Употреба речи мрвити у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

Не познајеш наше тице!?“ На то ја почех мрвити, а тице: кљуц, кљуц, кљуц! — у божји трен поједоше цијелу, па одлетјеше! Тада се ја окретох к вама.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Тек почне јести, ал ето ти једнога петла, који стане скакати за погачом, а она му стане по мало мрвити. Не постаја мало дође и једна мала вашчица, стане се око ње умиљавати, а она јој одломи парченце погаче па је узме на

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Ама кад се у злу виде (узе га талас преметати) стаде онда препредати на танко и ситно мрвити, забуни се и врло подвикну: »Помагај господине, погибох! Недај ме мору прогунути, спаси ме!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности