Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А после?... Последњи лист је те жалостиве књиге тужан: на њему су нацртане високе јеле, мрачни борови, храпаво стење, а у подножију тога камења... гроб и мртвачка глава... Јест, драги пријатељу, живот је жалостан!
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
коњима без узда, погледајте како зија, како зева, пећ, пећина, провалија, ала, која би вас надушак прогутала, мрачни облаци, зинули на сва уста! Задижем пртену сукњу изнад главе: ево овом те алом терам, ало!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
“ С истока краљи, обучени У тешко злато, стоје плачни; И жреци сунца, наспрам сени Просјачки вапе у час мрачни. Те тужне очи сунцокрета У мом су срцу отворене — Али су сунца накрај света, И тихо слазе мрак и сене.
Очи моје жене, мрачни тријумф плоти, Које вечном тугом опијене беху, Свој су простор нашле у њеној чистоти, А свој чар небески у њеноме
Једва се наглашавао ветар који изгледа као да носи собом неки мрачни дим и све засипа црним пепелом. У свом гнезду од конопље и сухог грања лежао је на јајима стари двестагодишњи гавран
Из вечерњег свода падала је ситна пурпурна прашина и крвавила ораницу. Адам баци свој мрачни и брижни поглед по видокругу који је био у пламену и диму. Свуд је владала мртва самоћа и свирепа тишина.
СТАРИ ЗАПИС Море ће ти говорити о Бескрајности, небо о Чистоти, а мрачни чемпреси о Тузи. — А ти ћеш рећи мору и небу и чемпресима: „Моја љубав има у себи и вашу бескрајност, и вашу чистоту,
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Напољу је било хладно и ниски црни и мрачни облаци висили су над варошицом и вукли се и заплитали по брдима свуд у наоколо.
зашто пате, и сваки од њих носи свој сопствен крст, а ја носим све крстове, и никако не знам да објасним овај мој мрачни немир у души. Само осећам да морам да плачем са свим а њима, и тражим све оне што плачу, — само њих свуда тражим.
И у сав онај мрачни строј мојих инстиката, осећања и страсти ја не могу ни да продрем, него, у место тога, осећам само неко јадно мозговно
Црњански, Милош - Сеобе 2
Јего благородије Павел Исакович био је човек који устаје на леву ногу. Многи су мрачни облаци прошли кроз његову главу.
Сад јој се смркло! У њеној кући очекују је, сад, тешки тренуци, и за њу долазе мрачни дани. Павле онда поче да виче да ће је он, лично, вратити родитељима и све што се збило испричати.
Познао је и прозоре Вишњевског, који су били мрачни. Срео је, пред кућом, неку сељанку, која је, погурена, прошла, са снопом, великим снопом, прућа, на леђима.
Теодосије - ЖИТИЈА
И ко мисли и узда се у себе да ће бити веран, ако њих послуша. Они су део порочни, мрачни на светлости, истином неупућени, који говоре да је слатко горко и горко слатко. Тешко њима, јер не повероваше истини!
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Тришин млин био је тако далеко од села, на самом улазу у мрачни горски кланац, да тамо чак ни подне није долазило. Кад би било вријеме ручку, а то су и чича и мачак знали по
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
пупчане врпце оно се прво раздваја од света природе, а онда се уклањају сви нечисти трагови везаности за овај мрачни, демонски свет. Ритуалима чишћења („водица“, „прво купање“ итд.) оно се припрема за улазак у свет људских бића.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Поново смо пили ракију. Месец су повремено заклањали облаци, па се текија претварала у велики мрачни бедем. Испод ње су се кровови наслањали једни на друге и тако лагано клизили према реци и граду на дну казана.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
патетичан, али лажан није: То су збори, то су гласи Којима се прошлост краси, Што продиру кроз свет мрачни Са гробова оних зрачни' Спајајући громким јеком И божанском силом неком Спајајући век са веком
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Захучаше године немирне, језде мрачни хати без биљега, Врбас граби коње и јунаке, однесе ми друга најбољега. Таласима, низ поље зелено, изгуби се момче
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Више нагађам. Не знам има ли и жена међ њима. Прозори околних кућа су сасвим мрачни, али мора да се оданде љубопитљиво слуша, мора да су лица узбуђенних девојака или жена, изнутра, уз саме прозоре.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ти слушаш свог срца лупу, у дубини, што удара, ко стеном, у мрачни Калемегдан. Теби су наши боли ситни мрави. Ти бисер суза наших бацаш у прах.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Јовановић 3мај XXВИИ Мрачни, кратки дани, Суморно јесење, На небу облаци, На срцу камење. Сестра моја болна, Оца, мајке нема Ја је љубим,
“ „Још смо дужни - ти одужи!“ То су збори, то су гласи, Којима се прошлост краси, Што продиру кроз свет мрачни Са гробова оних зрачни', Спајајући громким јеком, И божанском силом неком, Спајајући век са веком И човека са човеком.
