Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
напрезању он је изгледао просто унакажен: очи му се шириле и кривиле некако свирепо, потајнички и огорчено; нос мрдао, жиле набрекле, чело мрштило, а полуотворена влажна уста блесаво зјапила, горња усна грчила и подрхтавала, зној цурио
са светло дрхтавим, измореним погледом тешког болесника, са неким безумним осмехом човека који се смрзава, он је мрдао челом и носем, пирио ону пару мраза као да пуши и шапутао: „У име оца и сина и светог Духа, амин; у име оца и сина и
Ах сви, ено, ено сви, без разлике, врхови осцилирају.“ А један дечко застаде, запиљи се у Јуришићев шешир који је мрдао па прште у смеј и побеже. И две жене с корпама обиђоше га обазриво и са страхом.
Црњански, Милош - Сеобе 2
и, у њима, врхове платана, а спазио је, при столу, и човека, под периком, који је нешто писао, не дижући поглед. Мрдао је уснама при питању. Био је здепаст, као неки медвед у францеском оделу.
Прапорчик је нешто, за то време, гушчим пером, у неку књижурину, шарао. А док је писао, мрдао је устима као да гута жабу. И то се свршило.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Накривљеним клобуком мрдао је весело уз песму, да, после, опет одјаше и ућути, ударивши коња чизмом под сапи. Стењући од бола у колима, чинило му