Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ЗВЕЗДА ПУТНИЦА 1. Да ли те ико на крају пута чека? Је ли ти небо празно без човека? Или си мрачна што знаш да горе има Једно још мрачније сунце, из кога бије зима? Или знаш таму јутра које не осване?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Алал ти вера, Дево!... — И замаче с дружином у шибљак!... Ноћ се спустила мрачна... Облаци се разиграваху по небу као мрки вуци. Овде-онде шине муња... Турци се спремаху за прелазак.
И војводе се опет замислише. Ноћ се спусти мирна и мрачна. Небо беше прекривено облацима, између којих овде-онде провириваше понека сјајна звезда.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Као мрачна тајна лежиш у дну мене, И мој глас је ехо твог ћутања. Ја те Ни не видим где си, а све дуге сате Од тебе су моје очи
Чувају на својој бесконачној мрежи Све тамне екстазе снова које сања, Очи непрегледне, на чијем дну лежи Велика и мрачна сабласт очајања.
ПОСЛЕДЊА ПЕСМА Бол је дао овој љубави горчину, Лепоту и тајну; мрачна сумња моја: Сав простор и ужас; коб и очај: њину Свемоћ; задња суза: неба седам боја.
Крај је свих дилема, Конац свих питања и судба свих вера: Јеси ли ти само или тебе нема. И док је све мрачна безуветност стегла, Има једно место где је прсла уза: То је горки простор у који је легла Та наша самотна и
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Усиљавао сам се да „дођем у ватру”. Али кад погледах Јоцу, ја се зачудих. Некака мрачна тајанственост била је на њему. Тако ми је био промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут”.
И око мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мном је стаза, и опет кука кукавица. И чујем шеталицу сата, и она као говори: „Јан-ко! Јан-ко!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Саборна црква, као неки прав старац, уздизала се мрачна и достојанствена. Цело је небо било узбуђено. А у свем овом поднебљу видела се и осећала једна чудна, непојмљива снага
једном искиданошћу и јадом, који унакажују душу, носио оне слутње и све оно тужно искуство у некој мутној нади: да се мрачна пропаст што је пред њим зјапила, ипак некако може избећи...
Ето ја те сад волим безумно. Али ова душа коју Ти обожаваш, ова полудела паклена душа, сва мрачна и мутна, пламти сва у некој сумњи према свему..
А сутра дан борба понова узе велике размере, па и поред тога, онај вис, као нека грдна мрачна тврђава од црног стења, оста упоран и задуго неприступачан, нападним оделењима одреда. И тако су пролазили часови.
Африка
Све постаје као утопљено у једно тешко угасито злато: вече. ГЛАВА ПЕТА МРАЧНА АФРИКА. КРАЉ ПЕБЕЊАНИ УЗ ПЕСМУ И ИГРУ У НОЋИ.
Рекло би се да су и ове мотке, и зид и старица од исте дивне, отпорне, вековне грађе. Њена глава, само велика и мрачна лобања на танком врату, има израз на дивнијих египатских портрета.
Требало је да сам већ окинуо, али не успевам да га нађем на стаклу. Очевидно, ћелија је исувише мрачна. Не толико мрачна, колико ја у узбуђењу рђаво управљам.
Требало је да сам већ окинуо, али не успевам да га нађем на стаклу. Очевидно, ћелија је исувише мрачна. Не толико мрачна, колико ја у узбуђењу рђаво управљам.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Али на другој страни, имала је једно крило још из турских ратова и ту је била сва мрачна, са прозорима у гвозденим решеткама.
Утврђења, која су опасивала варош, у облику звезда, била су, ујутру, у вароши, мрачна, али је Сунце врло рано осветлило торњеве цркава.
Никада, међу њеним родитељима, није долазило до прекида разговора, ни сат, два, а камоли дан, два. Ова дуга, мрачна, ћутања познала је тек у фамилији Исаковича, отмено.
Њени становници ходали су улицама само док је лето, пролеће, почетак јесени – и то, кад је месечина. Кад је ноћ мрачна, кишовита, или кад дође зима, на улицама Вијене, ноћу, није било никога. Сем пијаница, и ноћних чувара.
Исакович то није знао и стезао је сабљу, док је, са Агагијанијаном, пролазио, кроз мрачна дворишта Флајшмаркта. Флајшмаркт је, у то време, био, заиста, најгори центар Вијене, лабиринт, уских улица, са кућама
Кад изиђоше на мали доксат, у гвожђу, и лонцима цвећа, под њима је била, светлуцава, мрачна, цела Вијена, са својим крововима, улицама, црквама, баштама, рукавцем Дунава и далеким брдима.