- Сама врба стоји... Ј. Дучић XЦИ ИЗ „ЈАДРАНСКИХ СОНЕТА“ (1—10) 1 Само ја и једро изнад мртве воде, Неспокојни, мрачни, неми подједнако! Ноћ... Мирисни ветар провејава лако, И облаци тихо и нечујно ходе.
В. Петровић ЦЛИX НА БРОДУ Петоро седимо на крову од брода, Згурени, суморни, зловољни и мрачни. Запљускава, шуми, пенуши се вода; Кикоћу облаци, пролетњи, прозрачни.
пенуши се вода, Кикоћу облаци, пролетњи, прозрачни, А ми остадосмо на крову од брода, И опет згурени, зловољни, и мрачни. В.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
у предивна створенија Божја; пред великим претпријатијама нек се крије име опасности; сви свјетови без очих су мрачни.“ Ободри ме син бесмртни неба и справи ме на брег непознати.
Ко ће тебе разумјети, творче, ко л' могућство вообразит твоје? Мрачни владац ада неситога и заточник из раја прогнани да су могли, бесамртни дуси, твога плана постић величество, ада
Вјерни небу тада легиони у окове тешке и плачевне све нас листом оковаше јако, на шар мрачни необдјелан неки нас бацише, да ланце носимо, ђе блаженства спомен ишчезава, ђе мрачношћу сфера узбуњена!
Ступ велики мрачни сачинише Сатанини сопутници грдни од вјечнога свога паденија с сјајног неба до пропасти ада, те у страшном виду
Гле дивнога сада видјенија! Сунце правде и земљу огрија, храм се мрачни засја заточниках, робовима олакшаше ланци: син достојни оца превјечнога обука се у человјечество, наоружан
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
гвожђа на ногама и онда се наједанпут сруши у немоћном бесу, па обамро клону и осети како опет тоне негде доле у мрачни бездан пун магловитих, замршених слика.
И Свилар осети: како с њом заједно потону доле негде у мрачни бездан, унеповрат, све оно што се онако муњевито и кобно сломило у њему, сав онај порушени храм прошлости коју је
као пространство на коме је све изумрло, као предели давно угаслих, беживотних планета смрзлих у леденој кори — мрачни и величанствени амблеми свеопште смрти.
Тако опет падох у онај мрачни занос, али на моју несрећу, само до оне кобне границе, јер крило оног лептира опет додирну онај уображени свилени
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Затим долази пут кроз неку другу, сјеновиту алеју, која бива све гушћа, све сумрачнија, и напокон се претвара у мрачни, бесконачно дуги подземни ров у коме бије мемла и у коме се на крају не сагледава спасоносна луча, водиља.
У појединим земљама букнуле су револуције. Људи су провалили из својих кавеза, из својих брлога и јазбина, мрачни, црни у лицу, жедни крви. Кроз масу је проврвјела празновјерица да крв бесмртних продужује живот смртнима.
Ћипико, Иво - Приповетке
што из голога камења отиче у море; вечерас не јагми се као прво да прва зграби, па да одмах пође; мило јој гледати у мрачни простор и вреву свијета.
Тијесне ћелије, мрачни ходници још се разазнају; газим по сувоме тлеху, а кроз прозорчиће, тек што би главу промолио, долази споља весела
Па дуги мрачни ходници кроз које се стрепећи пролази. Ту су ноћу у светлуцању тајних светиљки пролазили крвници наоружани ножевима,
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
О милости за оно што сам био у сну. То паклена ми љубав у недоумици. Ноћ слепих шиљкова ме прикова за тло. Под земљом мрачни предели се мешају. Померају се мора ужаси се премештају са једног места на друго место зло.
Краков, Станислав - КРИЛА
Ако их буде било. Облаци се склапају све више, а свугде у мраку као да лебди стрепња. Војници иду збијени и мрачни. Одједном звечање, тутњава. Нешто се тешко ваља њима на сусрет. Сламом увијени точкови топова потмуло тутње по камену.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
о љубави вечитој. Па набуја, кâ олуја, — Ао јада големог! Ал’ ме текне кад одјекне Од празнине срца мог. ИИ Мрачни, кратки дани, Суморно јесење, На небу облаци — На срцу камење.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Чујем неко звецкање и топот. Иза једне окуке сретох војнике у шлемовима, који су за собом вукли мазге. Озбиљни и мрачни, поздрављали су ме нехатно. Гр-у-у! Прибио сам се уза зид. Срећом не беше никога да ме види. Ослушкивао сам.
