу, да не иду по мраку. Кучи-бабу представљају као стару женетину, која има двије врећетине, па непослушну дјецу купи и некуд у некакву
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад овај бубне са сланином међу њи, а човек скочи онако у мраку, па стане викати: „Ко је то?“ А крадљивац одговори: „Ја сам ђаво.
“ Дечко изишавши на поље, чучне у мраку, па извади из торбе погачу и печено пиле и чутуру с вином па | стане јести и пити.
Кад овај бубне са сланином међу њих а човек скочи онако у мраку, па стане викати: „Ко је то?“ А крадљивац одговори: „Ја сам ђаво.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА: Баш ме занима докле ће! СТАВРА: Да говори на струју, ми бисмо овде у мраку седели! (Улази Госпава) ИКОНИЈА: Шта је, Госпава, зар већ готово? ГОСПАВА: Доста је, вала, и било!
(Излази) ЦМИЉА: Како ћу ја ноћас по мраку сама до Репишта? ИКОНИЈА (улази): Коме си то отварала? ЦМИЉА: Лупала она профисорка! ИКОНИЈА: Која профисорка?
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
а оне, већ опијене, већ распаљене, већ у постељи, па онако, у ноћи, у мраку... И онда ја... Истина не као човек. Сутра ни да ме погле да. Као да не зна да ме је звала, да сам код ње био. Ништа.
МАРИЈА, ТОМА и АРСА (излазе из мрачне кујне, одахнувши али још преплашени). ТОМА (приметивши слугу у мраку крај степеница): Бежи, ти! САУГА (побегне лево иза куће). МАРИЈА Оде да је тражи, да је убије! Сигурно на чивлук.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
имати, а њих воопште не познавати и њи[х]ова пресловута места и градове не видити, то би за ме толико значило као у мраку живити. Не остаје ми више него 50 дуката.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Гле: златно кубе сред ноћне воде. (То моје срце блешти у мраку.) Ја као да видим: по житу и маку Словенског себе који оде.
Заточени: ора је — прхните из тела! Не лече песме никог (творце своје трују): Гле песника у мраку усред дана бела Где му гавранови кришом мозак кљују.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Као да је кукуруз.“ Напунио је шаку. „Види колико су тешки.“ Узео је њену руку и њоме благо мешао гомилицу. „И у мраку светле. Моји су. Ја сам их зарадио. Нико их у Прерову нема оволико.“ Уплашено је потврђивала главом.
Свих петнаест година живота с њим само су чекање, стражарење по мраку и киши, несаница што будно ослушкује лајање преровских паса на одоцнелог повратника...
Из Београда сам и добар сам му познаник. Је ли ти то доста? — Боље ће бити и за њега и за тебе да не стигнеш по мраку — бичем чеше обрве. — Рекао сам ти све и ћути! — Шта ћеш, господине... Нисмо ти ми београдски кочијаши.
Љут је, прође Вукашину, нађе оцу руку, просу му дуван, и додирну је уснама. — Мрак је код тебе. — Види се и у мраку. — Види се. Вукашин седе на миндерлук, ухвати даску стола и стегну је задовољан што не види очеве очи.
Зачуди се, не, брани се, а он јој прилази све ближе и ближе, припија се уз лице, ураста у главу и у мраку истискује свест. ...
Јесте: у Србији се и коле и псује, гази по блату и живи у мраку, и једе хлеб са софри на којима су некад хајдуци урезивали своју жетву, истим ножем клали Турке и секли хлеб али...
— Крв нам се с Тошићима меша. Неће бити моји унуци. — Твоји ће бити! — викну, смрачен од мумлања и крцкања у мраку. — Кроз њих не могу да трајем. Душмани ће да опогане моју крв. — Има нешто важније у животу...
Замирисао је црни лук и својим дахом и сасушеном земљом у белој брадици жилица. Ту, у вечитом мраку, у каци пуној пшенице, мирно бораве његови дукати. Обе руке до лаката побо је у пшеницу.
Такву животињку. А њих Толико има на земљи да ће ускоро и њу почети да једу. Само је њему не да Бог. У мраку један другоме нису видели лице. Испод каце, јурећи се, зацијукаше мишеви. И они слуге на пустош.
Сутра ће му све рећи. А Мисли су се као дисање растурале по мраку. Кад је Симка с лампом у руци полако отворила врата, он је тргнуо покривач преко главе.
пишти и мислио да ће умрети, а није смео да викне, јер га је она из све снаге стезала испод мишки, крв је линула, у мраку су светлеле велике кравље очи, шириле се, па су постале једно око, и он је цео био у том оку, давио се у њему, па је
Узео је виле. Не може да их држи. Пропипао се и видео даје сув. Онда је некако, по мраку, сву простирку избацио на ђубриште и донео чисту сламу. Може се и на ђубришту видети.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
) Умало да Узун Мирко од тог посла не изгуби вид: дим са огњишта и ситан рад, више у мраку но при светлости, запалили су му и капке и зенице и да није било неког Хаџи-Каримана, видара који је умео и са травама
Она је и сад свуд око њега јер Вишњић не може другачије: научио је да разазнаје у мраку а не у светлости. Научио. То и није било учење него пипаво скупљање наукâ.