А често је таква љубав остајала незнана и неиспуњена жеља. Нека зла, мрачна, подмукла, невидљива воља, Божија, састављала је, тако, каткад, и рођака, и рођаку.
Алеја је, иначе, била мрачна, и осветљена само муњама. Пошто му се то, дотле, никад, није било десило, са Волковљевим колима, Исакович се зачуди,
Примети да му то довикују, са улице, иза баштенског зида, или из баште, која је још била, испод зида, мрачна. Онај ко је довикивао, морао је знати, добро, распоред соба, и прозоре трактира. Познао је, по том гласу, Лађевича.
Да се то, са њима, игра онај крвник стари, свих људи. Нечастиви! Покуша дакле да освести жену, да увиди да то нека мрачна, зла, виша сила хоће да их завади. Поче да се умиљава Ани. Да тумачи то што се у Токају зби.
острва Туркханов, виде на обали неко лико залеђених скела, а на једно триста корака, одатле, да има, завејана, црна, мрачна, шумица. Он се продера: „Там! Ваше Високоблагородије!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Понека жена пратила их је, средином пута, месечином, чак доле, до пољана. Понека мрачна кућа, из које изиђоше, остаде тако за њима, у тами, са светлошћу што је допирала из широм отворено остављених врата.
та његова једина, права љубав у животу, свршиће се у некој светлости, без које би, то је осећао, постала неиздржљива, мрачна патња и казна.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он је тако певао рушевине, гробља, »мрачна, минула и древна лета«, спомене »изумрлих дана«, људе и доба којих нема више: мрачну борбу Бога и Сатане, прве дане
Милићевић, Вук - Беспуће
Једнога јутра пробудио се касно, уморнији него што је легао; соба је била мрачна, напољу падала киша, запљускујући прозоре.
Ипак, на махове, снажно избијаше у њему тјескоба, мрачна и црна, пуна питања и сумње: „Куда то води?“ И он се упињаше да разумије то ново осјећање, бојећи се да га назове
Ви мене више не волите. Ви волите ову у вашој кући. И хтједе да му скине руку са себе. Једна мрачна сјенка прелети преко лица Гаври Ђаковићу; нешто затитра у његовој души, жеља и молба да не скрнави једно ново осјећање
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Изиђох и, готово бежећи, одох, али не кући... већ одох лутајући по махалама, по ноћи, која беше исто онако мрачна, топла, мирна, непокретљива.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Максималан фазон! Дође ми да закукам! И док сам, мрачна као ноћ, седела бројећи да смирим живце од осам хиљада и обратно, међу свом оном булументом која се најзад смирила и
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- Лупне трупац трỳпчићем у таванску гредицу. Свирну врата сипљиво: мрачна шпила - пећина. Из пећине с лỳчићем Зубобоља прозуби крезаво и шкрипљиво, као зуб да скруњује: Гушобољо сестрице,
Ја гледам у свет очима била: и видим сенку - И видим крила, и слушам како кроз мрачна ткива жуборе уре и туку била.
Хвата се иње по рубу текста, па пршти, веје, док не обвеје домове шумне, строфине стреје, подрив-сликове и мрачна места под снегом душе, што су кошнице потмулог тутња, шпиље порока, над којим цепти глас од пророка, тресући фоном
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Остављао сам да вечерам ујутру. Прошао сам поред куће у којој станује Пипо; ова је била сасвим мрачна. Три жене које су седеле на улици, под затвореним прозором, дизале су се баш да уђу. — Добро вече, господине.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Са старих ограда давно Увели ладолеж већ је суморно спустио вреже, А доле, скрхане ветром, по земљи гранчице леже; Све мрачна обори јесен, и све је пусто и тавно, Без живота је све. Изгледа, као да смрт уморну природу стеже, И она тихо мре...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Тек када пређосмо реку Битву, одахнусмо мало. Ишла је колона мрачна и туробна, као да се враћа са неког погреба. Људи осећају, сваки на свој начин, да се одиграло нешто тешко и срамотно,
Звездана и мрачна ноћ. Дебела слана покрила поља као снег. Челик се охладио, па се прсти просто лепе. Деца плачу од зиме и грче се уз
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Јавља се жуд за мраком. Охолост и самоћа, мржња и жуд за убиством, и одласком све даље, јављају се у души. Црква мрачна и зидови, које као да су махнити зидали, полако зазвуче. Чује се небо, чује се камење, чује се земља.
