Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ноћ је тамна, просторија пуста... па нека је та светлост и воштаница у рукама онога који већ умире, опет му ведри мрачну стазу, путнику усамљеноме... . . . . . . . . . . . . . . . . . .
смо у планину ушли, већ се смркавало, али се према ведрини вечера лепо видео црвен пут што, као танка змија, пресецаше мрачну Честобродицу, пружајући се час горе у висину, а после опет у поноре.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
пламен стења И ову реку кроз шуму, широку блиставу и спору Све то затварам својим ребрима, и тај звук, И твоју мрачну главу која светли у мени, И полумесец од снега, и брда зелени лук Који се у зениту самом светли и зелени 3.
шуме сретоше ме три стога сена, као три шубаре, накривљене на три главе, на три главе три путника, који силазе у мрачну зимску земљу. Из мрачне зимске земље израњајући, гологлави, дочекују ме врхови планина, као богови.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И као ја некад у данима овим, У вечерњој немој агонији мора, Да донесе, мрачну, као песму бора, Стару песму туге међ људима новим?
Њена светлост је била толика да тај човек никад у животу није знао ни за мрачну шуму ни за тамну стазу. СРЕЋА Широким путем који те вечери из града вођаше у поље, ишла је шарена гомила пратећи
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
На село се почела спуштати блага летња ноћ и, како се то песници лепо изражавају, почела је умотавати у своју мрачну копрену сво село са кућама и баштама, амбарима и авлијама, само високи ђермови као да пробише врховима својим ту
Црњански, Милош - Сеобе 2
А сад, у туђини, све је то нестало, у топоту коња, који су довезли интов, у ову мрачну варош, у којој ће, можда већ сутра, бити опет у аресту, да чека на омчу.
Исакович јој није одговарао. Седео је у колима погнуте главе, док је Божич брбљао. Кроз мрачну алеју, у којој је било једва видно, они су се возили до школе јахања, која је била на три-четири стотине корака, а у
Седео је непомично. Био је навукао црни, руски, трикорн, на очи, тако, да је на очима имао као неку мрачну сенку. Занимљиво је да ни транспорт, који је из Кањиже Петар Бојанац довео, а Ракишич, у Кијеву, преузео, није добро
Страх, који је осећао, потмуло, да ће са њом да се стрмоглави, у мрачну долину Ондаве, која је била, доле, у све већој дубини, престаде, кад виде њене очи. Била је од уживања забацила главу.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Аха, овдје су се сакрила она двојица! — злурадо прогунђа он и полако, на прстима, стаде да се шуња све дубље у мрачну пећину. Кад је већ далеко зашао унутра, учини му се да чује нечије дисање.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Одмах потом утону главачке у неку бездан жуту, зелену тамну, па сасвим мрачну и ледену, што се склопи над њим. Кад се опет појави, у светлости над водом, међу коњима побеснелим од страха, није
Чим се чамци напунише, кретоше низ воду, пребацивши се уз мрачну обалу острва насред реке. Тек је почело да свиће, и није се видело још ни на педесет корака.
очију, ознојен, задихан, ослањајући се о зидове кућа, крвавом својом сабљом, док су војници око њега пуцали у мрачну и празну улицу, над којом се скоро додириваху два реда црних, чађавих, оштрих кровова, напуштених и непомичних, међу
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
размажене, танкоћутне принцезе, Виолета и Маргарета, полазе на игранку свог живота и пут их, наравно, води кроз мрачну шуму.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Ја појући идем проз мрачну гробницу У предјеле св̓ јетле вјечите радости Да глас моје лире с гласовима слијем Лика бесмртнога код пр̓јестола
је тако певао рушевине, гробља, »мрачна, минула и древна лета«, спомене »изумрлих дана«, људе и доба којих нема више: мрачну борбу Бога и Сатане, прве дане стварања, херувиме и демоне, укочени и тужни индијски Исток, живописни и хучни
И Бранислав Ђ. Нушић је у томе правцу, идући за стопама Максима Горког, дао мрачну натуралистичку социјалну слику Иза божјих леђа.
