Дучић, Јован - ПЕСМЕ
КРАЈ МОРА Из Боке Лав камени један из млетачких дана Озбиљан и мрачан још на тргу седи, На обали мора. Слуша шум Јадрана, И где век за веком неосетно следи.
И блисну према селу бедном Крвава, страшна, звезда глади. БОР Голем и мрачан, невесело, Стоји, безимен као травка; У њему хучи горско врело, И ноћу преспи једна чавка.
ни по чем ниси нама сличан, Ни својим образом, ни мишљу, ни делом, Који у покрету стојиш непомичан, И страшан и мрачан под сунчаним велом!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
XВИ МАРКО Кажу да је услед нађених неких у земљи старих пара померио памећу. Био крупан, кошчат. А мрачан. Никад не говорио, нити се чуо кад ишао. Ишао као нека сенка, али право, круто.
И тако пажљиво вирећи у цркву, једнако мрачан, не мичући се, годинама је одстојивао сваку службу. Дању се завлачио негде и тамо цео дан и ноћ прележао да би сутра,
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Одужују се једни исти, и једни исти се не одужују, одговори јој Јуришић. — Видећемо. и нешто као неки скривен, мрачан грех, сину у њеним очима.
си тамо био и кад год сам помислила да те могу изгубити, ја сам увек пред собом гледала страшан бездан, црн, ужасно мрачан понор у који би пала, из кога никад више не би изашла.
Африка
Са те терасе види се цео Бобо Ђуласо, сасвим мрачан, пуст, а иза њега бреговита савана до у бескрај, осветљена полумесецом.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Било је у њима нечег тупог, као да Ђурђе присуствује некој сахрани, у фамилији. Његов поглед био је мрачан и тврд, у својој црнини. Ана, у једном тренутку, помисли да ће, уз миловање, и да је удари.
Петар је морао да се склони, у један мрачан угао избе, па да тамо риба Павлову сабљу, а перикмахер је за то време, насред собе, почео да размешта своје лавоаре, а
Црњански, Милош - Сеобе 1
на један зид, падала је сива светлост последњег, вечерњег осветљења, са реке, и губила се, иза завесе, код постеље. Мрачан, велики сандук њених хаљина дизао се црн са тла, као неки високо затрпан гроб.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
оболео живот новијих нараштаја, сва та тамна слика пропадања једне расе и распадања једног друштва, чини тежак, мрачан утисак, даје утисак »неке монотоне туге«, како је тачно приметио Светислав Вуловић. АВАНТУРИСТИЧКИ РОМАНИ.
прилике, нарочито болест која га је пре времена у гроб вукла, стварале су га раздражљивим, незадовољним, гониле га у мрачан песимизам.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Држи у руци празну чашу и гледа за нама двојицом: шале се, ваљда, шта ли. Споро напредујемо уз мрачан зашаптан бријег. Над нама разгорено небо најављује близину најтајанственијег путника, мјесеца.
Спустио се са спрата у мрачан ходник, отворио споредна врата биртије, и кратко застао заблијештен свјетлошћу. То ли је, дакле, тај први корак у
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И испред Анице укочено, све више почне да се диже. Поглед му строг, мрачан, упрт у њу. Она ништа не сме. Само, као молба за извињење, опроштај, што се усудила да мисли о другоме нечем, и почне
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
ГРМ Муњом опаљен грм на суром пропланку стоји, К'о црн и мрачан див. И густе травице сплет Горди му увија стас — и горски несташан лахор Лелуја шарен цвет.
А деспота Лазар подиже се тада, Мрачан поглед баци у даљину црну. Суморно грактање као крик се хори И губи се нагло у неме даљине, Нити поток шуми, нит'
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Није забрљали су моји помоћници ја сам давао разлоге за оптимизам и показао сам много добре воље видите како је мрачан овај завршни бог уз њега може само да се мастурбира па зашто сте га слушали?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Он ми ништа не одговара, већ пође напоредо, мрачан и туробан, а онда тајанственим гласом почне: — Ето тако размишљам путем... И то је тешка мисао... Гледам овај свет.