Мрак, као прах, падао је по крововима. Месечина, која није могла да пробије мрачна небеса, испунила их је неким вампирским бледилом, које се ширило над зидовима, дрвећем, широко, бескрајно.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Одједанпут се обретох као на неком уском, брдовитом и каљавом путу. Хладна, мрачна ноћ. Ветар јауче кроз оголело грање и чисто сече где дохвати по голој кожи.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одсуством увелича; изашао је тек пред зору, да не поквари лимунацију. Мрачна, лепа јесења ноћ, створена за лимунације!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А ноћ је била једнако мрачна, и двориште, калдрма скамењена. Једино из оног тамо кута у дну дворишта, где се сливала и скупљала нечистоћа,
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Алилуја! Алилуја! НАШИ ПЕЈЗАЖИ Сиво јутро. Магла се свуд слêже. Снег светлуца; стазе завејане. На све стране мрачна зима стеже. Бели покров повио је гране, А ограде окитиле ресе Ледног мира што се свуд протеже.
тутњи, комеша се сад; Где падају жртве, где се кости мрве, Потоцима где се крв црвена лије, Где се задња, тешка, мрачна борба бије И Слобода где се с Тиранијом рве.
Што дубља нек буде наша мрачна рака, Споменик над нама што већи и тежи, И нêм, верни; јер ће под њиме да лежи Живота нам кратког успомена свака,
се суши; Над срцем мојим један облак блáзи Зиме и ветра, — наговештај души Да срећна доба нестали су трази, А мрачна студен спомене да гуши.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Домаћица, снаха јој и кћи, гледаху на сердара, који мрачна лица, пушећи, гледаше преда се. Медик се диже, те се стаде протезати. „Ха, како ти шклопћу кошчурине!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
4. ДЕЧЈА СТРАШИЛА БАУК Баук, како га дете замишља, неодређена је облика и изгледа. То је нека страшна неман, мрачна као помрчина, бездана као простор, — која уништава живот, нарочито деци, поготову кад су она сама, незаштићена и
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
До трена опет пролетје пламен у противном правцу, али се јасно видје њека мрачна пруга која је за пламеном изашла. Она двојица устадоше, али се у тај мах пламен устави пред прозором, те и Брне видје
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Са старих ограда давно Увели ладолеж већ је суморно спустио вреже; А доле, скрхане ветром, по земљи гранчице леже; Све мрачна обори јесен, и све је пусто и тавно; Без живота је све. Изгледа као да смрт уморну природу стеже, И она тихо мре...
Нашто, када је на јаде нам дата! Мати вечног страха; Кад не допире од покрова даље! До гроба мрачна, А тајна преко ништавога праха. Нашто та мудрост Божјег Провиђења, Црв коме се клања! Нашто ме вара са призраком умља?
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
“ „Ах, божество творцем назначено! зар толико могућега творца наша мрачна занимава судба да атому једном мислећему да божество таквога качества, да г' у поља води миродржна?
Ад се зове, цар му је Сатана, мрачна душа, неба ненависник; зло је њему једина утјеха, он се са злом вјечно обручио; злу је жертву принио велику, шести
Два војводе, вјерне моје слуге! хуче страшно адски урагани, а вулканска мрачна грла јече, ричу грдна тартарска страшила, звече ланци с јарошћу уждени, буче волне с мучитељском буком: све глас
Горда глава мрачна владаоца непобједном већ мишљаше да је; не зна да је своје судбе чашу препунио црнога отрова, час не види ђе се
Ах, како је земља напуњена с идолима свакога изрода! О, како је лице свемогуће мрачна глупост обезобразила! Таме цар се зли обрадовао видећ име неба подругано, видећ људе ђе свакој мрскости са
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Из тих ровова, као из распукнутих гробова, извлачили су се, погурено и један по један, војници мрачна, паћеничка изгледа, у спреми, под строгом приправношћу, и са чутурицама у руци мрзовољно одлазили да се умивају.
Ја је не могу волети као они. Јер је они воле ма каква она била, правична или сурова, славна или мрачна, слободна или тиранска.. А ја, ја ћу је волети само онда ако ме је задужила, у томе је ствар.
А кад је опет нешто свануло у свести његовој, ћелија није била сасвим мрачна и свитање јутра гонило је негде ужасне ноћне визије.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
узвик пијана госта, коме је јамачно какав буковички лаутар својим монотоним циликањем растресао загрејане живце ... Мрачна и влажна ноћ навукла се на ово местанце, заогрнула својим непробојним покривалом куће и улице, притисла саму земљу, па
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Кад год сам мислио о прошлости, садашњости или будућности, увек сам извлачио црне закључке које је моја мрачна фантазија могла испрести. Осећао сам да сам завршио своју каријеру потпуним поразом.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
као невеста коју оплођује небеско сунце, што нас непосредно упућује на прастари мит о светој свадби, да би онда остала мрачна мајка која прождире свој плод.
поистоветила се с њом). Из прве рођењем излазимо у свет, да би нас друга, мрачна мајка, на крају прогутала. Улазак у ову другу песник је изричито назвао повратком оној првој („То је само повратак к
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
У кући је дочекује „мрачна, упола откривена постеља” и у чираку загушљива лојана свећа, док је напољу „мрак, и то густ, тежак”.
У реци је вода „замртвљена, а сва мрачна, мили и преко брвна, јаза, као при крају свога корита, ваља се и нестаје у као неки понор”.
Краков, Станислав - КРИЛА
Крило од шатора замотало му је главу. Очупа га од себе. Зацвокота од ужаса. Полудела мрачна гомила се ваља, мрви, риче.
Потом се срећу коњи и мазге који носе нејасне товаре на себи. Дрва у ноћи крај пута су као мрачна чудовишта. Рањени ађутант мисли о јуришу. Да ли је то баш прави јуриш био? Није видео непријатеља, ни клања.
Петровић, Растко - АФРИКА
Све постаје као утопљено у једно тешко угасито злато: вече. ГЛАВА ПЕТА МРАЧНА АФРИКА. КРАЉ ПЕБЕЊАНИ УЗ ПЕСМУ И ИГРУ У НОЋИ.
Рекло би се да су и ове мотке, и зид и старица од исте дивне, отпорне, вековне грађе. Њена глава, само велика и мрачна лобања на танком врату, има израз на дивнијих египатских портрета.
Требало је да сам већ окинуо, али не успевам да га нађем на стаклу. Очевидно, ћелија је исувише мрачна. Не толико мрачна, колико ја у узбуђењу рђаво управљам.
Требало је да сам већ окинуо, али не успевам да га нађем на стаклу. Очевидно, ћелија је исувише мрачна. Не толико мрачна, колико ја у узбуђењу рђаво управљам.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XXИІІ Ноћ је пала страшно мрачна После мутна дана; Ја у мраку Смиљку држим, Она расплакана. Покушавам да је тешим, Па јој зборим туде: „Залуд
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Тада ми је укратко изложио како се то све одиграло. Дувао је, вели, ветар и била је мрачна ноћ. Њих четворица, три пешака и он, размакну крстила од жица с наше стране и довуку се до бугарских препречних
Сви се журе да би се још пре зоре вратили у равницу. Опет се чује онај стари узвик: „Држ’ десно!“ — јер је ноћ сасвим мрачна. Нигде се унаоколо не види светла искра.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— О смертни, пеки сја Души покој снискати, От порока клони еја, Добродјетељ љуби; Добродјетељ нас пратит Преко гроба мрачна, И во мјесто уводит Гдје сут благозрачна.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Мрзи благе ноћи кад миришу страсти, Кад небо трепери, кад блиста ведрина, Кад се река вала мрачна кô сабласти И црни се борје, царује тишина. Та свечаност пуна чаробности неке Тако је далеко — пуна чаме гнусне.
— — ''О, разблудна тајно, што не оста тајна? Зар и ти мораде расветљена бити? Ај, у недра твоја мрачна и бескрајна Сав бол свога ништа најслађе је скрити.
То је храм тајанства и гробница тужна За огромног мрца, кô наш ум бескрајна, Тиха као поноћ врх острвља јужна, Мрачна као савест хладна и очајна.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Почетна суморна расположења претворили су у мрачна, а умерени песимизам у очајање. они су у београдском сивилу први почели да откривају велеградски сплин, који је Бодлер
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
“ Пет другара, пет стражара, Таким гласом одговара. У то доба неме ноћи Затресе се у самоћи Мрачна гора, јела вита; А ломљава страховита Раздираше поноћ мрака, Кô да ј’ рада таму њену Паљевином из пушака
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Отргнућу те од земље. Појав’ се. Појави. Ватра ме гори, о ватра изнутра. Улази у ме, пробија ме До сржи, о мрачна ватро. Агни, Агни, као црвено гвожђе. Излази, излази, појави се. Ах! Преварио си ме, ти си Саул.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Заштитничку улогу имају и венци од м. којима се на Ивањдан ките куће (ГЕМ, 42, 1978, 436, околина Зајечара). Мрачна трава или трава од девет мракова (абутілон авіценнае). Њоме се одгони мрак, уз басму: »Мрак у зрак, здравље у мене...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
„Ако би се усудио да то каже, ја му могу одговорити да је његова кривица у његовом избору. Не знам каква је мрачна сила смутила његов ум. Знам само да је починио злочин и да зато мора бити кажњен.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Са старих ограда давно Увели ладолеж већ је суморно спустио вреже, А доле, скрхале ветром, по земљи гранчице леже; Све мрачна обори јесен, и све је пусто и тавно, Без живота је све. Изгледа као да самрт уморну природу стеже, И она тихо мре...
