Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Свећа је просвештен разум који нам показује истину, а мрачно сујеверије чини нас бојати се слабе кокоши и покојних у гробљу костију које нису кадре ником никада зла учинити.
се од неких њих находе такови да оно што су најпре научили и себи једном здраво у главу завртили, ако ће бити криво, мрачно, неразумително, очевиднога противоречија пуно и, на кратко рећи, сасвим абсурдум, тојест бесловесно, они се тога држе
У самоме сунцу чрез на то приуготовљена орудија виде се неке маће, но зато нико неће рећи да је сунце мрачно. Не може се ни од кога изискивати да је без најмање слабости и порока (ово је само божије), а међу људма онај је
дођу, а не да разумнији, просвећенији, бољи и совршенији буду, пак ако ћеду и у селу децу учити: такови криво мрачно и худо мњеније како о науки тако и о својој души имаду, и подобни су басне орлу, који се високо пење само да гди
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
иза јаруге, под храст, закопава жито, Муницију, пушку, ракију, лампек, иконе, сукно и маст, тако и ја, у мрачно време ово, све што имам скривам, пола у нејасно, пола у незаписано слово.
ТАМНИ ВИЛАЈЕТ У шта су нас ово утерали? У шта су нас ово затворили? У овоме је мрачно ко у рогу! Може ли неко да кресне шибицу? Овде је тесно као у тестији! Овде је и тесно, и ниско, и уско!
Шта ја видим кад чујем Сињајевина? Сиње море или сиње иње? Нешто посуто пепелом? Или поленом? Или нешто мрачно, што ветрови месе и носе према Колашину? Је ли то нешто што нестаје у мећави?
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Одиста је страшна та гудура где је воденица зарошка. С једне стране густа шума, и дању је мрачно у њој, а камоли ноћу. С друге стране кршеви и стене, све некаке окапине, чини ти се сад ће се сурвати доле.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
шумом Погасе лагано беле звезде њене — Она шуми збогом у одласку наглом, И увија тужно, кô цвеће и стене, Моје мрачно лице сузама и маглом. ЈУТРЕЊИ СОНЕТ Код цркве Св.
Тако селица јато гладно, Све море прешавши зрачио, Падне по трњу: за њим хладно, А пред њим немо и мрачно. ПОБОЖНА ПЕСМА На чему зидам цркву, на чем? На стени, песку или блату?
МРАК Иде ред црних јабланова Сву ноћ кроз мрачно поље жита. Крај пута негде хукну сова, Месец се јави иза рита. Мрак тече густ кроз црну драчу; Таласић клизну
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Одмах? — Одмах! Не знам како смо се опростили. Ништа нисам видео. Било је у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се почела спуштати, и дим од дувана каменити, и све да те угуши! Ја сам се руковао то знам.
Гледао сам тако дуго, али он ама да је мрднуо. Само видех како му се слабине купе и надимају. Чудно сам и мрачно нешто мислио. Чинило ми се, на пример, — а не знам, управо, зашто — да је он мртав, па сам се чудио како мртвац дише.
Шешир на лампи обојио је собу неком зеленкастом светлошћу. У угловима је било мрачно. Из споредне собе чуло се дубоко дисање. Ја сам стајао као осуђеник.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Чекмеџијићу се нешто мрак чини у соби. Фиранге су, истина, биле танке, беле, ал’ опет му је нешто мрачно; рад је фрајлу при сунцу видети. Чика-Гавра нешто шапуће са матером, те с њом оде у другу собу.
Чекмеџијић ову прилику улучи да дигне фиранге. — Опростите, фрајлице, мени је овде нешто мрачно; знате, кад се са светлости уђе.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Јест, чувај се! Ти ми се мораш вратити, ти мораш доћи да одагнаш ово мрачно очајање твога анђела, да учиниш крај овом неиздржљивом, празном, пустом и страшном животу; не доћи, мораш долетити: да
што је он грубо одгурнуо онда, кад је поштопото и на силу хтела да сазна у чему је ствар око које се мучи, она је мрачно ћутала.
“ Тако је мислио Јуришић и седео на свом кревету у земуници, пошто је оне мраве ишчистио. А на пољу грозна оморина и мрачно, на олују натуштено небо мучило се над фронтом.
да те уверим како ти нисам писао само зато, што се у писму ништа не може рећи, да пред твојим ногама размрскам ово мрачно чело вечних двоумица. Чекај ме, Наташице и опрости То мора бити што пре, овога часа, овога часа...
Јест, они су умрли као цели људи, неизразбијани о ово оштро камење реалности. Они и не познаше ово мрачно доба неспокојства, све ове страшне супротности, све ове болне двоумице и загушљива туговања.
Африка
у себе и показала ми своје било, кроз које бије крв врућа и тамна; своје срце, чији облик није као нашега срца, већ је мрачно и тешко, теже од њене земље и болније и непријатељскије од њеног неба.
Он више није знао како би становао унутра: све је било мрачно, с немогућим степеницама, и претило да се сруши. „О, имати кућу, праву кућу, усред саване, међ дивљим Лобиима, ето то
на њима, све је од једне боље грађе но она од које смо сачињени; то није само пут, већ и оно од чега је дрво, чврсто и мрачно, и метал. Једино иза усана, и још одакле полази живот, свиће руменило зоре која је без престанка у њима.
У дворишту је врло мрачно. Она једна или две светиљке што је там–там донео једва да осветљавају колико да се виде задивљена лица људи, жена и
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад су попили каву, госпожа Кумрија погледа, испод ока, свога мужа, мрачно, као кроз громове и муњу. Трифун је сад био раздрљио груди, на којима је имао ожиљак од сабље, а пребацио своју плаву,
Док се њихов смех гушио. А овде, све је мрачно, и смрадно, и не зна где ће спустити, ноћас, да одмори, уморну главу. Кад би се у Хртковцима пробудио, и изишао под
у сиротишту имале су мале прозорчиће, у шареном стаклету, а све што се кроз њих напољу видело, чинило се тамно и мрачно. Наказно.
Ракишич, међутим, није попуштао. Он је одговарао, мрачно, набусито, женама оних, који су се били уписали а сад хтели да остану, а које су му долазиле, место мужа, плачући,
Кад се освестио, осетио је да је напољу, мора бити, свануло, иако је у смрадној изби, у којој је спавао, било мрачно. Жижак се био угасио, а кроз дрвене капке прозора, без стакла, запушеног овчијом вуном, светлост зоре просијавала је,
Тело госпоже Евдокије, међутим, било је мрачно, врело, младићко, зверско, снажно, тврдо. Иако су обе биле сличне, и по стасу, оне су му прилазиле тако различито.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Лежећи уморна, од мисли, госпожа Дафина чу, нагло, иза себе, трчкање мишева. Тек тада осети да је мрачно у изби и хтеде да викне, али јој глас застаде у гркљану.
Велика једна јела, са једном малом крај себе, мрачно му се приближавала кроз високу траву, по којој се, остајући на површини, ширио неки хладан, невидљиви ветар.
Но док је на водама, где је било много светлости по површини земаљској, небо било сасвим мрачно, бездано и невидљиво, десно, над равницама, црним и мрачним, над густим травама, светлела се небеса плава, видна,
Река је протицала, тамна, испод забрежја, над којим је било облачно и мрачно, тако да му се чињаше као да је он већ у потпуном мраку.
што су се шириле унедоглед, прострла се беше, под њим, као бездан, тако да му се причини, као да му је звездано, мрачно небо близу.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁴⁵ КРШТЕЊЕ Деца која умру некрштена не могу „божјег лица видети“, односно они, по веровању, иду у „Лимбо“ (некакво „мрачно мјесто“) или постају демони, „дрекавци“.⁴⁶ Зато је велики грех родитеља да им дете умре некрштено.
ноћно, зло биће („свирац“, „дрекавац“ или „некрштенац“) које доноси болест и смрт малој деци или одлази на неко „мрачно место“.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Оне би букнуле готово без икаквог разлога, због ситнице. Људима би дојадила неудобна вожња у мрачно јутро кад их тролејбус одвози на посао, па би бес провалио брану због једне једине речи или само неког покрета.
