Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Бог с тобом! Кад Радојка после све исприча ђеди, он се замисли, замисли. Најпослије мрдну обрвама: — Знаш, снахо, све је тако! Ама ја сам слушао од старих људи да не ваља деци кварити така посла.
Саже главу, покри очи рукама, а црна јој коса расу се по земљи. Поп се уздрхта, а сузе му ударише. Он мрдну једним прстом. Ми је прихватисмо и приведосмо кревету. — Још ближе! — шапну поп.
Неки дан тражим њену слику и нигде да је нађем. Одем сестри у собу. — Сешо, да ниси ти узела њену слику? Она мрдну главом, тури доњу усну у уста и гледаше ме питајући да л' се срдим. — А што ће ти, сешо? — Поклони ми је — рече она.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
кућа Ниједан да се под каменом макне И један и други се поломе Да бар прст подигну Да бар језиком цокну да бар ушима мрдну Или да бар трепну Ниједан да се под каменом макне И један и други се поломе И уморе и од умора заспе И тек у сну
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ноћ је била провела са рођеним девером, али то не мрдну ни једно зрно зоби на тавану, изнад њиних глава. Осетивши и пре, крај све своје власти, да лежи по кући као нека
својим распитивањем о подземним и натприродним бићима своје љубавнике, пастире и свињаре, тако да нису смели да се мрдну из куће, најгоре је била прошла, трчећи косо, низ брдо, крај трновитог жбуња, набасала је, у мраку, одмах крај првих
Матавуљ, Симо - УСКОК
И започе: — А да како ти се чини, кнеже, сад доље? Драго одби њеколико димова, мрдну густијем обрвама и одговори: — Ваистину, на боље не навикоше!
— Бих! Хоћу... Реци ми, молим те, могу ли истога дана походити гувернатора Вукотића? Крцун се намршти, мрдну обрвама и заврти главом, као да хтједе рећи: „Не знам шта да ти одговорим, не разумијеш ти наше работе и прилике!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Он поиска везену мараму. Цар се мало промисли, мрдну главом па рече: — Добро, синко, даћу ти је, царска се не пориче, само пази да је не изгубиш, јер ако дође у моје руке
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Начиним тако слику, у поље носим трком, кад ево чика зеца, презриво мрдну брком: „Купус? Подвала чиста од првог до задњег листа! Зар код нас то да прође? Зар неко то да глође?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Али она ни прстом не мрдну да то спречи. Напротив, реши се на отворен инат, надајући се на моћну заштиту писареву. Једне суботе у вече уђе
Одавно је... Хм... Држи се она... А ја постанем, на пример, министар полиције... Хе-хе...« И Гојко мрдну брком у страну, осећајући да је п ту претерао, али ће ова мисао најбољ да му ублажи гнев. Он се хвата ње још усрдније.
Страх јој одузе снагу, она не мрдну ни руком, ни главом, ничим... само гледа бесмислено како ова замотана прилика прилази све ближе, како јој гледа право
Он и ћата не мењају се. После удари у запиткивање, али Гојко и не мрдну главом, као да је мртав, као да не чује и не осећа шта се око њега ради. — Јеси ли гладан, господине ?
Гојко се сасвим збуни, поцрвене као да је ухваћен у каквој великој кривици, мрдну очима лево и десно, промени тежиште с десне ноге на леву, па опет врати на десну, и најзад стаде руком требити густу
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад доведе последњег човека с пушком судници, паде на ледину, нит' пусти од себе гласа, нит' мрдну руком ил' ногом, само се груди и трбух дизаху и спуштаху тако јако и брзо, те мишљасмо да ће крепати до зоре.
Заспало је... Врела суза мајчина паде му на румене обрашчиће и оно је не осети, само мрдну крајем устанца и удуби се у тврд, невин сан....
Марко не одговори ништа, само мрдну раменом нервозно, што је могло значити: »којешта, лудорије !« И доиста, он у себи помисли: »Па што ?...
Обрте главу тетици и гурну сто... Зазвонише и залупаше судићи од тенећке, а тетица само нервозно мрдну раменом и још жудније наже главу напред... Севнуше неколико секунада. — Тетице! ... врисну дете одједном.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Догод смо на њих упућени, личимо на људе, збијене у једној тамној пећини да онде не могу да мрдну, ни своју главу окрену.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Вујо неприметно мрдну десним раменом, јер беше окренуо леђа улици, и продужи играње карата. Кад сврши игру, он се диже полако, као човек
Одједном Никола седе; нити му се лице промени, нити се он осврте, ни мрдну чим, него га само одједном нестаде с оне висине, на којој је стајао, као да је скочио у воду, и тако се простре по
Најзад Вујо мрдну десним брком, што је требало да личи на осмејак, и пружи руку. — А, бегунче, дође ли ?... — Дођох, вала... Како си?
Симо се у почетку напада отимао и бранио, али после, кад стаде Ђурица да га везује, ућута и не мрдну више. — Шта хоћеш ти са мном? — викну он зачуђено, кад га Ђурица преврте и погледа оно страшно зликовачко лице.
Ђурица скочи, и онако на ходу испали му други метак у груди. Старац не мрдну више... Из шуме трчаше неко... Ђурица пружи пушку и викну... — Стој!
Ћипико, Иво - Приповетке
—А куд је Перо? — напокон брижно упита и загледа се у чељад. Сви замукоше, нико не мрдну. Она претрну, наслути нешто тешко.