Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Голема војска стиже од сродне словенске крви, и кад је победила Маџаре, њени вођи походише мрачне тамнице и, где нађоше брата по крви и по језику, пустише га слободна.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
4. Пакао видех иза мрачне шуме. Грешници, с лицима од стакла и гуме, бачени под стабла, у јаме и траве, мале су казане натукли на главе.
КОПИЛУША И оном који кроз мрачне облаке, севајући, распирује олују, и оном који се, гоњен том олујом, покисао, у земуницу склања, - јача од
и ја, спустивши руку у Дунав, држим у руци све поноре, све воде, али и све ведрине, и све олује, и све висине, мрачне од звезданог дима, које се огледају у њима! 9.
Из мрачне зимске земље израњајући, гологлави, дочекују ме врхови планина, као богови. СИЊАЈЕВИНА Вук Караџић је у Српском
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Кап за капљом клизи низа мрачне стене; А кроз разнобојна окна једва доспе Месец, да нечујно хладно сребро проспе По ногама свете неутешне жене.
И та тамна жеља негде у дну груди Расте, кô поплава какве мрачне сене. И свакога јутра будна је пре мене; И често загреје, и често застуди. У души засветли...
да ми је моћи Испунити опет целе своје ноћи Сузама и слутњом којој конца није. Да ми је да волим као пре, пун мрачне И свирепе сласти да патим и страдам; И уживајући у болу што задам, Да не љубим очи него кад су плачне.
Јовановићу ХИМЕРА Невидљивом сунцу пружам жудне руке, И отварам срце неком кога није; Душа ми је пуна мрачне хармоније, Којој никад нисам саслушао звуке.
И упреда у своју мрежу сјајне сунчане конце што падају из неба... И везе своје цртеже што излазе из његове мрачне и ненадмашне енергије која хоће савршенство и последњу реч мудрости и облика...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
'' И тако седи Јуришић, мучи се, а оне му се мрачне визије никако не уклањају с очију, па поглêда час на ону детињу брадицу што некако ситно дрхти, час на огреѕѕе, или
Африка
Дакар блиста. Лађе се крећу по пристаништу, као огромне, мрачне планине, осветљене само по врховима, заклањајући при пролазу својим тамним масама озвездани град.
од сунца; тело ове старице, сасушено до немогућег, такође је врло тамноцрвено, — по њему су велике пруге таласасте мрачне татуаже, као пруге по тврдом афричком дрвету.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Чему покушавати протумачити оно, што се протумачити не да. Реч отрча, кроз те мрачне ходнике, од уста до уста. Да је дошао неки росијски официр и да се њихов транспорт на пут спрема.
Исаковичу се, у сумрачју, пред том капијом тврђаве, срце било стегло, не толико од мрачне слике тог затвора, колико од сећања на равнодушност његових земљака, према судбини оних, који су допали тог затвора.
Павле онда угледа, на крају једне алеје кестенова, кућу, куд су ишли. Била је на дну те алеје, мрачне и на дану, сва осветљена. Са ње су, као гроздови, висили велики фењери.
њене снажне руке и њени змијски кукови, или њене очи, тек, Вишњевски никад није покушао да је, при тим шетњама, кроз мрачне ронделе и алеје, причврљи. Понашао се као у балској дворани, и на трави.
Окренуо би главу од ње, а она би онда, тихо, изишла. Кад би му се лојаница угасила, Исакович би из мрачне ноћи, доле, угледао Дњепар, како трепери, и предграђе Подоља, из којег се орила, до зоре, песма његових сународника.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
С леве стране Црнога Дрима се непосредно изнад њега дижу високе, шумовите и мрачне планине средње Арбаније, нарочито Мали Прот, Црно камење и Јабланица.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Као безмерни таласи приближаваху се све више, са завејаним урвинама, рушећи се у долине, у велике, мрачне осенчене падине, где су се разливале у јелове шуме, под којима је као вода, кад поплави, ширила се висока трава,
Негде је морало бити нешто светло, значајно, па треба отићи тамо. Видећи их доле, у трави, мрачне њине гомиле, како леже око кола, осветљене ватром, њему се чинило, наслоњеном на точак, да их треба одвести некуд даље.