1887. СТАРА ПЕСМА То је стара песма коју читам сада, Мрачна нека туга у песми је тој; Та ме песма сећа на времена млада, Прошлост је у њој.
Чудна, мрачна песмо! Ко је тебе писô? И у коме гробљу лежи отац твој? Страшан је и тужан твој суморни смисô Кô и живот мој.
убоги ужар износи мангале своје, А тамо суморни Турчин озбиљно ножеве нуди, Или замишљен пуши; На мушком његовом лицу мрачна се замрзла збиља А бол у крепкој души. Чуј! У долини тамној затутњи недељно звона...
Каква мрачна мисô: спавати у ноћи, И знати да неко поред одра стоји, Кога не познајем. И дух, у самоћи, Кô плашљиво лане да се вечно
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Седе тако сви намрштена погледа и мрачна лица и тек после дужег ћутања неко ће рећи (нисам га спазио ко) да би се могло приступити разговору.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Било је то негде иза Паланке. Спуштала се мрачна јесења ноћ пуна влаге. Извукли смо се били из наших рупчага и усправљени удисали снажно.
Час силази, опет се пење, људи већ падају од умора, коњи сасвим посустали и све чешће наилазимо на мрачна телеса, која се копрцају у снегу. Из даљине допиру неки гласови. Сигурно се преноси заповест. Напрежемо слух.
Хладноћа прожима згрчено тело, а душа као да је замрзла. Мрачна и пуста ноћ као уклета коб протегла се у вечност, а река Маћа сатански жубори.
“ Аха... ту смо. На правом смо путу. Он напред, ми за њим. Беше то нека кућа на спрату, са навученим капцима, сва мрачна. Ни у ходнику чак не беше осветљена. Креснем електричну лампу и успесмо се горе.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
О, толико варница, Кроз полудели подмлађени млечни пут; Доле се провиди и мирише нађубрена мрачна њива, Међ ноге ту прима послану жену Боз - и један месец жут, Огроман, истински први пут ноћас, месец жут (У чијем ли
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Наже се дечак да повећа отвор на мрежи, заљуља чамац и склопи талас изнад Маријанове главе. Како је хладна, како мрачна била вода! Осети Маријан како тоне и помисли жалећи рибу: — Опрости, Сребренка, нисам те могао избавити!
Животворну кап кану на очи младе мајке и плавом се светлошћу напуни мрачна шупљина: друга јој кап на голу главу паде: расу јој се око лица слап златне косе.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
! 1910. КОВАЧ Н мрачна и пуста. Мраз хвата и бије. У чађавој изби кује ковач стари; На домаку огња лице му се жари, Низ космате прси зној
Но кад се из сна пробудих, Студена зора је била... о моја студена окна Гавран је ломио крила... И јад и мрачна туга, У љутом чемеру свом, Кô растопљено гвожђе По срцу падаше мом... 1911.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
отуд одакле јој се најмање надаш: из високе травуљине поред ријеке, са штагља пуног сламе, иза крда мирних говеда с мрачна тавана, испод густе нагнуте лијеске. Одасвуд си је могао очекивати као некаквог чаробњака.
Била је то заиста удобна колибица, мрачна и тиха, просто да се завучеш и да одмах захрчеш. — Жуја, ево кућице, улази.
Моле је, наговарају, гурају, вуку — аја! Она само подавија реп, закреће главу од мрачна улаза и плашљиво скамуче. Убацише унутра комад кукурузе, али Жуја ни да погледа. — Шта да радимо?
Из мрачна отвора зачу се весело цвиљење вјерне кује. — Ехеј, жива си, дакле? — обрадова се Стриц. — А ко је то упао доље код теб
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
запитао нашто све то, и откуд сад тај разговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци и буџаци, Мане му је одговорио хладно и мрачна лица: — За писување да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!