НЕДЕЉА Устала си у пола седам. Он је још спавао. Јутро је било неутешно мрачно, док си куповала недељне новине, хлеб, погачице, јогурт.
Милићевић, Вук - Беспуће
су пролазили ћутећи, лијено се провлачили улицама и уносили у свјеже предвечерје, пуно смијеха и младог живота, нешто мрачно и туробно, налик на спровод.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
истина се згоди Да гледамо се намрштено, Но ведро небо гледај ено Ни оно увек није зрачно, Одело каткад узме мрачно Облаке силовит громе бразда — Ал' не траје то тако вазда, Јер скоро ука ова седа, И ведро опет небо гледа, Овако
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Лице тамно, бледо, суво и, поцрнело од летњег сунца, не издаваше баш никакав осећај. — Да — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да је испратиш? — Не могу, Бога ми, господине — поче се правдати. — Имам работу.
— поче да му тепа. — Пиј, де! — прекиде га Аритон, смућен од тог његова миловања. — Пиј! — нудио га је мрачно и сурово. Мита поче, али мало. Само гутљај. — Не могу више.
Тамо из кујне, у којој је једнако било мрачно и тихо, покаткад би допро који шушањ. То је сигурно долазило од његова оца, који је још био тамо, није долазио овамо,
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
У светој тузи хлапе жуч и оцат. ИВ У слепих пчела мрачно кошничиште поведен свет је, лишен милосрђа, а лажне блеске, што у бесу вриште, до нокта зглођу паук, губар, рђа.
У печат бола док се грб уплете, још једном грани, бивши сунцокрете! У слепих пчела мрачно кошничиште глухота сукне, обруши се мукло.
те с душе вивци као да запиште: „У једно све је вукла нека жудба“, а то је била катастрофе журба у слепих пчела мрачно кошничиште. НЕДЕЉА Прво певање Годи ми умор. Земљица бубри. Зујкају пчеле с гранчице вреса. Море под сунцем.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Пет столећа већ се бори Мрачно ропство и слобода; Ал' већ данас Србин слави Васкрсење свога рода — И ако му нису овде У Крушевцу код
Налакћен на столу он је мрачно ћут'о, Као тајни ужас да му души мори — Но безумно рука полетела мачу. Кад се крик ужасни још један пут зачу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Батерија вољно!... Водници, напред! У галопу смо пришли и поздравили. Командир нас је гледао мрачно и строго. Онда срдито, кроз стиснуте зубе, савлађујући љутину, проговори. — Чули сте... и више да се то није поновило!
Тамо већ гину. А у некој бари жабе крекећу... Ми журимо у борбу, у смрт... Свесно?... Вољно?... Наше је расположене мрачно као оно црно небо, па бисмо желели да се ноћ продужи и да исто тако и простор корача испред нас.
— На непријатељску батерију... плотун здесна!... Батерија је занемела. Погнуте главе, људи су мрачно гледали преда се.
Смркло се много раније. Седимо каљави под оном шашом и мрачно гледамо преда се. На отвору се појави ордонанс из дивизиона и предаде командиру затворен коверат.
По вечери допратио нас је до кафане, где смо нас две остале у једној соби. Било је хладно и мрачно. Легле смо одмах. Али кроза сан чух неки крик. Тргох се. Сестра ме запита застрашено: „Шта је то?“ Опет се понови...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Охо, имаћете добру музику на предавању, рече она и диже се са клупе. Ух, мрачно, незгодно!... У такој соби не мили ми се никакав рад. — Ваша је много светлија и веселија. — Јесте; хајдемо сад тамо.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И то вече, које сам био навикао да буде завејано и мрачно, пуно кандила, расипало се овде, сјајно и румено, из пристаништа, пуног непомичних, олупаних, поцрнелих оклопњача, над
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Грешница из Магдале. ГОЛГОТА Мрачно је небо. Месец крвави У поноћноме тиња облаку, Ко тежак уздах шапће у трави Ветар. Голгота спава у мраку.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Хладна, мрачна ноћ. Ветар јауче кроз оголело грање и чисто сече где дохвати по голој кожи. Небо мрачно, страшно и немо, а ситан снег завејава у очи и бије у лице. Нигде живе душе.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
И осетих се самохран и немоћан као сухо дрво у пустињи... Све око мене мрачно, пусто, одвратно ... Ни једне искрене душе, ни једног топлог срца, ни једног пријатељског погледа !...