То је био „текући посао“ још првог вечера. — Тако, брате, кажи да и нама мало лакне! — смеје се Војин. Кроз мрачни отвор земунице угледасмо трептаву, црвенкасту светлост, као да је ваздух ужарен.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
пред њеј умни и останет как безумни, уста умолкнут, мисли ишчезнут, високија, как поведет тјех, одлучив от всјех, в мрачни гроб.
трет војинско гвоздије. Здје мене внезапу заста слатки дремеж И роди еја пред очима мње мрачни метеж. С тјем ја легох спати, в сладост сна повијен, На бећарској постељи в своје мисли завијен, Но не долго ја могох
Ти увидиш что все сујета, ти усмотриш что и тебје в скорости настојит мрачни гроб. Бљуди совјест, то цјел и невредим остајеши, и не будет ти мрачни гроб но светлаја палата. Ранч, с. р.
Бљуди совјест, то цјел и невредим остајеши, и не будет ти мрачни гроб но светлаја палата. Ранч, с. р.” — На дну песме стоји где и када је написана: В Новом Садје 1766. л. Х. писано.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
а погинем ли — Сводова влажних мрачни путови На млетачку те земљу изводе. ЈЕЛИСАВЕТА: Знам — То су гробови, Ти двора твога мрачни сводови Студеног
ЈЕЛИСАВЕТА: Знам — То су гробови, Ти двора твога мрачни сводови Студеног гнезда, гада мемлиног Што се из мрака рађа земљиног. (Јелисавета одлази.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Сирота!...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Шјутра ће бити гробови и биљези наше чељади мрачни, неосвијетљени. Немам чиме споменути мртве своје, нити имам чиме даровати кљаста и саката за покој душа њи'ови'...
Преко црвених пруга и оне чудновате, пећинске ватре превукоше се тихано мрачни облаци, и цијело западно небо чињаше се као огромни, дебели, тамни застор.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
(1916) БИЋЕШ ВЕЧНО НИШТА ОД ДАНАС ДО НАВЕК НА ОСТРВУ Нечујно пучина примиче се хриду, Сањива у вео облачи се мрачни, Кô невеста бела, кад у чедном стиду Са трептањем чека на пољубац брачни.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ПОРУКА 1 Прозрем вас: јадна јаснота, умље, јадна реч, мрачни пут грете. Замукни муком скота; — достојан споља лик и ум, унутра звер и беспомоћно дете.
4 Јадна јаснота, умље, јадна реч, мрачни пут грете. Достојан споља лик и ум, унутра звер, и беспомоћно дете. ПУТ 1 Јер газило се туда, јер газило, и
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
авај, припадамо различитим световима који се тискају у претесном простору, сваки с тежњом да оном другом остави само мрачни, влажни ћошак, тек толико да преживи са душом у носу.
Журио се да се отараси тог тескобног осећања и то је учинио не бирајући ни место, ни време, ни жену. Тамо: мрачни, загушљиви таван, задах ђубрета што се диже из штале кроз ретке облице и греде.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Све слави пролећа дан. И мрачни ките се лузи, И ветрић шумори немо и живот поздравља млад Подмлађен зове нас свет, са песмом кликнимо друзи: Да живи
Орошен љубе цвет, И густо горско грање пећине чува неме, Чаробни чува свет. Ту мутан, мрачни поглед суморно гором лута, Прошлости тражи след, Ал' све је тако тужно... и с травног свога пута Туђинац хитам блед.
је подигнут свети, И кип Саиса древног обнажен сад је тек: Живот је оргија гнусна над којом без трага лети За веком мрачни век. 1890. ДАНАЈА Некад је громовник, силно заљубљен, ишао теби Са златном, обилном кишом.
Вали брује... Но над хуком речном, Што с грмљавом око њега стиже, Сам Бабакај суморно се диже Мрачни борац на бојишту вечном. 1892.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
”Био си пијан од младости, ил суморан од бриге, По челу мрачни ожиљци, ту неба траг и кациге, Руке ти пуне жуљева од наслањања на књиге, Ал скочио си ето младићски и отресао си опет
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
води испод пене У самоћи чами вене Једна мала бела шкољка Једна ружа без пупољка Био један тужни алас Мрачан као мрачни талас Срце му је хтело пући У маленој празној кући Коју грле као вреже Поцепане старе мреже Једног дана преко
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Стани, сад ћеш добити и за прозор и за скакање. Зафијукао би прут, дигла се прашина и одјекнула дрека бијенога, а мрачни чича већ је мјеркао нову жртву. — А ти, неошишани, хоћеш ли батина?