Само су још официри тихо разговарали и зурили у мрачан хоризонт, тамо негде према Сави, где су се с времена на време видели кратки одблесци топовске паљбе, као сијавице при
У том општем хаосу јединка се губила, људи се несвесно прибијали у гомилу и немо посматрали страшан призор. Мрачан хоризонт је блештао према Шапцу од неке ватре.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
оба ока невесела јурнути да грле погледи жудни планински један стрм, или бор, или јелу, или шуму расцветану, или који мрачан грм.
Загреб је био мрачан, запуштен, препун. Хотели заузети од свакојаких патриота и политичара. Скупоћа велика. Узалуд тражим преноћиште.
Мада је у даљини већ свитало, у возу је опет био потпун мрак. Изнурен, опет сам сео у мрачан кут вагона, сам самцит. По неколико пута рекох сам себи: Суматра, Суматра! Све је замршено. Изменили су нас.
Ја сам га гледао како умире; сад је набрекао, као лешина. Не, он се није смањио; мрачан и празан, изгледа много већи него пре.
Подижем руку, и спуштам је на воду, са осмехом. Море и небо, чим прође подне, слију се у мрачан, модар бескрај. Огромни вали падају на стене и увале, које грме.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Како си ми данас мрачан и орон’о! Ни пуста трага радосном животу. Варварин је груби злурадо ти дон’о Глад, ропство, беду, увреду, срамòту.
И први пут бол је, мрачан, неизмеран, Прошао од круне до његових жила Што је земљи својој био увек веран. Намењен за жртву тајанствених
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ придаде стара ијетко. „А оће, божа ти вјера, ако се ја овде за што питам!“ одговори сердар и диже се пут ње, мрачан и натмурен, као да ће му град из чела ударити. „А што?... што грајеш, као да си се помамила!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Немој ми, брате, спомињати ту твоју скулу! — прекиде га Брне. — Немој даље! Не прође много, а фра-Брне поста мрачан и немаран према свему.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
БОЛЕСТ Деси ми се да крај кафана (Док сви на мени виде ловор) Пролазим мрачан усред дана, Немо, као да не знам говор. И не знам ко сам, не знам шта сам, А хитам као да знам куда.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Сав мрачан, седео је у најмањој соби двора преврћући древне књиге. — Можда је у књигама његова срећа? — уздахну царица мај ка,
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
В. Илић ЦИВ ГРМ Муњом опаљен грм на суром пропланку стоји, К'о црн и мрачан див. И густе травице сплет Горди му увија стас; - и горски несташан лахор Лелуја шарен цвет.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Питагоре и ти Епикуре, зли тирјани душе бесамртне, мрачан ли вас облак покријева и све ваше посљедоватеље! Ви сте људско име унизили и званије пред Богом човјека једначећ
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Редовно, пошто приме задатке, командири појуре сваки у своју чету и командују „збор“. Па командир Ресимићеве чете, мрачан и забринут шета поред чете, лупка нервозно корбачем по чизми и редом посматра војнике: — Дедер, јунаци, ко ће
пропрати широк и звучан ударац шаком и нешто се, уз пригушен ропац, стропошта низ камене степенице што се спуштају у мрачан ходник дуж ћелија; онда шљискави одјеци удараца жилом па понова зачу гласним изговором: — Неполитички, прости кривци.
Господе! Боже! Боже Господе! Био је здрав, страшан, моћан, богат. Ми пуни ужаса од његовог погледа. Ћутљив, мрачан, суров, суров, суров.
растајући се, да одлазимо одмах иза тога, и то мирне савести, на сва она прљава места порока, чији ми је понор, мрачан као пакао, тек много доцније, у оним часовима самоће на фронту, букнуо пред очима у свој својој страхоти?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
мене, и тад моје око Не види више предео од сплина: Ја се осећам подигнут високо, И тад певамо ја и виолина. Мрачан и ведар ја идем животом До старих, црних и светлих обала, Где дише пустош и мир са лепотом, Где пропаст живи и где
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
који се над госпожом Дафином склапа и загушује је: „Отежале главе, она тек сад примети да је у одаји скоро мрак”; „Мрачан, велики сандук њених хаљина дизао се црн са тла, као неки високо затрпан гроб”; „Отворивши широм очи, она тек сад виде
Краков, Станислав - КРИЛА
Он је пристизао отуда где се један живот завршио. Овде је други почињао. Био је тежак и мрачан као и небо над језером.