Милићевић, Вук - Беспуће
Он корачаше брзо, као да га нешто гони, као да хита да скине један терет с душе, као да ће да му одлахне кад стане у мрачну црквицу, да ће се вратити старо, безбрижно доба, да ће оставити тамо бреме својих мисли и брига, вјерујући да ће се
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Тршави дјечак ујутру допаде до кућерка у коме је коначила кухиња, унезвијерено се загледа у натрпану мрачну собицу, па кад спази свога кума, сав просину и насмија се. — Богами се ја препао да ни тебе више нема.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Колона маршује тешким кораком кроз пусту и мрачну ноћ. И опет поред нас дугачка поворка пешадије. Мали пешаци, натоварени убојном спремом, гамижу мрзовољно и равнодушно.
Онда појахасмо коње и кретосмо лагано кроз мрачну ноћ, непознатим путем, у тешку неизвесност.. НЕ, БОГА РАДИ! Провели смо осам месеци у затишју, у потпуноме миру.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
да се ћата што не љути? промуца пандур бојажљиво. Кмет опсова крупно и ћату и пандура, па се одједном надвири у мрачну зграду. — Учитељу, иди кући сад, па знаш онога... молим те, склањај се од онога Пере за ово који дан.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
За два‑три секунда све је било пропало. Узалуд су се људи пружали преко брода у мрачну воду. Мрежа се била поцепала. Два‑три минута грозне забезекнутости, гледања у воду, погнутих глава, затим псовка и мир.
и наслутио да ми живот неће бити онакав какав сам ја, да буде, желео, него да ме носи ветар судбине, који има неку мрачну снагу. Почео сам био да пишем, кришом, песме за Итаку. Пред пролеће, у болници Академије, јавља се тифус, пегавац.
У славу оне песме која се орила целе јесени, 1915, из једне хабзбуршке венеричне болнице. Чашу за ону мрачну гомилу око постеље најкужнијег друга мог. Он ми је био песмовођа, банаћански, бећарски.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Пусти снове! Напред, вранче, немој стати, Не мириши траву, не осећај вир; Награду за труде небо ће ти дати: Мрачну, добру раку, и вечити мир! РОСА ПАДА... Небо је сиво, месец блед, Тишина свуда, мир.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Није могла да оде у кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону приземну собу, велику, мрачну са долапима и купатилом. Бојала се да се ко отуда из оних отвора и рупа не појави.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Испишите да је судбина нам била Да имамо моћни престо фараона; Покопајте нас, верни, украј Нила, У гробницу тиху, мрачну и дубоку, Суморну к’о душâ пут неоткривени, Вечно тајну људском сазнању и оку, Неменљиво муклу у времена смени.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Скренух у мрачну шуму с видика што се плави. Викао сам: лупао је глас о стабла и падао по трави. У пристаништу сам лутао по кафанама
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Пусти снови!... Напред, вранче, немој стати, Не мириши траву, не осећај вир: Награду за труде небо ће ти дати, Мрачну, добру раку, и вечити мир! М. Ракић ЦXXВИИИ У КВРГАМА У кврге су ме бацили, о срама! Да, то је било у прастаро време.
Сагледах цвећа руке своје пуне! На узбуркане притиснух га груди: Клетва се диже, да удес прокуне, И мрачну клетву што сковаше људи! Ал' нашто све то? да ли води чему! Можда светлости будућности нове?...
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
св'јетлом у црну је облачен порфиру; зла свакога најљуће крајности под једном су у њ круном сабране; он катедру мрачну сочињава позоришта сваког ужаснога!
Ове грдне масе несмислене покорне су мени вазда биле и у своју мрачну колијевку на сломјене своје коловрате од вида ми стрмоглав скакале; но њенијем мртвијем правилом чешће би се путах
Већ је хитра Сатанина душа мрачну тајну дивно разгледала, и у њу сам чисто разабрао прошлу судбу гордијех небесах, и како је горди владац неба
кипеће пучине брдима су честим засијати, но голијем, вида плачевнога; из њих бију стравични волкани који жедну и мрачну утробу пуне гадном смјесом океана, и опет је на мрачну пучину океана истога мрскога бљују с јеком крупном и
вида плачевнога; из њих бију стравични волкани који жедну и мрачну утробу пуне гадном смјесом океана, и опет је на мрачну пучину океана истога мрскога бљују с јеком крупном и ужасном у облаке дима и пламена.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
с мирне површине зида на лице слијепца просјака на углу, затреперио у крошњи багрема, па нагло прескочио, загнао се у мрачну хладовиту дубину конобе преко улице, залепршао у огледалима бријачнице, заиграо на столићу старог часовничара што с
постојећег и снагу непостојећег, снагу логичкога и снагу алогичкога, ауторитет рационалног, логички легитимног, и мрачну фактичну моћ рационалног. Па што онда ако Мама-јумба „објективно не постоји”?
