Јакшић, Ђура - ПРОЗА
С једне и друге стране чуо се тихи шумор мрачних лугова, а тамо издаље хујао је жубор потока. Све је изгледало величанствено, пуно тајне, чисто ти дисање у грудима
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Здраво и прекрасно мудрованије овога учитеља! Како се човек сваке наравне злоће избави; ум свој од лудих, мрачних и кривих мњенија освободи; срце и душу своју од сваког неправедног и неваљалог запевања отресе и очисти; пак јошт
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И у чистој вери, празноверја; да је Љубав себичнија него наше злоће; И колико лажи наше сузе таје, И мрачних завера замукле самоће. Тако ослобођен и себе и других, Гледам како пада и последња уза...
Ти си повод и циљ; и стравична мајка Свих мрачних контраста и свих привиђења: Једина истина и једина бајка; Збир свију символа, игра свију хтења.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
што је владала у соби, осећао је нешто као прекор и пребацивање што он сад, кад је његово место тамо у сред оних мрачних облака на хладним брдима, седи угодно ту у топлој соби.
Африка
Осећам задовољство и несвесно што ми је пола грама кинина у организму. Затим смо опет, или усред мрачних шума, или усред пуклих пољана загушених травом.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад би кола секунд‑секретара грофа Кајзерлинга – која су вукли красиви белци – зашла у неку од тих мрачних, тесних, барокних, улица, Исакович би се сетио да му је Божич причао да је Беч огромна насеобина, свет чаробан, пун
Сунце је над њима, кад су пред кућом Божичевом стали, још сијало, увис, кроз тушту и тму мрачних облака. Агагијанијан рече Павлу да га је довезао, али, да му је наређено да не улази.
До школе јахања није било далеко. Иако је могла бити поноћ, иако је из мрачних облака грмело и севало, Исакович је ишао право, према светлости оних фењера у даљини, а није марио кишицу, која га је
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
О свим тим природним и историјским предметима има динарски човек поред старих, тајанствених, кадшто мрачних прича, још чешће јасне приче из народне или из обласне прошлости.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
на везу црне боје са демонима подземног света, а по принципу „ватра ватру не жеже“, ова боја је моћна као заштита од мрачних сила. По сасвим другом принципу користи се бела боја, која се везује за светлост и стваралачку снагу.
Добра заштита од ових мрачних, ноћних демона јесте и светлост, те је зато просторија у којој бораве породиља и дете непрестано осветљена свећом или
Милићевић, Вук - Беспуће
И те посљедње ноћи она није тренула оком; она никад није осјетила толико несреће, колико у тих неколико мрачних и непомичних часова. А већ прије зоре чекаху кола пред кућом.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
у осами свет почива, По камену тихо струји вода жива, Тада Господ од палата својих зрачних Тихо слази над висове гора мрачних, И уз песме анђеоске, пуне миља, Руку диже и светове благосиља.
ТУРСКА К'о изумрли давно преда мном градови леже И мирна, убога села. Са мрачних домова њини' И древних, камених платна, вињага густа се вије, Ил' шуми на висини, И као прастаро гробље лиснатом
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Немачки су ено они високи прозори што блистају кроз маглу, високо, под крововима, крај мрачних, устремљених цркава. Тамо станују они. Живот се откинуо од јаве, али га тим више треба волети.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
На путовање ка мору јако утичу време и месечеве мене. Јегуља нарочито радо путује у време мрачних и бурних ноћи, када у густим масама хита низ реку њеноме ушћу.
Код нас, на Даљанима у Струги, на излазу Охридског језера у Дрим, хватало се за време мрачних, кишних и ветровитих јесенских ноћи по неколико хиљада килограма за једну ноћ, кад је добар лов.
Време и морске струје имају тада претежан утицај на то заједничко путовање. За време мрачних ноћи, а кад се већ дохватила мора, јегуља у прво време радије путује поред морске обале; по лепоме сунчаном времену
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Крај царског његовог трона, На копља наслоњени, четири Сармата стоје, К'о слике Титана мрачних, к'о тучне статуе Крона.