Тако је полако сазревао за учење. Морало је бити пролеће јеп је дечак, шћућурен у свом мраку, одједном осетио како га додирује нешто меко и опоро у исти мах: миловало га је и привлачило а он се препуштао.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
давно зашао за хуме, Далеке и црне к'о слутње; и снови У тој мртвој ноћи пали су на воду, К'о олово мирну и сиву, у мраку. Јабланови само високо у зраку Шуме, шуме чудно, и дркћу у своду. ...
Месец крвави У поноћноме тиња облаку. К'о тежак уздах шапће у трави Ветар. Голгота спава у мраку. Црно је небо; ни звезде нема; У грозничавом бунилу дрема Планета стара; Грех на њој тешка крила одмара. Тама је пала..
Недирнута, чиста, цвет ледених гора, Ти не примаш рђу погледа преласна. С очима славуја што у мраку куња Ти ходиш са душом малокрвног чеда, Укочена, смешна, - док се порок шуња И негрљен стас ти са грохотом гледа.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ Аристархос му не одговори ни речи, али кад се песник изгуби у мраку, рече он самом себи: „Јадни срећни човече!“ Он настави да размишља, што је чинио без престанка и да разговара са
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
4 А воз јури, лети. Скоро ће Вујановац. Криво ми је што стижем по мраку. Како ли ћу затећи побратима? Како изгледају снајка, деца? Боба, свакако, велика девојчица?
Ја сам се смејао у крви до колена и нисам питао зашто? Брата сам звао душманом клетим, и кликтао сам кад се у мраку напред хрли, и онда лети к врагу и Бог и човек и ров!...
Под надстрешницом од дасака рзали су коњи и грицкали сено, а ја сам пипао по мраку да разазнам где сам и спотицао се о разне предмете по дворишту.
“ У поштанским колима, шћућурени под арњевима, целога пута бришемо очи сасвим мокрим марамама. Доцкан, по мраку стижемо на малу станицу. Не познајемо никог.
Сиве магле што су гмизале у мраку, нагомилани и огромни масиви тамнога стења и леда, чинили су се елементима свемирског хаоса што се у неравној
И у том мраку, нејасно и збркано, изађе му сва прохујала младост, празна, старачка, неискоришћена. И тако у искиданим сликама, лудо
Једно вече, после тога, седео сам у својој соби, у мраку, са главом у мокрим шакама, и плакао сам као дете кад су се врата нагло отворила и неко упао унутра.
Она кућица, што се синоћ беласала у мраку, била је гробница. Четири бело окречена гроба били су поређани један поред другог.
Наједанпут, мени изгледа да неко говори. — Ко је то? — вичем одмах. У мраку тамо, испред мене нешто пљашти. Узима човек на готовс. Ја већ држим револвер у руци.
Најзад смо се управили једној ватри, која се светлела у мраку. Изгледала нам је близу, али смо имали муке, док смо до ње стигли.
По мраку који се брзо спустио, а према малим војничким фењерима, настало је потом и сувише споро искрцавање чамцима на обалу, гд
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
” И да затражим, заузврат: „А ни ти мени, је ли? Је ли да ми ниси видио лица?” XИ Синоћ сам се, лежећи у мраку, дуго забављао настојећи да тачно изазовем пред очи плафонске сликарије благоваонице из дјетињства.
кише, које дају слику једне неутјешне вјечности, тиштале нијеме мрклине ниских непробојних небеса, којима и у мраку слутимо оловну запечаћеност.
Још се и данас понекад упитам: збиља, како је завршило? Можда његова осакаћена олупина још чами у мраку какве магазе, можда се његова расута уда још повлаче по тавану „Старе опћине”?
мудро и без роптања потиснути у скровити мрак душе нашу слободу, да би касније, набубрила и огркнула у том мраку, бујније шикнула напоље, довољно јака да се с осветничком слашћу наметне другима — то је рецепт успјеха, то је тајна
А младо је вино остајало да чами заробљено у мраку бачава, као у лијесу. За зимских сунчаних дана опет смо долазили. И тад су опет редови осмаглих људи гонили мазге
Те ријечи и те истине живе у мраку, између двију страница склопљене књиге, и ту морамо да их опет потражимо кад се, незадовољени или разочарани, вратимо
Затим су долазиле моје бесане ноћи, у којима сам се припремао за самоћу. У мраку сам шаптао: „Бити ћеш сам! Сам самцат, потпуно сам!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Одмарајући се на слами, стаде да разгледа своју »кућу необичну«, али у мраку, који владаше око њега — и ако је било тек подне — не могаше скоро ништа распознати.
— Палите свеће, море; хоћемо да поломимо вратове по мраку! — викну Радован и трже се сам од свога гласа, који удари о сводове, па забруја отуд, као да је пун храм људи.