Довољно је било да наиђу кише, или олује, или мрачне ноћи, па да креће. Ноћ је за њега постала обично време битака и он је полазио у њу, без много претходних војничких
Исакович виде како се чун, велик и црн, приближава, како га заобрћу веслима да би узео ток воде, сасвим мрачне, до некога дрвећа, где је светлуцала варош.
Матавуљ, Симо - УСКОК
који се спасао на какво пусто острвце, гдје је слаб изглед на скору помоћ, те, након прве радости, настаје страх од мрачне будућности.
Тада се Јанку предочи лијепа слика, неустрашиви брдски синови носе „танке књиге“ кроза студене врлети, кроз пустиње и мрачне шуме, често бранећи се од звјерова, чувајући боље него своје главе те лаке ствари, које свуда небојше и немирници
Милићевић, Вук - Беспуће
мишљаше на ову сељачку дјевојку чију је душу он сатро, служећи се њом само као средством да заборави за часак своје мрачне мисли или да истисне слику друге жене из своје душе, не трудећи се да бар пред њом покуша да то сакрије, да је бар за
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
49. Тавнина заче бегат од изода, У мрачне две се точке он сабија, И у два јоште умиљата свода Над овима се таде он савија; Тавнина јоште затим од заода
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Једино му, једне касне вечери, неки пијан пилот, Босанац, показа мрачне крваве очи и прошкргута: — Некад смо били небески орлови, а сад нас по шипражју лове кривоноги бирташи.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
боговима њему у пропаст; пехарима се златним куцају, од откуцаја горе пуцају, а човек бежи неда'нимице у гудуре, у мрачне станице; ал' не дршће Прометеј, не дршће титан на камену, на станцу прикован, већ оковима бије о стење, о стењу пршти
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
увере да немаш ништа под мајицом, него да ти груди стоје онако, саме од себе, сви жарко чезну да те зезну и одвуку у мрачне гајбе, у тамне ходнике, у ветровите паркове, док идеш тако ничија, без везе.
да кажем, све је као светски, све као лежерно, баш као на филму, а овамо, момак који те довео на дочек не изилази из мрачне коморе док вам срчане преткоморе ударају и, ударају, као покварена пумпа за бицикл!
Не налазимо се по ко зна који пут, и у овом случају мрачне прсте једне од иностраних обавештајних служби извесних земаља, којима..
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- Смилуј се, Силни, који си лекар, ковчеге раскуј, махуне мрачне да нам се пасуљ расеје ведро; нека бар сине, узалуд мртвим, рђом са траве, крцат, семèнит, облик горчине који је
У седмој строфи зине белина, тек дотакнута. - Ту су утваре, јазбине, ждрела, мрачне провале. Злурадо туда кличу ушаре: Криминал, расап, гадост, подвале!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Ал' крај реке, у долини, Где травица ниче мека, Топли ветрић пољуљује Вито стабло кукурека. После дуге, мрачне зиме, К'о првенче младог цвећа, Из влажне се земље диже Први весник премалећа.
Под небо се стење диже. На висове стења тога Не достижу живи људи, Ту једино дивља коза Кроз урвине мрачне блуди. — У подножју Вардар шуми И високо баца пене, И с тутњавом ломи вале О вечите, хладне стене.
Осташе му мрачне горе, Где се Рудник небу пење И под небом орли боре, И остаде суро стење: И ту спомен славе старе Диже цркве и олтаре.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Почињу да моле да се свако врати на улице града на улице мрачне и оне светле па ја их добро знам узвраћа онај што лута знам куда треба бежати кад те гоне којим путем и којом
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сунце је давно зашло, саобраћајнице су мрачне, те ми изгледа као да тонем у ону земљу, а да се за мном откида цео остали свет.
— зачу се глас из рупе. — Ја, господине поручниче. — Ко „ја“, оца ти твога... — Ордонанс из батаљона... Из мрачне земунице запахну ме задах земље помешан са мирисом ракије. Неко кресну жижицу и простор се једва осветли.
