Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
томе зачуди па запита жену шта то чини, а она му одговори: — Чиним те се тијем храним; за сваку тикву воде добијем по мрву хљепца; те тако зарадим па дан по дванаест мрва.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Добар је Ћоса, никада лаком, па даје брашно по мрву сваком. Гостију била читава киша, разноси брашно братија разна.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ђурица!... Шта ћеш ту, бре? Овај познати му поглед и глас одузе Ђурици последњу мрву присебности и одважности. Он, за тренутак, заборави где је, заборави своју задаћу и све, па стаде да саставља у памети
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Када би око поноћи, ево ти три миша, па се стадоше око ватре играти, док нађоше једну мрву хљеба, што је везировићу испала када је вечерао, па се око ње поклаше, те ономе што бијаше ону мрву хљеба уграбио она
док нађоше једну мрву хљеба, што је везировићу испала када је вечерао, па се око ње поклаше, те ономе што бијаше ону мрву хљеба уграбио она друга два очи ископаше, па их нестаде, а слијеп и кан̓ ти кад не види куда ће, оста на истоме мјесту.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
се Христос, али не за слепце Што су сами себи очи ископали, Не би ли им други, окати и бесни, Из милости пуке мрву хлеба дали. Родио се Христос!
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Погле тамо колико их – Сваки мрву вуче, Један другом с пута сврће, Нико се не туче. Та радња је мраву мила Па ма како тешка била, Лењо дете нек се
Станковић, Борисав - КОШТАНА
кућа... стока«... А моје? Све оде. И иди, па му се радуј кад се роди. Од оволицно, (показује руком) од »мрву мрвку« храни га, чувај, гледај, да, кад се умире, има ко очи да ти заклопи, свећу запали, да ти се дом, огњиште не
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
коње све и оне који на коњи јашу, и слуге њихове, све скупа, што год се онде нађе, велико и мало, све да изедете и ни мрву от њих да не оставите!