Петровић, Растко - АФРИКА
Са те терасе види се цео Бобо Ђуласо, сасвим мрачан, пуст, а иза њега бреговита савана до у бескрај, осветљена полумесецом.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Он не би био оваква звер да је благодетна просвета продрла у његов мрачан ум. А је ли он лично крив што се просвета није њега дотакла? Није. Пожали га дакле.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Пст!... Пст! — умирује „Кица“ и показује руком на једну страну, куда сви погледаше. Мрачан и озбиљан, достојанствен и нем, прилазио је лагано, као да се прикрада, официр из Команде места.
Наједном блесну светлост, млечна, бела светлост, да на зиду саобраћајнице угледах сваки камичак. Ракетла... Мрачан хоризонт блештаво трепти... Сенка као да нараста и саобраћајница као да тоне у понор... Тама. Так-тук, так, тук...
Другоме је са чела цурио млаз крви. — Иди, реци, нека сви дођу овамо — нареди одсечно командир. Био је замишљен и мрачан. Таквог га раније нисам видео. Ако су успели, зашто је зловољан. Али, где је Драган, питао сам се са страхом.
Војин се протегну. — Јој... сад ми паде неки терет са срца — онда лупи песницом о сто. Мрачан и натмурен, Драгиша настави тихим гласом: — Када смо полазили из парка, загрлили смо се срећни, заклели на вечну
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
(1911) МОЛИТВА Ноћ је пуста. У царској дворани Мрачан престо, тајанствен кô бајка. А док ветар звижди на пољани, Бога моли Југовића Мајка.
А кад поноћ смири улице и дворце, Ти, згрчена, чуваш пуст и мрачан форум, Идоле скрнавиш, пљујеш мртве борце, Ти, Вечита Сумња, ти Деуѕ деорум.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1883. ГРМ Муњом опаљен грм на суром пропланку стоји, Кô црн и мрачан див. И густе травице сплет Горди му увија стас - и горски несташан лахор Лелуја шарен цвет.
Чедо пролетњих, благих дана, Једном сам видô, цветак млад, Под густим кровом брсних грана Што граде дубок, мрачан хлад. Небо му није росе дало, Ни животворни сунце зрак, Лисје му свело, стабло пало, И покрио га смрти мрак.
Са сурих гора магла стиже, Мрачан, јесењи дан је то, Јато се врана с криком диже У опустели, тихи дô А суро небо сузе лије, Досадно, мирно тече дан...
Ах, ја сам грешио горко. Све што је некада било Мени се учини тада кô мрачан, гробан сан И љубав, и мржња моја... Кô древни раскошних што је, И ја сам расипô лудо све благо духа свог; На
више, А где је некада Север подигô тврди стан, Да с гордих бедема градских варварске гомиле брише, Ја сањам бескрајно мрачан ил' ипак драги сан: Сањам о вечном миру. О древни Северов граде!
А деспота Лазар подиже се тада, Мрачан поглед баци у даљину црну. Суморно грактање као крик се хори И губи се нагло у неме даљине, Нити поток шуми, нит
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Не гледајући ме, онако мрачан и туробан, одговори: — Као миш у расолу... — Биће боље, биће боље — рекох, тек да нешто кажем.
Леже мокри на блатњавој земљи, усахнули, ископнели, и тек им се само повремено издигну мало груди. Безизразан мрачан поглед њихов као да допире из неког понора. И ћуте!... Умиру, свесно, као да им је угодно што се ослобађају мука.
Каквим смо се надама заносили!... А какав жалосни свршетак дивизиона, и то после свега три дана! Пуковник Иван, мрачан, натмурен, прекрстио руке на груди и гледа замишљено у земљу.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Што ли је земља сва кô туга, И пуста, кô гробна рака? Што ме и сама туга цепа, И што сам мрачан кô сене? Зашто си, реци, моја лепа, Ти оставила мене? 24 Силу ти причаше они, Силна је оптужба текла!
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
горе А у води испод пене У самоћи чами вене Једна мала бела шкољка Једна ружа без пупољка Био један тужни алас Мрачан као мрачни талас Срце му је хтело пући У маленој празној кући Коју грле као вреже Поцепане старе мреже Једног
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Кренуо је мало дубље у шуму, баш у правцу логора Тепсије. Гегао је кроз мрачан буквик и не слутећи да је негдје пред њим Жујина тајна кућа и у њој вјерна Николичина пратилица, утонула у дубок сан.