Вароши падају без борбе једна за другом, киша јесења лије, а прозебао народ умире покрај пута. Било је то једне мрачне ноћи негде на путу, када је сипила хладна киша, а војници газили до чланака по води и блату.
Истурили смо им престоницу под нос, а не могу ни прстом да је дирну... Сутон је. Улице мрачне, прозори неосветљени. Пред једном кућом угледасмо веселу групу људи и жена. Вратио се син па га мајка грли и љуби.
Хтели бисмо до Калемегдана. Кнез-Михаилова улица пуста. Коњи се непрестано саплићу о рупе од граната. Наиђосмо кроз мрачне алеје и обресмо се на калемегданској тераси. А преко обале, нема пустош. Само негде у даљини светлуца једна ватрица.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Или је то она вриснула ?... Да ли је то био њен глас?... Она се једва диже, и лагано пође селом кроз мрачне и криве сокаке. Кад она уђе, Влајко сеђаше у соби према упаљеној свећи и преврташе неку књигу.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Показаћу свету црн гвоздени пањ: дрвеним мачем пресечен наковањ! Кроз мрачне земље, што са ланца лају, с дрвеним ћу мачем поћи на аждају!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И песме и мачеве наше дуге и тмуре? И једра и весеља, урличућа кроз буре? Заборавио си њине тешке, мрачне главе? Хај, погледај, и сад, шкоља кад се зажаре и тресну о нас грмљавине твојих таласа.
О само је тужан човек чист, слободан, нежан и драг, ко звоно у пољу, и благ ко цвркут тица, и увео лист. Дижите очи мрачне, ко бунтовне буктиње зрачне пободене у дубоке црне колутове. Ви сте моја буна.
РЕЉЕФ СА ЛИКОМ ДАНТА Аници Савићевој Кентаврима бесним маље у носу затрепташе жудно, копита им росу у мрачне шуме кад јурнуше даље лудим трком са ваших плећа на кобиле просу, по трави блудно. Тврђава златна горела је и урлала.
Загледан у мрачне прозоре, сећао сам се како ми је мој друг описивао неке снежне планине Урала, где је провео годину дана у заробљеништву
Како се све сврши! Ту су прошле хиљаде наших судбина. Клечали смо и плакали смо. Остале су само туђе, безбојне, мрачне улице. Мртве куће. Како се све сврши! Кад сам стигао кући, била је поноћ; нисам могао да заспим; читао сам.
Не сећам се живих бића, ништа ми не могу, остављам их, и пролазим кроз ове мрачне градиће тако да ми ни њина имена не остају на души.
Очи се уморе од мрака, висина и врхова, и трепере. Около, свуд, тесне, мрачне улице, пуне ђака, школа, манастира и калуђера.
као ни један мост над водама; стубови, који, на танким дршкама, подупиру велике круне кровова, и личе на огромне, мрачне расцветане лале; зидови, што цветају високо у камену, танком као биље; прозори тамни у недогледним висинама, који се
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Мрак се полако спушташе и замотаваше село у своје мрачне скуте. И сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одсуством увелича; изашао је тек
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
РАЗБОЛЕО СЕ ПЕПО КРСТА Разболео се Пепо Крста, једне мрачне ноћи кад су облаци наносили буру, Заболела га глава, груди, крста, Добио високу температуру.
и тежих крађа: Деда Вуин, онај што је имао косу као пласт сламе, И становао у густом шипрагу поред Дњепра, Једне мрачне ноћи, потпомогнут од таме, Украо је Радгуну најдебљега вепра. Шта то чух? Озбиљни старци, имају и браду, — Ух, ух.
На свршетку ноћи мрачне, назадне, Помрчина се згусне и распадне, Па зато, сваки пут када сване, У небу загракћу толике вране.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Но свуда беше таква месечина Да мишљах: пијем њу из сваке чаше. А кад над липама што мрачне стоје Крајичком изби месец, па се шири Пун, сјајан, мекан, ко колено твоје Из црне ти чарапе кад провири, Ја склопих
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Данас је живот само ружна мрља, Данас је јесен; и кад ветар дуне И труло, жуто лишће закотрља, Млаз мрачне вере у судбину суне. Сада смо мирни: прошла је олуја... Алилуја! Алилуја! НАШИ ПЕЈЗАЖИ Сиво јутро.
И бисер дробни на крилима ноћи Са јасних звезда падаше полако, Док ћутке, мрачне као смртни греси, Црне су сени пратиле ме тако, Брзо и страсно по глувој самоћи; А сетно небо нека нада реси: Пре
Дела ми, која време лагано руши, дроби, Никада можда нећу са добрим снима више У друштву бити, нит ће под сенком мрачне коби Пресахнут’ сузе ноћне у дане сплина, кише, И чудна срећа доћи под сунцем, у слободи.
САВРЕМЕНИК (Мај, 1918) Хајде, срце моје! Језиви тренут долази све ближе; Ноћ мрачне борбе крвљу се румени И урлик рата под небо се диже, Ври, мумла, бруји, распиње се, пени. Хајде, срце моје!
Варварин је груби злурадо ти дон’о Глад, ропство, беду, увреду, срамòту. Од завере мрачне на слободу људи Ти си мучки удар задобио први, Поносан и храбар; — из твојих су груди Потоци потекли племените крви.
Пратиле га мржње и зависти хајке; На грлу су му завиделе виле Кад му песму чују сред мрачне планине С пролећа цветна и у лета жарка, Да се хори звонка, сребрна, од свиле.
све до зоре саме, Поред добрих коња, под опремом сјајном, Чекала на битку увијену тајном Косовске вечере и зависти мрачне.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
МАРИЈА, ТОМА и АРСА (излазе из мрачне кујне, одахнувши али још преплашени). ТОМА (приметивши слугу у мраку крај степеница): Бежи, ти!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Нема краја. Прислонимо на зрак ува: Кроз шупљине између нас ветар дува Што времена по два спаја. Леже испод мрачне сене Мртви, а још нерођене Слути ваздух који крај нас засветлуца.
Сива шкољко трга прастаре Сиене И ја ти ево стигох на руб, ломан, Да руком и оком: у време одевене Такнем мрачне цркве и торањ огроман. Гле: ту заста тело навикло да лута, Као да се у кам врже рука, нога.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Векова тавних то су трагови, Те црне боре, мрачне пећине; А камен овај, к'о пирамида Што се из праха диже у небо, Костију кршних то је гомила Што су у борби против
-------------------- Ветар ме хладни до костију проби На топлом сунцу ведрог летњег дана. ...Ал' слику тамну моје мрачне коби Одагна одјек клика раздрагана: То сељанчицâ у шарену руху, С рукама пуним ивањскога цвећа, Газећи траву и
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Истргни се, искро божествена, из наручја мрачне владалице, подигни се на свијетла крила, распали се пламом бесмртности, скини мене са очих мојијех непрозрачну
слаба душа занешена творца чудесима за границе воображенија, у дубоко падне униније; крилатога лишена мечтања, мрачне јој се отворе пропасти, са ужасом да је гладне прождру; уплашена страшнијем виђењем, устрепета ка свештена птица
Овде су се мрске мрачне силе у комате грдне раздробиле и из владе бића избјежале у жалосно стање хладне смрти; одавде се са свјетлошћу
Што се више творенијем пружам, све се њино царство умаљује; вријеме ће и к тој цјељи доћи да се бездне мрачне освијетле.
пламови зраках свијетлијех ноћне масе и њезино лице сажде огњем својим свијетлијем и расплачу у свијетле зраке, мрачне точке кад нигђе не буде до предјелах нити за предјеле, кад јој облик прегнусни погине, кад сви краји запламте
Грдну душу злом опојеника мрачне буре усколебале су; несмисленик горди помишљава да га није моја моћна рука на трон горди из ништа попела јере би
Сатанине мрачне намишљаје види моје свевидеће око: он је буну зажећ намислио на равнине неба опширнога. Слијепа му смјелост
сва божества с престолах падоше, сви стрмоглав мири полећеше, сви се хуком стравичном скрушише на жертвеник мрачне владалице.