И с једне и друге стране понављаше се звиждање, да би онај, што им прилази по мраку, знао којим ће правцем ићи. — Стој ! — рече Ђурица лагано, кад опази човека близу себе. — Ко си ?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Тако је прошло два дана, кад, једном у ономе мраку попипа око себе, кад му нема мачке ни штенета. Сада му још теже бијаше сносити своју судбину, али не потраја дуго, док
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Болесне, бледе, поспале тако Нада и вера, и бол утрн'о; У мраку овом види се пак'о, Човек у њему, живот у црно. И дошли дани тегобни, мучни, За љубав, мисли, за жеље моје — К'о
Једна жеђ живота, у мраку страдања, И душу, и срце, и спокојство упи; Моја жеђ лепоте, смисао надања, Место старих звезда млада тела купи, Тела
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Жеља да овладам овом неисцрпном енергијом довела ме је у грозничаво стање, али сам дуго лутао у мраку. Ипак су се, коначно, моја настојања исказала у виду једног проналаска који је требало да ми омогући да изведем оно
У мраку су моја чула била осетљива као у слепог миша и могао сам да разазнам постојање неког предмета на удаљености од 12 стопа
Али у то време многе важне функције нашег организма нису биле познате и филозофи су тапкали у мраку нарочито у погледу природе светла, грађе и рада ока.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
свега, у току дана осећао сам се снажан и јак, али ноћу моје срце је узнемирено треперило када сам усамљен у страшном мраку стајао уз димњак и назирао беле пенушаве врхове таласа који су били велики као планине, а јуришали су на заљуљани брод
спавање, он би гласно изговорио једну страсну молитву у којој моли бога да упали светлост у душама оних који лутају у мраку. Сада знам да је имао у виду речи св.
Сада знам да је имао у виду речи св. Луке: ”да се осветле они који седе у мраку”, али се мени тада чинило да он има у виду моје бојадисање подрума и сутурена у Лексинггон авенији, па сам сматрао да
Ћипико, Иво - Приповетке
А зимњи сутон већ је пао и на само море. С једне стране суре боје прекоморских брдина поступно губе се у сивоме мраку, а, с друге стране, пуста непрегледна пучина, неодређена, дрхтећи у живоме шуму, пропада у зимњу ноћ.
Још мало, и ноћ савладаће све уоколо; у њену мраку изгубиће се и шкољ, и кућа, и они усред упала потамњела мора. Антица осјећа ноћ и њене шапатљиве гласове, осјећа
—Незачињено, а? —Грјехота, не можеш јести наварне! Дангуба ужеже шибицу, нађе бакрицу и, у мраку, часом поједе пуру. Вечеравши поврх запретане ватре на огњишту, стаде да нешто тражи; тражећи преврне земљани суд.
се уза зид докле мјесечева свјетлост допираше, изује се, хита у крај обућу и капу, затвори врата и, онако у мраку, завали се на кревет. Сељаци усред копи, иза киша, једва ујагмише неколико ведрих дана.
Нађе Павла код појате. — Дошао ј е Илија по ме, — вели му када га распознаде у мраку. —Чуо сам.... —Па?... Ти знаш да волим тебе. Поведи ме собом среће ми, ево ме са стопе, одмах... Хоћеш, Павле?
А кад се смири дан, прожет слатком меланхолијом, носи у себи кући утиске топла поља и мора. Пењући се у мраку уза степенице, јавља се као и пре парох—Кеку, и као пре мајка га љуби и с њиме заједно моли се Пречистој девици.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
читаоцу неће промаћи овај доста необичан опис мимике на Томчиноме лицу у приповеци Стари дани: усамљен седи у мраку иза куће, док из осветљене собе једнако допире страстан и заносан Пасин глас, па он онда узме цигарету коју је пре
кроз дрвене решетке промицање сенки; прелазе кућни праг и у предсобљу им слуга изнад глава држи упаљену свећу да би у мраку осветлио степенице; најзад, отварају се последња врата а гологлав теча - и то гологлав једини пут у години - уводи их
Тада, помућеном свешћу, прво зачује лавеж паса и пој петлова, да одмах затим широм, у мраку, отвори очи и не види ништа, али да му се учини као да види, у висини, бескрајан, плави круг. И, у њему, звезду”.
небо напољу, део крова и једну грану, затим се узана светлост одшкринутих врата, на зиду, опет сузи и затвори, у мраку.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
КАД СЕ ЦАРСТВА МИЈЕЊАЈУ... Каљав и тучен целога дана новембарским невременом, стојаше у мраку пред ограђеном кулом Хаџића у Црколезу поп Буњак, некако равнодушно очекујући да му се после велике лупњаве и вике
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Не мож’ руља да га схвати Од грдобе и пакости; Њене очи, вичне мраку, Још зазиру од светлости. На њег’ пада свака руга И потвора кивна врага — Све то види, све то чује, Све то прима
Ја гледах са пласта. Познавô сам Лаку — Њега ј’ љубав врела По ноћи и мраку Овамо донела Из другога села. Он се клео Насти, Клео јој се живо: Пре ће сунце пасти, Анђô зборит’ криво...
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Да би пак дјело ово — какво је такво је — у мраку не лежало, предузео је сочинитељ Ружичићу невинију ролу дати, и то у време кад је нечајном жалошћу оптерећени дух свој
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
У времену порани Сунца и других звезда и сунцокрета. Ноћ ће изаћи из мора и пробудиће се у срцу. Комету Прорече мраку сну росу лек рани.
Усамљеност је нискост. Госпо моја, бије Свако у свом мраку изгубљене битке. А кад зид лобања све време опчини Нико неће знати је л рано ил касно За љубав за пут ил смрт док
Краков, Станислав - КРИЛА
Андрé, цхер Андрé... како се само војници смејали. Солун је спавао у мраку. Из малог прљавог бара избацили су на улицу пијаног Енглеза.
Црна грана багрема му је заклањала звезде. Нешто се тешко наднело над њиме. Очи су сијале у мраку. Одједном се замаглише. Мека бескрајна туга за нечим што је изгубљено разли се кроз тело. Би готов да заплаче.