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ДАНИ И Опет се враћа старо време Са ниским небом мутних дана, И око сузи, уста неме, Суморна пустош са свих страна. Мрачно и влажно ко у гробу. Мемљиво свуда, свуда гуши. Осећам неку чудну злобу И мрак у мојој тужној души.
У такав дан смо некад давно Међ људе пали пуни јада. Време је било тако тавно, Мрачно и влажно ко и сада. Зато, кад такви дани падну, Природа кад је зла и јетка, Пробије моју душу јадну Првога дана кобна
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Дубоко, мрачно, несрећно, и дубље Но смис’о тајни живота и бића, Ја је сараних, уз црвене зубље, У друштву жеља, снова и ветрића.
— Дубоко, мрачно, несрећно, и дубље, Саранио сам своју добру драгу: У дане што су ишчезли к’о пара, У мрком, муклом, црном
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Тек тада тргну се, па затворивши лагано стакла, нестаде га с прозора. У ћелији бјеше мрачно. Старац се сагнуо, дохватио главњу са огњишта па пропирио те запалио воштаницу.
Јанко промоли главу. У кући бјеше мрачно, осим под баџом и пред отвореним вратима, гдје бјеше мјесечина освијетлила тло.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ЈОВЧА (мрачно, презриво): Хм... па?... НАЗА (пригушујући глас, развлачећи речи, подиже очи које сјаје од ватре с огњишта, гледа га
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Ка њима се придружи Балеган са сељацима, све по двојица, па прођоше мрачно двориште, па уза стубе, па тријемом до гвардијанове ћелије, пред којом сви лајици опет клекоше, а редовници се збише
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Да се то разјасни, у Ферфелину би послат Савет мудраца, али цар и овога пута рече само »хм, хм!« и ућута. Дуго и мрачно ћутао је Ферфелин, следила га Ферфелинка и три принца Ферфелина. Шта сада? Мрачнији од олује, лупи се у чело Ферфелин.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Јер ствари имају онакав изглед какав им дадне наша душа. Ј. Дучић ЦXXXИ ГОЛГОТА Мрачно је небо. Месец крвави У поноћноме тиња облаку. К'о тежак уздах шапће у трави Ветар. Голгота спава у мраку.
тада, с ињем једне студи, Да нешто младо, наивно и зрачно У мени - опкољено у дну груди Од ја безбројних, црних као мрачно Јато које се низ литицу суља ................................ Зајеца тихо, тешко, к'о сироче.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
капље св'јетле, а мирови једва видне искре; ђе ужасне буре господствују, ока смртну отворит не дају, већ га гоне у мрачно жилиште, Бог зна каквом судбом назначено.
са злом вјечно обручио; злу је жертву принио велику, шести дио небесног воинства: лишио их блаженства светога, у мрачно их царство повукао на без конца мученија страшна. Знаћеш и вам' што је урадио!
Бјеше грдно једном мрачно царство свуда своју владу раширило, и његови наказни ликови улазаху у поља небесна (те грдобе и тијех изродах до
Неправда је Сатанине душе зла шар црни у воздух извела: ад се зове, злости мучилиште, злога цара мрачно владјеније.
врховна војеначалника обратише велике полкове да ћерају неба отпадника из предјелах блаженог жилишта у тартарско мрачно владјеније на вјечита њина мученија.
властитељ ада неситога довести ће људско покољење до глупости ове преслијепе да похули на небесну свјетлост, а да мрачно име обожава.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Из предсобља уђосмо у главну собу куће. Овде је било удобно хладовито, али мемљиво и толико мрачно да сам се онде могао тек онда разазнати кад се моје очи привикнуше на ту таму. Соба је била велика и висока.