Два вишњега вјерни војеводе приправљају хитро легионе, жедно хите крвавоме боју, распаљени гадним хуленијем мрачне душе неба одметника.
Грдне бездне, мрачне и нијеме, сном вјечнијем мртво успаване, сјутра ће се затрест јеком славе пресилнога противника њина; хоћу сјутра
звече ланци с јарошћу уждени, буче волне с мучитељском буком: све глас слива под сводом мрачнијем; тутњи тартар из мрачне утробе страшним грлом, злом општега гласа: све за жертвом хулитељах чезне!
до сна хладна и тишине мртве, не зефира, не луче, не гласа - сад их моћна потресе десница, те јој н'јеме из мрачне утробе подјекнуше свемогућом славом; смрт из своје превјечне гробнице овај удар у њима пробуди.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Која је то реч живота коју, као буктињу праве светлости, треба сад да пронесу они изабрани усред ове мрачне и перверзне генерације? Ја не знам. Ја заиста не знам.
На истоку, према граду, један беласасто-светли каиш, који се растезао над грбеном и с муком увлачио у црне и мрачне облаке, одавао је зору, али је ноћ још владала.
Кријући се да га когод не примети, он се с муком некако, спрат по спрат, и кроз неке мрачне ходнике што су још заударали на влагу, успузао најзад до самог крова кобне зграде.
Затекли смо старца крај ватре, која је тињала у средини мрачне и непријатне собе. Мали, погурен, симпатичан и потпуно ћосав чичица пушио је и кушао да устане кад нас је угледао.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
пустош кад су на Земљи владале велике језиве тишине, тек ту и тамо прекидане големим пљускањем воде кад се у мрачне мочваре спусти грдан претпотопни гмаз. Посјетилац одврће поглед од прозора, крадом га скреће на болесника.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ђурицу обузе нека непојмљива зебња од ове мрачне и неме самоће, и он се стаде кајати што дође овамо. Прођоше мрачно двориште и кроз некаква сниска вратанца ступише у
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Од пандура створили смо великаше, Достојанства поделише идиоти, Лопови нам израђују богаташе Мрачне душе назваше се патриоти. Од пандура створили смо великаше.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
у небеса, на сам врх сунчаног Олимпа, а ово друго све то дубље и дубље тоне кроз отворе угљених и жељезних рудника, у мрачне дубине црне земље земаљског материјализма.
Ћипико, Иво - Приповетке
И толико пута њих двоје дошло би јој на памет кад би гледала у трачак свјетлости што је избивао из оне мрачне рупе у дну дворишта.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
124 Отуда се опет јављају мрачне слике које конотирају смрт (црква „изгледала је тако хладна, као скамењена”, а „још мртвија јој дође црква кад уђе у
Одатле и извиру мрачне Станковићеве слике; они многобројни, час јачи час слабији, наговештаји унутарње пустоши. На подлози Митиног умирања
Све је на своме месту, све је као некада. Само, делује сабласно. Јер су собе и куће празне а мрачне; дворишта су такође без људи, пуста су као и улице; дрвеће је усахло, а и биље у башти.
181 И ту где голуб (то је симбол љубави) крилима трепери, очајно се отимљући од мрачне воде (то је чиста архетипска слика умирања, смрти), искрсава безимена „она” - лик везан за дубоко покопану љубав из
Из овога дубоко запретаног језгра заправо и потичу њене мрачне слике што симболизују смрт. А што су те слике покренуте у време прошевине и свадбе, то није као код неких других
Помислимо: како су тихи, снежни врхови Урала - песник даје сасвим конкретно објашњење: „Загледан у мрачне прозоре (у возу којим се у завичај враћа - Н. П.
лежећи на колима: „Као безмерни таласи приближаваху се све више, са завејаним урвинама, рушећи се у долине, у велике, мрачне осенчене падине, где су се разливале у јелове шуме, под којима је као вода, кад поплави, ширила се висока трпва,
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Ту смрти нема. Ветрови у небо се враћају. Пала је лобања низ црне гребене. У мрачне дубине носи ли то што сам чуо. Ледене обале сенком роси ли језиве воде за заклетве од жеље страшне смрзнуте.
Краков, Станислав - КРИЛА
Није га одмах ни познао. На Крфу су пили заједно под аркадама, код Гамбринуса. Потом их је један дечак водио у уске и мрачне улице. Последњи пут се нашли код Викторије. И сада се Бора није много зачудио. — Гле, Мије... а шта? рањен...
Ишчезле су мрачне, стрме дубодолине пуне густих четинарских шума, ишчезавали су у магли и голи врхови планина. Телефон је и последњи
Петровић, Растко - АФРИКА
Дакар блиста. Лађе се крећу по пристаништу, као огромне, мрачне планине, осветљене само по врховима, заклањајући при пролазу својим тамним масама озвездани град.
од сунца; тело ове старице, сасушено до немогућег, такође је врло тамноцрвено, — по њему су велике пруге таласасте мрачне татуаже, као пруге по тврдом афричком дрвету.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Та Смедерево!... Децо, каж’те ми! РАДАК: Залутала си; Ова те стаза даље не води, Него до ове мрачне провале. СТАНА: Ах, у Србији Свака те стаза води провали! ГЛАВАШ (у себи): Ала је дивна!
је страшна очаја Дубоке бразде урезивала; А нагог тела јадне ритице, Иструхле давно, у закрпама, Сисаху влагу мрачне тамнице Да нездрав трулеж мемле баздљиве На болно тело лакше преносе. СПАСЕНИЈА: Сироти!
(Стана са Ћеримом долази.) СТАНА: Ти ниси бог! Ђаво ти грди мрачне зенице!... И опет ствараш дела таква Са којима се господ славио!... Оно ми није син!... Ни налик он!...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Уздисаји нек узнесу Вере наше зрак, То нек буде плаво небо, Нек покрије мрак. Мрачне јаде, ноћцу нашу, Моја душице, Расветлиће с нашег неба Наше звездице.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Још као дете читао сам негде како се спроводе тешки осуђеници на нека далека острва. Трпали су их у мрачне кабине бродова стиснуте једне уз друге. Та представа веза се наједном за ову стварност.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
стр. 421). О песми В. Недић казује ово: „Знамо њену најближу предисторију. Ранивши у тренутку мрачне свести некога учитеља цртања, Мркаљ је био затворен.
Сви народи подранише, Нас за собом оставише, Ускоримо напред поћи, Бојећи се мрачне ноћи! Неслога нас Турком дала, Ње ради нам слава пала! Слога ће нас узвисити, Прву славу повратити.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Јест, брате Крстане, тако је — мијења глас и одговара сам себи... — Кад буде по некој памети, брате Крстане, мрачне су ово и крваве бешједе, али се мени не море ни смркнути ни сванути међу људ'ма, јер ја нијесам чојек већ блентави
ниских кућица, прибијених уза стрму страну; огромни и у трави обрасли градски бедеми са осутим, проваљеним зидинама; мрачне, влажне, студене катакомбе и поцрњеле куле, гдје су некад мучени и издисали непослушни поданици и смјели завјереници,
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
послератне драме, међутим, означио је Небески одред (1957) Ђорђа Лебовића (1928) и Александра Обреновића (1928). Мрачне сцене из нацистичког логора и ликови који су изгубили људске особине приближавају Небески одред егзистенцијалистичкој
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Векова тавних то су трагови — Те црне боре, мрачне пећине; А камен овај, кô пирамида Што се из праха диже у небо, Костију кршних то је гомила, Што су у борби против
Ћипико, Иво - Пауци
Када би узилазио уза мрачне стубе старе кућетине, увијек га је обухватала нека угодна језа; редовито наступаше сладак дрхтај по цијеломе животу.