Лагано се дигао са сандука, и неопажено изгубио у мраку. Мајор Милорад се тврдоглаво отимао: — Шта ви мени?.. ја сам републиканац... За револуцију...
Потом би се чуо који пуцањ пушке. На небу је мирно светлео млечни пут као и пре. Свици су летели и светлели у мраку. Зрикавци су помамно врискали. ИВ Све је било у покрету. Долетали су аероплани, но нису увек бацали бомбе.
за нове? Ако их буде било. Облаци се склапају све више, а свугде у мраку као да лебди стрепња. Војници иду збијени и мрачни. Одједном звечање, тутњава. Нешто се тешко ваља њима на сусрет.
Потом чутурица пође и у друге руке. — За покој наших душа. Нико се не насмеши. И у мраку се осећало како су сва лица укочена и залеђена. Мала чутура обишла је целим кругом, и дошла опет у оне прве руке.
Неколико се руку диже, и додирну тврде ободе шлемова. Официри одоше четама. Остао је само мајор Милорад са Душком. У мраку се нису видели невесели, чупави бркови, ни боре брига на лицу мајора, али су његове очи сијале дрхтавим, зеленкастим
Севне пламен и заслепи очи. Грмне, рикну парчад. Јаукне се. Руши се. Крвава се тајна врши. У мраку се убија лакше јер се не види лице убијанога. Пуца се пушком прислоњеном на туђе тело, забадају се ножеви у нешто меко.
Артиљерци су седели крај лафета и вечерали. Испред топова је било побијено огуљено коље, и оно се белело у мраку. Горе изнад шуме изгревао је месец. Његов плавичасти срп је био сићушан и танак.
Тамна је ноћ пала. Шапћу се команде. Нестаде колоне, али се два-три стрељачка строја дуга и танка створише у мраку. Чуло се како звече натицани бајонети, лупа спрема, саплићу се војници и псују. Фијук и удар све чешћи.
— Ура—а—а, — ори се ту пред њиме и крај њега. Отворио је своје у мраку широке, уплашене очи и видео само како неке црне сен ке промичу крај њега, и како нешто страшно трешти и пишти.
Одједном га страх обузе да га у мраку не згазе, хтеде устати, избоде руке на бодље покиданих жица, ипак се издиже, али се понова као ударен сруши.
Петровић, Растко - АФРИКА
Имамо пола сата до поласка брода. На пола пута црни газда шалупе наплаћује карте у мраку. Половина сапутника има карте купљене за повратак још на некој другој шалупи, али на којој им је речено да ће важити и
Одједном смо сасвим у мраку. Једино се још беласају наша одела. Враћамо се између бенгалоа кроз густину тропског расадника који се, не знамо на
Одлазим у заселак и, онако у мраку, проналазим одакле долазе звуци там–тама. Неколико одраслих дерана седе испред колибе на асурама и ударају у бубањ и у
на брег пребачен конопац за који се они придржавауј док превлаче сплав, ништа их не може натерати да то учине и у мраку. Нама би међутим било боле да заноћимо негде дале од реке, где није мочварно.
Дајем му пет франака поклона. За вечером, сâм, усамљенији но икад, са губавцем у мраку испред себе, са лампом — против олује на коју налећу це–це мушице.
Групе људи и жена пролазе у разговору. Ја сам савршено срећан. Проналазе ме ипак неки старци, које у мраку не могу да познам; са њима је један стари гријон (бард), кажу сасвим слеп. Око нас се скупљају лагано сељани.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
(Гласно.) Мислим се нешто: ова провала Некад ми зине као гробница, А некад сине као ризница. Ил’ се у мраку њене утробе С костима белим љубе дукати? И гроб и каса — чудна прилика!
) РАДАК: Ништ’. А ко ће онде друго видети До опет мрак? ИСАК: Па да, мрак!... Та то је живот мој! У мраку мрак!... И никад, никад дан! Рођен сам, видим!... Умрећу, знам!... Тхе!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Данас су то најсуровија и најпрезренија створења. До њих није продро ни један зрачак цивилизације; они живе у дубоком мраку варварства.
пушке, дим као густа магла напуни шуму (јер се из: склопљена зеленог густиша тешко разилазио), а ми се у томе мраку продерасмо некаквим промењеним, рекао бих туђим гласовима, рапавим и страшним, као оно што је глас човека кад дрекне
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XXИІІ Ноћ је пала страшно мрачна После мутна дана; Ја у мраку Смиљку држим, Она расплакана. Покушавам да је тешим, Па јој зборим туде: „Залуд плачеш, чедо моје Мртви се не
Стаклен-жара радо прима Ту спојину јаку, Па нек стоји ма где било, Само не у мраку. То би била последња ми, Верујте, не мала; А добрима пријатељма Напред велим: Хвала.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сваки би желео да се бар у последњем часу нађе поред неког друга или пријатеља. У мраку сам назрео поред себе свога посилнога, те ми беше нешто лакше. Команданти су отишли некуд.
— Сада треба да изиђемо горе са командантом одреда, који ће нам одредити одсеке, да не бисмо ноћас лутали по мраку.“ Ишли смо слободно, јер смо још увек у мртвом углу.
Оне ноћи када су ударили Бугари, наши су се под борбом повлачили. Ту није било јединства команде. У оном мраку, војници су били препуштени и тукли су се појединачно. Неки одступали, други заостајали, те се тукли и међу собом.
Не знам. — Сигурно је у мраку налетела на њих нека наша група војника, па су они измакли — додаје Светислав. — Могуће.
Најзад смо решили да их разнесемо бомбама. Одабрао сам десет војника, дао сваком по три бомбе и наредио им да се по мраку привуку и највећом брзином сруче бомбе у ону гужву од жица. Па шта буде. Чекали смо поноћ.
Али при оваквој неизвесности, изненађења су могућна. Паника ретко када наступа по дану. Али редовно ноћу, по мраку. Четници су, истина, дисциплиновани. Али поред свих опомена да се смире и не пуцају, пушке су непрекидно праштале.
— Имате ли ствари? — Остале су ми у земуници код командира. — Слушај — обрати се неком, који је стајао у мраку — трчи горе и донеси. Тек сам тада приметио његовог посилног. — Шта читате ово? — „Злочин и казну“, од Достојевског.
— Хајде донеси вечеру! — окрете се командир посилном. Ми се подигосмо да војник размести судове. Случајно, у мраку, нагазио сам на бомбу и тргао сам се, као да сам змију отровницу додирнуо... А над нама су пушке праштале.
Накашљао сам се да бих му ставио до знања да некога има унутра. — А, ви сте ту? — проговори Драган. — Зашто у мраку? Рекох му да не знам где се налази светиљка. Он кресну жижицу и из једног угла извуче фењер.
А што је још најважније, ни ми не можемо јуришати према светлости. По мраку морамо да склонимо наше жичане запреке, и њихове да сечемо. А за то време они ће прићи.
Видите, тога се нисам сетио, а веома је важна ствар. Јер ко ће у мраку и оној гужви да нађе тачно место прелаза... За то се постарајте ви, Драгане. И са тим смо готови.
Запитао сам командира како ћу у мраку знати да су се сви наши вратили. — То ни ми не можемо знати. Оставља се вашој увиђавности.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Врази чада к трећему обору нагоне, различними муками к западу догоне. Старешине све моје клоне се на страну, сви, по мраку ходећи, мене саму јадну остављају на муках, ах, жалосте моја! Ах, Сербије пребједна! Гдје надежда твоја?
Обрати серца их и очеса на се, И дај њима чути слатке твоје гласе. Востани, Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди и Сербље возбуди!
Востани, Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди И Сербље возбуди! Спомени се, мати наша, твоје перве славе, Твојих враждебника ти посрами
Дивјег јаничара терај са Врачара, Који свог истога сад не слуша цара! Востани, Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди И Сербље возбуди!
Востани, Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди И Сербље возбуди! Востани, Сербије! Мати наша мила! И постани опет што си прије била!
Серпска теби вопију искрена чада, Која храбро војују за тебе сада. Востани, Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди И Сербље возбуди! Босна, сестра твоја, на тебе гледа, И не жели теби никакова вреда.
Ко тебе ненавиди, не боји се Бога, Од којега теби иде помоћ многа. Востани, Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди И Сербље возбуди!
Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди И Сербље возбуди! 1804. Доситеј Обрадовић ГЛИГОРИЈЕ ТРЛАЈИЋ РУСКА ЗИМА
Ја забравих двери, своју сабљу дочепав, Стрепим сам у мраку, код пенџера став, Ибо преко двора, от всјех в домје одјељен, Живих сам у домићу к'о у шуми јелен; Ал' ето ти опет, ко
На стране с’ тужи, несрећним али га Све чине своји. Најпре победи те, Лако ћеш стране, били јавни Или у мраку, победит моћи. Над самим собом најтежа победа! Не дај да расту заједно с’ силама Ти тајни врази твоји.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ал’ није ђаво — Твој девер, госпо, Канда је узô место његово, Те по вечноме мраку лутајућ На отпор спрема луду светину. ЈЕЛИСАВЕТА: Мој девер?... Станиша?... КАП. ЂУРАШКО: Он!
РАДОШ: И опет велим да је сатана Кршећ по мраку гвозден огрљак Кроз трошну земљу, црне слојеве, Копајућ гнева оштрим ноктима, Проринô земљу, презрô подземност; Да
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Све се изродило и некако асли преокренуло. — Богме је тако, Симеуне! — уздахну неко у мраку. — Мићане, Мићане! Дај свијећу — прокапа котô! Котао прокапа, Симеун отпоче: — Па баш 'оћете да вам приповједим?
О, свети мој оче! — јаукну од радости Симеун, удари главом о олтар, паде, и једва се диже, па се изгуби у мраку. Мићан прегледа још једанпут котао.
— Бог добро дао, оци наши ду'овни! — одазваше се сви и поскакаше на ноге. — Ракијо мајко! — прошапта неко у мраку. — Ама, ви се нешто заговорили о Симеуну и о старим калуђерима, па чусмо... Не да нам се спавати... те дођосмо да...
— Шта ви то причате о мени? — учини се Симеун као да и не чу што онај у мраку рече. — Збиља, брез шале, шта ви то причате о мом Симендашу, о мом старом делији и бранитељу ове обитељи и ове наше
— Од подрума! — додаде неко из мрака. — Ама, ко то вечерас непрестано надовезује и бронда у мраку?! — разгоропади се Симеун, скочи помамно са стоца и живо сијевну очима.
жалостивно, али то је једна жалобитна приповјест, кô једно, што вели Симеун, историческо збитије, — разлаже онај у мраку.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
(Без датума) XЛИИИ ГРЕШНИ СОНЕТИ (СИН ЗЕМЉЕ) Загрмеће Господ у страшни дан суда, А ја ћу му рећи: ''У најцрњем мраку Твоју реч сам чуо гвоздену и јаку И због њих починих своја дела луда.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Као да је камен у љутини пукô И у пукот своју све живо повукô!... Ал’ шта се забеле у горскоме мраку? То је бела кула на цркви Горњаку!
Тихим ходом прође кроз дворану стару, Поклони се трипут светоме олтару, Па ишчезне опет у поноћном мраку... Тако царе Лазо доходи Горњаку. 7 Подгорцу 1857.
нема — За радости и за злости Непомична, неосетна, У којојзи отров-срце, Уморена љута змија, На узглавку — вечном мраку, На камену од увреда, Размрскана, ћути, спава... Ја сам стена... ал’ крвава!...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Ломила се по кујни, огњишту, рафу, судовима. Навек једна страна кујне била у мраку, те је целог дана тамо горела свећа, да би се могло да ради.
Чуло се спремање, мешење. Горе, опет, на горњем боју, чула се такође лупа. И он, још у мраку, већ је био осветљен. Баба једнако се тамо пела, силазила доносећи шта треба.
Онда оно осећање. Напољу мрак, дубок, густ, а Младен у постељи и, онако осамљен у мраку, у ноћи, осећа како су сви ту око њега, у кући, ограђени, затворени, сигурни. Све је у реду, све је као што треба.
срећно пође кући, сав блажен мислећи на њу, гледајући како се њена кућа иза њихове онако висока, с дрвећем, у вечери, мраку, губи, тоне, а њега, изненада, одједном чисто као у коленима нешто пресече. Посрне. — Ах! — и клоне, а не зна зашто.
Свађао би се и с бабом, и са свима, толико му је било. И добро му дође што остаде сам у дућану. Затворен, у мраку, без светлости, знајући да је свуда већ мир, тишина, по чаршији нема већ никога, сви отишли кућама, вечерају, лежу, а
И не хте да сиђе, ни да види. Само чуо како она из куће излете. За њом брат му са свећом, да она где у мраку не натрапа, спотакне се. Она је била чисто луда, без свести.
Као да је тиме хтео да надокнади оне силне ноћи под Турцима када није смео да изиђе, појави се од куће у мраку, ноћи...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Зашто б. има белу кору? Удовица пошла увече у шуму, да нађе шибу за своју немирну децу, и замоли Бога да јој по оном мраку помогне наћи добар брезов прут. Бог онда нареди да бреза побели, како би је удовица лакше могла опазити.
Ћипико, Иво - Пауци
Марија смјестила по кући и најпослије прислонита се уза зид, на крај куће, у мраку, докле пламен с огњишта није допирао.
И она долази, у мраку гледа јој стас. — Дођи к мени! — дрхћући од узбуђења, шапће јој кад се примакла. Али дјевојка чини се невјешта, па
Кад шкринуше врата, Иво стоји и ослушкује. Дјевојка полако затвори врата. Он се пришуља ближе. Слуша њен ход у мраку. Па кад је шуштање престало, поврати се немиран и ожалошћен на улицу.
У ноћи тога дана није оком тренуо. На махове долазила је она преда њ, у мраку; осјећа је у кретњама живота, у звуку гласа, у незаситној чежњи ока. И чежња за њом трга га и баца у очај.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Згомилали се уз степенице на бедем, сударали су се у мраку, галамили, звекетали оружјем. Једном речју, настала је неописива гужва коју су нарочито повећали млади војници.
Настало је гушање. Нападачи су навирали преко бедема, али не могавши да се снађу у мраку и не познајући ширину бедема често су чинили искорак сувише и падали у празно на плочник доњег дворишта.
Да будем искрен: никад ми није пало на памет да би он могао напасти ноћу, поготово не по таквом мраку. Нисам могао да верујем да му је тако мало стало до живота његових људи.
Груну на врата цркве, отвори их и погаси свеће. Остадосмо у мрклом мраку. Ветар је већ био побеснео. Неко поче да паничи. Повика да ће се срушити кубе и да ће нас све побити.
посрћем за својом невином детињом душом коју сам успут изгубио тражећи Бога, тумарам за њом у овом хладном и влажном мраку, осипам се, растачем, тело ми је у грозници, а она рупа где је пре стајала душа сада је збрка искиданог памћења.
Причало се да су сватови, тумарајући по мраку за несталом младом, нашли њу и Дадару у разбуцаном пласту сена. Како ју је Дадара тамо одвео, каквом чаролијом, то
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Кад сам по сву крај Пушкина Лепота женских сневô чар, И плашио се Ањегина, И неговао срца жар. Кад сам у мраку неме ноћи Познао љубав, њену моћ, И - ах! - занесен у самоћи Сањао страсну, прву ноћ... Ал' време, време!
По долинама пустим Умукô људски збор. Само Дунаво шуми у мраку и самоћи, Ил' каткад одјекне звучно протегнут, јасан глас; То рибар рибара кличе по тавној дубокој ноћи, И њихов
У мраку и у самоћи, Кад срце бурно куца и слатки бежи сан, И сузе и наде своје тамној повери ноћи, А сутра буди ведар, кô мајск
И кога односе они у крило вечности седе У вечерима позним? Ћутећи пролазе они, и вечно по мраку блуде И од времена давних Бескрајни океан шуми суморну и хладну песму, Химну векова тавних. 1891.
Век за тавним веком у вечност ће саћи, А разум ће људски по мраку да лута; Одговора неће на питање наћи Ни Истини целој пролаза и пута. И слутиће вечно.
Када самрт стегне моје груди болне, И потоне душа у вечноме мраку, Ви пођите тамо, размакните волне, И на дну језера копајте ми раку, И тамо сахран'те.
Често се грађани жедни са стражом тукоше тамо, Тражећи прљаве капи, да усне оквасе само И страже страдаху тако у мраку и долини, И звонко падаху с глава бакарни шлемови њини.
И клисар над веђе своје подиже широку шаку, Ал' поља шуштаху доле у мртвом, дубоком мраку. И страшан вихар се диже. Грмнуше потмули гласи, И ветар, што бурно наже, помрси његове власи, А звоник застења чисто.
Ал' он је вукао звона И као господњи узвик свечано грмљаху она У мраку и олуји... Но, пре нег олуј дође, Кметица лепо се спреми и онда у забран пође.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Преда мном лежи Београд у потпуној тами, нешто се десило у његовој електричној централи. Тако могу, у мраку, врло добро видети оно што желим.
Мој служитељ улази после поновног куцања, у моју собу, и чуди се мраку који у њој влада. Он пипа електрични упаљач, мислећи да је прегорео, и саопштава ми да је време да пођем на седницу
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Дан је, светлост, види се. Али ноћу! Ноћу кад треба да изиђем, да деци воде донесем, а мене обузме страх да онако, у мраку, на његове, покојникове ствари не натрапам, не додирнем их. Ох, дедо, онда тај страх! Страх, страх, да се излуди!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Убица је признао злочин, казао је да је другог вребао, и плакао је док је говорио колико жали Станоја. У мраку јесење ноћи није добро распознао човека. Секу је најбоље тешио Срећко. И мајку Станојеву је он најбоље разговарао.
католичке цркве, која се жупником много одушевљавала, казала је једном: „Наш господин жупник, кад проговори у мраку, као да се светло ужегло.
Јоксим је хористкињино мишљење, или искуство, препричавао, и додавао: — За нежењене људе, то нагло осветљење у мраку, ја мислим да није добра ствар.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
СА КОСОВА ПОЉА Држи на длану своју одсечену главу Светлозарну своју задужбину И сунчеву намесницу У свеопштем мраку Стоји пресрећан на облаку Бос у подераној кошуљи Опасан репом убијеног змаја У путиру препуном крви На пресеченом
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
зубима, змијама место косе, топовским ђулетом место срца, рукама у виду гвоздених вила и фосфорним очима, које се у мраку светле као мачје око, и стомаком од говеђе коже, пуним разних цифара које та наказа бљује на уста. — То је математика!
Свима нам је математика била врста авети од које се ноћу трзамо иза сна, у мраку је се плашимо и усред дана дршћемо кад нам се само помене њено име.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— одговори старац, као да је хтео рећи: Познајем ја сваку стазу и богазу. Он скрете са стране пута. У мраку једва назресмо где се пут одваја. Командир застаде. Наиђе и први топ. — Предњи, терај још мало... Још, скрећи!
Сударих се са командиром... Неки коњаници... Они беже, беже! Пролете и последња кара... Појурисмо... У мраку назирем како се заноси слободан задњак топа. Промакох. Сад сам уз возара. Ух, ала ме ошину бичем. Ударих га песницом.
Газили смо воду, саплитали се о камење. Били смо прокисли до коже. С нама је гамизала и пешадија. Онако у мраку, препуштени готово сами себи, измучени и јадни, давали смо утисак раздражене гомиле, и војници су већ гласно
Тада су наши одступили. Потом су се окупљали, вршили противнапад и на бајонет освајали ровове. И тако до вечери. По мраку смо морали одступати наврат-нанос па се заустависмо испред неког села Крупца.
— командант диже руке. — Страшно је и помислити. 9. август Целе ноћи нико ока није склопио. Командант је по мраку изводио батерије на положај и одређивао им према карти рејоне дејства. — Сад смо газде! — вели капетан Милисав.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
О једну једину крушку у шљиваку, И ветар ће му њихати ноге у мраку, Збогом! њему је добро и да се обеси У зрелом неком воћњаку Сред мрака Без зрака, Замро.
Не, Каица Војвода више ниси! Болани дојчин можда само. Или ти је срце птица што је ногом везана за грану У мраку: Сваки час труди се да полети, крилима залепрша, А онда је мртвије обешена. Као храну, Прождире туберкулозу.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Нисам ја поп! — одсече Дрвосеча. Али, кад га војник упита шта је, он саже главу. Заиста, шта је? Чије је лице у мраку, у брзини навукао? Побеже из рова, праћен војничким врелим псовкама, али срећан што је и ово лице привремено.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Смрт га је вребала са сваке стране: у гори, на полу, на путу код куће, кад је усамљен и кад је у друштву, по мраку и по дану.
Да, тамо су јунаци племићи, тамо има много детаља из њихова живота. То је и природно. Таква је та епоха: народ је у мраку, на светлости су феудални господари, они владају, они руководе борбом против Турака или прилазе Турцима.
