Црњански, Милош - Лирика Итаке
Вратих Ти се! Па зар да копним, болујем, мрем, у смрти, куда си брдовита се расула? Будућност, што ми обећа расцветани Срем, узалуд је, сузом брака, на Тебе, канула.
БЕОГРАДОМ ЈАН МАЈЕН и мој Срем, Парис, моји мртви другови, трешње у Кини, привиђају ми се још, док овде ћутим, бдим и мрем, и лежим, хладан, као на пепелу клада.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
само да си га чула, свака реч му је пламен била, још и сад ми зује у ушима речи: Мени дајте Српкињу, За њу живим, мрем за њу. Кад је ово читао, очи је своје на мене подиг’о, као да је казати хтео: Ти си та Српкиња!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
3 Бездоман, топли нудим кут. Беспутан, даљинама поведем на пут. 4 И судње ме, и мрем, а живот отвара тек двери. Реч своју нем камену завештавам, и звери. 5 Бездетан, на истину грем.
Прснув занемела смрћу дâ гласа струна. 2 И меда или жучи чаша ли ово пуна, бол ме — до дна искапим, мрем неизречјем у реч. 3 Не мене, не мене, брата то у незнању мог муклије тим потаја ова мучи.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
А ја, сама за себе? Ништа! Могу да живим, мрем. МИРОН (плане увређен): Зар ништа више? ТАШАНА Ох, да! Нећу да кажем да ми когод што рече; али тако је: за све њих
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1912. ПОВРАТАК Мрем... Са мојих њива ено други жање... Тамо више нема старе куће моје — Под очевим кровом страна чељад стоје, И шљемена