јесењски, и мокри, Кад капаше вода са дрвља и цв'јета, И кад мртви данак тешка магла покри: Спровод један стиже, хрпа мрачних лица, И у пусто гробље утјераше кљусе... Тад дјевојче неко, измеђ' црних штица, Донесоше људи.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
му помиловање, које га остави равнодушним, стиже, он остави кућу у којој је провео десет година испуњених кајањем и мрачних као бескрајни јесењи дан.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
који пасу и слабачки јецаји далеког црквеног звона, били су поруке нових упозорења према којима би се управљали тих мрачних летњих ноћи при чувању нашег драгоценог крда.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Мртва је а негде још траје дан, о ласте Сви мртви су заједно био си пун мрачних нада У пустињи си што у празној светлости расте док у двострукој тишини слепе је очи слуте Санта Маріа делла
они неће доћи њихови кораци су тешки спавај љубав иде градом на штакама спавај ал им глас не сањај ИВ Ноћ је пуна мрачних анђела уклета лађа носи терет изгубљеног времена и наше мртве пријатеље у шуму без птица требало је прећи море време
Петровић, Растко - АФРИКА
Осећам задовољство и несвесно што ми је пола грама кинина у организму. Затим смо опет, или усред мрачних шума, или усред пуклих пољана загушених травом.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Они живи људи по логору око мене изгледали су ми као становници гробља, што су тек ноћас устали из својих мрачних боравишта, да се сутра опет у њих поврате.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Сијед је сав, коштат и крупан као одваљен комад оних грђених и непрекидно мрачних и туробних планина, што се мукло уздижу поврх његова села.
на камен више једног гроба, поднимио се на обје руке, па сам за се крупно, дубоко говори, као да му глас долази из мрачних дубина: — Док једном не смркне, не море другом сванути.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Где је био? Видели смо га међу нашим непријатељима, онима који су дошли из мрачних шума са запада, међу оним дивљим отпадницима.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И вечно љупка и млада, На снежни Коледов престо мајка се подиже Лада. За њоме пролетњи лахор из мрачних планина стиже, И топло заблиста сунце на зреник ступајућ ближе.
Све, што год осети живот, на свет се радосно јави: Из мрачних јазбина вуци, из земље сићушни мрави. Двадесет пријатних дана дуваху ветрови.
Ах, ја знадем њену прошлост, кô и прошлост другог цвећа: Видиш оне развалине на висини мрачних гора? То су тужни споменици разорених царских двора.
ОПРОШТАЈ СА ШАЈКАШКОМ Равна шајкаша поља, остајте збогом и даље, Растанка нашег куца последњи, ево, час... Син мрачних рудничких гора искрени поздрав вам шаље: Небо нек чува вас!
1889. ТУРСКА Кô изумрли давно, преда мном градови леже И мирна, убога села. Са мрачних домова њини И древних, камених платна, вињага густа се вије Ил' шуми на висини, И као прастаро гробље лиснатом врежом
у осами свет почива, По камену тихо струји вода жива, Тада Господ од палата својих зрачних Тихо слази над висове гора мрачних, И уз песме анђеоске, пуне миља, Руку диже и светове благосиља.
Ал' страшни куцну час: Из мрачних долина српских са струна гусала јасних Зазвони силан глас. И прилив титанске снаге напрегну његове руке Кô жиле
растављен од пољана зрачних, Ту се Дунав о кланце разбија, Лаки чун се као перце нија Изнад стене и провала мрачних. Наваљене рукама титана, Древне горе почивају с миром; Мир је вечни оковао широм Споменике изумрлих дана.
Крај царског његовог трона, На копља наслоњени, четири Сармата стоје, Кô слике титана мрачних, кô тучне статуе Крона. А ниже, крај царских ногу, под венцем питомих ружа, На степеницама златним коринтска хетера
с далеких мора, Он гледа у чудно вече с развали браминских двора, И целу његову душу обузе суморна сета Над спомеником мрачних, минулих и древних лета А сова с развала кличе и месец на небу сија, И ветар суморно дŷше и црни кипарис нија. 1889.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Чекај, с које ли то стране допире? Читава дворана, са својом збрком стубова, пролаза, пукотина и мрачних удубљења, била је испуњена шумом невидљиве воде. Куда да се крене? Мачак поче да просипа нешто из свог дубоког џепа.