“ „Е, баш је хуља! - А реците ми, драги младићу, да ли је у оној капији било мрачно“. „Па прилично“. „Онда је ваш разговор са оном младом девојком био врло штур.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Голи они људи, неми, избезумљени, скупљених песница, са ноктима у зубима, мрачно су гледали у тешке, потковане чизме жандарма, што су са жилама у рукама, дошли да их буде. — КО је дошао?
Он седи на клупи, ћути, набраних веђа, увек мрачно ћути, гледа у земљу, сатима гледа доле. Да ли мисли, шта мисли, ко би знао!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Упитао сам га једном (послије извјесне борбе са самим собом): — Мали, је ли много мрачно? А он је заљуљао раменом, малко стидљиво: — Како кад. Некад јест, некад и није.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ђурицу обузе нека непојмљива зебња од ове мрачне и неме самоће, и он се стаде кајати што дође овамо. Прођоше мрачно двориште и кроз некаква сниска вратанца ступише у одају.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Свуда тако мирно, изразито, мрачно: К'о одблесци смрти сенке пале редом, Лишће тек зашушти једнолико, плачно У ноћи, што дише месечином бледом.
И Од некога доба изгледа ми као Да ће се моје замутити око; Душа и желе и све што сам знао Губи се, пашће у мрачно, дубоко.
Ћипико, Иво - Приповетке
— Толико да заклоним главу... Нека, нека! — одговара она. — Бога ми, биће ти љепше но у граду, гдје је увијек мрачно као у шпиљи... Али он јој не одобрава, већ се тужи на своје стање: —Није но да човек подивља.
Свугде по кулама хладно, мрачно, пуно сурих ствари: ниских врата, тесних тајних степеница по којима се силазило у подземне рупе, жива гробља осуђених
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
звезде девице Изгубиле су девичанство Што се сребрне рибе тиче Ни мачке је не би јеле Грдно смо се преварили Мрачно нам је сад у души („Риба у души“) После тога – да се задржимо само на једној појединости – ону свету и митску сламу
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
И док је тако све уоколо „скамењено, мрачно и немо”, једино „отуда, са реке, а баш над оним понором, допире шум и то као од крила. Као треперење голуба.
Велика једна јела, са једном малом крај себе, мрачно му се приближавала кроз високу траву, по којој се, остајући на површини, ширио неки хладан, невидљиви ветар.
рецимо, Аранђелово око: „Но док је на водама, где је било много светлости на површини земаљској, небо било сасвим мрачно, бездано и невидљиво, десно, над равницама, црним и мрачним, над густим травама, светлела се небеса плава, видна,
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
а ја клечим пред том сликом драгом. Дуни, ветре, сада дуни целом својом снагом! Не дај светлост да се спусти у мрачно местанце, Разби ковчег, као што је он разбио ланце, Ковчег разби, пепео проспи па у бурном лету Просеј овај свети
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Заборавимо мрачно поверење себе са собом, у страшно подозрење простори се руше и црна наилази плима. У шкртости тишине без себе и
Жару невесели када песме у мени пронађу мрачно обиље што ме мори глађу. Све што имам то су наше речи над водама што слуте тајни сплет токова кад открије врх бол у
ватру, слепо то обожавање Елемената, које сагоре сопствену Будућност и сунце претвори у сену Небескога биља пред мрачно свитање. Ти ме згушњаваш на месту где падох, Иза последње мисли последња надо!
Петровић, Растко - АФРИКА
у себе и показала ми своје било, кроз које бије крв врућа и тамна; своје срце, чији облик није као нашега срца, већ је мрачно и тешко, теже од њене земље и болније и непријатељскије од њеног неба.
Он више није знао како би становао унутра: све је било мрачно, с немогућим степеницама, и претило да се сруши. „О, имати кућу, праву кућу, усред саване, међ дивљим Лобиима, ето то
на њима, све је од једне боље грађе но она од које смо сачињени; то није само пут, већ и оно од чега је дрво, чврсто и мрачно, и метал. Једино иза усана, и још одакле полази живот, свиће руменило зоре која је без престанка у њима.