С времена на вријеме опет би га кљуцнуло под десним ребрима. Ушао би у какву мрачну вежу, обазрео се око себе, па турио руку под кошуљу и опипао: чинило му се да мукла набухлина из дана у дан расте.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
бола згуснут опис Софкинога расположења у часу кад се први пут пребацује у прошлост: вративши се у собу, затиче „мрачну, упола откривену постељу, с још отисцима од очева јој тела, лојана свећа у чираку прска и заудара на изгорео лој, а
глави Томчина прича о свом одметању у Турску, о преласку реке не преко моста, него повише њега, као и о тумарању кроз мрачну шуму, стилизована је помоћу врло јаких фолклорно-митских представа, које иначе добро чува управо Томчина сеоска
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
О, хо! Знам ти сад Јазбину мрачну, вуче грабљиви! Па ту си хтео да је сакријеш Очима бистрим будне маћехе? Д’ ако би сунце свету убавом Прикрити умô
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
потуцаш разбегла са погорелога огњишта; за вас рањени мученици, што издишете по болницама; за тебе будна стражо, што у мрачну даљину упиреш брижне испитујуће погледе и ослушкујеш сваки шушањ ветрића; за тебе уморна војско, што сад у дубоком сну
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Згрануо сам се... Пети пук бежи у паничном страху. Психолошки разумљиво. Ти црни облаци подсећали су на огромну, мрачну авет, из које су кла убиствени пламен. Наш командант, пуковник Јован, трчи на ту страну и виче на сав глас: „Напред!...
Сви ми остали ситни смо према овоме који стоји крај пушкарнице на мртвој стражи и звера у мрачну ноћ... Командир ме је гледао упитно. — Све је готово! — саопштио сам му мало несигурним гласом. Командир заћута.
Кола зађоше у једну мрачну и уску улицу, успорише ход и пред једном високом кућом зауставише се. Она пође напред, ми за њом.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Окренути више садашњости него недавној прошлости, они су пружили мрачну, песимистичку слику живота, супротну ведрини и оптимизму првих реалиста.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
плакати као да сам жена, а не мушкарац, сузе ће ми износити горчину из душе а после ћу лежати у тами, гледати у мрачну таваницу, олакшан и блажен што сам макар тако одужио свој дуг према својој нутрини. Димитрије је нешто друго.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Но Рахман не беше срећан. Делећи радости свима Он није могао често да радост подели с њима; Јер спомен на мрачну прошлост њега је мучила често, И он је тражио тада угодно и мирно место, Да души олакша само.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ја мало поседим са њима, па се онда изкрадем на опустелу мрачну отворену терасу пред зградом. Гостионичар ми донесе чашу вина, ја запалим своју лулу и, уз њен снажни дим, удишем
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Коњи се непрестано саплићу, и војници се чувају да их не згазе копитама својим. Ћутљива колона одмиче кроз мрачну ноћ преко планинских врхова.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Као вучица ти ми уми језиком вид И мрачну пругу беса низ дивљу ову кичму И поклони ми Њега, Сунце, и с Њиме завист и стид Година толико већ је да спремам дивљу
за стид њену у Објаве ми звечју Када бих сваким стихом враћао себе у дом Нит вучица ми уми влажним језиком вид Нит мрачну пругу беса низ ову вечну кичму да спреми ме за Сунца огањ, са њим на завист и стид Па ипак година толко ко звер
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ја сам то давно знао. Та у сну видех те једном, И ноћ ја мрачну видех У твоме срцу ледном, И видех како ти срце изгриза змија нага, И видех како си бедна, бескрајно бедна, драга.