Употреба речи мргоди у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Осећа како су му очи пуне суза, па га то чисто љути, те се мргоди. Испушио је лулу брже него обично, па се и нехотице маша за појас, те вади дуван и брже-боље пуни другу...

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— немој, молим те, да ишта говориш, немој трошити ричи залуду — додаде видјевши да се Кушмељ мргоди и да хоће њешто да заусти... — Ти си иска двајест, знајући да то доноси пет. То се већ разуми!

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Шпијон цуња по селу, С ким се који друже, Ко се на што мргоди; Ужар плете уже. Машинисте при ватри, Лица им све букте, А попови читају Све новине мукте.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Ма шта ћеш овде, добар човече?... РАДАК: И баш на рону ове провале? ИСАК: Да скачем доле. На ме се земља само мргоди, Идем да кушам срце земљино; Онде ће, ваљда, бити милости? (Нагиње се на провалу.) ВУК: Ово је беда!...

Ћипико, Иво - Пауци

— па га погледа умиљатим, плавим очима. Поп Вране навлаш мргоди се, али, кад га она ухвати за дебелу руку и поглади је, једнако га гледајући у очи, под утиском њена погледа долази

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности