Употреба речи мраморком у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Дај да бар чујем шта је даље било. Узалуд сам се мотао око њих двојице, старци су мраморком ћутали. Гост је прошивао стељу од самара, а дјед је пажљиво гледао у његове руке.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ рече Оташ Марку који се већ бјеше нешто освијестио. И тако осташе, ћутећи мраморком, погружени вељом тугом. ИВ Одраслу чељадету приснијевају се често догађаји из дјетињства му, а то живље престављају

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности