Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Мртав уморан и ознојен спусти се под један храст... Није могао више мрднути... Једна сунчана зрака пала му на руку и он је осећао како пече, али не маче руку иако му је било несносно...
— стаде преклињати Ивана, а упиљио тако у њ да му ниједан мишић на лицу није могао мрднути да он не опази. — Море, мани! — рече опет Иван. — Што мани?... Што ми, болан, не кажеш? Иван је ћутао.
Изгуби и глас, руке му се узеше... Гледао је само укочено, а ничим није могао мрднути... Наједаред, тај човек загрме страшним гласом: „Ја сам Станко!... Зар ме не познајеш, зликовче?!...
Африка
Између стабала је шећерна трска. „И ви се чудите, кажу ми, што су црнци тако весели. Ево да не морају ни прстом мрднути да би помогли да ове рађају, гране им дају хлеб, чоколаду, шећер, млеко, воће и цвеће које је храна за очи!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Чује се јасније и звекет гвожђа и псовке. — Ех, гдје ме она банда из куће прикова уз овај зид, па ни мрднути не могу! — отпухну Јоваш.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
толико да је својијем чудноватим гласом закречала тако да су све горе одјекивале, а наш Марко увукао душу у се, па ни мрднути од големога страха.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Свако се приљубило уз оца или мајку, па ни мрднути даље, као да се плаше какве велике напасти. Тек по неки слободнији одвојио се уз старе ђаке и слуша шта они говоре о
да нам бешчасте породице, другове... А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикну он са тешким болом, па онако у љутини хитну гранчицу, коју ношаше у рукама, далеко од себе.
Обузела је нека студен, скаменила се, нешто је загушило у грудима, па ни мрднути се, ни проговорити. Али шта је ово ?... Некаква топлина око десног образа.
И она осећа како јој се крв леди, камени под тим страшним самртничким погледом. Узе јој се цело тело, не може ничим мрднути... Образи се окаменили, очи јој стале, разрогачиле се и не могу никако да се одвоје од онога страшна погледа...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја се укипио на столици, па баш ни мрднути. Само ми очи блуде по том чудном кругу, по тим тамним сенкама, што ка' призраци мрдају тамо и амо, а груди, препуне
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Очима као да веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом па запитати: »Има ли, учо, штогод и јопет да потпишем?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— рече Пантовац одсечно, размисливши мало. — Не иде, све је у његовим рукама... без њега ми не можемо ни мрднути. — То је мука, — рече Ђурица, погледавши мимогред Станку — али опет, да покушамо.
Сви сељани осташе као приковани на своме месту; нико не смеде оком мрднути, а неки, из превелика усрђа, беху позавлачили главе под клупе.
Ох, како је слатко дисати !... А шта је ово заковано?... Руке и ноге приковане за под, за шта ли... ни мрднути се не може... А-а... везали су, онако као онда Мита писар«...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
се толико да је својим чудноватим гласом закречала тако да су све горе одјекивале, а наш Марко увукао душу у се, па ни мрднути од големога страха. Онда ће запитати она тичиће да ли је долазила змија шестокрилка да их поједе и како су остали живи.
Петровић, Растко - АФРИКА
Између стабала је шећерна трска. „И ви се чудите, кажу ми, што су црнци тако весели. Ево да не морају ни прстом мрднути да би помогли да ове рађају, гране им дају хлеб, чоколаду, шећер, млеко, воће и цвеће које је храна за очи!