Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ПОЕЗИЈА Мирна као мрамор, хладна као сена, Ти си бледо тихо девојче што снева. Пусти песма других нека буде жена, Која по нечистим улицама
МЕСЕЧИНА На Лападу Месечина падне на старински мрамор Широких тераца, и по чемпресима Њеног старог врта. Тих се чује жамор: То на обалама мре поноћна плима.
Тебе погледаше очи свију ствари; Твој став узе љиљан у великом врту; Сунце да у твојим косама зажари; Бледи мрамор захте твоју чудну црту.
Из великог љубичастог неба пада нека топла сенсуална влага. Мрамор по хумкама богатих светлио је у радосном сребру. Бусење по гробовима убогих блистало је у јутарњим смарагдима.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Долина је врло насељена и има велики број села (Лапље Село, Грачаница, Бадовце, Ново Село, Мрамор, Сливова, Драговац, Лабљан).
Изнад њих је на искрченом земљишту арбанашко село Мрамор, чије се становништво бави сточарством и шумарством; још више је, опет у крчевинама, село Андровце са католичким
У крчевинама су велике, махом двоспратне, куће, ћерамидом покривене, са доста споредних зграда. До 1912. године Мрамор је био главно разбојничко и пљачкашко средиште.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Растресла се, јелек разгрнут, кошуља отклоњена, те јој груди, као мрамор блеште; коса црна и влажна, шиба је и мрси се... Снага јој се крши и вије као змија.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
(3. ВИ 1989) ОКТАВЕ О ЛЕТУ Кад већ почетком лета сенка чврсне и протка јуни као жила мрамор, Тад знаш да лето рано ће да прсне Изнутра, и да предвоји се само О Илиндану; снаге истоврсне Напете некад твоје конце
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Сентандреја - Васа Решпект. Давно беше - плусквамперфект. ПРВА ГРОБНА ПЕСМА Вечан кут. Време зри. Црвен, жут мрамор бди. А леже „во гробје сем темном, всјем нам неизбјежном“: Гаврил, Данил, Михаил, Сара, Ана, Јулијана...
Сентандреја, Іріѕ флорентина. Градитељство: мрамор и пластика! (Куд се губим - плутам ли непутом?) Неизбежно гласне се класика свадбом смеха у јаблану жутом...
језик чавке, креје, да видик застру крљушт и пераја; у шкргут може да се згрчи жамор „И протка јуни као жила мрамор“. Не престај, теци, диктатуро с гаја!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
У ствари снујемо заверу. Хоћемо да се у птичја гнезда претвори овај мрамор, чаробњаке зовемо с месеца на чемпресе да сиђу, нек јавно буде краљевство пауна!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
ме просе на далеко, перин дивој, На далеко, у Кандију, ах јади мој’, Да бих знала да ћу наћи, перин дивој, Студен мрамор мога храбра, ах јади мој’, Субрзо бих се удомила, перин дивој, За наћ мрамор мога драга, ах јади мој’, Ко ће мене
знала да ћу наћи, перин дивој, Студен мрамор мога храбра, ах јади мој’, Субрзо бих се удомила, перин дивој, За наћ мрамор мога драга, ах јади мој’, Ко ће мене свјетовати, перин дивој, ’Оћу ли се удомити, ах јади мој’, Не знам хоћу л’
Црњански, Милош - Лирика Итаке
КРКОМ 66 НА УЛИЦИ 67 СМИРАЈ 69 ПЕСМИЦА 71 НАРОДНИ ВЕЗ 72 ЉУБАВНИЦИ 74 МОЛИТВА 76 ОДА ВЕШАЛИМА 78 ПРИЧА 81 МРАМОР У ВРТУ 82 ВОЈНИЧКА ПЕСМА 84 ВЕЧНИ СЛУГА 86 МИЗЕРА 88 ЈУГОСЛАВИЈИ 91 МОЈА ПЕСМА 93 ЗАМОРЕНОЈ
У тишини слутим да јој се имена не могу сетити никад више. Сан Вито, ал Таглиаменто, 1918. МРАМОР У ВРТУ Кад ћутке седаш до ногу мојих и гледаш, јесење путеве суморне, а уста ти побледе мало крива од бола, ја осетим
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
него се само тресао. Ноге му се уједанпут подсекоше и он се сруши доле и, ударајући челом о мрамор, допузи до старчевих ногу и стаде их љубити, обливајући их сузама.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Хладан као богојављенска тестија. Хладан као стена. Чист као сунце. Чува га као очи у глави. Шути као мрамор. Б) СУПРОТНА Батли кô бјели зец. Бијели се као тава на снијегу. Боји га се као врана скелеџије.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
У камину стару Још жива ватра и црвени јасно... Будна је. У руци бледој као хладни Пароски мрамор, у то позно доба Држи и чита моје „Песме“... Јадни Песник већ сто лета лежи на дну гроба. Ноћ не иде, стоји.
Мир... Свуда је подне. Ј. Дучић XЦВ МОЈА ПОЕЗИЈА Мирна као мрамор, хладна као сена, Ти си бледо, тихо девојче што снева.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Класична једноставност облика ове грађевине и снежно бели мрамор који прекрива фасаду, из даљине даје утисак старог грчког храма.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
бдиш оноцветно над испражњеним гробом, Анђеле пред неумољивом лепотом краја Где је мир и зрелост песму заменила, И мрамор где мрмор вечне воде спаја Са каменом коме израстају крила.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
А сад оков злата. Место мрамор-тела гној неситих рана. Нада мном сикташе крик посмртних јата, Рушио сам куле, сатирао чете — А данас сам жељан
Одлази, о страсна царице сатира, И сажежи косе и разгубај усне, И разлупај мрамор нимфијских кумира, И рашчупај недра крв на њих да пљусне. Дубоко у мене зарила си нокте.
(1913) СТРАХ Ви, што Визант тресли сте пун силе, Копљем дворско пробијали кубе, Чијих коња копите су риле Црвен мрамор и бронзане стубе, Што јесење кад вас засу иње Тражили сте манастирска бдења? Нашто тамјан, смирне магле сиње?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Тако једаред пијан дохвати челично длето, И поче резати мрамор, без мисли и без плана, За неком несвесном тежњом. И слика чудесне жене Из хладне, мраморне грудве искрсну једнога
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И дању и ноћу горе кандила. И гробови су добри. Само деда-хаџи-Стеванов гроб мало напукао, улегао, али мрамор још не попушта, те се још не познаје да се искварио. ТАШАНА (пролази поред Јована ка Парапутиној кућици.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Старија кћи, Софија бледа као мрамор, дивног раста и хода, носила је мали црни шешир, била скоро забрађена црним крепом.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Носећи снопље преко ниске брви На другу страну потока, у село, Сељанка ходи, млада, пуна крви; Лице јој мрамор, мјесечина чело. Гдје ли је расла та ружа што гори?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ИИИ, 2 Моравица — горњи ток Западне Мораве мореш — можеш Мостарско поље — равница у Херцеговини на југу од Мостара Мрамор — село са десне стране Ситнице мраморје — камење мрежа од бисера — женски накит Мркоњић Петар — личност непозната