А када је тавна ноћца дошла, не доносе воштане свијеће, већ по мраку изводе ђевојку. Кад то виђе Тодоре везире, он извади од злата прстење са бисером и драгим камењем: разасја се соба од
“ Тодор му се право кунијаше: „Нијесам је, царе, ни виђео, јер су ми је по мраку извели када сам је ја прстеновао“. Цар с' удари руком по колену: „Јаој мене до бога милога!
година; начини је за годину дана, ево има шест година дана како зида покрај цркве куле, а у куле набавља џебану и по мраку топове привлачи; видиш, јолдаш, да се нечем нада! Пак ћем онда заћи кроз нахије, те исјећи све српске кметове.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ехе, зна он да се Лазар ничега не боји! — испрси се Мачак. Провукоше се по мраку до оне живице подно баште и почеше да товаре магаре.
Чак и навече, кад би се који од наших дјечака затекао негдје подаље од куће и морао да се враћа сам, по мрклу мраку, није се више плашио као некад.
— Ехеј, гдје си сад, вуче, кад је ту Жуја?! Ђоки Потрку, као и многом другом, раније су се у мраку причињавала све некаква чудовишта: те некакав див с главом као пласт сијена, те страшан брадоња с лепезастим рукама и
бубне с кревета право на земљу. — Враг с тобом и твојом кујом! — гунђа он у мраку и пипа чворугу на глави. — Богме ћеш сутра платити за све оно!
— Нарочито не бих без резервног уметка за лампу. Замисли: изгори ти батерија, а ти останеш у мраку, у води. — Тога се нисам ни сјетио, мајсторе — рече Јованче и стресе се од језе.
Ово је можда један од њих. Изгубио се у мраку и сад зове у помоћ. Зашто да га се дјечак боји. Глас му је тако дјетињски, нимало страшан. — Еј ви тамо, упалите!
— Ту би сваке ноћи могли сакрити кују, па буде ли неко по мраку пошао према нашем логору, има да упадне право код Жује. — Богме ће бити дреке и подераних чакшира!
— Па онда ће једино знати куја, она га је видјела — досјети се Стриц. — Ни она га није у мраку познала! — скочи Николица у одбрану својој Жуји.
— Састанак овдје, код моје куће — објави на крају кнез, а затим се, по густу мраку, ратници разиђоше. XXИВ Као да су омађијани, дјечаци су зурили у тајанствену цедуљу прикуцану над вратима своје
напио заједно с кнезом и црквењаком, па су се сва тројица увалили у јаму с разријеђеним гашеним кречом и одатле, по мраку, погодили у сеоско гробље и грдно уплашили неке касне пролазнике.
Том приликом баба Стака, удова поч. Јове Батића, налети у мраку на једну крмачу и паде преко исте задобивши озљеду тупим предметом по глави.
Већ сам ја спавао на штали која се обноћ запалила, па сам жив измакао. Налетио сам само у мраку на пчелињак па сам био мало избоцан. — Охо, ево нашег Лијана! — повикаше дјечаци и потрчаше му у сусрет.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Какво ли је сједначење светлоће с мраком? А ми смо та иста права помрчина, зато и у гробному мраку приличноме нам живимо се. А ти си така светлоћа у којојно никакве ни сенке мрцајуће нејма.
И у томе се задоцни тамо. А кад већ сустиже сутон, тај оде у илиџу да се окупа. И нађе онде код илиџе уз дувар у мраку где стоји једна млада жена. Та и приступи к њојзи, стаде је нудити ако јој је воља да дође к њему у дом лежати шњиме.
жена се застиђе од њега; види да је голем господин, зашто лепо се носи, богато се држи, а она једна сирота — а путем у мраку није га познала тко је, докле га у дому код свеће не смотре.
Пак бојећи се хватања ноћом по мраку краду. Ал' глобари, туђоизелица, дању пред људма на виделу не да краду, него које силом, које с мусеведом из очију на
Где је сам, ту му је стан. Го, отуцат, — та не би му ни ужа дао! Где је труп, онде се збирају орлови. Залуд у мраку несећну [несећања] очи гледе. Велики крушац у много бесцење издаје. Среброљубије свакому је злу започело и корен.
Потера за тобом иде с великом хићњом: — за коби, несрећа. Где је маскара и многи смех, на плач се то претвара. У мраку видела нејма ни у смрти бољем надања. Шта имамо посао бости своје табане с туђим трњем?
У превратна времена непревраћен. Памет је сваком човеку господар и она царује. Да кад је она слепа, човек је у мраку. Викати ће »хеју« у помоћ. По твоме имену, тако је и житак твој. Мучно је то и тужно дуваровом бездушним говорити.
посветлија, са својим окретним мотрењем на ово смутно нашег житка море. Те нас ка у мраку заблуђене световоди и к тихим заветреним тамо пристојиштним аврамским недрима настаља доплити. И што пак вели?
статир свјетовиђени камен а овако напросто зове се карбункулум, да речем на србски језик горућ угљен зашто но он у мраку и ноћу како ватра сја се и видно светли.
Зарад тога вели то јевангелист Јоан за Христа: »Свет в тме светит се: свет у мраку светли и помрчина не може га заслонити.« Карбункулум брани људе од куге који га код себе имаду и носе га.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И никога по улицама не беше, само ноћни стражар далеко тамо у мраку што се види и чује како нешто разговара с хаџи—Јордановим мачком који се полако шеће о черамидама високога зида.