У дворишту је врло мрачно. Она једна или две светиљке што је там–там донео једва да осветљавају колико да се виде задивљена лица људи, жена и
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Како сам синоћ поручио, то ме је напољу чекао готов оседлан коњ. За десет минута крене се цео штаб. Било је још мрачно.
Оно што даље наста сасвим ми је мрачно, ја у том тренутку као да сам мало био шенуо памећу... Кад опет дођох себи видех да сам поново y оној честој шумици
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Крајње је време да наступи зора. Али је још увек мрачно. У неко доба једва већ назресмо како промичу тешки млазеви магле. Освануо је осамнаести септембар.
Чинило ми се тада, све што смо имали снажно и здраво изгинуло је. Спуштало се хладно, мрачно вече. Око мене непрестано прште куршуми. Очекујем да дође неко да ме изнесе. Ослонио сам се мало на руке.
Одмакао сам нагло главу... Дрво се више није видело. И она двојица кажу да је довољно мрачно. Поднаредник диже први главу. „Не виде се“ — рече. Скочили смо.
Наместо радости прожима нас нешто мучно. Потпуковник Петар погледа мрачно преда се. Између његових очију појавише се дубоке боре.
— Посвршавали смо послове. Сада нас нешто зове командир. — Помаже бог, људи! — Бог вам помогао. — Овде мрачно као тесто — говорио је командир. — Или су године наишле, па попустио вид. — Наредио сам да се донесе фењер.
Пошао сам сâм кроз саобраћајницу, ка објавници. Мрачно је толико као да сам обневидео. Иако су се око мене налазили свуда људи, осећао сам се нелагодно.
Ветеринар се врати и, руку забачених позади, стаде пред Бору. Његове уснице биле су стиснуте. Бора је гледао мрачно преда се, онда проговори, наглашавајући сваку реч. — Ви ме добро познајете. Док сам трезан, ја ни мрава не згазим.
— Посилни, чисти ово. — Па ћемо из почетка, ка луди! — рече Коста и поче да трља длановима. Радослав га мрачно погледа, али оћута. Требало је са њима поступати лепо. Наредио је да се скувају каве.
Погледао сам у врата, па у њу. И наједном било ми је све јасно. Пећина!... Наслонио сам се на кревет и гледао мрачно преда се. Био сам сада приправан на све могућности. Она се диже, и приђе полако вратима. — Анцора но!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ил’ је и мрачно матере ти крило Пристојно жељи која живот тражи? Да л’ што се овде зачне није било? Да л’ је где човек прије дана
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Јајце је вјечито, било пролеће, било љето, била јесен или зима, тужно, туробно и мрачно. Нигдје ведра и насмијана лица, нигдје жива и ватрена хода и корака.
Ћипико, Иво - Пауци
пошто би прочитао каково дјело, било материјалистичке било идеалне филозоф ске тенденције, бијаше му у души тужно и мрачно; и само на догледу природних појава, у простоти, враћаше му се мир и благо весеље.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
беспомоћни, а нарочито они сироти испрепадани јадници што су четвороношке пузали по поду и бацали вапијуће погледе у мрачно гротло кубета, горе у таму што се наизменично смењивала са заслепљујућом светлошћу муња.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Воштаница тихо на столу му гори, Оборен му пехар и вино просуто... Налакћен на столу он је мрачно ћутô, Као тајни ужас да му душу мори Но безумно рука полетела мачу, Кад се крик ужасни још једанпут зачу.
сина, Он призва Корвуса храброг на пехар самоског вина, И кад је Утику малу покрило суморно вече, Он мач загрли тада и мрачно, с уздахом, рече: „Буди ми још једном веран, о друже времена славни' За славу врлине римске, што нагло у нама
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ево нас у просторији где ћемо се преобући; овде је, додуше, доста мрачно, али је зато грчка ношња врло једноставна, као што то видим на хитону и химатиону Леандера који сте ми пружили.
кугла Микеланђела уздигла се у славу Творца већ над вечним Римом, али је под њеним окриљем стојало и једно мрачно здање. Нико му се није радо приближавао, јер то беше зграда инквизиторског суда.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Исполај на господа да ми те посла! (Отвори): Изволевај, душице слатка. От тебете побољи сефтеџија нема. САРОШ (мрачно): Дај два момка. КАФЕЏИЈА (виче): Костаћи, Ристаћи! КОСТА и РИСТА (споља, иза келнераја): А?
) СТАНА Ево, ево. Знам зашто ме зовеш. Ево за нашега Сароша. САРОШ (мрачно): Терај комедију. СТАНА (ставља послужавник између Сароша и Ташане. Сарошу): Камо тај дуван?
ДИМИТРИЈЕ (из дворишта): Сад, газда! Улази момак Димитрије и уплашено стаје пред Младена. МЛАДЕН (мрачно): Затворите капиџике, капију, и никога не пуштајте из куће, нити у кућу, док ја не дођем. Главом ми јамчиш!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Оно је у свету видело само зло и невољу; све му је било мрачно, све туробно, све суморно. Небо вечито застрто облацима, земља вечито орошена сузама.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Војници необиријани, образи им упали, лице потамнело. Онако натоварени, маршују погурени, ћуте и гледају мрачно преда се. А хладна киша, терана ветром, бије у лице. С тешком муком пењемо се уз неки превој, прокисли до коже.
Понеки се оклизне и коњ налети на њега. Један пешак, измучена лица, наслонио се на дрво и гледа мрачно преда се. — Може ли се? — пита га један у пролазу. — А-ја! — вели и клима одречно главом. — Не иде, не иде.
Из једног логора допиру звуци музике. Још једна светиљка украј пута и онда закорачисмо у пусто и мрачно поље. Прашина штипа за очи и лице. Нова седла шкрипе под нама. Јахало је нас неколико официра у групи.
ће на крају свеопшти мир победити — размишља потпоручник Љубиша — тешко је ипак при помисли, да нас више неће бити... Мрачно звездано небо ћути. Страховита тишина лебди над земљом.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
И љубав наша чак их скрије Од нас. Ни топот више није Доказ да беху ноћне уре, Минуше мрачно коб-делије. Јарки пастири наше паше, И толка чежња, жал и туга Над земљом тамном куд пројаше Сводом засветли нова
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Како би с грбом једна Принцеза ишла светом? Без труба и без добоша столица би однета на таван. Како је мрачно, како самотно било на тавану! Столица само што не заплака!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Седа, за ваљује фес, раздрљује прса.) КОШТАНА, САЛЧЕ и ОСТАЛИ (седају подаље од њега понизно, збијено). МИТКА (мрачно): Свирите ми! ГРКЉАН (уплашено): Шта, газдо? МИТКА (још мрачније): Жал, бре, да свириш.
МИТКА (мрачно): Е с’г ме с’с туј песму с’свим изеде и докрајиса. (Сам себи): А јест, истина је... (Горко, ситећи се сам себи):
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
у теби ми неће, моје родно село, Погладити нико руком мрачно чело, Нити ли ће чути вапај биједан... Ја знам, ништа више за ме немаш тамо, Али једну жељу испуни ми само: Под
Лабуд рибњаком кружи И пева, и песма звони Све тише, и певач бели У гроб водени рони. Све је немо и мрачно! Цвет је раздуван цео, Згасла је звезда и с песмом Потонô лабуд бео.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Ушуљао се старина у шуму и кренуо напријед плашљиво се обзирући. Под густим сводом старих букава још увелико је било мрачно. Видјело се таман толико да ти се од неког жбуна учини да је мечка, а од мечке да је жбун. Прекрасна работа, нема шта!
— Наћи ћеш на дрвећу печеног јарца! — гунђао је пољар пипајући четвероношке тунел пред собом — ух, али је овдје мрачно као у празном ракијском бурету. Еј, Мачак, има ли још дуго путовати кроз ову твоју пећину?
Провлачећи се одмах за Стрицем и вукући за собом кују, Николица је гунђао: — Зашто су ово начинили овако мрачно? — Правили су га по ноћи па је зато тако испало! — објешењачки дочека Ђоко Потрк.