Лалић, Иван В. - ПИСМО
што руби вртлог од празнине; Безлична, знам ти сваку црту лица У мрежи остакљене паучине У напрслом огледалу; тишина Мрешка се као скоруп од твог гласа Из друге собе, где је помрчина У којој трептиш ко паслика спаса — Лептире сиве шаљеш, да
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
што се хвата, за плавет твоју нема поређења, већ читав речник тек је трина трења, од чије силе илузија влата и мрешка површ језеру у гори а оно шуми: Видело отвори, о рани сјају неба што се хвата!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Никога тако не пуштам лако. Ја сам строг, знате, сви мени плате.“ Застаде чича, нешто се сети, чело се мрешка, а брк се смешка, док Ћира прети. Брзо ће чича да му се свети.
Гвоздени савез, вели вам Триша, трајаће дуго — као и киша!“ Умину облак, ведрина сину, на Јапри вал се мрешка, капљица блиста са сваког листа, видокруг плав се смешка. А сунце врелу поплаву просу, врбама суши зелену косу.