На вратима гробља тури над очи црну мараму и уђе полако. На прагу мрачне капеле прекрсти се, попође по хладним плочама и клече пред олтар.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
чаше, Наздравите своме верном другу Из младости, из прошлости ваше А ветар ће поздрав ми донети Кроз дубраве и мрачне врлети. 1886. (ЗБОГОМ!... НИКАДА МОЖДА НЕЋУ) Збогом!...
Ах, мисао моја за вама се креће, Где јесени мрачне не царује ћуд, Где на земљи влада вечно премалеће И млађани живот разлева се свуд Где спомени стоје од исконских
Од то доба бацајући сузни поглед са висине Царски син је с мрачне куле жељно гледô у долине. Тамо густа липа мири и свилена блеје стада, И хори се тужна песма што пастирка пева млада.
1888. ОВИДИЈЕ На суром далеком Понту где борје столетно краси Томитске пределе мрачне, у земљи магле и снега, Публије замишљен седи. На харфу, поред њега, Седе му пале власи. Вали суморно брује.
куда прошлост од искони дрема, И јуначки клефта на пљачку се спрема, Где се вите куле са обала беле, И топови стрше с мрачне цитаделе, Чудан неки узвик задрхта у ноћи И потону глуво у тавној самоћи. з.
На висове стења тога Не достижу живи луди, Ту једино дивља коза Кроз урвине мрачне блуди. У подножју Вардар шуми И високо баца пене, И с тутњавом ломи гране О вечите, хладне стене.
1891. (НЕ ЗИДАМО ДОМ КАМЕНИ) Не зидамо дом камени Против мрачне непогоде. Но храм славе и витештва, Храм витештва и слободе.
Ту Дунаво хладно шуми, и у шуму мутних вала Јецање се чује ноћу с мрачне куле и обала. А с бедема порушених, где кржљава зова ниче, Страшна сова јасно крешти и стража се у ноћ кличе.
Опустеће двори ваши, а остаће кула стара, Да сачека ново доба, општа љубав које ствара.“ У том часу с мрачне куле орô сури нагло прну, Страшно одби снажним крилом и у ноћ се изви црну. (У ТВРЂАВИ БЕОГРАДСКОЈ ...
Ту Дунаво хладно шуми, и у шуму мутних вала Јецање се ноћу чује с мрачне куле и обала А с бедема порушених, где кржљава зова ниче, Страшна сова јасно крешти и стража се у ноћ кличе. 1892.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Постепено је и сав онај тврђавски режим у кући попустио. Стражар је само у зимске мрачне ноћи ходао целу ноћ око куће. Пас на ланцу је био један и много матор, и љубитељ добош-торте.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
вериге сред олује И земљу од старе храстовине За стајаће звезде везује Пере шапе својим вуковима Да трагови мрачне земље На њима не преживе Путује без пута И пут се за њим рађа СВЕТИ САВА НА СВОМЕ ИЗВОРУ Гледа у камену Своје треће
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Тада уђосмо. Војници остадоше у дворишту. Ја и Ђуро пођосмо уз мрачне и уске дрвене степенице. На врху нас дочека један млад Арнаутин и руком нам показа на једна врата. Прво уђе Ђуро.
Али негде напред одјекну тутањ топова. Наскоро смо кренули и ми, и замакли у неке мрачне улице, одакле изиђосмо на отворено поле. Покрај пута назиремо шаторе и војнике. Али нису наши.
Његов поглед подсећа ме на неки рефлектор из мрачне дубине. Он се с тешком муком наслони на руке и једва проговори: — А, друже... а, одакле? Рекох му.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
спокојством да те угости, Да спречи онај крик опори ужаса Негде далеко у вечности (уједом мрачне отровне течности). И из задаха постељног зноја и никотина, Испе се као рођај по катарци, Затим се спусти до
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Из мрачне пустоши камених кула следи те и данас хладан дах давне клетве: — Проклет био издајица који је непријатеља пустио на та
И он је често, за кишовитих прољетњих ноћи, слушао из Прокина гаја отегнуто и продорно кричање непознатог становника мрачне ноћне шуме. Овдје он, дакле, живи. — Дрекавац! Одједном се Јованчету следише ноге.